Svejedno je
Idem kroz aleju, kisa kapa;
u grudima mi struje dva djerdapa.
Na vrhu me cekas - zasedu spremas;
Htela me ili ne - svejedno je!
Ne grli mi - oko vrata mi je zica;
ne ljubi me - jezik mi je zmija otrovnica.
Ledja me svrbe od nozeva,
lice mi je grubo od pogleda.
Poljubila me ili ne - svejedno je!
Veruj mi, moja je zelja jedina
da se vinem put visina
i da tamo, gore visoko,
sagorim kao uzareno oko.
Ne zelim da volim, nisam spreman;
ne zelim da mrzim, vremena nemam.
Ne zelim da imam svoju putanju,
jer sam stradalnik u lutanju.
Verovala ili ne - svejedno je! (1991-92)
***
Pesma o njima
Hej, vi, sto silujete zemlju moju,
toliko zelim da odete,
da ne napravite jos gresku koju.
Jer, za tu gresku..
Znate li pricu o Belicu Snesku?
Ne znate ?!
Vi, izgleda, samo znate
pricu s lazima,
o ratu protiv sveta.
Birokrate, vladari - crveni faraoni,
cujte, proklinju vas milioni!
Pored crvene, crna je boja
postala simbol nas.
O, da li to place zemlja moja
ili se to cuje smeh vas ? (1991)
***
Cuj me, mala
Zar zato sto sam fin,
zar zato sto sam mamin sin ?
I zato sto nosim svoje stare "starke",
a on Reebok i skinute Nike...
Zar zato da me ostavis
i da mi kazes : "Hvala" ?
Cuj me dobro mala :
... nisko si pala !
Pa sta ako ima Replaz pantalone ?
Sto zna fore i fazone ... ?
Pa sta, ako je osisan do glave ?
I sta me briga sto mu zubi "fale".
Ma moram nekako da te vratim..
ili cu njega za glavu da skratim ?! (1993)
***
Umem, a ne umem
U venama mojim
tece krv seljaka,
i hajduka, doktora i djaka,
nespretnog ljubavnika,
jos goreg pijanca..
i poete, usamljenog samca.
Umem da doletim,
da stignem, umaknem...
da poljubim i da patim,
al' ne umem... kuci rano da se vratim (1994)
***
U paklu grada i dum generacija
Odrastao je ovde, u paklu grada,
na gomili leseva i smrada,
gde se ubijalo, gde se dusa prodavala
za marke i saku dolara.
I sve je imao, i Porse kola... i stan...
i sve je bilo njegovo: noc, jutro i dan.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
a u stvari, nije imao nista !
Odrastao je ovde, u paklu grada,
na pozornici, (svetlima) umiruceg velegrada,
ni jedan porok njemu nije bio stran,
od zivota i smrti njega nije bilo strah.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
a u stvari, nije imao nista!
Upoznao je ljubav, devojku jednu,
tako naivno, lepo, tako cedno...
voleo je vise od svega,
a ona samo pare... a ne njega.
I sve je imao, i Porse kola... i stan...
I sve je bilo njegovo: noc, jutro i dan.
Verovao je samo najboljem drugu,
koji mu je skratio zivotnu prugu.
Suvise se uzdao u silu, oruzje i njegovu moc...
progutala ga je beogradska noc.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
A, u stvari, nije imao nista. (1997)
***
Nesimpatican
Tebi se ne svidja kako izgledam,
ti se nerviras kada te pogledam.
Tebi je dosadno ono sto pricam...
nesimptican...nesimpatican...
Tebi je glupo drustvo s kojim izlazim,
tebi je smesno kako ti prilazim.
Verujes da sam dalek, melanholican...
nesimpatican...nesimpatican...
Gledam u srcu, gledam u staklo,
rekli su : "Bio je mladic dican"...
U umornog mozgu, bljesak dragog oka,
nesimpatican... nesimpatican...
Postajem pomalo paranoican.
"Uradicu ludosti sve za tebe;
Promenicu svet, promenicu sebe !"
Okreces glavu kad ti to pricam...
nesimpatican...nesimpatican...
----------------------------------------
Jutros je veselo slavuj pevao,
obasjao u dusi hodnik mracan.
I vidim sebe pored tebe,
prirodan, cist i ljudima nesimpatican. (9. decembar 1997.)
***
Tragovi
Mi smo samo crvi u prasini,
beznacajna kap u beskrajnom moru.
