Naša biblioteka

Наутилус:
Зашто само та? Све комедије су му одличне:

Узалудни љубавни труд
Два племића из Вероне
Комедија забуне
Сан летње ноћи
Млетачки трговац
Укроћена горопад
Бура
Веселе жене виндзорске
Богојављенска ноћ
Како вам драго
Све је добро што се добро сврши
Равном мером
Зимска бајка
Много вике ни око чега
Kliknite za proširenje...

Zato što mi je ta najdraža.
 
277532491_303271801932170_3312132992604063786_n.jpg
Dobila sam knjigu od Idee, zajedno sa uslikanim provijantom. Otvorena renovirana Idea u mom kraju, pa ne znam da li sam bila neki kupac po redu ili sam imala dovoljno veliki račun za poklon. U svakom slučaju hvala im. Sve ću sa porodicom pojesti i popiti i knjigu pročitati.
 
Utisci tokom čitanja autobiografije Mire Furlan Voli me više od svega na svijetu:

Istina je da teško da bih posegnula za ovom knjigom da mi nije došla u ruke tokom redovne razmene knjiga sa dragom prijateljicom (koja mi je nekada bila profesorka na fakultetu). Pored nekoliko drugih naslova koje mi je posudila tom prilikom našla se i ova knjiga.

Takođe je istina da najčešće i nisam oduševljena naslovima oko kojih se digne velika prašina. Svega nekoliko knjiga u mojim očima, ili bolje: u mom čitalačkom biću, opravdalo je čitavu tu silnu pomamu i tolike uzdahe čitalačke publike.

No, da ne odletim u veliku digresiju, i vratim se Mirinoj knjizi.
Dakle, sticajem okolnosti zadesila se kod mene i trenutno sam prešla 230 stranica.
Uglavnom bih rekla da je davno premašila broj stranica nakon kojih bi se već stvorio suštinski sud o knjizi, koja bi malo verovatno do kraja uspela da oduva nekim snažnim preokretom koji bi popravio ili pokvario celokupan utisak čitanja.

Ipak, budući da ima preko 700 stranica, iskreno se nadam da tek sledi deo koji je bacio na noge, p(r)otresao čitalačku publiku, volitelje glumišta, ili odrasle Mire Furlan generalno.
Iskreno se nadam jer: ovo dosad daleko je od izuzetnog. Osim pristojnog čitalačkog iskustva koje poseduje, pa i određene senzitivnosti same autorke koja je stvorila ovih mojih dosad pređenih 230 stranica (naravno,i sve ostalo do kraja), nisam naišla na išta osobito zamamno.

Zaista me zanima šta me čeka nadalje, jer trenutno čitam o njenim danima na Akademiji, u bitnijoj sam fazi njenog života, te se nadam i nekim zanimljivijim odblescima svega onog što (ljudi veruju da) je bila.

Naravno, podrobno ću izvestiti o daljem toko čitanja i vrlo rado stati među oduševljene knjigom ukoliko zaista dođem do tog osećaja i doživim to NEŠTO što je dotaklo ostale.

Prijatan vikend, najdraže društvo!
 
Blistavo i strašno, Bekim Fehmiu, Samizdat B92, 286 str. Odavno sam htela da pročitam ovu knjigu. Privlačio me je naslov, ali i životopis jednog od najvećih glumaca s ovih prostora i svakako glumca sa najuspešnijom karijerom u inostranstvu. E pa upravo to, taj glamurozni inostrani filmski život sam ja očekivala da nađem u ovoj knjizi. Ali ne, to je još uvek daleka budućnost, a u knjizi je opisano odrastanje dečaka u mnogoljudnoj albanskoj porodici u Prizrenu u toku Drugog svetskog rata i posle njega. Nisu bili tipična porodica, jer Bekimov otac Ibrahim je bio učitelj, ugledan i poštovan, ali baš zato i sumnjiv, hapšen i proganjan. Bekim sa mnogo ljubavi i poštovanja piše o njemu i majci Hadiji- Diji, kao i braći i sestrama. Knjiga počinje njegovim prvim sećanjima na selidbu iz Sarajeva u Prizren, a završava se upisom na Akademiju. Ne bih mogla da kažem da je ova autobiografija specifična jer je on bio Albanac. Ili ako i jeste, onda je u nekoj manjoj meri u nekoliko epizoda. Opisuje odrastanje, dečačke nestašluke, snalaženje da se zaradi koji dinar, probleme u školi, prijateljstva, sport, prva zaljubljivanja. I sve tu u svetlu istorijskih događaja u svetu. Svaku godinu započinje kratkim podsećanjem na ono što se te godine dogodilo značajno u svetu, sa posebnim akcentom na kulturu: ko je izdao roman, snimio film, umro, imao izložbu... Nešto kao u onoj divnoj seriji Grlom u jagode.

