Naša biblioteka

Рахела, читао сам је још 2009. године, наравно да ми се свиђала и вероватно то негде и навео. Одлично си приказала књигу , а још једном се показало да смо поводом књига :ortaci2:.

Сећам се нашег старца, како је говорио: коме није дата мудрост, нека не мудрује, нека просто чита, онај коме је дато да разуме, он нека расуђује о прочитаном. Библија је књига свеобухватне дубине, али свако из ње црпе према својим способностима.
(Улицка: Данијел Штајн, преводилац)
 
Dobro jutro.
Pisali ste o Doris Lesing i Peto dete.
Zanimljiva knjiga. Ostavlja utisak.
Preporučila mi drugarica.

Htela sam da pitam za naslov jedne knjige.
Radi se o jednoj devojci što krstari po autoputevima i prima autostopere.
Mislim da je knjigu napisala Doris, ali sam zaboravila naslov.
Iako sam je davno pročitala ostavila je utisak na mene.
Početak deluje kao obična priča o devojci koja vozi određenom rutom svaki dan i usput poveze ponekog autostopera.
Jedan od njih je privuče zbog boje očiju i sve deluje kao početak ljubavne priče, do jednog momenta kad stvari krenu nekim drugim tokom.
Ako neko zna koji je naslov volela bih da mi ga napišu.
Hvala unapred na odgovoru.
 
Рахела, читао сам је још 2009. године, наравно да ми се свиђала и вероватно то негде и навео. Одлично си приказала књигу , а још једном се показало да смо поводом књига :ortaci2:.

Сећам се нашег старца, како је говорио: коме није дата мудрост, нека не мудрује, нека просто чита, онај коме је дато да разуме, он нека расуђује о прочитаном. Библија је књига свеобухватне дубине, али свако из ње црпе према својим способностима.
(Улицка: Данијел Штајн, преводилац)
Meni ne da mira jedna misao, recenica, iz knjige kada monahinja ( tada katoilicka, kasnije ruskopravoslavna)
kaze da su prevodi Biblije nekako uskladjeni sa narodima i jezicima pa i nacinom zivljenja tih naroda
na cije su jezike prevodjeni. Pri tome ( iako naravno ne zna sve jezike) kaze da je prevod na crkvenoslovenski
najlepsi. Ja ( rekoh vec 7x) ne citam crkvene spise, ali nailazim na delove Novog Zaveta i na srpskom
i na nemackom, sve to zvuci jako nekako rogobatno spram tog crkvenoslovenskog koji i razumem.
Mozda je to individualno, nekako licno, ali ja Oche nas, znam samo na starostavnom jeziku i ne zelim
da ga menjam za neki "savremen".
Ulickaja kao i svi drugi knjizevnici koji nisu iz Nemacke, Francuske, UK, ima problem da ti genijalni
ljudi nemaju citaoce, da moraju da budu politicki korektni, da u Rusiji ( isto vazi i za Poljsku, Madjarsku)
moras da pises protiv nekih vladara da bi te uopste neko i registrovao.
Inace ja obozavam knjige iz tog geografskog i istorijskog "picvajza" ( Poljska, Ukrajina, Rusija, Litvanija),
Singer je tu bio prvoborac:heart:
 
Да, она баш то и каже: да је црквенословенски предиван.

Смешни су ми покушаји стварања двојезичних јеванђеља, особито покушаји превода службе са црквенословенског на руски. Чему? Да се на би уложио напор и да се на би учинио дивни, макар мало и вештачки, али свечани и специјални у том циљу створени језик? Тај језик представља везу с предањем које се реализује на дубини у коју савремени руски језик не допире!
(Улицка: Данијел Штајн, преводилац)
:)
 
Dobro jutro.
Pisali ste o Doris Lesing i Peto dete.
Zanimljiva knjiga. Ostavlja utisak.
Preporučila mi drugarica.

