Naša biblioteka

[Наутилус]

Institut je remek delo ( procitala sam pedesetak stranica), a ovaj tvoj Rus nazalost nikada nigde nije prevodjen,
doduse jesu neki religiozno-filozofski spisi, ali ne i ovo sto ti meni preporucujes.
Mislim da preterujes sa ljubavlju i obozavanjem Rusa jer osim tebe to skoro pa nikoga i ne zanima.
Ne zanima ni same Ruse, bilo bi isto kao kad bi ovde neko od nas tebi preporucio da citaj dela
Dositeja Obradovica. Nije mi bas dobro poredjenje, ali mi bolje ne pada naUm.

Ти је читај онда на србском.
Ни Танпинар није овде познат, па ипак је одличан писац, како и сама тврдиш. Јесте Леонтјев познат као руски мислилац, али је писао и романе и то одличне.

 

[Наутилус]

''(...) То ме је врло заокупљало и ишао сам занет у мосли. Одједном – неко ме снажно удари штапом по леђима. Уплашио сам се; гледам – стара муслиманка, не познајем је. Ударила ме је и каже овако: ''Што си тако тужан? Млад човек треба да буде весео, а ти си се покуњио као старац! Живни бре! Јасно?'' Припрети ми штапом и продужи.''

(Паша, Одисеј Полихронијадес)

 

[Isus33]

Ти је читај онда на србском.
Ни Танпинар није овде познат, па ипак је одличан писац, како и сама тврдиш. Јесте Леонтјев познат као руски мислилац, али је писао и романе и то одличне.

За Леонтјева нисам до сада чуо. Погледах на Википедији његову страницу и из кратког описа његове биографије закључих да његова филозофска мисао има доста заједничког са идејама Николаја Александровића Берђајева. чија дјела тренутно читам. Оба су били противници либерализма и демократије. Такође су оба имали визију повратка европске цивилизације у "ново средњевијековље". Треба имати у виду да је Берђајев живио послије Леонтјева тако да је веома могуће да је био инспирисан његовим идејама.

 

[Rayela]

@Isus33

Dobrodislica

 

[Rayela]

Ти је читај онда на србском.
Ни Танпинар није овде познат, па ипак је одличан писац, како и сама тврдиш. Јесте Леонтјев познат као руски мислилац, али је писао и романе и то одличне.

Forumas Isus koga sam dostojno pozdravila, a i uputila na Nasu Biblioteku, a koji cita od jutra do sutra,
a i srecom po nas ( za njega ne znam) zivi u Rusiji i sam kaze da ga ne zna, a Tanpinar se uvek ispocetka i prevodi
i izdaje, sad ko ga cita, cita, ali je njegov Istanbul 1 veliko remek delo. Ko tu knjigu procita kao da je procitao
celokupno stvaralastvo Pamuka.
A ovaj Institut za vreme koji sada citam 1 je veliki urnebes, umirem od smeha, kao da gledam Maratonce
ili Radovana III. Prosto ne mogu da zamislim da je to pisao ovaj autor Istanbula.
A kao kruna svega potrefilo se da na omotu od Instituta stoji da je glavni lik turski Zeno Cosini

 

[Наутилус]

Forumas Isus koga sam dostojno pozdravila, a i uputila na Nasu Biblioteku, a koji cita od jutra do sutra,
a i srecom po nas ( za njega ne znam) zivi u Rusiji i sam kaze da ga ne zna, a Tanpinar se uvek ispocetka i prevodi
i izdaje, sad ko ga cita, cita, ali je njegov Istanbul 1 veliko remek delo. Ko tu knjigu procita kao da je procitao
celokupno stvaralastvo Pamuka.
A ovaj Institut za vreme koji sada citam 1 je veliki urnebes, umirem od smeha, kao da gledam Maratonce
ili Radovana III. Prosto ne mogu da zamislim da je to pisao ovaj autor Istanbula.
A kao kruna svega potrefilo se da na omotu od Instituta stoji da je glavni lik turski Zeno Cosini

Мора да си помешала наслове. Ми смо (ја и ти) читали Танпинаров Спокој (Huzur) ! Свако посебно, наравно - ја Спокој а ти Seelenfrieden(?) Иначе, слажем се да је роман изванредан.

