"Небојша Бакарец:
Отворено писмо Борису Тадићу
Срам те било Борисе Тадићу
Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава.
Небојша Бакарец: "Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет?" На слици: Борис Тадић и Стјепан Месић
Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих политичких па чак и друштвених питања. Због свега тога не заслужујеш да ти се обраћам по строгом протоколу. Заслужујеш да будеш аргументовано критикован без респекта према твојој функцији.
Међутим, ти Борисе еволуираш уназад, тј. дееволуираш. Мењаш се али нагоре. Уместо да ти политичко искуство и проток година доносе квалитет, да се мењаш набоље, да будеш бољи према свом народу и држави, ти си све гори. Твој режим је у све већој агонији (што би ми било мило, да у пропаст не водите цео народ), и осим оне три наведене карактеристике твог режима, које није било лако објединити, приметни су и све већи хаос и анархија. И ту није крај, најболније је што ти и твоји постајете све обеснији, све корумпиранији, све богатији и све више зли. Због тога онда имам порив као и многи грађани, да ти певам песму коју грађани Србије певају сваком свом диктатору, тиранину, султану и узурпатору, тврдом или меком (ти спадаш у меке) – Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе.
Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет?
Приметно је да си сваке године, сваког месеца, а у последње време и сваке недеље и сваког дана, све агресивнији Борисе. Твоја агресивност и учесталост твојих запањујуће лоших речи и дела су у директној сразмери са кризом твог режима али и општом бедом у друштву. Да ли ти мислиш да ће та агресивност у изјавама и поступцима компензовати или спречити, твоје неуспехе и неуспехе твог режима? Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет? Наравно да нећеш. Па зашто се онда тако понашаш?! Могу само да претпоставим. Власт те је променила. Постао си пун себе. Одвикао си се од мишљења супротних твом. Нав(у)(и)као се на одобравање, подаништво, дивљење твојој личности, подилажење сујети, на хвалоспеве теби…То су тешке и опојне дроге. Томе се нису одупрле ни много јаче личности од тебе, а ти никада ниси био познат као јака личност, зар не Борисе?
Твој другар Павлушко Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас" На слици: "Глава младића", Ботичели, XV век.
Уосталом, ако не верујеш мени, веруј твом вршњаку, левичару, раном опозиционару и синдикалисти, неспорног угледа, Павлушку Имшировићу који је дао интервју утицајном загребачком листу „Новости“ (самостални српски тједник) 12.марта 2010. године,( www.novossti.com/2010/03/tadicevi-rani-jadi/ ). У том по тебе поразном интервјуу, а опет тачном и коректном, Павлушко Имшировић, те описује на један пристојан и уљудан начин, на начин који води рачуна и о твојој породици и о твојој личности и без ниских удараца. Он каже да никада ниси био дисидент и да си био само пратилац своје девојке и будуће супруге, „лепе и особене“ Веселинке Заставниковић, „снажне, горде и интелигентне личности која је доминирала у вашој вези и за тебе била ауторитет“. Имшировић наводи да је твоје хапшење (којим волиш да се хвалиш) јула 1982.године „једна од најкомичнијих прича из историје овдашње политичке репресије“. Твој другар Павлушко Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас (…)“. Претпостављам да је то основни разлог што Зоран Ђинђић није много марио за тебе и што никада ниси био његов близак сарадник – није подносио лење конформисте а сам је био сушта супротност томе. Павлушко каже да су те од осталих издвајале две ствари : „то што је био син праксисовца Љубе Тадића и то што је био Веселинкин дечко“. Имшировић износи озбиљну тврдњу :“(…) данас мислим да су ондашње (1985. година оп. аут.) везе оца и сина Тадића са државном безбедношћу биле много тешње него што смо ми то тада слутили“.
"Тај тада пристојни човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у егоманијакалног козера и позера." На слици: Детаљ са фреске "Распеће" из базилике Св. Фрање у Асизију, рад Пјетра Лоренцетија, XIV век.
