Naša biblioteka

Још га прогањају (Хандкеа) и што је ово написао:

Рано поподне, небо, са свим равницама Србије се разведрило, пролазимо поред војног аеродрома код Батајнице са леве, па поред цивилног аеродрома код Сурчина са десне стране: Оба су више пута бомбардована и ракетирана, по логици нападачког рата, која, песницу уз песницу маршира са логистиком, ''оба су у истој мери војни објекти'' – по тој логици могу да се бомбардују и кукурузишта и кокошињац, јер кукуруз, пилетина и јаја служе као провијант непријатељској солдатески (према томе, смрт путницима воза на месту преко Грделичке клисуре, јер је та пруга, Београд - Солун, ''веза за снабдевање''; смрт радницима у фабрици Застава у Крагујевцу, јер се тако, поред аутомобила, наводно, производе и пиштољи).

Хандке: Питајући у сузама
 
Још га прогањају (Хандкеа) и што је ово написао:

Рано поподне, небо, са свим равницама Србије се разведрило, пролазимо поред војног аеродрома код Батајнице са леве, па поред цивилног аеродрома код Сурчина са десне стране: Оба су више пута бомбардована и ракетирана, по логици нападачког рата, која, песницу уз песницу маршира са логистиком, ''оба су у истој мери војни објекти'' – по тој логици могу да се бомбардују и кукурузишта и кокошињац, јер кукуруз, пилетина и јаја служе као провијант непријатељској солдатески (према томе, смрт путницима воза на месту преко Грделичке клисуре, јер је та пруга, Београд - Солун, ''веза за снабдевање''; смрт радницима у фабрици Застава у Крагујевцу, јер се тако, поред аутомобила, наводно, производе и пиштољи).

Хандке: Питајући у сузама
O njemu osim tebe vise niko i ne pise, kao sto se nijedan citalac nije
i pre Nobela za njega zanimao,, tako se, osim tebe, ne zanima ni posle.
Ovaj citat koji si ti postavio sada i ovde mogao je da bude i od jednog
obicnog novinara, ratnog izvestaca, a ovo je PDF Knjizevnost.
 
Ja sam spakovala 30 knjiga, sve skandinavski trileri
( oni su stvarno poludeli pisuci ove trillere, ali su mnogo dobri, malo
cudni, ne bas i mnogo krvavi i perverzni, ima mnogo neke svakodnevnice
obicnih ljudi pisu finim jeziko, a kad n znam sta drugo da citam j
onda citam njih.
Spakovala sam ih jer idem u Francusku na mesec dana, interneta nema
( kao da si ne daj Boze u Obali Slonovace) nema televizije i ima
da citam. Red klasika, red trilera. :D
 
У COBISS-у под рубриком Предметне одреднице стоји: НАТО агресија – Југославија – 1999 – У успоменама

УДК 821 112.2(436)-94
Gnjavis bre s tom Politikom, doduse jos vise sa Cirilicom, neko si
vreme bio zanimljiv jer si i citao , sada se samo nekome za nesto
svetis. Nas to ovde stvarno ne zanima, pa nije samo taj Handke
( koga ziv covek pa ni ti nije citao) imao stav i misljenje oko
Milosevica i Srbije? Imam ga valjda i ja i svi drugi ljudi koji se ovde javljaju.
I zato mi na pamet ne pada da meni Handke objasnjava i prepricava
stvari i pojave koje sam svojim ocima videla i svojim ushima slusala.
 
Ja sam spakovala 30 knjiga, sve skandinavski trileri
( oni su stvarno poludeli pisuci ove trillere, ali su mnogo dobri, malo
cudni, ne bas i mnogo krvavi i perverzni, ima mnogo neke svakodnevnice
obicnih ljudi pisu finim jeziko, a kad n znam sta drugo da citam j
onda citam njih.
Spakovala sam ih jer idem u Francusku na mesec dana, interneta nema
( kao da si ne daj Boze u Obali Slonovace) nema televizije i ima
da citam. Red klasika, red trilera. :D
:eek: svaki dan jedna knjiga!

