Михаиловић против Ромела
Пише: Милослав Самарџић
Први познати немачки плакат о стрељању Срба због саботажа на железницама потиче од 12. јуна 1942. године. Тога дана Немци су у Смедереву стрељали три железничара, са образложењем да су оони уништили кочнице на једном возу.
Амерички пуковник др Роберт Мекдауел, најобразованији савезнички официр у Краљевини Југославији током рата, за 1942. годину каже да би у било којој истински свеобухватној и дефинитивној историји Другог светског рата, требало да буде описана као “година велике југословенске или српске контраофанзиве“.Генерал Михаиловић је од почетка знао да ће Америка ући у рат, јер је то рекао иазсланик председника Рузвелта, Вилијем Донован, приликом посете Београду. Пуковник Мекдауел затим пише:
“Али, генерал је био уверен да, уколико би се совјетски војни или политички отпор Немачкој скршио пре делотворне америчке интервенције на европском ратишту, никакво ангажовање савезничких војних капацитета не би потом спречило укључивање не само источне Европе већ и великог дела Русије у Хитлеров Рајх. Тада би, без обзира да ли би Хитлер постојао или не, тај нови немачки систем владавине трајао бар једно покољење.“
Немачки транспорт за Африку који су четници дигли у ваздух 27. децембра 1942. године код Демир Капије (данас у БЈР Македонији)
“Због тога је генерал Михаиловић организовао мрежу саботера и диверзаната не само у Србији, већ и у Мађарској, Румунији и Бугарској, који су ометали железнички саобраћај према Афричком и Источном фронту. Пуковник Мекдауел је сазнао за ово током лета 1942. године, не само у обавештајном центру за Средоземље, већ и од јеврејских организација, које су се бавиле извлачењем Јевреја из окупиране Европе“, каже пуковник мр Драган Крсмановић.
Пуковник Мекдауел пише: “Податке добијене од циониста проверио сам преко наших других канала и утврдио да су тачни.“
Мост на прузи Београд – Солун код Врањској Прибоја, у Јужној Србији, који су четници дигли у ваздух у ноћи између 17. и 18. марта 1943. године
Пуковник Мекдауел пише да је акцију на железницама генерал Михаиловић започео самоиницијативно. Према ономе што се за сада зна, Британци су први пут посебно ангажовање на железницама тражили јула 1942. године. После тога они су се обраћали више пута, како са новим захтевима, тако и са признањима, па и са давањем низа обећања.
Према извештају немачког команданта Балкана, генерала Александера Лера, од 29. новембра 1942. године, Немци су поред пруга и “других важнијих грађевина“ у Србији изградили 177 “стражарских кула“, тј. бункере, а још 64 је било у изградњи (“Зборник докумената“, Београд 1976, том 12, књига 2, страна 900). Многи од њих сачувани су до данас, попут овог на фотографији, који се налази испред једног тунела недалеко од Краљева
У знак признања, из Беле куће стиже молба да краљ Петар и генерал Михаиловић пошаљу једну поруку америчком народу и америчкој војсци, која би се одређеног дана емитовала на свим америчким радио станицама у свету. Тако су на свим тим станицама 1. новембра 1942. прочитане поруке генерала Михаиловића и краља Петра.
Немци су 1942. године излепили Србију овим плакатом…
Немачки плакат из 1942, карикатура са ликом генерала Михаиловића. На плакату пише: “Живела Србија! Његове присталице уз паклену дреку `Живела Србија` руше железнице и мостове, школе и цркве, убијају општинске и државне службенике“
На плакату је карикатура генерала Михаиловића испред минираног моста, преко кога пролази железничка композиција. Испод је писало да његове присталице, поред железница и мостова руше и школе и цркве, што наравно није било тачно.