Htela sam da pitam za naslov jedne knjige.
Radi se o jednoj devojci što krstari po autoputevima i prima autostopere.
Mislim da je knjigu napisala Doris, ali sam zaboravila naslov.
Iako sam je davno pročitala ostavila je utisak na mene.
Početak deluje kao obična priča o devojci koja vozi određenom rutom svaki dan i usput poveze ponekog autostopera.
Jedan od njih je privuče zbog boje očiju i sve deluje kao početak ljubavne priče, do jednog momenta kad stvari krenu nekim drugim tokom.
Ako neko zna koji je naslov volela bih da mi ga napišu.
Hvala unapred na odgovoru.

Ima jedan zanimljiv clanak sa Laguninog sajta, mozda ti bude i od pomoci :)

https://www.laguna.rs/laguna-bukmar...-joj-ne-znamo-naslov-ni-pisca-unos-19843.html
 
Од Шлинка сам читао само Читач. Осредњи писац, по мом укусу.

Обоје смо посебно волели један вестерн. Ричард Видмарк је играо шерифа који је наредног јутра требало да изиђе на револверашки двобој, а без икаквих изгледа да победи! Увече је покуцао на врата Дороти Мелоун која га је узалуд саветовала да побегне. Отворивши му врата, упитала га је: ''Шта сад хоћеш? Цео свој живот за једну ноћ?'' Хана би ме некад задиркивала када би(х) дошао к њој пун захтева: ''Шта сад хоћеш? Цео свој живот за један сат?'' (Читач)
:hahaha:
Не чудим се што је овај писац тако омиљен женама.
I nemoj da se čudiš.
Samo je on znao njenu tajnu, zbog koje su je osudili a razlog nije bio taj za šta je osuđena.
Na kraju , slanje kaseta, samo dokaz da razume njenu ljubav ka romanima.
 
Mrs.Bi
Ja kupih jos jednu knjigu od madame Shrajver, a sigurna sam da je to bila knjiga koju si ti zelela da citas.
Meni se Shrajver bas, bas mnogo svidja i pre nego sto pocnem da uzivam u Crossroadu procitacu ovu,
doduse Stajna jos nisam zavrsila , njega citam jako pazljivo, teme si i teoloske pa me onda navode
i na razmisljanje, ali i na odlazak na Narodni Univerzitet ( Vikipedija).
 
:( ja ni ne znam koju sam želela da čitam, jer ne znam ni šta je sve napisala. Pročitala sam obe koje su kod nas prevedene i izdate: Moramo da razgovaramo o Kevinu i Svet posle rodjendana.
Ona o kojoj si ti nedavno pisala je delovala zanimljivo. Ali izgleda da dotična nije zanimljiva našim izdavačima.
 
:( ja ni ne znam koju sam želela da čitam, jer ne znam ni šta je sve napisala. Pročitala sam obe koje su kod nas prevedene i izdate: Moramo da razgovaramo o Kevinu i Svet posle rodjendana.
Ona o kojoj si ti nedavno pisala je delovala zanimljivo. Ali izgleda da dotična nije zanimljiva našim izdavačima.
Da,da, o toj se radi. Ucinilo mi se da si pisala da si radije zelela tu knjigu da citas pa kao da je nisi citala.
Nema veze, fakat je da zena mnogo, mnogo dobro pise, a i teme su joj genijalne.
 
Да, она баш то и каже: да је црквенословенски предиван.