Jesu ti skandinavski trileri dobri. Zbog svega toga što si navela se i meni sviđaju.
 
:eek: svaki dan jedna knjiga!

Jesu ti skandinavski trileri dobri. Zbog svega toga što si navela se i meni sviđaju.
Mnogo su dobri, sad sam pocela i neke iz Danske. Jedan kriticar
ovde kaze da imaju vise odlicnih pisaca trilera i od broja stanovnika.
Pola od ovih 30 cita moj muz, uglavnom je neka istorija.
Svidjaju mi se Skandinavci jer nema nekih velikih akcija, jurnjave,
silnih leseva, bogatih ljudi, mercedesa, helikoptera nego sve
lagano uz alkohol.
 
Vec deset godina ( a moza i petnaest, ne znam vise) pokusavam
da citam knjigu Ambasadori ( Henri Dzems) i uvek stignem do pedesete stranice i vise ne mogu. Sada cu je ponovo poneti i pokusacu da je
ipak procitam. Istu pricu imam sa jednom knjigom Gintera Grasa,
ali bicu iskrena pa cu reci da nisam ni pocinjala da je citam
Valjda mu je to i zadnji roman, zove se Pacovka, pojma nemam o cemu tu pise, a ja ga i tako ne volim za razliku od Amerikanca ciju knjigu
Portret jedne ledi obozavam, ali je on bio sizofrenicar ( moja dijagnoza)
jer jedna knjiga s drugom nikakve veze nemaju,
 
Gnjavis bre s tom Politikom, doduse jos vise sa Cirilicom, neko si
vreme bio zanimljiv jer si i citao , sada se samo nekome za nesto
svetis. Nas to ovde stvarno ne zanima, pa nije samo taj Handke
( koga ziv covek pa ni ti nije citao) imao stav i misljenje oko
Milosevica i Srbije? Imam ga valjda i ja i svi drugi ljudi koji se ovde javljaju.
I zato mi na pamet ne pada da meni Handke objasnjava i prepricava
stvari i pojave koje sam svojim ocima videla i svojim ushima slusala.
Није баш тако, читао сам нешто:
Ноћ између 22. и 23. Августа 1987. провео сам у Пазину, усред Истре, у мотелу на ивици стеновите провалије, такозване''долине суноврата'', на чијем је дну, дубоко доле, Данте, како каже легенда, закорачио у пакао. (Још једном за Тукидида, Хандке)
А ти, јеси ли ти била тамо?
(Ко га није читао и неће да га чита, то је његов проблем.)
 
Јој, што се подсетих на једну изреку Купринову:
''Кад жена тражи комплимент па јој се не одговори, то је онда крајња неучтивост.''
(Двобој, Куприн)
 
Јједном сам у плиткој води видео како је извирила влат шаше. У близини се налазило још неколико влати, али све су се кретале. Само је та једна била непомична. Ту и тамо неко се мора и убити, иначе бисмо и сами били убијени.

Кратко писмо за дуго растајање, Хандке
 
Вратимо се нашему Хандкеу:

Од самог почетка, објаснио је он Дон Хуану, уопште му није била ружна и то не само због појачаног слављеничког расположења, од вина, или у узбуђењу. Одувек су му се допадале баш оне које и нису важиле за лепе. Требало је само да се појави жена са ожиљцима од богиња, и већ би га обузела нека топлина. И одмах је он хтео ту рошаву. Баш је изгледао изгубљено када је у његово окружење ступила тако нека, по општем мишљењу, мање-више неугледна – био је изгубљен од разгаљености и нагона за освајањем.
(Петер Хандке: Дон Хуан по њему самом)
:)
 
