NAPAD PANIKE I PANIČNI POREMEĆAJ

[Tandoori Masala]

tandori je l si se ti prepao utvare koja vristhi iz ekrana tj koliko se prepadnes... oni linkovi sto opusteno kliknes a onda te gleda zombi i shtekece
mislim da se svi tu prepadnu nekako je iskonski samo kolicina razlichita?
a ti kako reagujesh
mada sto bi priznao nije pametno

Naravno, jos uvijek u sebi nosim neizbrisive i bolne traume. Ta utvara se zvase hirajgoagain.

 

[Amelija Pulen]

Bruz trebas mi. opet krece isto. kul sam kad sam kuci. mogu napolje, naravno, ali uvek mislim jao sta cu, sve mi je tako besmisleno... odem sa deckom i u frci sam, samo sto ne krene napad, ali nije ga bilo, iako sam se plasila i bivala nervozna jer bi mogao da naidje.. i onda je izasla keva sa nama da ispusi i ja sam bila kul... danas je neka festa tu kod mene u gradu i treba da idem da volontiram, i sad vec mislim jao kako cu, hocu misliti d ami je lose... sad vise nije ni toliko neki strah, nego osecaj neke besmislenosti,.. treba mi samo saznanje kako sam postigla to da budem super onda kad sam ti napisala da je bolje, jer bas kad mi treba da skapiram to, nemoguce je.. i nerviram se.. opet mi se ne ide u grad.. opet se analiziram.. treba mi malo vetra u ledja kao prosli put.. svesna sam da ovo nije doslo za dve sekunde, pa ne moze ni da ode za dve sekunde.. ali mi samo treba opet tvoja rec, da se ohrabrim.. i pitam se vise, hoce li prestati ovo ikad? ja nemam snage da se vise sa tim borim.. dosta mi je..

 

[Tandoori Masala]

Ko kaze da treba da se boris? Borba sa strahom iziskuje ogromnu psihicku, zivotnu energiju. Za to nema potrebe. Pusti da anksioznost udje kompletno u tebe, pozovi je kao staru drugaricu koju nisi dugo vidjela, predaj joj se... Ovo je u pocetku klasicnom panicaru jako tesko i pomalo nezamislivo, ali nije los metod. Onda, strpi se malo i sacekaj da vidis sta ce se desiti. Nemoj nigdje bjezati, izbjegavati danasnje obaveze, razmisljati kao trebam sada ovo ili ono (jao, kako cu, sta cu, garant umirem, kataklizma, odvratan osecaj, kuku menu, moram se skloniti, bjezati, nestati s ovog mjesta, uzeti tableticu i slicni "safety behaviours") da uradim. Sta obicno bude? Postepeno ce sama otici i napustiti tvoje tijelo i um. Probaj da se koncentrises na probleme drugih ljudi, njihove strijepnje, nedace, htijenja...

 

[gost 274070]

Bruz trebas mi. opet krece isto. kul sam kad sam kuci. mogu napolje, naravno, ali uvek mislim jao sta cu, sve mi je tako besmisleno... odem sa deckom i u frci sam, samo sto ne krene napad, ali nije ga bilo, iako sam se plasila i bivala nervozna jer bi mogao da naidje.. i onda je izasla keva sa nama da ispusi i ja sam bila kul... danas je neka festa tu kod mene u gradu i treba da idem da volontiram, i sad vec mislim jao kako cu, hocu misliti d ami je lose... sad vise nije ni toliko neki strah, nego osecaj neke besmislenosti,.. treba mi samo saznanje kako sam postigla to da budem super onda kad sam ti napisala da je bolje, jer bas kad mi treba da skapiram to, nemoguce je.. i nerviram se.. opet mi se ne ide u grad.. opet se analiziram.. treba mi malo vetra u ledja kao prosli put.. svesna sam da ovo nije doslo za dve sekunde, pa ne moze ni da ode za dve sekunde.. ali mi samo treba opet tvoja rec, da se ohrabrim.. i pitam se vise, hoce li prestati ovo ikad? ja nemam snage da se vise sa tim borim.. dosta mi je..