Смешни су ми покушаји стварања двојезичних јеванђеља, особито покушаји превода службе са црквенословенског на руски. Чему? Да се на би уложио напор и да се на би учинио дивни, макар мало и вештачки, али свечани и специјални у том циљу створени језик? Тај језик представља везу с предањем које се реализује на дубини у коју савремени руски језик не допире!
(Улицка: Данијел Штајн, преводилац)
:)
Са овим се апсолутно не слажем. Мислим да службу треба превести на савремени језик јер само тако обичан човјек-вјерник може разумјети оно што му попови читају. А важно је разумјети ако си већ вјерник и ако си већ дошао у цркву да чујеш божију ријеч а не тамо неки помодар квази-вјерник који је дошао зато што кажу да тако треба или да га други виде да је дошао. Људи не разумију црквенословенски а поготово не латински (код католика) док цркве упорно гурају своју линију и не желе ништа промијенити и модернизовати ни за милиметар. Зато се народ и отуђио од цјркве јер је цркви важније поштовање и одржавање одавно обесмишљених традиција него приближавање божије ријечи народу. Очекивати да ће људи учити језик (црквенословенски у нашем случају) само зато да би могли разумјети службу је сасвим нереално. Па људима је мрско доћи у цркву три пута годишње а камоли да још нешто и уче.
 
Црквенословенски је ближи савременом руском него ли србском, тако да га Руси боље разумеју. За то упропаштење језика има да захвалимо Вуку Караџићу.
 
Ближи руском јесте али тешко да га на служби могу лако разумјети. Ту има много архаизама и застрјелих ријечи које се одавно не употребљавају а и попови не читају текст него га пјевају што додатно отежава. Осим тога и сами текстови који се читају у црквама, чак и ако их преведеш на савремени језик, често су неразумљиви обичном вјернику. Углавном, далеко је то све од онога како би требало бити по мом мишљењу.

Када спомему Вука Караџића, не видим шта је он тако лоше урадио. Руси нису имали Караџића али су се руски језик и писмо значајно измијенили чак и у односу на деветнаести вијек а камоли на још раније вијекове и то је природно. Језик се непрестано мијења, док се с друге стране црква окаменила у неком давном времену и неће да мрдне ни корак напријед. Резултат такве политике видимо, цркве празне а ми се само водимо да смо хришћани а у ствари одавно то нисмо.
 
Ближи руском јесте али тешко да га на служби могу лако разумјети. Ту има много архаизама и застрјелих ријечи које се одавно не употребљавају а и попови не читају текст него га пјевају што додатно отежава. Осим тога и сами текстови који се читају у црквама, чак и ако их преведеш на савремени језик, често су неразумљиви обичном вјернику. Углавном, далеко је то све од онога како би требало бити по мом мишљењу.

Када спомему Вука Караџића, не видим шта је он тако лоше урадио. Руси нису имали Караџића али су се руски језик и писмо значајно измијенили чак и у односу на деветнаести вијек а камоли на још раније вијекове и то је природно. Језик се непрестано мијења, док се с друге стране црква окаменила у неком давном времену и неће да мрдне ни корак напријед. Резултат такве политике видимо, цркве празне а ми се само водимо да смо хришћани а у ствари одавно то нисмо.
To je sve bas problematicno ( prevodi na danasnje jezike i nacin govora koji prosecan covek razume).
Sinoc sam "studirala" nemacke prevode ( Martin Luter je preveo Bibliju, ali je to bilo u sesnaestom veku),
njegov je prevod neka osnova, lomila su se i lome se koplja oko "savremenog" prevoda, a danas imamo
zvanicno da je obescascena zena, silovana zena i meni to nikako nije u redu jer se tako jezik i zaboravlja,
uproscuje pa na kraju necemo imati nista.
Pravoslavni svestenik iz Moskve ( u nekoj svojoj koreshpondenciji) kaze da Crkvu, Pravoslavlje nisu "spasili"
neki mnogo mudri i pametni ljudi nego hrabri svestenici uz pomoc nepismenih babushki.
Tako je bilo i u Srbiji. Jezik tu nema veze.
 