Imam krizu identiteta kad treba da pišem ovde. Jer zašto bih pisala na ovoj temi, a ne na Šta trenutno čitate, utisci i preporuke, pošto su smisao i ideja obe teme potpuno isti. Posle evo 20-ak dana od kad je tema prebačena sa Žena, mislim da se taj potez pokazao kao totalno pogrešan i besmislen. Samo su dve ionako slabo posećene teme, stavljene na isti pdf. A mi se svi kao držimo onih tema na kojima smo do sada pisali. Mislim da ovu Biblioteku možete komotno da ugasite, a da Rayela i Nautilus i ostali retki posetioci (među kojima i ja) pređu na Šta trenutno čitate, koja duže postoji na Književnosti. U stvari, ja ću odmah da pređem. :bye:
 
Imam krizu identiteta kad treba da pišem ovde. Jer zašto bih pisala na ovoj temi, a ne na Šta trenutno čitate, utisci i preporuke, pošto su smisao i ideja obe teme potpuno isti. Posle evo 20-ak dana od kad je tema prebačena sa Žena, mislim da se taj potez pokazao kao totalno pogrešan i besmislen. Samo su dve ionako slabo posećene teme, stavljene na isti pdf. A mi se svi kao držimo onih tema na kojima smo do sada pisali. Mislim da ovu Biblioteku možete komotno da ugasite, a da Rayela i Nautilus i ostali retki posetioci (među kojima i ja) pređu na Šta trenutno čitate, koja duže postoji na Književnosti. U stvari, ja ću odmah da pređem. :bye:
Sve se slažem i potpuno isto se osjećam.
I ja sam prešao da pišem na Šta trenutno čitate. Po mom mišljenju, prebacivanjem na ovaj PDF ova tema je obesmišljena.
 
Meni u početku nije smetalo, valjda zato što i nisam aktivna kao ranijih godina, međutim, i ja malopre, po navici, krenuh na Žene. Nešto je utihnulo.
Trebalo bi (zapravo, trebalo je) sprovesti glasanje u vezi s lokacijom teme.

Trenutno čitam "Šalu", relativno poznat roman Domenika Starnonea. Uvek nedeljom neutrališem decu (stavim ih na popodnevno spavanje) da odmorim dušu i pročitam koju stranicu. Ovo nije obimno delo, pa možda i završim danas.
 
Више пута сте изјављивали да сте против употребе силе у решавању проблема. Како коментаришете претње НАТО-а нашој земљи?

Оно што Срби доживљавају већ пет година, то ниједан народ у овом веку није доживео. Нема идеја, нема категорија у којима се може да говори о томе... То је једна трагедија без разлога. То је скандал. Нисам српски оријентисан, али ћу увек остати са Србима. Свако људско биће на овом свету требало би да критикује такво држање према Србима и Србији и никад да не прихвати тај светски рат против Срба. (Март 1999)

Хандке: Путовање са дуготрајним дејством
 
У овом просрпском ставу ви сте прилично усамљени у немачкој књижевности.

Ја сам уз српски народ, не уз Милошевића. Ко није наглашено антисрбин, тај мора бити презрен као просрбин. Ко имену ''Милошевић'' одмах неизоставно не дода ''кољач'', ''балкански Хитлер'', ''боже-нас-саклони'' тај је на Милошевићевој страни.
Бити просрбин је данас за мене почасна титула. :worth:

(За лист Зидојче цајтунг: Путовање са дуготрајним дејством, Хандке)
 
Било је о Ускрсу 1999. када се име најзначајнијег аустријског живог књижевника нашло у средишту жестоких медијских разрачунавања. Петер Хандке се сврстао за време неуспелих преговора у Рамбујеу на страну Срба. Није било потребно ништа више. Када је убрзо после тога НАТО без објаве рата почео бомбардовање, Хандке није хтео да ћути, а публицистички и интелектуални командоси започели су линч како њега, тако и његовог дела.
У знак протеста због држања немачких интелектуалаца и папе, Хандке је вратио Бихнерову награду и напустио католичку цркву.
:worth:
(''Њуз'', Беч, март 2000. Путовање са дуготрајним дејством Хандке)
 

Back
Top