„Nesrbi” u srpskoj istoriji

  • Začetnik teme Začetnik teme Bren
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Bren:
Jasno je da su i Andrić i Selimović , za života, sebe smatrali Srbima. Kao i Pančić i Ćipiko.
Ali danas Andrići u Travniku sebe smatraju Hrvatima, Selimovići oko Tuzle Bošnjacima(Muslimanima), Pančići u Bribiru Hrvatima ...

Poslednji put da pojasnim: Bošnjaci(muslimani) sebe danas ne smatraju Srbima , pokatoličeni Srbi u Hrvatskoj i BiH takođe. A iz njihovih redova su Srbi Selimović, Andrić, Ćipiko, Pančić. Ako sad nije jasno odustajem. Tumačite temu kako po volji.
Kliknite za proširenje...

Danas se velik deo Karadzica smatraju Crnogorcima (sve jedno kao crnogorski Srbi ili Crnogorci po nacionalnosti), ali to nista ne menja na tome da je Vuk Karadzic bio poreklom Hercegovac a ne Crnogorac.
 
GM2009:
Otud mozda delom i ovakav entuzijazam pri izvodjenju srpskog "Mars na Drinu"


U suprotnom, Karajanova originalna muzika bi bila mnogo bolja, uvežbanija i odsečnija. Ovaj kaubojski orkestar iz muzičke podloge liči na Bojana Suđića koji bolje da je za uvo zadenuo dirigentsku palicu nego što mlatara njome.

PS. Vlasnik ovog Youtube klipa ne dozvoljava komentare. Ne znam čemu ovakvi, glupavi falsifikati? :roll:
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Djika junior:
Joj znala sam milion ličnosti koje nisu Srbi a uradili su dosta za Srbiju, i dva dana evo, ne mogu ni jedne da se setim. :dash:
Kliknite za proširenje...

др Елзи Инглис, Евелин Хаверфилд, Флора Сандес и друге храбре и дивне жене из Шкотске и Енглеске које су као медицинске сестре прошле са српском војском пакао Првог светског рата.
 
Djika junior:
Joj znala sam milion ličnosti koje nisu Srbi a uradili su dosta za Srbiju, i dva dana evo, ne mogu ni jedne da se setim. :dash:
Kliknite za proširenje...

Ма није битно, само немој да мењаш аватар. Ево још једног:

Григорије Цамблак (Велико Трново, Бугарска, око 1360 — Кијев, 1419), средњовековни писац и црквени поглавар, аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.

Учио се код бугарског патријарха Јефтимија. Преко Молдавије Цамблак је дошао у Србију, где је био игуман манастира Дечана. У Русији је доспео до митрополитске столице и прочуо се као велики проповедник. Као митрополит кијевски од 1414, био у расколу са руском црквом и учествовао на унионистичком сабору у Констанци 1418. У Молдавији одиграо крупну улогу у стварању култа светог Јована Новог Сучавског (Мучење светог Јована Новог и Служба светом Јовану Новом), а у Кијеву написао велики број беседа, слова и похвала (Похвала кијевском митрополиту Кипријану, Похвала патријарху Јевтимију и др.). У Србији је као игуман манастира Дечана описао живот Стефана Дечанског. Од њега се сачувало и једно малено дело о животу св. Петке и преносу њених моштију у Србију. Цамблак се као писац одликује живим стилом и успелим песничким сликама.


Између 1402. и 1409. у манастиру Дечани написао је три значајна дела:

Житије Стефана Дечанског,
Служба Стефану Дечанском и
Слово о преносу моштију свете Петке из Трнова у Видин и Србију.

Житије је више у хагиографском тону неголи на развојној линији старих српских биографија, али као композиционо и идејно јединствено дело, које негује психолошки портрет и унутрашњу драму великомученика Стефана, представља обнављање култа овог светитеља у духу мартиролошке књижевности косовске тематике. У складу са савременим аскетско-философским кретањима, Цамблак се доста бавио унутрашњим стањима својих јунака. Опис Дечана је први потпуни пејзаж у српској књижевности.
 