Историчар Александар Динчић је у Народном музеју у Нишу пронашао и извештај немачке контрадиверзантске Групе “Винеке“, која је била задужена за праћење најуспешније четничке диверзантске групе – Групе “Гордон“.Према извештају Групе “Винеке“, Група “Гордон“ је извела невероватних 1.499 диверзија и саботажа. То је највећи документовани успех једне диверзантске групе у Другог светског рата у целом Свету. Притом, ту је реч само о оним диверзијама и саботажама које су Немци открили, а не о укупном броју изведених диверзија и саботажа
“Ко се прузи приближи биће стреља“ – уобичајен натпис крај пруга у Србији током рата
Немци су уништили Групу “Гордон“ тек у лето 1943. године. Ухватили су 773 припадника групе. После саслушања, ликвидирано их је 396. На тежак присилни рад послато је 207 ухапшених, 120 је ослобођено услед недостатка доказа, а 50 их је задржано ради даље истраге. Током извршења задатака погинуло је 35 чланова Групе “Гордон“, у борбама или у несрећним случајевима приликом постављања експлозива.
Још један амерички официр у Михаиловићевом штабу, специјалиста за герилски рат пуковник Алберт Сајц, о генералу Михаиловићу пише: “Не могу да заборавим његову величанствену борбу током тих мрачних дана када је Ромел безмало ушао у Александрију… Тада су сви четнички напори били посвећени запречавању, блокирању и саботажи пруга у Моравској долини које су водиле до Солуна и Африке… Националисти су знали да убрзани темпо рата од њих захтева да стално притискају Немце и Бугаре тако да им буду потребне читаве дивизије да заштите своје развучене линије комуникације. Те линије протезале су се до Грчке и Африке, ишле кроз Бугарску и Румунију, до Јужне Русије“.
Октобра 1942. у Србију најпре долази Хајнрих Химлер, а потом и Александер Лер. Најбољи начин за заустављање четничке акције они су видели у новим стрељањима грађана. Лер је 28. октобра издао наређење да се смртна казна не примењује само на “човека ухваћеног са оружјем, него у истој мери на сваког оног коме се може доказати да ову борбу активно помаже, дакле и за сваког који се за Михаиловића изјашњава, или у његовој служби стоји“.
“САОПШТЕЊЕ
10 децембра 1942 убијен је, у вршењу своје службе, један наредник Немачке оружане силе од стране банде ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА, код Златова, срез Петровац.
13 децембра 1942, бачен је у ваздух један мост на железничкој прузи Пожаревац – Петровац од стране Михаиловићевих бандита, и оборени су телефонски стубови.
Сходно мерама одмазде стрељано је 15 децембра 1942
50 присталица
ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
Међу овима се налазе:
капетан 1. класе Радован Стојановић, рођ. 19 08 1907 на Цетињу<
срески начелник из Жагубице Дејан Ључић, рођ. 25 09 1896 у Злучу…
…
БАДЕР, с.р.
Београд, 17 децембра 1942 Артилериски генерал
Командујући генерал и заповедник у Србији“
Своју сурову наредбу Лер је објашњавао важношћу ситуације, наводећи:
“У овом рвању стављено је све на коцку. Средњег решења нема. Неумесно је ову борбу сматрати као јунаштво народа који воли слободу“.Србија је била излешљена плакатима са именима стрељаних присталица Драже Михаиловића.
Немци су стрељали или у казненим експедицијама убили око 70.000 Срба. Већину тих Срба они су сматрали присталицама Драже Михаиловића.
“САОПШТЕЊЕ
Припадници бунтовника ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА убили су у Јошаници, срез Жагубица, 14-12-1942, 4 немачка припадника Организације ТОТ, а двојицу ранили.
Сходно обвјави Командујућег генерала и Заповедника у Србији, стрељано је за одмазду, 26-12-1942,
250 ПРИСТАЛИЦА
ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
Међу њима се налазе следећи вођи:
Бранковић Градимир, кап. 1. кл., рођ. 14-10-1903 у Београду, са станом у Кладову,
Јончић Ћирило…
…
И ово је плод бунтовничког рада ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.
“Знамо да Западни савезници нису испунили обећања из 1942. године.Међутим, гледао сам много филмова, прочитао сам много књига о операцијама у Северној Африци. Ни у једној од њих не помиње се улога генерала Михаиловића и његове војске у Бици за Африку“, каже пуковник мр Драган Крсмановић.
(и то је исто написао један надахнути новинар).
da im dignu ugled u narodu 
