Naša biblioteka

Linejna:
Cao moje prijateljice i prihatelji!
Dugo me nije bilo.
Nadam se da me niste zaboravile.
Ali se ne ljutim ako i jeste.
Sad sam jako uzbudjena, pa se kasnije javljam.
A citala sam i citala i jos uvek citam...
Kliknite za proširenje...
Linejna, draga. Super što si tu sa nama opet.

I super što je biblioteka ponovo na svom starom mestu pa mogu da je nađu i članovi koji duže vreme nisu svraćali.
 
Rayela:
Ti uvek zanimljivo pises. A sta si to bese pisao?:D
Nemoj da je opet Handke..
Kliknite za proširenje...
Кад је већ поменут Хандке, видим изашла је још једна његова књига Огледи
...о умору
...о џубоксу
...о успелом дану
...о залуђенику гљивама
...о Тихом месту
Је ли је можда неко већ читао, купио?
 
Gradonačelnikova kći – Andrea Vitali, Laguna 330 str 8/10
https://www.laguna.rs/n851_knjiga_gradonacelnikova_kci_laguna.html

Život u jednom italijanskom gradiću na obali jezera Komo 1931. godine.
Pitko i lagano ispričana priča i dočarano jedno vreme na određenom prostoru.
Događaj oko koga se sve vrti je otvaranje hidroavionske linije: Komo-Belano-Lugano.
Zapravo namera jednog gradonačelnika da ostvari taj ambiciozni plan.
I onda nekolicina interesantnih likova jedne varošice tog doba povezanih spomenutim događajem kao i mnogobrojnim drugim vezama.
Meni je sasvim prijao ovaj roman ovako nečitalački raspoloženoj.
 
Veličanstveni Poskokovi – Ante Tomić,Rende 310 str 7/10
https://www.knjizara.com/Velicanstveni-Poskokovi-Ante-Tomic-145707

Knjigu sam sa lakoćom pročitala jer prosto knjige jeste takva. Lagana. Rekla bih pre-lagana.
Liči mi na neki holivudski film, sve je predvidivo, tok priče kao i sam kraj. S’ tim što je kraj čak otišao korak dalje od predvidivog i postao sladunjav.
Poskokovi su gradski (zagrebački) moćnici opisani bez neophodne kritike a i oštrica satire je izostala.
Tako da... Zabavila sam se ali ništa više od toga.
 
Hidekel:
Tu nisam čitala, ali ako volite Leonarda da Vinčija, onda najtoplije preporučujem Vaskrsle bogove od istog autora.
Kliknite za proširenje...
То је трећа књига његове трилогије Христос и Антихрист за коју је и предлаган за Нобела. Остале две су Смрт богова (о Јулијану Отпаднику) и Антихрист (о Петру Великом), иначе, могу да се читају независно.
Читао сам још и Наполеон и Надирући простак. Све наслове препоручујем.

Hidekel, баш ми је драго што си читала једног од мојих омиљених писаца, па га и препоручујеш. :)
 
Poslednja izmena:
Наутилус:
То је трећа књига његове трилогије Христос и Антихрист за коју је и предлаган за Нобела. Остале две су Смрт богова (о Јулијану Отпаднику) и Антихрист (о Петру Великом), иначе, могу да се читају независно.
Читао сам још и Наполеон и Надирући простак. Све наслове препоручујем.

Hidekel, баш ми је драго што си читала једног од мојих омиљених писаца, па га и препоручујеш. :)
Kliknite za proširenje...
Moraću da potražim i druge naslove. Vaskrsli bogovi su mi "legli" najpre zbog teme, a onda me je osvojio i vanserijski stil pripovedanja.

Mereškovski je odličan pripovedač, sigurno drži sve niti u rukama i lako vodi čitaoca kroz priču. Pravo uživanje za čitanje.

Hvala na preporuci.
 
lamar:
Veličanstveni Poskokovi – Ante Tomić,Rende 310 str 7/10
https://www.knjizara.com/Velicanstveni-Poskokovi-Ante-Tomic-145707

Knjigu sam sa lakoćom pročitala jer prosto knjige jeste takva. Lagana. Rekla bih pre-lagana.
Liči mi na neki holivudski film, sve je predvidivo, tok priče kao i sam kraj. S’ tim što je kraj čak otišao korak dalje od predvidivog i postao sladunjav.
Poskokovi su gradski (zagrebački) moćnici opisani bez neophodne kritike a i oštrica satire je izostala.
Tako da... Zabavila sam se ali ništa više od toga.
Kliknite za proširenje...
Jesu li i ti Poskokovi iz ranije knjige Čudo u Poskokovoj dragi?
 