Evo, napokon setih se nečega. Može li ona:

Диана Будисављевић (дјевојачко презиме Обексер (њем. Obexer); Инсбрук 15. јануар 1891 — Инсбрук, 20. август 1978) је хуманитарка аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила 12.000 дјеце из усташких логора смрти (углавном српске, са Кордуна, Козаре и хрватских и босанских села). Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послије спасавања је умрло око 3200 дјеце.
Била је удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протјеривања или пљачке имовине за вријеме тзв. НДХ.
Да би сачувала идентитет дјеце, током рата је водила картотеку о спасеној дјеци.
Kliknite za proširenje...

http://sr.wikipedia.org/sr/Дијана_Будисављевић
 
3372795-L.jpg

Viktor Novak (1889–1977) :hvala:



Виктор Новак (1889–1977)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Виктор Новак

Пошаљи фотографију






Виктор Новак (Доња Стубица, 4. фебруар 1889 – Београд, 1. јануар 1977) је био хрватски историчар.
Садржај

1 Биографија
2 Одабрана дела
3 Извори
4 Спољашње везе

Биографија

Године 1913. завршио је Филозофски факултет у Загребу и затим провео годину дана у Риму на специјализацији у помоћним историјским наукама, особито латинској палеографији. Године 1915. одбранио је докторску дисертацију „Бан Михац Михаљевић и његово доба“.

Радио је као гимназијски професор и руководилац Рукописног одељења Свеучилишне књижнице у Загребу. Од 1920 – 22. доцент, 1922–24. професор помоћних историјских наука и историјске методике на Филозофском факултету у Загребу. Од 1929. до пензионисања 1959. професор хрватске историје и помоћних историјских наука на Универзитету у Београду. За време Другог светског рата хапшен је и затваран у Бањички логор.

У свом научном раду бавио се латинском палеографијом и дипломатиком. Године 1952. објавио је књигу Латинска палеографија, која се убраја у значајна дела те научне дисциплине.

Бавећи се историјом политичке мисли у Јужних Словена у 19. и 20. веку, прикупљао је архивску и штампану грађу и објавио мноштво студија и монографија попут радова о Фрањи Рачком (1925, 1929, 1958), Максимилијану Врховцу (1928), Натку Нодилу (1934, 1955), Јосипу Јурају Штросмајеру (1940) и Ивану Кукуљевићу-Сакцинском (1955, 1959), као и преписку Валтазара Богишића и Фрање Рачког (1960).

У монографијама Магнум Кримен (1948) и Ватикан и Југославија (I, 1953) тематизовао је римокатолички клерикализам и негативни утицај Ватикана међу Јужним Словенима.

Сем историјског научног рада, посветио се и музичкој култури. Оснивач је бившег загребачког хора Лисински (1910). Био је председник Првог београдског певачког друштва и београдског Корнелија Станковића, као и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу. Објавио је низ музиколошких есеја и неколико стотина музичких критика.
Одабрана дела

Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920.
Evangeliarium Spalatense, Split 1923.
Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925.
Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928.
Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928.
Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929.
Franjo Rački, Bratstvo, 1929.
Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930.
Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva, Beograd 1930.
Sveslavenska misao, Ljubljana 1930.
Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, LMS, 1932.
Natko Nodilo, Novi Sad 1935.
Rad Stanoja Stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938.
Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940.
Magnum Crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb 1948.
Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54.
Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43.
Latinska paleografija, Beograd 1952.
Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku).
Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955.
Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955.
Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957.
Franjo Rački, Beograd 1958.
Nikola Vulić, naučnik i čovek. Uvod u knjigu N. Vulića: Iz rimske književnosti, SKZ, 1959.
Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, I od., 1960, XXV.
Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, Glas SAN, 1963, CCLV.

Целокупна библиографија: Б. Телебаковић-Пецарски, Зборник филозофског факултета у Београду, 1963.


