Pitanje za Pipi:
Ja sam resio da se prvo resim navika (3-i dan kako ne pusim), a da preko terapije Tabexom polako (po uputstvu),
smanjujem unos citizina(dejstvo slicno nikotinu), i tako resim tu hemijsku zavisnost.
Pitanje: Koliko citizin menja nikotin, hocu li imati neku vrstu krize kad prekinem sa lekovima
ili sam vec pregurao neku vrstu blage krize kad sam totalno prestao sa unosenjem nikotina i pored uzimanja citizina.
Da li ja sad postepeno smanjujem nikotinsku zavisnost po tabeli po kojoj uzimam lek, ili se ja skidam sa nikotina a ovo mi sluzi da olaksam sebi.
Ubijam li ja cudoviste u sebi, ili ga hranim drugom hranom....t.j stavljam li ga na dijetu, smanjujuci mu obroke....
Не знам, ја никад нисам користила табекс. Користила сам Зибан, и после престанка коришћења таблета нисам имала никакве физичке кризе. Односно, олакшала сам себи Зибаном скидање са никотина.
Никотинска зависност је престала, а ја нисам постала зависник од Зибана, дакле нисам хранила чудовиште другом храном, у том смислу.
Тј. није ефекат метадона који само замени једну дрогу другом. Колико знам, нема ни навучених на табекс, нити мораш доживотно користи те таблете да би био непушач. Када завршиш према упутству, ти више немаш физичку зависност.
Остаје ти психичка зависност са којом се бориш сам, за то нема пилула. Дакле, ако после табекса пропушиш поново, то није због физичке зависности ни од никотина ни од табекса, већ од неопрезности од психичке зависности.
Шта је психичка зависност...то је трајно оштећење мозга настало употребом хемијских супстанци које мењају мождане функције, као што то ради никотин. Молекул никотина се везује за рецепторе у мозгу који су предвиђени за допамин, хормон среће и замењују га. Услед тога настаје благо проширење рецептора, јер је молекул никотина шири од молекула допамина. Као да неко са бројем вечим носи твоје ципеле па их разгази.
Када престанемо да уносимо никотин, у телу нема довољно допамина, јер га због уноса никотина тело није производило самостално. Треба му неко време да схвати да неће добити никотин, већ да треба да направи допамин. Због тога састају озбиљне туге, депресивна стања и незадовољства код апстинента у прво време. Што пре активирамо организам да производи допамин, то боље. Допамин се производи када се крећемо, једемо чоколаду или радимо ствари које волимо. Такође кантарион може да помогне у тим случајевима.
Наш оштећени мозак нам говори да треба да запалимо, јер се никотинска зависност "качи" у вегетативном нервном систему, дакле у центру за невољне радње које су неопходне за опстанак, као што су дисање, глад, жеђ, спавање итд. Зато то нема много везе са "јаком вољом", гласић који каже "запали" долази из допсвести где су све одлуке питање живота или смрти.
Зато ми док пушимо мислимо да ћемо умрети ако не пушимо или не разумемо како је могуће живети ако не пушиш. Ту никакво знање и интелигенција више не помажу, јер је зависност у нелогичком сутоматском делу наше свести. Отуд нема никакве сврхе причати пушачима да је пушење штетно. То знање не помаже при одвикавању.
Дакле, када завршиш са табексом, постао си бивши пушач, јер за разлику од непушача имаш благо проширене рецепторе. И сад наступа део где се бориш да останеш бивши пушач.
Да би то лакше постигао у првим данима, води рачуна о себи, да никад ниси гладан, жедан, неиспаван, ди у шетње или се крећи како год, ради ствари које волиш и избегавај стресове. Док ти се не успостави производња допамина. А онда исправљај сва искривљена искуства и сећања које си стекао кроз живот пушача где је прва реакција увек била запалити цигарету.
У пракси то иде овако: шеташ и присећаш се свог живота...лепих тренутака па онда ружних итд...чим видиш у мислима себе како палиш цигарету или пушиш, заустави филм и свесно кажи, е, овде сам погрешио, уместо цигарете је требало да...три тачке, па замисли себе како нпр седиш мирно и не палиш цигарету.
Временом чудовиште слаби док се малтене престане јављати.
Међутим, упозоравам на следеће: чудовиште се у неким временским размацима "пробуди" и почне тражити никотин. После годину дана, две године десет....то кратко траје, и није страшно уколико нас не затекне неспремне. Тада треба само ускратити унос никотина, не може, не пушим, НЕЋУ и паразит опет потоне и не јавља се уопште, будеш опет миран годинама. Свака таква битка га ослаби, али је свака таква ситуација опасност да поново пропушимо као да никад престајали нисмо.
Зато се не треба преварити, не треба улазити у преговоре са чудовиштем, не треба му чинити никакве уступке типа једног дима, цигарилоса, итд...