@amelija

Sto ne nadjes sebi dobrog psihoterapeuta i svratis do lekara opste prakse? Bez obzira na to sto je moguce prisutnost anksioznosti ustanoviti pomocu tipicnih simptoma koji ukazuju na nju, neophodno je da se iskljuce telesne bolesti koje se javljaju sa slicnim simptomima i da se naprave neke pretrage.
Anksioznost ne mozes prevazici jako zeljom, niti mozes sebe naterati da bi se osecala bolje.
Forum nek ti sluzi kao opustanje (u tom trenutku ne razmisljas o sebi, strahovima i sl.), a na seansi sa psihoterapeutom radis na sebi.

 

[Waterfall]

Slazem se sa Preteranom.

Amelija, ne znam koliko dugo se boris sa tim, ali nemoj da se predajes..a mozda je i rano da kazes da ne mozes vise
Budi spremna da ce se to izvesno vreme vracati, ali sa dobrim psihoter. i/ili psihologom (psihijatrom)
manje ce biti sanse za to.

 

[gost 274070]

@nadovez u vezi prepustanja

Kao sto moras suociti se sa simptomima, prihvatiti simptome i dozvoliti vremenu da odradi svoje, moras nauciti i prepustiti im se. Dozvoli simptomima da budu tu, osecaj ih bez iznosenja.
Ovde ti u veliku pomoc moze biti Joga Nidra (tehnika opustanja), lecenje mozdanim frekvencijama (beta frekvencije koje su aktivne kad smo svesni i resavamo probleme), EFT (oblik psiholoske akupresure, tapkanja akupunkturnih tacaka) ... kao sto navedoh na prosloj strani.
Takodje pomaze slusanje

. U pocetku mozes osetiti nelagodu..., ali kad se prepustis ima lekovite efekte.
Ima jos dosta drugih nacina koji su delotvorni i sa kojima je moguce efikasno prevazici anksioznost.

 

[Waterfall]

Preterana, pod lecenjem mozd. frekvencijama mislis na transkranijalnu magn. stimulaciju ili..?

Btw, slazem se tim u vezi simptoma, nekad je potrebno prepustiti im se, jer sto vise bezis od njih - vise te napadaju
i vezano za to - ne volim kad strucnjaci kazu nauci da zivis sa simptomima (ceo zivot).
ne nauci da zivis sa njima jedno vreme dok se ne izlecis,
nego da prihvatis to kao sastavni deo svog zivota jer kao sto neko ima dijabetes pa zivi sa tim, tako i ti nauci sa ovim.

 

[Amelija Pulen]

Slazem se sa Preteranom.

Amelija, ne znam koliko dugo se boris sa tim, ali nemoj da se predajes..a mozda je i rano da kazes da ne mozes vise
Budi spremna da ce se to izvesno vreme vracati, ali sa dobrim psihoter. i/ili psihologom (psihijatrom)
manje ce biti sanse za to.

pa to moje je pocelo prvog maja. nekad je intenzivnije, nekad nema uopste , nekad pomalo. samo bih da mogu da izadjem napolje id a akzem e necu da se vratim kuci, idem da se zezam, da jednostavno imam potrebu za nekim stvarima za kojima sam pre imala zelju.

 

[gost 274070]

Preterana, pod lecenjem mozd. frekvencijama mislis na transkranijalnu magn. stimulaciju ili..?

Btw, slazem se tim u vezi simptoma, nekad je potrebno prepustiti im se, jer sto vise bezis od njih - vise te napadaju
i vezano za to - ne volim kad strucnjaci kazu nauci da zivis sa simptomima (ceo zivot).
ne nauci da zivis sa njima jedno vreme dok se ne izlecis,
nego da prihvatis to kao sastavni deo svog zivota jer kao sto neko ima dijabetes pa zivi sa tim, tako i ti nauci sa ovim.

Ne, vec na zvucnu terapiju mozdanim talasima (alfa, beta, teta....).

Ni ja ne volim cuti kad to kazu, ali sa mnogim simptomima covek zaista mora nauciti ziveti. Simptomi anksioznosti nisu medju njima.
Anksioznost nije bolest da bi se mogla izleciti, vec stanje unutrasnje napetosti, uznemirenosti i moze se prevazici.

