Неопредељеност и Лојалност две стране исте медаље

[AleksaJ]

У контексту Србије, где се систем често описује као функционалан по мафијашком и коруптивном принципу , анализа неопредељености и лојалности постаје сложена и вишесложна. Није реч о једноставној дихотомији, већ о спектру понашања која су дубоко укорењена у специфичним друштвено-политичким и економским условима.



У оваквом систему, неопредељеност и лојалност могу се посматрати као две стране исте медаље, али не у смислу идентичности, већ у смислу комплементарности и међузависности у одржавању статуса куо . Неопредељеност, често маскирана као аполитичност или пасивност, може бити резултат страха од последица супротстављања корумпираном систему, недостатка вере у могућности промена, или чак прагматичног калкулисања да је „боље не таласати“ како би се очувала лична сигурност или економска стабилност. Лојалност, с друге стране, може произаћи из директне користи (материјалне, политичке, социјалне), идеолошке блискости са владајућом структуром, или такође из страха од одмазде у случају нелојалности. У систему где су институције слабе, а владавина права компромитована, лојалност често постаје валута за приступ ресурсима и заштиту од арбитрарности система .

Упоредба са фашизмом и системима у САД​

Фашистички системи су се ослањали на апсолутну лојалност вођи и партији , где је свака неопредељеност или дисидентство било брутално потискивано. У таквим системима, неопредељеност је била практично немогућа опција, јер је захтевана активна и јавна демонстрација лојалности. Пропаганда је играла кључну улогу у обликовању јавног мњења и елиминисању простора за неутралност. Лојалност је била изнуђена, а неопредељеност кажњавана, што је стварало привид јединства и режима подршке.

Системи у САД , иако далеко од идеалних и са сопственим изазовима корупције и утицаја лобија, функционишу на принципима плурализма, слободе говора и вишепартијског система . У теорији, постоји простор за неопредељеност, критику и опозицију. Лојалност је пре свега усмерена ка уставу и демократским принципима, а нека појединцу или партији. Ипак, иу САД-у се може приметити да политичка поларизација може довести до тога да се неопредељеност тумачи као недостатак ангажмана или чак као имплицитна подршка "другој страни" , што ствара притисак на појединце да се определи.
Међутим, кључна разлика је у томе што у САД-у постоје механизми за контролу власти и могућност промене кроз изборе, што у корумпираном систему попут описаног у Србији може бити значајно отежано.

Буриданов магарац: Неопредељени и лојални​

Поређење са Буридановим магарцем је интригантно и може се применити на више нивоа.

Да ли су неопредељени и лојални две половине истог Буридановог магарца који између пласте воде и кофе сена не знају шта би пре јели или пили?

У контексту Србије, ово поређење има смисла. Неопредељени могу бити попут магарца који је парализован између две лоше опције: активног супротстављања корумпираном систему (што носи ризик од одмазде и неизвесности) и пасивног прихватања (што значи компромитовање принципа и потенцијално дугорочно назадовање). Њихова неопредељеност није нужно апатија, већ може бити резултат дубоке дилеме и недостатка јасног, сигурног пута напред .
Они су свесни проблема, али не виде ефикасан начин да делују, или се плаше последица деловања.

Лојални , са друге стране, могу бити попут магарца који је "изабрао" једну опцију – лојалност систему – јер му она нуди тренутну корист или заштиту. Они су можда свесни мана система, али су се определили за пут који им обезбеђује опстанак или напредак у датим околностима. Њихова лојалност није нужно идеолошка, већ често прагматична, заснована на калкулацији користи и ризика .

Да ли су неутрални и лојални Буриданови магарци који већ јесу јели и пили... а за сутра још не брину... или брину само како узјахати неку кобилу?

Ово друго тумачење сугерише да су и неопредељени и лојални, на неки начин, већ пронашли свој „пластеник” или „кофу” у систему, без обзира на његову природу .

• Лојални су они који су „јели и пили” – односно, искористили су систем за сопствену корист или су се прилагодили његовим правилима како би преживели и напредовали . Њихова брига је често усмерена на одржавање те позиције и максимизирање личних добитака, што се може симболично представити као „узјахивање кобиле” – стицање моћи, утицаја или богатства унутар постојећих структура.
• Неутрални/неопредељени у овом контексту могу бити они који су се повукли из активног ангажмана, али су пронашли начин да „преживе“ унутар система, можда кроз минималну интеракцију, фокусирање на лични живот, или избегавање конфликта. Њихова „брига” може бити усмерена на одржавање те неутралности и избегавање увлачења у проблеме система, што такође може бити облик „једења и пијења” – односно проналажења начина за опстанак без директног сукоба. Међутим, ова неутралност их чини пасивним саучесницима у одржавању корумпираног система , јер не пружају отпор нити доприносе промени.

На крају , у систему који функционише по мафијашком и коруптивном принципу, неопредељеност и лојалност нису супротстављене силе, већ често комплементарни механизми који доприносе стабилности и опстанку таквог система . Лојалност обезбеђује активну подршку и извршавање налога, док неопредељеност обезбеђује одсуство отпора и критике. Обе позиције, иако наизглед различите, могу бити резултат сличних мотива – страха, прагматизма и жеље за опстанком у тешким околностима.