Na kraju knjige, njegov sin Uliks je dodao kratku porodičnu biografiju, od njegovih babe i dede, preko oca, stričeva i tetaka, koji su svi završili visoke škole, do njega i njegovog brata Hedona koji žive u Americi.
I sad ja, naravno, poredim glumca Bekima Fehmiua i glumca Uliksa Fehmiua, na veliku Uliksovu štetu.
Isti je slučaj sa skoro svim sinovima i kćerkama naših glumaca. Na srpskoj glumačkoj sceni je prava poplava novih imena uz poznata prezimena. Znam da sam došla u "one" godine kada tvrdimo da je sve bilo bolje "u naše vreme" (zato što smo bili mladi, nismo objektivni, znam) pa su mi svi stariji bili bolji i ubedljiviji, ili su zaista mladi slabiji. Da li se drugačije glumi, da li se uloge drugačije pišu, da li se brže snima pa nemaju vremena da uvežbaju, da ponavljaju scene (na filmu i TV-u) dok ne bude dobro (sigurno ima i toga), ali ipak ne mogu da se otmem utisku da su mnogi primljeni na akademiju zbog poznatog prezimena, a ne istinskog talenta.

I ne dopada mi se što svi pišu knjige. Bekimova ima dobre kritike, ali bolje da se držao glume, a prestao je da glumi iz protesta zbog širenja antialbanske propagande. A posle svega što se dogodilo, mogu mirne duše da kažem da je propaganda bila slaba.
 
Volela sam tu glumacku autobiografiju kao i "Šaku soli", Mire Stupice. Obe su mi ostale u najlepšoj uspomeni.
A od svetskih "Žive rane", pevača RHCP-a. Za nju je trebalo imati živce. Barem kada sam ja u pitanju. Taj svet je meni nepoznat i dalek, ali sam istrajala upravo zato.
Bi, bas ti je lep i opširan osvrt na knjigu ❤️
 
I ja sam čitala Šaku soli i bilo mi je zanimljivo.
A tebi, Lamar, bi bilo dodatno interesantno da su svuda gde su predstavljali, objavljivali, prodavali ovu knjigu, citirali Miljenka Jergovića:
„Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“
Krivo mi što nisam mogla da nađem ceo tekst. Ali sam našla jedan drugi koji je takođe zanimljiv i u kom se pominje drugi deo autobiografije, ali koliko sam shvatila, on ipak nije objavljen. https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/glumac-koji-je-odbio-igrati-pred-licima-ubojica/
Nedavno je ponovo izašlo Blistavo i strašno, sada u izdanju Lagune, nisam je imala u rukama, ali mislim da je to isto ovo, samo ponovo izdato.
Ovo mi je period kad se intenzivno "družim" s Miljenkom. Pored njegovih knjiga koje čitam, stalno mi izviru njegove kolumne, kritike, osvrti na sve što se dešava. Koliko taj čovek piše!
 
Da, ne zna se da li više čita ili piše. On je vrstan, promišljen čitalac i veoma plodan pisac.
Jednom je Quentin za njega rekao da je skriboman, to mu nikada neću zaboraviti :ljutka:
Šalim se naravno :lol: i moram priznati da mi se po nekada tako i učini.
Ali svakako volim da čitam većinu toga što piše. Trenutno čitam i to po tvojoj preporuci Selidbu.
Sviđa mi se naravno. Povremeno pomislim da je suvišno nešto o čemu piše, ali se vraćam čitanju sa velikim interesovanjem za dalji tok selidbe.
Moj najveći utisak o njegovom pisanju je da je on veoma promišljen.
Da svaku misao promisli onako strpljivo, sporo sa emocijom po ko zna koliko puta.
Hvala ti što si mi dala priliku da ga nahvalim pošto odavno nisam :lol:
 