 

[gost 274070]

pa to moje je pocelo prvog maja. nekad je intenzivnije, nekad nema uopste , nekad pomalo. samo bih da mogu da izadjem napolje id a akzem e necu da se vratim kuci, idem da se zezam, da jednostavno imam potrebu za nekim stvarima za kojima sam pre imala zelju.

Najozbiljnije svrati do lekara. Spominjes besmisao...sasvim je moguce da se suocavas sa drugim stanjima, a ne sa anksioznoscu. Ili je anksioznost mozda samo pratilac...

P.s. I sta se desilo prvog maja?

 

[Tandoori Masala]

Spojler

Bruz trebas mi. opet krece isto. kul sam kad sam kuci. mogu napolje, naravno, ali uvek mislim jao sta cu, sve mi je tako besmisleno... odem sa deckom i u frci sam,

samo sto ne krene napad, ali nije ga bilo, iako sam se plasila i bivala nervozna jer bi mogao da naidje..

Spojler

i onda je izasla keva sa nama da ispusi i ja sam bila kul... danas je neka festa tu kod mene u gradu i treba da idem da volontiram, i sad vec mislim jao kako cu, hocu misliti d ami je lose... sad vise nije ni toliko neki strah, nego osecaj neke besmislenosti,.. treba mi samo saznanje kako sam postigla to da budem super onda kad sam ti napisala da je bolje, jer bas kad mi treba da skapiram to, nemoguce je.. i nerviram se.. opet mi se ne ide u grad.. opet se analiziram.. treba mi malo vetra u ledja kao prosli put.. svesna sam da ovo nije doslo za dve sekunde, pa ne moze ni da ode za dve sekunde.. ali mi samo treba opet tvoja rec, da se ohrabrim.. i pitam se vise, hoce li prestati ovo ikad? ja nemam snage da se vise sa tim borim.. dosta mi je..

Ovo je srz problema, takoreci skolski primjer (safety behaviours, anticipatorni faktori, self- fulfilling prophecy, iskreno, zivis kao rob svome strahu, prekidanje anksioznog ciklusa "borbom", pa ne mozes da na kraju "disconfirm"-ujes taj strah, sto je finalni cilj svake anksiozne osobe)... Totalno pogresan nacin razmisljanja koji u biti hrani anksioznost, pospjesuje je i ovakvim rezonovanjem nikada neces izici iz zacaranog kruga u kojem se trenutno nalazis. Ovo jedino uspjesno ispravlja (po treci put, ako treba) - psihoterapija.
Sve potrebne tehnike ces nauciti uz pomoc psihoterapeuta (on ili ona ce ti pomoci vise nego bilo ko na svijetu, ali na tebi stoji ogroman dio posla) koje ces moci efikasno upotrebiti do kraja zivota. Nema nikakvog cuda, alkemije ili magije nego strogo upotreba zdravorazumskog razmisljanjs. Mislim da ipak nisi svjesna koliko ti strucna i iskusna osoba po tom pitanju moze pomoci i na kraju ces shvatiti (iako sada djeluje kao prazna prica) da nema nikakvog napada, nema zivotne opasnosti sem ako se nalazis u borbenom rovu, nosorog te napada u punom trku ili se nalazis na salteru u banci dok upadaju pljackasi... Sve je to bilo (kao sto jeste) djelo razigrane maste i iracionalnih mehanizama. Panicari, generalno anksiozni ljudi su velika djeca i egoisticne osobe, cijeli se svijet se vrti oko njih, treba za njih isuvise strpljenja, pomalo 'cvrsca' ruka (tj. jezik) i prica satkana samo od realija i zbilje. Toliko od mene.

 

[Amelija Pulen]

Najozbiljnije svrati do lekara. Spominjes besmisao...sasvim je moguce da se suocavas sa drugim stanjima, a ne sa anksioznoscu. Ili je anksioznost mozda samo pratilac...