23. 03. 2012. 12:01h | R. Lončar - Vesti
SANU krije istinu o genocidu

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odlučila je da najnovije, treće izdanje knjige hrvatskog istoričara Viktora Novaka "Magnum krimen", štampano na engleskom jeziku, ne šalje u inostranstvo kao razmenu, jer SANU nije izdavač, saopštio je Izvršni odbor ove institucije.
226660_krestic-pravda_f.jpg

Čega se plaši Hajdin: Vasilije Krestić


"Magnum krimen" je prvi put objavljen u Zagrebu 1948, a najnovije izdanje štampao je Gambit iz Jagodine i u njemu su dva Novakova do sada neobjavljena poglavlja. Ovo izdanje je sa 80.000 evra pomogao bogati Srbin iz dijaspore, poreklom Hercegovac, u želji da ona bude doprinos istini i srpskoj strani u Hagu u odgovoru na tužbu Hrvatske za genocid protiv Srbije.


SANU svoju odluku "brani" stavom svog dopisnog člana Mire Vuksanovića, direktora Akademijine bliblioteke. Vuksanović, međutim, ne želi da komentariše stav Izvršnog odbora SANU "jer ga nije video".

S druge strane, akademik Vasilije Krestić podseća da to ranije nije bila praksa i da je u razmenu svojevremeno poslata njegova "Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji" koju je na engleskom objavio BIGZ. U svet je preko SANU-a odaslata i Krestićeva knjiga "Genocidom do velike Hrvatske" na francuskom jeziku, čiji je izdavač Naš dom iz Švajcarske.

- Tako je bilo u vreme dok su na čelu SANU-a bili akademici Dušan Kanazir, Aleksandar Despić i Dejan Medaković - podsetio je Krestić.

U Izvršnom odboru SANU-a su Nikola Hajdin, Ljubiša Rakić, Nikola Tasić i Dimitrije Stefanović, misle da "Magnum krimen" ne treba da ide u redovnu razmenu.

- Znajući da je Hajdin protiv toga da se SANU upliće u dnevnu politiku, stavio sam mu do znanja da distribucija knjige "Magnum krimen" nije dnevnopolitičko pitanje već strateško nacionalno i naučno pitanje - kaže Krestić.

On je u zaostavštini akademika Novaka, koja se čuva u Arhivu SANU-a, našao dva poglavlja, koja su iz prvog i drugog srpskog izdanja "Magnuma krimena" na zahtev Vladimira Bakarića i Maksa Baće bila izostavljena, jer je u njima razobličena delatnost katoličke crkve pre izbijanja Drugog svetskog rata.

Krestić smatra da se Izvršni odbor SANU-a uplašio da stane iza "Magnum krimena" jer "naučno proverenim činjenicama razobličava hrvatski klerofašizam i genocid počinjen nad Srbima u NDH".

Kao da su hrvatski akademici

Krestić je za "Politiku" rekao da je Izvršni odbor SANU-a "opterećen iracionalnim strahom od svega što je srpsko", kao i da su njegovi članovi "lišeni nacionalnog osećanja, nesposobni da ocene šta je korisno za SANU, za srpski narod i za državu". Krestić ocenjuje da je sporna odluka "sramotna ne samo za njih, već i za čitavu SANU i sve njene članove".
- Možda će Hajdin i njegovi poslušnici dobiti pohvale, aplauze i priznanja. Možda će zaslužiti da postanu članovi HAZU-a (Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti) - rekao je Krestić.


Knjigocid

Izvršni odbor SANU-a je pokazao da ga ne zanima mišljenje najkompetentnijih članova SANU-a iz Odeljenja istorijskih nauka o knjizi "Magnum krimen". Mostograditelj, medicinar, preistorijski arheolog i muzikolog, pokazalo se, važniji su od istoričara i njihovog znanja i mišljenja. Svojom odlukom oni su počinili, svojevrstan, knjigocid - ocenio je Krestić.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Mrkalj:
3372795-L.jpg

Viktor Novak (1889–1977) :hvala:




temabroja.jpg

Виктор Новак (1889–1977)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Виктор Новак

Пошаљи фотографију






Виктор Новак (Доња Стубица, 4. фебруар 1889 – Београд, 1. јануар 1977) је био хрватски историчар.
Садржај

1 Биографија
2 Одабрана дела
3 Извори
4 Спољашње везе

Биографија

Године 1913. завршио је Филозофски факултет у Загребу и затим провео годину дана у Риму на специјализацији у помоћним историјским наукама, особито латинској палеографији. Године 1915. одбранио је докторску дисертацију „Бан Михац Михаљевић и његово доба“.