Mrs.Bi:
Blistavo i strašno, Bekim Fehmiu, Samizdat B92, 286 str. Odavno sam htela da pročitam ovu knjigu. Privlačio me je naslov, ali i životopis jednog od najvećih glumaca s ovih prostora i svakako glumca sa najuspešnijom karijerom u inostranstvu. E pa upravo to, taj glamurozni inostrani filmski život sam ja očekivala da nađem u ovoj knjizi. Ali ne, to je još uvek daleka budućnost, a u knjizi je opisano odrastanje dečaka u mnogoljudnoj albanskoj porodici u Prizrenu u toku Drugog svetskog rata i posle njega. Nisu bili tipična porodica, jer Bekimov otac Ibrahim je bio učitelj, ugledan i poštovan, ali baš zato i sumnjiv, hapšen i proganjan. Bekim sa mnogo ljubavi i poštovanja piše o njemu i majci Hadiji- Diji, kao i braći i sestrama. Knjiga počinje njegovim prvim sećanjima na selidbu iz Sarajeva u Prizren, a završava se upisom na Akademiju. Ne bih mogla da kažem da je ova autobiografija specifična jer je on bio Albanac. Ili ako i jeste, onda je u nekoj manjoj meri u nekoliko epizoda. Opisuje odrastanje, dečačke nestašluke, snalaženje da se zaradi koji dinar, probleme u školi, prijateljstva, sport, prva zaljubljivanja. I sve tu u svetlu istorijskih događaja u svetu. Svaku godinu započinje kratkim podsećanjem na ono što se te godine dogodilo značajno u svetu, sa posebnim akcentom na kulturu: ko je izdao roman, snimio film, umro, imao izložbu... Nešto kao u onoj divnoj seriji Grlom u jagode.

Na kraju knjige, njegov sin Uliks je dodao kratku porodičnu biografiju, od njegovih babe i dede, preko oca, stričeva i tetaka, koji su svi završili visoke škole, do njega i njegovog brata Hedona koji žive u Americi.
I sad ja, naravno, poredim glumca Bekima Fehmiua i glumca Uliksa Fehmiua, na veliku Uliksovu štetu.
Isti je slučaj sa skoro svim sinovima i kćerkama naših glumaca. Na srpskoj glumačkoj sceni je prava poplava novih imena uz poznata prezimena. Znam da sam došla u "one" godine kada tvrdimo da je sve bilo bolje "u naše vreme" (zato što smo bili mladi, nismo objektivni, znam) pa su mi svi stariji bili bolji i ubedljiviji, ili su zaista mladi slabiji. Da li se drugačije glumi, da li se uloge drugačije pišu, da li se brže snima pa nemaju vremena da uvežbaju, da ponavljaju scene (na filmu i TV-u) dok ne bude dobro (sigurno ima i toga), ali ipak ne mogu da se otmem utisku da su mnogi primljeni na akademiju zbog poznatog prezimena, a ne istinskog talenta.

I ne dopada mi se što svi pišu knjige. Bekimova ima dobre kritike, ali bolje da se držao glume, a prestao je da glumi iz protesta zbog širenja antialbanske propagande. A posle svega što se dogodilo, mogu mirne duše da kažem da je propaganda bila slaba.
Kliknite za proširenje...
Мени је једино Срђан Тодоровић бољи од оца, или бар исти. Остали ни принети родитељима.

А књига... након описа имам жељу да је прочитам.

Што се глуме тиче... Многи ме позитивно изненаде у позоришту. Платно? Више нема добрих текстова, све је набацано, није духовито ни оригинално.
Далеко већи утисак ми остави стара радио драма коју слушам док рибама купатило од неког новог филма :(
 
Slažem se za Srđana Todorovića.

Evo juče baš bila promocija reizdanja knjige Blistavo i strašno https://www.krstarica.com/kultura/autobiografija-bekima-fehmiua-u-novom-izdanju-posle-20-godin/

Pročitala sam knjigu koju sam dobila na poklon u Idei, Sudbina, Kej Huper. Baš je za supermaket i kiosk, mada se tamo sad prodaju i neke ne tako bezvezvne knjge. Pravi "ljigavi" ljubavni roman, totalno nerealan, sa glupim događajima i besmislenim dijalozima. Ali poklonjenom konju se u zube ne gleda, pa neću više da ga kudim. Treba nekad pročitati i tako nešto, čisto radi poređenja.
 
Узео да читам један роман руског писца али пошто је у свету данас у име демократије забрањено све што је руско (Господи помилуј!), оставио и узео да читам једну књигу од нашега Хандкеа, ваљда ће ми Хандкеа лакше опростити.