Poslednja izmena:
Nocas sam i zavrsila citanje Danijel Stajna.
Zelim da se zahvalim Lamar sto je uopste i pomenula tu knjigu:)
Savetujem svima "nama" sa ovog topika da se ipak upuste u avanturu
citanja ove knjige, ima tu zabune oko likova jer nekada nije jasno ko kome
i zasto pise pa citalac pokusava da se priseti ko je ta persona koja pise,
ali je to nevazno, vazan je sadrzaj tih pisanija, ja sam iz ove knjige
i tih pisama svasta saznala i shvatila o svojoj veri jer me to sve ranije
nekako nije bas ni zanimalo.
 
Људмила у роману наглашава шта је суштинско у вери.

Свако од нас овде је суд за примање Духа Господњег, речи Господа, самога Христа. У томе је његов благослов. Нико нас неће питати шта смо мислили о природи божанског. Али ће нас питати шта сте ви урадили? Да ли сте нахранили гладног? Да ли сте помогли сиромашном?
(Данијел Штајн, преводилац)
 
Још лепше:

Додао је да ће се увек молити за мене. И мени је рекао да се молим – замисли да држиш на длану људе које волиш и подижеш их горе, ка Господу. То је све.
(Данијел Штајн, преводилац)
:)
 
Људмила у роману наглашава шта је суштинско у вери.

Свако од нас овде је суд за примање Духа Господњег, речи Господа, самога Христа. У томе је његов благослов. Нико нас неће питати шта смо мислили о природи божанског. Али ће нас питати шта сте ви урадили? Да ли сте нахранили гладног? Да ли сте помогли сиромашном?
(Данијел Штајн, преводилац)
Да али како та ријеч Господња да дође до нас ако нам је читају на нама неразумљивом језику па још и пјевајућим гласовима? Замисли јадне католике који су дошли у цркву да чују божију ријеч а они им је читају на латинском (!!!!) То је апсурд апсурда! О томе ја говорим. Одавно је прекинута спона између Бога (ако га има) и човјека-хришћанина. Православна као и католичка црква то нису а мимо њих не смијеш, јер ће те аутоматски сврстати у секташе, то јест људско смеће. И овај цитат који си навео је споран. Значи није важно шта мислиш о Богу, важно је да чиниш добра дјела- Такав став ниједна црква неби одобрила. Комунизам је управо то и проповиједао "Заборавимо на Бога - чинимо добра дјела једни другима."
 
Да али како та ријеч Господња да дође до нас ако нам је читају на нама неразумљивом језику па још и пјевајућим гласовима? Замисли јадне католике који су дошли у цркву да чују божију ријеч а они им је читају на латинском (!!!!) То је апсурд апсурда! О томе ја говорим. Одавно је прекинута спона између Бога (ако га има) и човјека-хришћанина. Православна као и католичка црква то нису а мимо њих не смијеш, јер ће те аутоматски сврстати у секташе, то јест људско смеће. И овај цитат који си навео је споран. Значи није важно шта мислиш о Богу, важно је да чиниш добра дјела- Такав став ниједна црква неби одобрила. Комунизам је управо то и проповиједао "Заборавимо на Бога - чинимо добра дјела једни другима."
Zato se i dogodila Reformacija ( pre cetristoikusur godina) i zato je Luter preveo Bibliju na nemacki, a nasi su to sve na srpski prevodili
sa nemackog pa ne zvuci mnogo prijatno za uho 1 senzibilnoj i poteskoj dushi:)
Boldovano: Jedno nikako ne iskljucuje drugo..
A posto je povod za ovu pricu Danijel Stajn, prevodilac, usudjujem se da tu knjigu nazovem Knjigom ljubavi ( svejedno sta
ko i kako Ljubav dozivljava i razume).
 
Ja procitah stotinu stranica ove knjige Svet posle rodjendana i onda sam batalila citanje dalje.
Klishe do klishea, ne znam zasto su tu knjigu kod nas uopste i prevodili, verovatno zbog silnog seksa,
to citaoci vole, a i u Nemackoj je bas ova njena knjiga bestseler.
 

Back
Top