P.s. I sta se desilo prvog maja?

besmisleno mi je zato sto se toga plasim, pa kapiram d aja to pretvaram u besmisao da bi sa tim saznanjem rekla sebi eto to je bezveze ne moras da ides sad nigde i slicno..
za prvi maj sam, tj. dan pre prvog maja otisla sa drustvom na kampovanje.. i nisam spavala 48 sati. uvece ,o nako premorena probably, ja sam izgubila pljuvacku, kao da na tren umres, da se tako banalno izrazim.
i onda sam od te neprijatne situacije, sutradan ustala sa mislima sta cu ako mi pozli i pocela d ase plasim prvo smrti, onda da izadjem napolje, jer tripujem da kad koracam gubim ravnotezu.. i slicno.. zatim sam uzela tabete kantariona koje umeju da pomognu.. isla kod jednog od boljih psihologa u Beogradu, koji mi je rekao da je to kod mene ustvari strah i frka oko prijemnog, koji sam imala tada, kraj skole, promena drustva, odvajanje od ljudi sa kojima sam bila 4 godine i neke tako stvari..
rekal sam kako se osecam i rekla ja da ja bukvalno nemam neki problem, zbog kojeg bih pila lekove i slicno.. medjutim, u medjuvremenu to prodje, pa ja imam zelju za druzenjem, izlascima.. i tacno u vreme kada nastupi menstrualni ciklus meni opada raspolozenje i pocinje ta frka.. na primer danas sam imala neke obaveze, i iduci ka domu omladine da to odradim, ja sam imala strah od toga da mi pozli, i onda kada sam pocela da radim svoj posao, pocelo je to da ne staje, i osecala sam se lepo jer sam uradila nesto, i jednostavno jer sam bila korisna. smatram da je kod mene frka samopouzdanje i vrednosti mene same.. kad imam obaveze i kad nesto obavim, pre toga bude frka, ali nakon toga se osecam lepo... nekada sam sasvim svesna i zdravorazumski razmisljam i znam da je sve ovo trip.. jer da mi je lose srusila bih se vec hiljadu puta, a nekad je prosto nemoguce da razumne i racionalne misli dopru do mene.. samo bih da naucim kako ja to da sebi objasnim da mi nece biti nista.. kako da se probudim a da prva misao ne bude jao danas ce mi biti lose, pascu u nesvest kad budem krenula na predavanja..

 

[bRu zLi]

Bruz trebas mi. opet krece isto. kul sam kad sam kuci. mogu napolje, naravno, ali uvek mislim jao sta cu, sve mi je tako besmisleno... odem sa deckom i u frci sam, samo sto ne krene napad, ali nije ga bilo, iako sam se plasila i bivala nervozna jer bi mogao da naidje.. i onda je izasla keva sa nama da ispusi i ja sam bila kul... danas je neka festa tu kod mene u gradu i treba da idem da volontiram, i sad vec mislim jao kako cu, hocu misliti d ami je lose... sad vise nije ni toliko neki strah, nego osecaj neke besmislenosti,.. treba mi samo saznanje kako sam postigla to da budem super onda kad sam ti napisala da je bolje, jer bas kad mi treba da skapiram to, nemoguce je.. i nerviram se.. opet mi se ne ide u grad.. opet se analiziram.. treba mi malo vetra u ledja kao prosli put.. svesna sam da ovo nije doslo za dve sekunde, pa ne moze ni da ode za dve sekunde.. ali mi samo treba opet tvoja rec, da se ohrabrim.. i pitam se vise, hoce li prestati ovo ikad? ja nemam snage da se vise sa tim borim.. dosta mi je..

Amelija, znam da je vikend i da bih trebalo da ti vise pisem, ali oprosti, ne sedim kuci, poslovno da odsutan po ceo dan, radim neke specijalizacije i usavrsavanja i trista cuda

Ti znas mene, kad mogu i imam vremena ne stedim se

Slusaj - "ja nemam snage da se vise sa tim borim.. dosta mi je." ovo ne sme da bude izreceno, niti da se misli. Nisi ni svesna koliko je jak covek, covekov um. Ok, ako ne verujes sebi, veruj meni..... Kazi, ja mislim da nemam vise snage, ali sta ja znam, ko zna da li ja ispravno razmisljam, verovatno ne, pa imam i problem, znaci i ovo nije dobro razmisljanje i osecaj, meni je bRu rekao da ja u sebi sigurno imam puno snage, i JA MU VERUJEM! AKO ON TAKO KAZE, MORA DA JE TAKO!