Радио је као гимназијски професор и руководилац Рукописног одељења Свеучилишне књижнице у Загребу. Од 1920 – 22. доцент, 1922–24. професор помоћних историјских наука и историјске методике на Филозофском факултету у Загребу. Од 1929. до пензионисања 1959. професор хрватске историје и помоћних историјских наука на Универзитету у Београду. За време Другог светског рата хапшен је и затваран у Бањички логор.

У свом научном раду бавио се латинском палеографијом и дипломатиком. Године 1952. објавио је књигу Латинска палеографија, која се убраја у значајна дела те научне дисциплине.

Бавећи се историјом политичке мисли у Јужних Словена у 19. и 20. веку, прикупљао је архивску и штампану грађу и објавио мноштво студија и монографија попут радова о Фрањи Рачком (1925, 1929, 1958), Максимилијану Врховцу (1928), Натку Нодилу (1934, 1955), Јосипу Јурају Штросмајеру (1940) и Ивану Кукуљевићу-Сакцинском (1955, 1959), као и преписку Валтазара Богишића и Фрање Рачког (1960).

У монографијама Магнум Кримен (1948) и Ватикан и Југославија (I, 1953) тематизовао је римокатолички клерикализам и негативни утицај Ватикана међу Јужним Словенима.

Сем историјског научног рада, посветио се и музичкој култури. Оснивач је бившег загребачког хора Лисински (1910). Био је председник Првог београдског певачког друштва и београдског Корнелија Станковића, као и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу. Објавио је низ музиколошких есеја и неколико стотина музичких критика.
Одабрана дела

Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920.
Evangeliarium Spalatense, Split 1923.
Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925.
Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928.
Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928.
Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929.
Franjo Rački, Bratstvo, 1929.
Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930.
Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva, Beograd 1930.
Sveslavenska misao, Ljubljana 1930.
Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, LMS, 1932.
Natko Nodilo, Novi Sad 1935.
Rad Stanoja Stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938.
Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940.
Magnum Crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb 1948.
Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54.
Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43.
Latinska paleografija, Beograd 1952.
Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku).
Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955.
Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955.
Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957.
Franjo Rački, Beograd 1958.
Nikola Vulić, naučnik i čovek. Uvod u knjigu N. Vulića: Iz rimske književnosti, SKZ, 1959.
Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, I od., 1960, XXV.
Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, Glas SAN, 1963, CCLV.

Целокупна библиографија: Б. Телебаковић-Пецарски, Зборник филозофског факултета у Београду, 1963.


23. 03. 2012. 12:01h | R. Lončar - Vesti
SANU krije istinu o genocidu

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odlučila je da najnovije, treće izdanje knjige hrvatskog istoričara Viktora Novaka "Magnum krimen", štampano na engleskom jeziku, ne šalje u inostranstvo kao razmenu, jer SANU nije izdavač, saopštio je Izvršni odbor ove institucije.
226660_krestic-pravda_f.jpg

Čega se plaši Hajdin: Vasilije Krestić


"Magnum krimen" je prvi put objavljen u Zagrebu 1948, a najnovije izdanje štampao je Gambit iz Jagodine i u njemu su dva Novakova do sada neobjavljena poglavlja. Ovo izdanje je sa 80.000 evra pomogao bogati Srbin iz dijaspore, poreklom Hercegovac, u želji da ona bude doprinos istini i srpskoj strani u Hagu u odgovoru na tužbu Hrvatske za genocid protiv Srbije.


SANU svoju odluku "brani" stavom svog dopisnog člana Mire Vuksanovića, direktora Akademijine bliblioteke. Vuksanović, međutim, ne želi da komentariše stav Izvršnog odbora SANU "jer ga nije video".