 

[Rayela]

Мора да си помешала наслове. Ми смо (ја и ти) читали Танпинаров Спокој (Huzur) ! Свако посебно, наравно - ја Спокој а ти Seelenfrieden(?) Иначе, слажем се да је роман изванредан.

Da, Huzur, ma nije vazno sto ja knjigu zovem Istanbul.

 

[Rayela]

Da, Huzur, ma nije vazno sto ja knjigu zovem Istanbul.

Jel ti se svidja ovo:

 

[Наутилус]

(Не волим што је на латиници!)
Негде сам прочитао да када су у додиру два језика, повлачи се сложенији (развијенији) - сведенији побеђује. Ваљда је тако и код дијалеката. Ваљда је то разлог што енглески увек превладава.

 

[Isus33]

Forumas Isus koga sam dostojno pozdravila, a i uputila na Nasu Biblioteku, a koji cita od jutra do sutra,
a i srecom po nas ( za njega ne znam) zivi u Rusiji i sam kaze da ga ne zna, a Tanpinar se uvek ispocetka i prevodi
i izdaje, sad ko ga cita, cita, ali je njegov Istanbul 1 veliko remek delo. Ko tu knjigu procita kao da je procitao
celokupno stvaralastvo Pamuka.
A ovaj Institut za vreme koji sada citam 1 je veliki urnebes, umirem od smeha, kao da gledam Maratonce
ili Radovana III. Prosto ne mogu da zamislim da je to pisao ovaj autor Istanbula.
A kao kruna svega potrefilo se da na omotu od Instituta stoji da je glavni lik turski Zeno Cosini

Хвала на добродошлици. То што живим у Русији читајући даноноћно а нисам чуо за Леонтјева не значи да он није вриједам пажње и да га не треба читати. Ја једноставно нисам фан тих старих филозофа. То је огроман свијет у који је боље не залазити. Руси су у свему бесконачни па и у томе. Безброј неких давно угаслих филозофских праваца, безброј давно заборављених и никоме више не интересантних мислилаца- То нико више не може размрсити ни разумјети. Узех да читам Берђајева јер га одавно имам у личној библиотеци па реко да га и прочитам. Добро ти рече, застарило је то све. Написао је више текстова о смислу Првог свјетског рата, док се овај још није ни завршио и револуција још није ни почела. Надугачко и напироко је разглабао о будућности послије Великог рата а сада са ове стогодишње временске дистанце је све то смијешно и прилично бесмислено. Може се читати као нелије лично виђење садашњости и будућности али није актуелно и нема више никаквог значаја у данашњем времену.

 

[Наутилус]

Institut je remek delo ( procitala sam pedesetak stranica), a ovaj tvoj Rus nazalost nikada nigde nije prevodjen,
doduse jesu neki religiozno-filozofski spisi, ali ne i ovo sto ti meni preporucujes.
Mislim da preterujes sa ljubavlju i obozavanjem Rusa jer osim tebe to skoro pa nikoga i ne zanima.
Ne zanima ni same Ruse, bilo bi isto kao kad bi ovde neko od nas tebi preporucio da citaj dela
Dositeja Obradovica. Nije mi bas dobro poredjenje, ali mi bolje ne pada naUm.

Исправно кажеш да није добро поређење. То је као када би ти на подфоруму Књижевност предложила роман Ефи Брист, а ја ти кажем ма остави то, тај роман је данас депласиран, ко ће то да чита.
Добар роман је увек добар.

@Isus33
Не говоримо овде о филозофији Берђајева нити Леонтјева, већ о роману који никако није досадан, напротив, веома је занимљив, написан лепим стилом и који се чита са уживањем.

 

[Rayela]

Исправно кажеш да није добро поређење. То је као када би ти на подфоруму Књижевност предложила роман Ефи Брист, а ја ти кажем ма остави то, тај роман је данас депласиран, ко ће то да чита.
Добар роман је увек добар.