[…] упитао сам га: ''Да ли си већ некога већ убио?''
Не знам ни сам како сам, и то изнебуха, једним трзајем, дошао до тог питања. Нисам имао задњих намера, ни једне једине. Али то сада и није више било питање из шале. Било ми је то озбиљно, ''коначно постаје опет озбиљно!'', рекло је нешто у мени. ''Збогом, драго препуштање ничему.''
''Јесам једанпут'', одговорио је он, ''у Гвајани, додуше не с предумишљајем, али то ме још и данас боли, убио сам змију.''
:hahaha:
(Други мач, Хандке)
 
Наутилус:
[…] упитао сам га: ''Да ли си већ некога већ убио?''
Не знам ни сам како сам, и то изнебуха, једним трзајем, дошао до тог питања. Нисам имао задњих намера, ни једне једине. Али то сада и није више било питање из шале. Било ми је то озбиљно, ''коначно постаје опет озбиљно!'', рекло је нешто у мени. ''Збогом, драго препуштање ничему.''
''Јесам једанпут'', одговорио је он, ''у Гвајани, додуше не с предумишљајем, али то ме још и данас боли, убио сам змију.''
:hahaha:
(Други мач, Хандке)
Kliknite za proširenje...
''Била је женин поклон, тада мог последњег дана у војсци, прашумска змија, питома, безазлена, лепа животиња, с мустрама коре дрвета. Жена јој је, у транспортној кутији, специјално за мене везала око врата врпцу на којој сам ту змију код куће у Француској могао да изводим у шетњу. Још исте ноћи сам, а да то нисам хтео, и заиста не знам више зашто, можда у игри, у мраку повукао врпцу, и следећег јутра сам моју драгу змију пронашао задављену. Моја вечна кривица!''
(Други мач, Хандке)
:hahaha:
 
Selidba – Miljenko Jergović, Booka 450 str, 9/10
https://www.delfi.rs/knjige/132196_selidba_knjiga_delfi_knjizare.html

Moj Miljenko :heart: uvek lepo piše.
Uživala sam čitajući.
Na momente je pre-detaljan, ali čak ni to mu ja ne vidim kao manu jer jednostavno njegovo pisanje prija mom uhu.
Neki zli jezik ( a nije Quentin :cool: ) kaže da pokušava da bude Orhan Pamuk. Ako i pokušava dobro mu ide.
I eto tako, to je moj krajnje pristrasan :manikir: utisak o knjizi.
 
Nakon tebe, Džodžo Mojes (Jojo Moyes), elektronska knjiga, hrvatsko izdanje, ali ima i naše: Vulkan, 336. strana. https://www.vulkani.rs/beletristika/2065-posle-tebe. Nastavak romana Dok nisam srela tebe.

Dok nisam srela tebe, Džodžo Mojes
Vulkan, 326 str. Odavno nisam ostala do 3 ujutru da završim knjigu. Nije to neka značajna književnosti, ima puno opštih mesta, neoriginalnih rečenica, ali je zanimljiva za čitanje. Priča nije šablonska ni uobičajena. Bar se ja nisam susretala sa tom temom. Vil je kvadriplegičar, čiji je aktivan i uspešan život prekinula saobraćajna nesreća. Ne želi da živi u kolicima zavisan od tuđe pomoći. Luiza je obična devojka, neobično odevena, bez ambicija, koju njegovi roditelji angažuju da pokuša da mu vrati želju za životom. Tokom šest meseci on značajno utiče na nju, njen način razmišljanja i planove.
Preporučujem ko želi toplu ljudsku priču, sa realnim krajem

Kao i većina nastavaka slabiji je od prvog. Počinje naivno i pomalo iritanto, ali brzo zaokuplja pažnju, i postajemo radoznali da saznamo šta je bilo dalje. Lujza se bori sa svojim sećanjima, izgubljenom ljubavlju, teškom povredom, a u njen život ušeta osoba koja joj ne dozvoljava da se od te prošlosti rastane. Na kraju ta osoba svima donosi nadu, smisao i nastavak života. Naravno, posle mnogih peripetija - srećan kraj.
 
Прочитао роман Дворац Грипсхолм познатог немачког писца Курта Тухолског. Кажем познатог зато што је код њих познат, а нама потпуно непознат (барем мени),.видим да је и филм снимљен по том роману. Нема је Рахела да нешто каже: она је овде највећи стручњак за немачку књижевност.

''Ово је срећно бацање!'',
рече Ханс и избаци жену
кроз прозор поткровља.
:rotf:
(Мото Петог поглавља овог романа)

Ведар је и питак, препоручујем.
 
Ja trenutno citam treci deo setijala Tocak vremena - Prvorodjeni zmaj
Prvi deo je bio solidan i zanimljiv, lep uvod u pricu od 15 knjiga....drugi deo se otegao u nedogled, do poslednjih 150 strana koje su nadoknadile svu tu muku... i tu je zapravo zapocela akcija kakva treba da bude za pravu epsku fantastiku.
I nastavlja se sve do sad. Odlicna prica... a videcemo kako ce se nastaviti. Nema sanse da svi delovi budu ovakvi.

Inace, citam ja svaki dan, bar po 2 strane necega, samo ne prijavljujem
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top