Можда ће ти засметати присан тон обраћања. То сам већ објаснио али да додам и да се познајемо Борисе, овлаш додуше, као што после двадесет година бављења политиком познајем већину актера нашег политичког живота. У последњој деценији сам изрекао и неке лепе речи на твој рачун, а то помињем као залог томе да немам ништа лично против тебе, и томе да се мењаш нагоре. У Милошевићевој деценији смо се срели неколико пута, једном барем, у вези проблема у општини Стари град, где је долазио као потпредседник ИО ДС. У овој деценији смо се срели неколико пута. Први пут као учесници емисије „Клопка“ 2001. године, на тв „Пинку“. Тада сам, ако се добро сећам, у емисији, на питање водитељке, поменуо да ми из ДСС, не би напуштали ДС, да су се тада сви у тој странци понашали као ти Борисе. Следеће лепе речи сам изрекао на конференцији за штампу ДСС коју сам водио (данас се кајем и признајем да то није било место за похвалу теби) почетком априла 2004.године, када ДСС још није изашла са својим кандидатом за наступајуће председничке изборе. Тада сам неопрезно и непотребно изнео свој став о два кандидата за те изборе, о Николићу и теби. За првог сам начелно рекао да председник Србије не треба да буде личност која подсећа на јунаке романа Душана Ковачевића, а за тебе да си пристојан човек. Тај тада пристојни (ако си тада био пристојан?) човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у егоманијакалног козера и позера. Срели смо се и 2005. године, крајем лета, на једној утакмици Европског првенства у одбојци. Тада смо кратко и поразговарали. Чини ми се да смо једном попричали и у скупштини Србије, марта 2004. када смо обојица били посланици. То је све.
Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН, по питању КиМ.
Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити Статут.
Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у Рашкој области а једна од твојих узданица Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава.
Хајде да сведемо рачуне у ове три године, када је твоја власт Борисе, твоје странке и камариле, постала режим. Да видимо има ли основа за тврдње које сам изрекао о твом режиму?
Што се најважнијег- државног питања тиче, ту су резултати најгори. Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН, по питању КиМ. Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити Статут. Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у Рашкој области а једна од твојих узданица Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава..." ...
Отворено писмо Борису Тадићу
Срам те било Борисе Тадићу
Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава.
Небојша Бакарец: "Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет?" На слици: Борис Тадић и Стјепан Месић
Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих политичких па чак и друштвених питања. Због свега тога не заслужујеш да ти се обраћам по строгом протоколу. Заслужујеш да будеш аргументовано критикован без респекта према твојој функцији.
Међутим, ти Борисе еволуираш уназад, тј. дееволуираш. Мењаш се али нагоре. Уместо да ти политичко искуство и проток година доносе квалитет, да се мењаш набоље, да будеш бољи према свом народу и држави, ти си све гори. Твој режим је у све већој агонији (што би ми било мило, да у пропаст не водите цео народ), и осим оне три наведене карактеристике твог режима, које није било лако објединити, приметни су и све већи хаос и анархија. И ту није крај, најболније је што ти и твоји постајете све обеснији, све корумпиранији, све богатији и све више зли. Због тога онда имам порив као и многи грађани, да ти певам песму коју грађани Србије певају сваком свом диктатору, тиранину, султану и узурпатору, тврдом или меком (ти спадаш у меке) – Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе.
Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет?
Приметно је да си сваке године, сваког месеца, а у последње време и сваке недеље и сваког дана, све агресивнији Борисе. Твоја агресивност и учесталост твојих запањујуће лоших речи и дела су у директној сразмери са кризом твог режима али и општом бедом у друштву. Да ли ти мислиш да ће та агресивност у изјавама и поступцима компензовати или спречити, твоје неуспехе и неуспехе твог режима? Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет? Наравно да нећеш. Па зашто се онда тако понашаш?! Могу само да претпоставим. Власт те је променила. Постао си пун себе. Одвикао си се од мишљења супротних твом. Нав(у)(и)као се на одобравање, подаништво, дивљење твојој личности, подилажење сујети, на хвалоспеве теби…То су тешке и опојне дроге. Томе се нису одупрле ни много јаче личности од тебе, а ти никада ниси био познат као јака личност, зар не Борисе?