@Isus33
Не говоримо овде о филозофији Берђајева нити Леонтјева, већ о роману који никако није досадан, напротив, веома је занимљив, написан лепим стилом и који се чита са уживањем.

Ja cu ga naci ( kad budem bila u Srbiji) i citacu ga jer ti u medjuvremenu i poznajes moj
citalacki ukus.

Inace pa PDF Knjizevnost ne bih nikome nista preporucivala jer bi stvarno bilo bas tako
kako ti kazes, Efi Brist=Pismo ljubeznom Haralampiju.

 

[*moonlight*]

Trenutno čitam Budenbrokove Tomasa Mana.
Iskrena da budem, dosad nisam čitala ovaj roman, iako mi nije prijatno ovo priznanje.
Čarobni breg sam, naravno, čitala, Smrt u Veneciji takođe, novele njegove isto, od kojih mi je najdraža Tonio Kreger.

Budenbrokove sam počela još 2020. u doba letnje žege, u dvorištu, uz kafu i podršku mačke i jazavičara, međutim, obaveze su me odvele na drugu stranu, pa je to dovelo i do prekida čitanja, a taman što sam, što se kaže, utonula u stil i epohu.

Ovog sam novembra, stoga, krenula ispočetka, te sam s lakoćom nastavila, i stigla do, recimo, polovine romana.

Dublje ću, preciznije i, dakako, jasnije utiske izneti pošto sklopim stranice dovršenog/pročitanog dela.

Mašem vam u ovaj kišni novembarski dan.

 

[Rayela]

Trenutno čitam Budenbrokove Tomasa Mana.
Iskrena da budem, dosad nisam čitala ovaj roman, iako mi nije prijatno ovo priznanje.
Čarobni breg sam, naravno, čitala, Smrt u Veneciji takođe, novele njegove isto, od kojih mi je najdraža Tonio Kreger.

Budenbrokove sam počela još 2020. u doba letnje žege, u dvorištu, uz kafu i podršku mačke i jazavičara, međutim, obaveze su me odvele na drugu stranu, pa je to dovelo i do prekida čitanja, a taman što sam, što se kaže, utonula u stil i epohu.

Ovog sam novembra, stoga, krenula ispočetka, te sam s lakoćom nastavila, i stigla do, recimo, polovine romana.

Dublje ću, preciznije i, dakako, jasnije utiske izneti pošto sklopim stranice dovršenog/pročitanog dela.

Mašem vam u ovaj kišni novembarski dan.

Shame on you

 

[Rayela]

Meni Zeno Cosini ne izlazi iz glave, a citam kao turskog Zena, ali nije to to.
Tanpinarov jezik ( ili barem prevod jer ne citam turski) savrsen je, a ovaj Italo Svevo
imao je zestoke probleme bas zbog jezika na kojem je pisao. Taj italijanski nama svima
izgleda, cini se da je lak, lep i zvucan je svakako, ali tu ima nekih silnih problema, barem
je bilo u vreme WWI, a pre toga itekako. jer u pogovoru stoji da je prvi prevod ovog Zena
bio neki prepev, prepricavanje da bi to sve zvucalo elegantno, a ja sam citala novi prevod
za koji kazu da je odlican, ali nije jel "elegantan". U samoj knjizi Zeno ( Trst) stidi se svog
jezika jer je to kao neki dijalekt u odnosu na toskanski koji je uzet kao knjizevni italijanski,
ali oni iako su isli u skole ovaj otmen knjizevni nisu znali.

 

[Waterfall]

@Rayela,
jesi li mozda cula za pisca Vladimia Kaminera?
Za par dana treba kod nas da izadje njegova knjiga Tolstois Barts und Tschechows Schuhe - Tolstojeva brada i Cehovljeve cipele.
pa me bas zanima kakav je...

 

[Rayela]

@Rayela,
jesi li mozda cula za pisca Vladimia Kaminera?
Za par dana treba kod nas da izadje njegova knjiga Tolstois Barts und Tschechows Schuhe - Tolstojeva brada i Cehovljeve cipele.
pa me bas zanima kakav je...