Mi ne znamo sta stoji na sledecoj krivini,
ni dal' cemo docekati sledecu zoru ?
Mi smo samo svetlo u vasioni,
koje zasija i iznenada se gasi,
a sve te brojne milione,
samo vera moze da spasi.
Mi smo samo tragovi u snegu,
koji nestaju i brzo se tope,
a ne znamo, da penjuci se ka Velikom bregu,
niko do vrha ne moze da se popne.
Al' tu smo, ipak,
gmizemo po asfaltnom putu nasih ideala,
dok zivot ne kaze "Sad je kraj!... samo" !
Tu je jos prah i... lopata grobara. (20. februar 1999.)
***
Pedesete i neke noci
BIla je noc
na nekom slavlju,
bio je jedan krevet
i bili smo ja i ti.
Nad Srbijom su padale bombe,
slusali smo muziku,
gledali smo se u
plavicastom dimu dzointa,
gorela je bubnjara.
U jutro smo se razisli
uz poljubac,
a ja sam dugo
razmisljao o nama,
i nikako nisam mogao
da se setim tvog imena. (18. maj 1999.)
***
Prokockao zivot
Iznad svega, voleo je kocku.
I ponekad... mislio bi lako...
zaradicu veliku lovu... ja i Ivana zivecemo tako.
Isli su dani, prolazile noci,
i svaki put se nad'o da ce sreca ipak doci;
al' opet nista od toga,
kocka je postala njegova droga.
Jedne lude noci, izgubio je sve
Izgubio je sve, objavio je svima!
...
Ostalo je samo za kartu do Berlina.
-----------
Proslo je od tada godina mnogo.
Zivelo se lepo, al' bilo je i "rata".
Mlada stjuardesa rekla mu je milo, al' hladno:
"Dobro dosli u avion JAT-a".
-----------
Prosetao je gradom, sve do starog kraja,
udisao je miris beogradskog maja...
i tu je k'o nekad stara ulica...
samo... nigde nema njemu znanih lica.
I niko njega ne zna, nikog da mu pridje,
neki ovi momci gledaju ga drsko.
Njegov pogled... na mlada tela sidje...
ovakvima je nekad, k'o od sale, nos mrsko.
A sad, do Novog grbolja,
tamo su drugari,
koji su kao on bili ludi, mladi, hrabri...
------------
Pored spomen aleja korak mu je tih.
Staje pred jedan... ljubi dragi lik...
"Ivana dosao sam samo,
da vecno pored tebe ostanem... budalo !
Bio sam mlad, a sada vise ne!
Nikome u zivotu , nikad se nisam klanjao,
ali sada kazem : "Boze, oprosti grehe sve,
da bih, makar jedne noci, nesto lepo sanjao"... (1999.)
***
Nedeljko Todorovic je rodjen 25. aprila 1978. godine u Beogradu. Njegov kratak zivot zavrsio se u mladosti, iznenada, 14. aprila 2000. godine. Osnovnu skolu i gimnaziju, Petu beogradsku, zavrsio je u Beogradu.
Ove pesme su iz posthumno izdate zbirke pesama "Tragovi u snegu". Pisao ih je dugo godina u tajnosti, planirajuci da jednog dana iznenadi roditelje, ali ga je smrt pretekla.
***
Patnja za izgubljenom srecom
Ti si moje prolece,
Ti si onaj koji leto budi.
Ti si prva lasta sto s juga dolece,
al' ja vise ne volim prolece.
April - mesec moja ljubav divna,
na krilima Tebe mi donese,
ali sad sam ja na njega kivna,
jer prolece Tebe mi odnese.
April mi je oduzeo Tebe,
u prolece kad magnolija cveta.
Za mene nema sad proleca
i za mene nema vise leta.
Sunce vise ne sija za mene,
ono greje neke druge ljude;
jer sta ce mi i zivot bez Tebe,
ze mene se proleca ne bude.
Ja ne volim sad nijedno doba,
jer bez Tebe nista nije lepo.
A sto zivim ? Zalicu do groba,
kol'ko smo se mi voleli slepo.
Dusu si mi moju ispunio,
volesmo se nezno i bez kraja.
Srce si mi srecom napunio,
ali sreca dugo ne potraja.
Ostadose puste tvoje knjige, reci.
Da ozivim slova,
iz ljubavi svoje i to cu moci,
ali kako pobediti sebe
i iz ove patnje u nadanje poci ?!
Najdrazem i velikom sinu, mama. April 2000.