S druge strane, akademik Vasilije Krestić podseća da to ranije nije bila praksa i da je u razmenu svojevremeno poslata njegova "Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji" koju je na engleskom objavio BIGZ. U svet je preko SANU-a odaslata i Krestićeva knjiga "Genocidom do velike Hrvatske" na francuskom jeziku, čiji je izdavač Naš dom iz Švajcarske.

- Tako je bilo u vreme dok su na čelu SANU-a bili akademici Dušan Kanazir, Aleksandar Despić i Dejan Medaković - podsetio je Krestić.

U Izvršnom odboru SANU-a su Nikola Hajdin, Ljubiša Rakić, Nikola Tasić i Dimitrije Stefanović, misle da "Magnum krimen" ne treba da ide u redovnu razmenu.

- Znajući da je Hajdin protiv toga da se SANU upliće u dnevnu politiku, stavio sam mu do znanja da distribucija knjige "Magnum krimen" nije dnevnopolitičko pitanje već strateško nacionalno i naučno pitanje - kaže Krestić.

On je u zaostavštini akademika Novaka, koja se čuva u Arhivu SANU-a, našao dva poglavlja, koja su iz prvog i drugog srpskog izdanja "Magnuma krimena" na zahtev Vladimira Bakarića i Maksa Baće bila izostavljena, jer je u njima razobličena delatnost katoličke crkve pre izbijanja Drugog svetskog rata.

Krestić smatra da se Izvršni odbor SANU-a uplašio da stane iza "Magnum krimena" jer "naučno proverenim činjenicama razobličava hrvatski klerofašizam i genocid počinjen nad Srbima u NDH".

Kao da su hrvatski akademici

Krestić je za "Politiku" rekao da je Izvršni odbor SANU-a "opterećen iracionalnim strahom od svega što je srpsko", kao i da su njegovi članovi "lišeni nacionalnog osećanja, nesposobni da ocene šta je korisno za SANU, za srpski narod i za državu". Krestić ocenjuje da je sporna odluka "sramotna ne samo za njih, već i za čitavu SANU i sve njene članove".
- Možda će Hajdin i njegovi poslušnici dobiti pohvale, aplauze i priznanja. Možda će zaslužiti da postanu članovi HAZU-a (Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti) - rekao je Krestić.


Knjigocid

Izvršni odbor SANU-a je pokazao da ga ne zanima mišljenje najkompetentnijih članova SANU-a iz Odeljenja istorijskih nauka o knjizi "Magnum krimen". Mostograditelj, medicinar, preistorijski arheolog i muzikolog, pokazalo se, važniji su od istoričara i njihovog znanja i mišljenja. Svojom odlukom oni su počinili, svojevrstan, knjigocid - ocenio je Krestić.
Kliknite za proširenje...

Није Хајдин колико Ракић....тај је заслужио испис из држављанства и нације.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bren:
Tek odskora znam za tu ženu. Mislio sam da je Srpkinja do danas.
Treba joj spomenik podići.
Kliknite za proširenje...

Slažem se. Na žalost takvi se brzi zaboravljaju. Nije možda adekvatna tema, ali pomenuću Irenu Sendler, koja je isto tako izvukla ko zna koliko jevrejske dece iz geta.
http://sr.wikipedia.org/sr/Ирена_Сендлерова

Nekoliko puta joj je izmakla Nobelova nagrada za mir. Jednom joj je nagradu uzeo Alen Gor za neku njegovu knjižurinu.
 
Bren:
Nije sporno da su postojali. U Dubrovniku pogotovo. Ban, bogišić, Pucić,Bošković...
Ćipiko se tokom života opredelio za srpstvo. Pogledaj njegovu biografiju.
Kliknite za proširenje...

У Дубровнику и Боки је било највише Срба католика. Ћипико уреду, слажем се, али због чега се на листи нађоше и Панчић, Андрић те Селимовић?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Najbahatiji sin političara u istoriji Srbije
Odgovora
12
Pregleda
769
AleksaJ
AleksaJ
M
Zašto se više ne uči o istoriji srednjevekovne Bosne?
2
Odgovora
38
Pregleda
412
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Nikita Kulganov
Četnici u WW2
2
Odgovora
42
Pregleda
561
Povijest
P

Back
Top