Ako volis Efraima KIshona dopasce ti se i njegovo pisanje. Duhovit, veselnik, pozlatilo mu se jevrejsko
poreklo, a na osnovu istog je i knjizevnu karijeru napravio, a knjige su mu tipa " moja tasta sa Kavkaza",
"Ruski disko" , "Vojna muzika", a sad vidim da i dalje lupeta o Rusiji.
Ja nisam ni Kishona citala ( ili jesam jednu knjigu), jednostavno radije procitam kolumnu Basare
On mnogo dobro izgleda ( Dzordz Kluni), da ne pise o glupavim Rusima niko ga ne bi citao.
Usput, ja ga nisam citala, ali znam da se knjige prodaju ko ceten alva, ljudi o njemu pricaju,
vole ga, kupuju knjige.
Licno i ne verujem da je on ikada i citao i Tolstoja niti bilo kog ruskog ( ali ni bilo kog drugog) knjizevnika, ali
mu se moze jer je Jevrejin u Berlinu.
Te njegove knjizice koje pise kao na tekucoj traci stvarno su neka imitacija Kishona, ali Kishon nije
pretendovao da bude i knjizevnik.

 

[Waterfall]

Hvala Rayela
Ni ja nisam citala Kishona, a za ovog Vladimira prvi put cujem.
Ja volim da citam o Rusima i Rusiji, ali prvenstveno istorijske romane odn, beletristiku.

 

[*moonlight*]

Pročitala sam Budenbrokove, i zaista sam oduševljena.
Sklopila sam stranice (ponovno) prezadovoljna zbog uloženog vremena, pronađene želje za čitanjem i na kraju krajeva, a posebno važno, Manovim veštim pripovedanjem o porodici koja propada ne toliko zbog okolnosti koliko zbog prirode duša, bića zadubljenih u njima znane žudnje, svetove i čežnje.
Zaista sjajno delo, i mnogo mi je milo što nije ostalo uvršteno u knjige koje nisam pročitala a koje teško da ću uspeti da pročitam.

Sada, sada ne znam šta bih mogla dalje. Tako da ću javiti naknadno.

 

[lamar]

Budenbrokovi su jedna od knjiga moje mladosti.
Kao i mnoga klasična kultna dela koja sam pročitala a da nisam bila ni svesna ni da su klasična ni da su kultna.
Mnoga naravno nisam pročitala, a onda posle za mnoga bude kasno. Za neke se nema vremena, za neke interesovanje...
Ali, Budenbrokovi su svakako uz Rat i mir, Anu Karenjinu, Tihi Don, Glembajeve, Vreme smrti... knjige tog (mog čitalačkog) vremena za pamćenje.
Drago mi je da su ti se dopali

 

[lamar]

Danijel Štajn, prevodilac – Ljudmila ulicka, Paidea 360 str.
https://www.knjizara.com/Danijel-Stajn-prevodilac-Ljudmila-Ulicka-120274

Kao što znate, Ulicka je moj pisac. Ono što sam do sada pročitala je Iskreno vaš Šurik, Slučaj Kukocki, Jakovljeve lestve.
I sve su mi se beskrajno dopale
I sada sva sretna naletim u biblioteci na ovu knjigu. Kad ono, medjutim.

Ovo nije ono na šta sam ja od nje navikla, niti je ovo nešto što bi mi zaokupilo pažnju.
Ako me nešto ne zanima kako u životu tako i u književnosti to je religija.
Što se mene tiče ovo su bila neka naklapanja bez kraja i konca, bez pravca i cilja, bez ikakvog smila. Kažem, što se mene tiče.
A ovde se Ulicka uhvatila baš te teme. Sukobljavala je i mirila hrišćanstvo i jevrejstvo/judaizam, i ta je priča tekla na svih 100-tinak stranica koliko sam izdržala.
A onda sam je batalila. Možeš da budeš Ulicka sto puta, ja te čitati neću.

Sad ću da vidim šta ću dalje.