Ja letos gledao bokserski mec , onaj nas boksovao i kaze - Pobedio sam, prvi put u zivotu boksujem 12 rundi, pravo da Vam kazem, nisam ni sam verovao da mogu toliko da izdrzim, hajde5-6, pa cak i 7, ali 12 , prosto ne verujem sta covek moze da uradi KADA MORA !

Znaci nije verovao ALI JE USPEO! A da je rekao - Aaaaa 12 rundi a pa ja to ne mogu - odustacu. Da je odustao potvrdio bi svoju LOSU MISAO - "ETO BIO SAM U PRAVU DA NE MOGU"

Ali posto je on uspeo - On je protivurecio sebi, i DOKAZAO DA NIJE BIO U PRAVU, i sledeci put nece misliti da ne moze da izdrzi 12 rundi.Sto je jos bolje, sledeci put kada ima izazov da izdrzi npr 15 rundi ON CE IMATI DRUGACIJE MISLJENJE, KAZACE - JAO MNOGO JE TESKO ALI ZA MENE JE TO IZAZOV A NE PROBLMEM , I BICE SIGURNIJI DA MOZE NEGO PROSLI PUT.

Kada 2 covek akazu:
Prvi - Ja ne mogu to, i
drugi - Ja mogu to, i ako obojica toliko jako veruju u to sto kazu, iz misli se to prenosi na delanje, i OBOJICA CE BITI U PRAVU! Onaj koji kaze da ne moze nece moci, a ovaj koji kaze da ce moci - moci ce, uspece.

Tako i ti - Desice se da ces doci do platoa svog truda i energije, i posle toga TEBI CE SE CINITI DA NECES MOCI. Ali uvek moze iznad toga.
Cak i kada ti je mnooogo tesko, samo znaj DA MOZES, ALI DA JE TESKO DA IZVEDES TO, KAZI OK MNOGO MI JE TESKO, ALI SVETLO NA KRAJU TUNELA POSTOJI I JA CU NEKAKO DA SE IZBORIM SA TIME JER MORAM.

Niakko staviti tacku i reci NE MOGU VISE.... Sta znaci vise - do sada si mogla a sada vise ne mozes?

Cini ti se. Neko i za tvoje ono sto si uradila sada upravo govori - Jao ja ne mogu vise, a moze, eto ti si puno toga mogla, moci ces i ovo veruj mi.

Prosli put si uspela jer si verovala u sebe, a i moje savete, prihvatila si to kako je i DALA MU VREMENA. E akko je pocelo sve da ide nabolje, dosao je na red sledeci stresor tj neka situacija. Ti si se malko ususkala i mislila si da si prezasticena.
Kada se stvorila nova stresna situacija, tvoj prag tolerancije na frustraciju je opao, JER TI ZELIS DA SVE BUDE IDEALNO,I ONDA TI DA SE SAVRSENO PONASAS, TO NE MOZE TAKO, NEGO TI MORAS DA PRIHVATIS DA POSTOJE SITUACIJE KOJE NISU IDEALNE, TO JE ONO STO SE NAZIVA ZIVOT I BORBA, I TI MORAS DA NA TO GLEDAS KAO NA IZAZOV A NE KAO NA "JAO STO ME SMARA OVO, JAO KOC E OVO DA URADI, JAO STO JE OVO TESKO" .

Nezgode i problemi postoje svima nama, e sad neki reaguju na to sa malo stresa a neko se previse uzivi u to i TO SHVATI KAO SMRTNU OPASNOST, I ONDA NAS PRA PRA PRA ZASTITNICKI MEHANIZAM ZVAN PANICNI NAPAD TJ PRIPREMA ZA BORBU NA SVE ILI NISTA SE JAVLJA.

Ovo nam je bilo korisno u proslosti kada ispred nas iskoci divlja zivotinja, ALI NAS SAD PRILICNO OMETA KADA TREBAMO DA IDEMO DA VOLONTIRAMO U GRADU GDE NEMA AMA BAS NIKAKVE REALNE OPASNOSTI PO ZIVOT.