Idem kroz aleju, kisa kapa;
u grudima mi struje dva djerdapa.
Na vrhu me cekas - zasedu spremas;
Htela me ili ne - svejedno je!
Ne grli mi - oko vrata mi je zica;
ne ljubi me - jezik mi je zmija otrovnica.
Ledja me svrbe od nozeva,
lice mi je grubo od pogleda.
Poljubila me ili ne - svejedno je!
Veruj mi, moja je zelja jedina
da se vinem put visina
i da tamo, gore visoko,
sagorim kao uzareno oko.
Ne zelim da volim, nisam spreman;
ne zelim da mrzim, vremena nemam.
Ne zelim da imam svoju putanju,
jer sam stradalnik u lutanju.
Verovala ili ne - svejedno je! (1991-92)
***
Pesma o njima
Hej, vi, sto silujete zemlju moju,
toliko zelim da odete,
da ne napravite jos gresku koju.
Jer, za tu gresku..
Znate li pricu o Belicu Snesku?
Ne znate ?!
Vi, izgleda, samo znate
pricu s lazima,
o ratu protiv sveta.
Birokrate, vladari - crveni faraoni,
cujte, proklinju vas milioni!
Pored crvene, crna je boja
postala simbol nas.
O, da li to place zemlja moja
ili se to cuje smeh vas ? (1991)
***
Cuj me, mala
Zar zato sto sam fin,
zar zato sto sam mamin sin ?
I zato sto nosim svoje stare "starke",
a on Reebok i skinute Nike...
Zar zato da me ostavis
i da mi kazes : "Hvala" ?
Cuj me dobro mala :
... nisko si pala !
Pa sta ako ima Replaz pantalone ?
Sto zna fore i fazone ... ?
Pa sta, ako je osisan do glave ?
I sta me briga sto mu zubi "fale".
Ma moram nekako da te vratim..
ili cu njega za glavu da skratim ?! (1993)
***
Umem, a ne umem
U venama mojim
tece krv seljaka,
i hajduka, doktora i djaka,
nespretnog ljubavnika,
jos goreg pijanca..
i poete, usamljenog samca.
Umem da doletim,
da stignem, umaknem...
da poljubim i da patim,
al' ne umem... kuci rano da se vratim (1994)
***
U paklu grada i dum generacija
Odrastao je ovde, u paklu grada,
na gomili leseva i smrada,
gde se ubijalo, gde se dusa prodavala
za marke i saku dolara.
I sve je imao, i Porse kola... i stan...
i sve je bilo njegovo: noc, jutro i dan.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
a u stvari, nije imao nista !
Odrastao je ovde, u paklu grada,
na pozornici, (svetlima) umiruceg velegrada,
ni jedan porok njemu nije bio stran,
od zivota i smrti njega nije bilo strah.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
a u stvari, nije imao nista!
Upoznao je ljubav, devojku jednu,
tako naivno, lepo, tako cedno...
voleo je vise od svega,
a ona samo pare... a ne njega.
I sve je imao, i Porse kola... i stan...
I sve je bilo njegovo: noc, jutro i dan.
Verovao je samo najboljem drugu,
koji mu je skratio zivotnu prugu.
Suvise se uzdao u silu, oruzje i njegovu moc...
progutala ga je beogradska noc.
Sve je imao, i zene... i pistolj...
A, u stvari, nije imao nista. (1997)
***
Nesimpatican
Tebi se ne svidja kako izgledam,
ti se nerviras kada te pogledam.
Tebi je dosadno ono sto pricam...
nesimptican...nesimpatican...
Tebi je glupo drustvo s kojim izlazim,
tebi je smesno kako ti prilazim.
Verujes da sam dalek, melanholican...
nesimpatican...nesimpatican...
Gledam u srcu, gledam u staklo,
rekli su : "Bio je mladic dican"...
U umornog mozgu, bljesak dragog oka,
nesimpatican... nesimpatican...
Postajem pomalo paranoican.
"Uradicu ludosti sve za tebe;
Promenicu svet, promenicu sebe !"
Okreces glavu kad ti to pricam...
nesimpatican...nesimpatican...
----------------------------------------
Jutros je veselo slavuj pevao,
obasjao u dusi hodnik mracan.
I vidim sebe pored tebe,
prirodan, cist i ljudima nesimpatican. (9. decembar 1997.)
***
Tragovi
Mi smo samo crvi u prasini,
beznacajna kap u beskrajnom moru.