Slepilo, Žoze Saramago. Audio knjiga na hrvatskom, Ogledi o sljepoći, ali to je to. Snažna knjiga, mučna, ali čini se realna. Kako bi izgledalo kad bi ljudi počeli da gube vide, prvo nekolicina, a onda svi. Pa su te prve izolovali, čuvala ih vojska, dopremali im hranu, i tu je svako pokazao svoje pravo lice. Neki su uz svu nevolju pokušavali da se organizuju, a drugi su to iskoristili da ucenjuju druge, prodaju hranu, ionako tešku situaciju naprave nepodnošljivom. A onda kako se broj slepih povećavao prestala je dostava hrane, nestali su stražari, prestale su da rade službe, nije bilo vode, struje, po celom gradu su tumarali slepci u potrazi za hranom, prljavi, smrdljivi, sa vaškama. Jezivo. Totalni raspad. A kako bi drugačije moglo da bude.
Pretražila sam malo temu, čini se da je mnogima ovo najbolje Saramagovo delo
 
Mrs.Bi:
Da stvarno, naročito onaj početak kad ih stavljaju u izolaciju. Mislim da bih je i ja teško pročitala, mnogo je lakše išlo slušanje audio knjige, dok ušivam nešto.
Kliknite za proširenje...
Teska je za citanje, ima neki spcifican stil, nema pasusa, a ni interpunkcije, neko vreme ne razumes sta ko govori, misli, ali
posle tridesetak stranica uvuce te u tu strasnu pricu koja moze da bude i stvarna.
Meni je inace najbolja njegova knjiga Godina smrti Rikarda Reisa.
Ako ti dopadne do ruke, uha ;) Put ( Cormac-McCarthy) citaj, slusaj, apokalipsa, nema vise prirode, neki je rat, ali nije jasno kakav,
otac i bolesljiv sin pokusavaju da se docepaju obale mora, ali ne znaju ni zasto ni sta ih tamo ceka.
 
Mrs.Bi:
Slepilo, Žoze Saramago. Audio knjiga na hrvatskom, Ogledi o sljepoći, ali to je to. Snažna knjiga, mučna, ali čini se realna. Kako bi izgledalo kad bi ljudi počeli da gube vide, prvo nekolicina, a onda svi. Pa su te prve izolovali, čuvala ih vojska, dopremali im hranu, i tu je svako pokazao svoje pravo lice. Neki su uz svu nevolju pokušavali da se organizuju, a drugi su to iskoristili da ucenjuju druge, prodaju hranu, ionako tešku situaciju naprave nepodnošljivom. A onda kako se broj slepih povećavao prestala je dostava hrane, nestali su stražari, prestale su da rade službe, nije bilo vode, struje, po celom gradu su tumarali slepci u potrazi za hranom, prljavi, smrdljivi, sa vaškama. Jezivo. Totalni raspad. A kako bi drugačije moglo da bude.
Pretražila sam malo temu, čini se da je mnogima ovo najbolje Saramagovo delo
Kliknite za proširenje...
Прочитао сам Слепило, али Сарамаго, очито, није мој писац. Пре ове узимао још Седам Сунаца и Седам Месечина, али од те брзо одустао. Рахела је релативно недавно много хвалила његов роман Година смрти Рикарда Реиша па сам једно време намеравао да је читам (још је на списку), не ради Сарамага већ зато што је Рикардо Реиш један од хетеронима (персона) Фернанда Песое а он је један од мојих најомиљенијих писаца.

Сарамаго се у овој књизи истиче цинизмом:

Елем, знамо из књига, а још боље из животног искуства, да онај ко рано рани јер му се тако свиђа, или, још горе, што мора, лоше подноси да други око њега мирно спавају, а у овом погледу случај о којем говоримо двоструко је тежи јер је разлика између слепца који спава и слепца који је бадава отворио очи огромна.
(Слепило, Сарамаго)
Стварно, јел' слепи људи сањају?
 
Наутилус:
Прочитао сам Слепило, али Сарамаго, очито, није мој писац. Пре ове узимао још Седам Сунаца и Седам Месечина, али од те брзо одустао. Рахела је релативно недавно много хвалила његов роман Година смрти Рикарда Реиша па сам једно време намеравао да је читам (још је на списку), не ради Сарамага већ зато што је Рикардо Реиш један од хетеронима (персона) Фернанда Песое а он је један од мојих најомиљенијих писаца.