D ali me razumes????? TI SAMA U SVOJOJ GLAVI SEBI DAJES AUTOSUGESTIJE DA JE TO NESTO MNOOOOOOOOOOOOGO STRASNO, I JA TE RAZUMEM , ZNAM KAKO SE OSECAS, TO JE KAO KADA BIH JA NPR ODLAZAK NA POSAO I RAD SA TESKIM STVARIMA POVEZAO KAO DA IDEM U RAT.

hej, a zamisli ljude koji stvarno idu u rat? Pa njima onda treba da prorade 154 panicna napada, znas li sta znaci rat?

A ti ides da volontiras! Ne razmisljaj A STA AKO OVO A STA AKO ONO????

A zasto ne reci - E, a sta ako sve bude super, i toliko se dobro provedem da kazem sebi - hej toliko se ispunjeno osecam, mogla bih da volontiram ceo zivot a da mi ne placaju.... Naravno hipoteticki, novac se mora zaraditi, ali ovo je toliko super da eto tako kazem.

A zasto ne reci - Jao bice toliko lepo , upoznacu neke ljude nove, saznacu ovo, ono, ma bice super.

Uopste ne mora da znaci 100% da ce se onako desiti kako si ti zamislila u svojoj glavi Amelija ! Veruj mi, zivot je cudo, DESAVA SE I PUNO PRELEPIH STVARI, ali mi to zaboravljamo brzo, a samo pamtimo ONO NEGATIVNO I OD TOGA PRAVIMO SEBI PROBLEME!

Ako nam njih 10 kaze - jao kako si fiti i zgodna, to mi i volimo da cujemo i da nam kazu i to cemo zaboraviti za pola sata, ali ako nam njih dvoje kazu npr sto niko skoro nije, a mozda i nikada u zivotu - Jao sto ti imas klempav usi, da li si primetila? E mi cemo poceti da se time bavimo narednih nekoliko meseci i kada se pogledamo u ogledalo samo o tome da razmisljamo.

Covek je takav da pamti ono lose i opterecuje se time da bi dostigao savrsenost. MNOGI FAKTORI SU KRIVI ZA TO - MAS MEDIJI GLUPI, VASPITANJE, UTICAJ VRSNJACKE GRUPE SA NJIHOVIM SISTEMIMA VREDNOSTI ITD.


Sta je najgora moguca situacija za tebe tamo? Da ti ne bude dobro i da ti pozli.....

PA STA

Mislis da si prva? Mislis da je to nesto mnooogoo strasno? Mislis da se to nije nikom desilo?

Veruj mi takvo je vreme, da je to maltene pa nesto normlano sad ......

Znaci kada prihvatis da se to moze desiti, ali ti veujes da nece NECES OSECATI TU NAPETOST I NECES RAZMISLJATI TIM INTENZITETOM KAO SADA.



Nemoj da se nerviras i ne analiziraj sebe. Pusti drugima da analiziraju tebe i da se muce a ti guraj dalje.... Kazi ako ti je bas lakse - e bas me briga kako sta , da se analiziram, to ce bRu da uradi a ja cu da pokusam da uradim ono sto je rekao. Deluje mi mozda sad nemoguce, ali ja znam da je to ustvari veoma lako i moguce, samo trebam da verujem u to i da tako razmisljam. prosli put sam uspela tako i TO MI JE NEOBORIV DOKAZ DA JA M O G U !!!


Koji ti je to osecaj besmislenosti? Opisi.
Nema potrebe za tim osecanjem...Kazes nemas strah a imas besmislenost?? Woooow nemas strah? PA TO JE SUPER COVECE. ZNAS STA BI NEKI DALI DA NEMAJU STRAH? ZACAS BI NASLI SMIAO U BILO CEMU PO CEO DAN BI GLEDALI SAMO U NEBO, I TO BI RADILI SAMO DA NE OSECAJU ONAJ GROZAN STRAH, KOJI JE SADA MANJI OD MAKOVOG ZRNA I CINI NAM SE SMESAN

Imas decka, student si, izlazis, ides na te akcije, veste, rodjendane, veruj mi IMA SMISLA ZIVETI TVOJ ZIVOT, VEOMA JE ZANIMLJIV, IMA PUNO TOGA STO RADIS I STO ITEKAKO IMA SMISLA.....