Mi ne znamo sta stoji na sledecoj krivini,
ni dal' cemo docekati sledecu zoru ?
Mi smo samo svetlo u vasioni,
koje zasija i iznenada se gasi,
a sve te brojne milione,
samo vera moze da spasi.
Mi smo samo tragovi u snegu,
koji nestaju i brzo se tope,
a ne znamo, da penjuci se ka Velikom bregu,
niko do vrha ne moze da se popne.
Al' tu smo, ipak,
gmizemo po asfaltnom putu nasih ideala,
dok zivot ne kaze "Sad je kraj!... samo" !
Tu je jos prah i... lopata grobara. (20. februar 1999.)
***
Pedesete i neke noci
BIla je noc
na nekom slavlju,
bio je jedan krevet
i bili smo ja i ti.
Nad Srbijom su padale bombe,
slusali smo muziku,
gledali smo se u
plavicastom dimu dzointa,
gorela je bubnjara.
U jutro smo se razisli
uz poljubac,
a ja sam dugo
razmisljao o nama,
i nikako nisam mogao
da se setim tvog imena. (18. maj 1999.)
***
Prokockao zivot
Iznad svega, voleo je kocku.
I ponekad... mislio bi lako...
zaradicu veliku lovu... ja i Ivana zivecemo tako.
Isli su dani, prolazile noci,
i svaki put se nad'o da ce sreca ipak doci;
al' opet nista od toga,
kocka je postala njegova droga.
Jedne lude noci, izgubio je sve
Izgubio je sve, objavio je svima!
...
Ostalo je samo za kartu do Berlina.
-----------
Proslo je od tada godina mnogo.
Zivelo se lepo, al' bilo je i "rata".
Mlada stjuardesa rekla mu je milo, al' hladno:
"Dobro dosli u avion JAT-a".
-----------
Prosetao je gradom, sve do starog kraja,
udisao je miris beogradskog maja...
i tu je k'o nekad stara ulica...
samo... nigde nema njemu znanih lica.
I niko njega ne zna, nikog da mu pridje,
neki ovi momci gledaju ga drsko.
Njegov pogled... na mlada tela sidje...
ovakvima je nekad, k'o od sale, nos mrsko.
A sad, do Novog grbolja,
tamo su drugari,
koji su kao on bili ludi, mladi, hrabri...
------------
Pored spomen aleja korak mu je tih.
Staje pred jedan... ljubi dragi lik...
"Ivana dosao sam samo,
da vecno pored tebe ostanem... budalo !
Bio sam mlad, a sada vise ne!
Nikome u zivotu , nikad se nisam klanjao,
ali sada kazem : "Boze, oprosti grehe sve,
da bih, makar jedne noci, nesto lepo sanjao"... (1999.)
***
Nedeljko Todorovic je rodjen 25. aprila 1978. godine u Beogradu. Njegov kratak zivot zavrsio se u mladosti, iznenada, 14. aprila 2000. godine. Osnovnu skolu i gimnaziju, Petu beogradsku, zavrsio je u Beogradu.
Ove pesme su iz posthumno izdate zbirke pesama "Tragovi u snegu". Pisao ih je dugo godina u tajnosti, planirajuci da jednog dana iznenadi roditelje, ali ga je smrt pretekla.
***
Patnja za izgubljenom srecom
Ti si moje prolece,
Ti si onaj koji leto budi.
Ti si prva lasta sto s juga dolece,
al' ja vise ne volim prolece.
April - mesec moja ljubav divna,
na krilima Tebe mi donese,
ali sad sam ja na njega kivna,
jer prolece Tebe mi odnese.
April mi je oduzeo Tebe,
u prolece kad magnolija cveta.
Za mene nema sad proleca
i za mene nema vise leta.
Sunce vise ne sija za mene,
ono greje neke druge ljude;
jer sta ce mi i zivot bez Tebe,
ze mene se proleca ne bude.
Ja ne volim sad nijedno doba,
jer bez Tebe nista nije lepo.
A sto zivim ? Zalicu do groba,
kol'ko smo se mi voleli slepo.
Dusu si mi moju ispunio,
volesmo se nezno i bez kraja.
Srce si mi srecom napunio,
ali sreca dugo ne potraja.
Ostadose puste tvoje knjige, reci.
Da ozivim slova,
iz ljubavi svoje i to cu moci,
ali kako pobediti sebe
i iz ove patnje u nadanje poci ?!
Najdrazem i velikom sinu, mama. April 2000.