Твој другар Павлушко Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас" На слици: "Глава младића", Ботичели, XV век.
Уосталом, ако не верујеш мени, веруј твом вршњаку, левичару, раном опозиционару и синдикалисти, неспорног угледа, Павлушку Имшировићу који је дао интервју утицајном загребачком листу „Новости“ (самостални српски тједник) 12.марта 2010. године,( www.novossti.com/2010/03/tadicevi-rani-jadi/ ). У том по тебе поразном интервјуу, а опет тачном и коректном, Павлушко Имшировић, те описује на један пристојан и уљудан начин, на начин који води рачуна и о твојој породици и о твојој личности и без ниских удараца. Он каже да никада ниси био дисидент и да си био само пратилац своје девојке и будуће супруге, „лепе и особене“ Веселинке Заставниковић, „снажне, горде и интелигентне личности која је доминирала у вашој вези и за тебе била ауторитет“. Имшировић наводи да је твоје хапшење (којим волиш да се хвалиш) јула 1982.године „једна од најкомичнијих прича из историје овдашње политичке репресије“. Твој другар Павлушко Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас (…)“. Претпостављам да је то основни разлог што Зоран Ђинђић није много марио за тебе и што никада ниси био његов близак сарадник – није подносио лење конформисте а сам је био сушта супротност томе. Павлушко каже да су те од осталих издвајале две ствари : „то што је био син праксисовца Љубе Тадића и то што је био Веселинкин дечко“. Имшировић износи озбиљну тврдњу :“(…) данас мислим да су ондашње (1985. година оп. аут.) везе оца и сина Тадића са државном безбедношћу биле много тешње него што смо ми то тада слутили“.
"Тај тада пристојни човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у егоманијакалног козера и позера." На слици: Детаљ са фреске "Распеће" из базилике Св. Фрање у Асизију, рад Пјетра Лоренцетија, XIV век.
Можда ће ти засметати присан тон обраћања. То сам већ објаснио али да додам и да се познајемо Борисе, овлаш додуше, као што после двадесет година бављења политиком познајем већину актера нашег политичког живота. У последњој деценији сам изрекао и неке лепе речи на твој рачун, а то помињем као залог томе да немам ништа лично против тебе, и томе да се мењаш нагоре. У Милошевићевој деценији смо се срели неколико пута, једном барем, у вези проблема у општини Стари град, где је долазио као потпредседник ИО ДС. У овој деценији смо се срели неколико пута. Први пут као учесници емисије „Клопка“ 2001. године, на тв „Пинку“. Тада сам, ако се добро сећам, у емисији, на питање водитељке, поменуо да ми из ДСС, не би напуштали ДС, да су се тада сви у тој странци понашали као ти Борисе. Следеће лепе речи сам изрекао на конференцији за штампу ДСС коју сам водио (данас се кајем и признајем да то није било место за похвалу теби) почетком априла 2004.године, када ДСС још није изашла са својим кандидатом за наступајуће председничке изборе. Тада сам неопрезно и непотребно изнео свој став о два кандидата за те изборе, о Николићу и теби. За првог сам начелно рекао да председник Србије не треба да буде личност која подсећа на јунаке романа Душана Ковачевића, а за тебе да си пристојан човек. Тај тада пристојни (ако си тада био пристојан?) човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у егоманијакалног козера и позера. Срели смо се и 2005. године, крајем лета, на једној утакмици Европског првенства у одбојци. Тада смо кратко и поразговарали. Чини ми се да смо једном попричали и у скупштини Србије, марта 2004. када смо обојица били посланици. То је све.
Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН, по питању КиМ.
Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити Статут.
Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у Рашкој области а једна од твојих узданица Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава.
Хајде да сведемо рачуне у ове три године, када је твоја власт Борисе, твоје странке и камариле, постала режим. Да видимо има ли основа за тврдње које сам изрекао о твом режиму?
Што се најважнијег- државног питања тиче, ту су резултати најгори. Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН, по питању КиМ. Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити Статут. Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у Рашкој области а једна од твојих узданица Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава..." ...