 

[Yersinia]

Meni Zeno Cosini ne izlazi iz glave, a citam kao turskog Zena, ali nije to to.
Tanpinarov jezik ( ili barem prevod jer ne citam turski) savrsen je, a ovaj Italo Svevo
imao je zestoke probleme bas zbog jezika na kojem je pisao. Taj italijanski nama svima
izgleda, cini se da je lak, lep i zvucan je svakako, ali tu ima nekih silnih problema, barem
je bilo u vreme WWI, a pre toga itekako. jer u pogovoru stoji da je prvi prevod ovog Zena
bio neki prepev, prepricavanje da bi to sve zvucalo elegantno, a ja sam citala novi prevod
za koji kazu da je odlican, ali nije jel "elegantan". U samoj knjizi Zeno ( Trst) stidi se svog
jezika jer je to kao neki dijalekt u odnosu na toskanski koji je uzet kao knjizevni italijanski,
ali oni iako su isli u skole ovaj otmen knjizevni nisu znali.

И мени је "Зенова свест" била одлична својевремено и баш сам уживао, али се, ево, после 5-6 година и не сећам много.

Иначе, прочитао сам Хронику породице Маја португалског класика Есе де Кеироша. Иако волим породичне хронике, ово је ипак више била једна романтичарска слика лисабонске буржоазије и њиховог испразног живота и бесмислених проблема. Не могу ја те маркизе, виконтесе, будоаре, миришљаве соли, падања у несвест, фаталне љубави ет цетера.

 

[Baudrillard]

Иначе, прочитао сам Хронику породице Маја португалског класика Есе де Кеироша. Иако волим породичне хронике, ово је ипак више била једна романтичарска слика лисабонске буржоазије и њиховог испразног живота и бесмислених проблема. Не могу ја те маркизе, виконтесе, будоаре, миришљаве соли, падања у несвест, фаталне љубави ет цетера.

Odustao sam od te knjige, a retko kad ostavim neku knjigu kad počnem da čitam, bila mi je beskrajno dosadna.

 

[*moonlight*]

Odlučila sam se za Samrtno proleće Lajoša Zilahija.
Tek sam se upustila u čitanje, pročitala otprilike 60-ak stranica, tako da ću, naravno, o utiscima više pisati docnije.

Magla ovog jutra nekako me je obeshrabrila, i hladnoća prepodneva - nekoliko dana nisam morala da ustajem i ikud idem u ranijim jutarnjim časovima, pa sam bila zatečene jesenjim danom.

 

[Rayela]

Odlučila sam se za Samrtno proleće Lajoša Zilahija.
Tek sam se upustila u čitanje, pročitala otprilike 60-ak stranica, tako da ću, naravno, o utiscima više pisati docnije.

Magla ovog jutra nekako me je obeshrabrila, i hladnoća prepodneva - nekoliko dana nisam morala da ustajem i ikud idem u ranijim jutarnjim časovima, pa sam bila zatečene jesenjim danom.

To ti se bas i nece mnogo dopasti, ali ajde, citaj ako ti je knjiga pri ruci.
Í ja sam, zahvljajujuci svojoj majci koja je bila clan biblioteke pa je hvala Bogu i mene odvela
u tu nekakvu ( a nije nekakva bila, bas solidno opremljena ) zajecarsku biblioteku i onda sam zapocela
svoju citalacku karijeru bas s njim i tada mi se mnogo dopao, ali sam tada imala jako malo godina zivota.
On piyse ( sada samo po secanju) dopadljivo kao i recimo Kronin, al kad procitas knjigu pojma nemas
ni sta si citala, kao kod trilera cija ni imena ne pamtim i onda se nekada oBsetim da sam to vec
negde, nekako citala.

Ja sam pocela ovog Kevina da citam ( naslov je " Aj da pricamo o Kevinu"), autorka je genijalna,
sama tema jos genijalnija jer smo se svi uvek pitali ( ne bas i glasno) sta i kako roditelji dece
koja sa svojih 15-16 godina mrtva ladna ubijiu nekoliko svojih skolskih drugarica/drugova, nastavnike?
Genijalna je ona jer se usdudila da pise o roditeljima, usput je i jako talentovana za pisanje, a i forma
ovog je romana mene fascinirala jer ona na (valjda) 500 strana pise pisma svom muzu ( oboje su roditelji
tog deteta) i to je kao neka autobiografija, uglavnom njena.