Сарамаго се у овој књизи истиче цинизмом:

Елем, знамо из књига, а још боље из животног искуства, да онај ко рано рани јер му се тако свиђа, или, још горе, што мора, лоше подноси да други око њега мирно спавају, а у овом погледу случај о којем говоримо двоструко је тежи јер је разлика између слепца који спава и слепца који је бадава отворио очи огромна.
(Слепило, Сарамаго)
Стварно, јел' слепи људи сањају?
Kliknite za proširenje...
Obavezno da citas, nema veze sa Slepilom, a ni ja nisam uspela da procitam ova Sunca i Mesecine. Potpuno strano za mene,
ali je ova knjiga nesto deseto. Zanimljivo je da taj covek uvek drugacije pise, valjda je i to umetnost.
 
Rayela:
Obavezno da citas, nema veze sa Slepilom, a ni ja nisam uspela da procitam ova Sunca i Mesecine. Potpuno strano za mene,
ali je ova knjiga nesto deseto. Zanimljivo je da taj covek uvek drugacije pise, valjda je i to umetnost.
Kliknite za proširenje...
Godina smrti Rikarda Reiša je romančina! Dosta se razlikuje od svih drugih Saramagovih romana,
međutim, bitnu crtu karakterističnu za većinu njegovih dela ne gubi - istorijski roman upakovan u magiči realizam.

Ujedno je ovaj roman i svojevrsni omaž Pesoi.
 
Rayela:
Teska je za citanje, ima neki spcifican stil, nema pasusa, a ni interpunkcije, neko vreme ne razumes sta ko govori, misli, ali
posle tridesetak stranica uvuce te u tu strasnu pricu koja moze da bude i stvarna.
Meni je inace najbolja njegova knjiga Godina smrti Rikarda Reisa.
Ako ti dopadne do ruke, uha ;) Put ( Cormac-McCarthy) citaj, slusaj, apokalipsa, nema vise prirode, neki je rat, ali nije jasno kakav,
otac i bolesljiv sin pokusavaju da se docepaju obale mora, ali ne znaju ni zasto ni sta ih tamo ceka.
Kliknite za proširenje...
Mene je "Put" potpuno razvalio, na pozitivan način, ali tako da sam čitala iz biblioteke, kupila knjigu da imam i znala da je više neću uzeti u ruke. Sigurno je tu doprinela činjenica da sam tada imala jedno svoje (malo) dete, ali je jaka, strašna u svojoj skoro realističnosti i upečatljiva.
 
danasc80:
Mene je "Put" potpuno razvalio, na pozitivan način, ali tako da sam čitala iz biblioteke, kupila knjigu da imam i znala da je više neću uzeti u ruke. Sigurno je tu doprinela činjenica da sam tada imala jedno svoje (malo) dete, ali je jaka, strašna u svojoj skoro realističnosti i upečatljiva.
Kliknite za proširenje...
Meni je Makartijev Put esencija ljubavi i nežnosti u surovom svetu lišenom empatije, svetu u kome vlada zakon preživljavanja.
 
Ja vec napisah da citam nekog Danca po imenu Olsen ( Jussi Adler), inspektor Karl u nastavcima, ali je svaka
knjiga ( za sada samo dve) genijalna.
Ova koju sam nocas procitala ima jako neobicnu radnju, tuga i nesreca devojcica i devojaka dvadesetih pa sve do sezdetih
godina proslog veka koje je vlas turala u zice i sterilisila ih da se ne bi radjala deca od nekih asocijalnih elemenata.
Autor na kraju knjige i sam kaze da je to stvarno tako bilo i ne samo u Danskoj nego po celoj Evropi, narocito
protestantskoj, Za katolicku znamo kako je bilo, ali je za mene ovo shok.

Devojcice, devojke, umno zaostale devojke bile su sterilisane, zasto muskarcima nisu sekli mooda?
 
Stigla ja na more i ponela tablet da pročitam poneku e-knjigu i uhvatih se za Baba Anujku (Banatska veštica - prvi serijski ubica u Srbiji, kažu korice). Taman nešto lagano za more, ali lektura je užasna, kao da nije prošlo kroz ruke nekog kome je srpski maternji jezik. Laguna je poslednjih godina korektna u tom području (bar što se tiče knjiga koje sam ja čitala), tako da me ovo iznenadilo. Elem, ovo je kao neka hronika o brojnim slučajevima trovanja s kraja 19.veka naovamo, sa imenima (mahom) žena i njihovim zlodelima. Delovalo mi je kao alternativan i dosad neisproban način upoznavanja s istorijom svoje zemlje, a nema ni mnogo strana što mi je, u ovoj situaciji, takođe kriterijum prilikom odabira. Mlađi sin je ponovo postao mnogo vezan za mene (kao da je i dalje beba), tako da smo sijamski blizanci i mogu da čitam samo kad spava.
Zbilja se nadam da će biti Sajma knjiga, da još povećam kulu nepročitanih knjiga.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top