I kad ne pusim polazi mi za rukom da odrzavam zavisnost, samo sto se povremeno, na trenutke ispolji. Promena mora da bude potpuna, iz osnova.
Meni odgovara prica o pobedama, iako zvucim kao dzepni prirucnik multilevel trgovca, dokle god sistem radi. Nego fino ovo zatisje, niko nema frku. 
I zasto se meni ne pusi, i zasto se i dalje gadim od same pomisli na cigaru? Da li i ja trebam da ocekujem neku takvu krizu za 5, 9, 15 meseci?
Ljudi moji, nije mi jasno kako neko moze da ne pusi 4 meseca, pa se napije i zapali 10 cigareta za jedan dan, a sledeceg dana vec opet pocne kao i pre tih 4 meseca, po paklu dnevno, dimi se jedna za drugom, vuce decko punim plucima i sto je naj interesantnije, uziva u tome kao nikad do sada..
Za 4 meseca covek moze da navikne na bilo koju promenu u zivotu, pa i na ostavljanje duvana, i nije mi jasno kako decko za svo to vreme nije uspeo da navikne na nepusacki zivot!
A ja sam npr isto zapalio 10ak cigara tog dana, ali evo vec prolazi i cetvrti dan kako nemam zelju da zapalim.. guram dalje, sutra ce mi biti 4 meseca, a ambicije su mi dosta vece, barem 100 puta po 4 meseca!
E, sada, posto meni nije sasvim bas jasna ta njegova zelja za pusenjem, i nije mi jasno kako je izdrzao 4 meseca i svo to vreme mu se gadila cigara, a sad mu se od jednom cigare opet svidjaju i uziva u njima???
Ostalo nesto zacrtano tako, kad hoces da se optustis ta slika, sednes i upalis. Ali nista opasno nije bilo dok jedno dva meseca nisam svakodnevno bila pod jacim stresom, uz to i jedno veliko razocarenje i onda sam tek danima htela da imam taj trenutak opustanja, samo moj a asocijacija jaka, ukljucuje i cigarete i tako. Jos kad propusis, ne odmah ali brzo, da li taj dopamin ili nesto drugo, neki entuzijazam te drzi, kao pusten sa lanca. Tako neko vreme, mesecak dana i manje, a onda se jako brzo vrate svi problemi zbog kojih si ostavljao pusenje, ali kao da nikad nisi prekidao, kao da je organizam sve zapamtio. Na istoj si tacki. I sad opet svakodnevno mi pada na pamet kao samo jedna kafa sa cigaretom. Opet isto mesto za pad. Sve iz glave ide, a nesto ne mogu da prikocim.hehehehehe...dobro je da se secas da si i pusio ikadaEvo ja da se javi,danas 3 godine kako ne pusim
! Svaka cast!
Pa iskreno, nije me niko naterao, sedeli smo u krugu nas 10ak i oni su pusili, i ja reko hajde da zapalim jednu, ta prva mi nije prijala. Svaka sledeca mi je sve vise i vise prijala,
na kraju su ovi pusaci ostali bez cigara i ja i taj drugar smo poceli da urlamo, da vicemo, da ih vredjamo, bili smo iznervirani sto niko nema cigare, toliko je bilo lepo..
Bio sam pijan ko cep, zveknuo sam preko 20 piva tog dana, i ne znam sta je tu cudno da se covek stidi svojih postupaka nacinjenih pod dejstvom alkohola?
Sta mi se gadi? pa par stvari, kao prvo taj dim, smrad na rukama, smrad na odeci, upaljac koji mi se nasao u djepu sutradan, kasalj, crni slajm, zvizdanje grla sutradan... eto sve mi se to zgadilo iz prostog razloga sto me je sve to podsecalo na pusacke dane.
A ovo urlanje, vikanje, vredjanje je sasvim normalno u drustvu kad nam se nesto ne svidja i kad malo vise popijemo! Ovog puta smo bili pogodjeni time sto niko nije imao cigare, a kad sam ja pusio bez tri pakle ne otvorene nisam ni na jednu pijanku isao!
Pa nisam ni bas mlad druze, imam 23 godine, pusio sam 7 godina aktivno i stigao do pakle ipo u proseku dnevno!