Mislis da je lakse nekom ko mora da operise debelo crevo? Ili ko ima bajpas na srcu? Ili neko ko mora da prima insulin do kraja zivota, ima secernu bolest?

Ili neko ko mora da nosi naocare do kraja zivota....

neko ko je u invalidskim kolicima....Koji je njihov smisao zivota?

Znas Nik Vujicica, gostovao kod Ivana Ivanovica, zamisli on da kaze - koji je moj smisao zivota? I rekao je...A pre toga se ubijao razmisljajuci i 2010.godine usao u debelu depresiju.

I posle taj covek postao motivator.....Hteo da se ubije a posle postao motivator koga je culo milion ljudi .
PA KO BI VEROVAO U NJEGA I U TAKVU PRICU? 90% LJUDI DA GA JE VIDELO U DEPRESIVNOJ FAZI REKLO BI - OVAJ JE OTPISAN SLUCAJ ON VISE NIJE NI ZA STA.

Ali on je uspeo . On sada motivise druge. E zamisli kada je on prosao tu barijeru i verovao u sebe, I TI MOZES , I TI CES NACI SMISAO.

SVAKO MOZE! SAMO JE BITNO DA LI HOCE I DA GA NEKO MALO PRIDRZAVA NA TOM PUTU.
eto tu sam ja, koliko mogu da ti pomognem.

I sama znas, kada nam neko kaze 30 puta - jao los si, ovo ti fali, ne zasluzujes da zivos - kako se osecamo? LOSE ....VECINA NAS....

Kada nas neko hvali i potvrdjuje nas uspeh, rad, kako se osecamo? - LEPO , ISPUNJENO, STABILNO, ZADOVOLJNO.

Tako i ti - moras sama da koracas, ali mi smo tu blizu tebe da te pridrzimo ako se spotaknes, kao i da te uhvatimo ako zelis previse predaleko da skocis.

Videces, kada nekoliko puta uspes da postignes "ono sto si pozitivno uspela" sama ces SHVATITI KAKO, I ONDA TI NASA POMOC NECE BITI NI POTREBNA, SAMA CES ZNATI, OSECACES SIGURNOST, A NECES ZNATI TIPA - HM TREBAM DA URADIM TO I TO .

Zato ne preispituj sebe previse, jer se opterecujes i umaras a to sve dovodi do nove frustracije

 

[bRu zLi]

AMELIJA

NASTAVAK prethodnog posta................


VAZNO VAZNO VAZNO:

Vidis negativnih stvari koliko hoces, a preko pozitivnih lako prelazimo....PODSECAM TE, POHVALI SEBE ZA SVAKU SITUACIJU KOJU SI IZDRZALA, ZA SVAKI DOGADJAJ, ZA SVAKO DELANJE KOJE SI URADILA, ZA SVAKO LEPO OSECANJE POHVALI SEBE, MEMORISI TAJ TRENUTAK OSECAJA SIGURNOSTI I SRECE, I UVEK MISLI NA NJIH KADA TI JE TESKO.
OVO JE MNOGO BITNO KAKO BI UVIDELA DA TI TO MOZES I DA SE TO TEBI DESAVA, DA KORACAS NAPRED I DA SE OSTVARUJE NAPREDAK.

TO TI JE TAJ VETAR U LEDJA.....TI SAMA MOZES DA IZAZOVES VETAR, ALI I OLUJU, KISU, SNEG, SUNCE.... JA TI SAMO KAZEM VREMENSKU PROGNOZU, A TI ODLUCUJES KADA CES IZACI NAPOLJE....MOZES DA BIRAS.....NARAVNO I PROGNOZA PONEKADA I VARA SVI TO ZNAMO, ALI U VECINI SLUCAJEBVA POGODE. AKO I PROMASE, BOZE MOJ, TO JE SADA, PA KO ZNA KADA CE SLEDECI PUT, NE MISLIMO O TOME.


Amelija puno te pozdravljam, i znaj da sam uz tebe gde god se nalazis, jer i kada nisam na forumu ja mislim povremeno na tebe i tvoje probleme i pitam se Kako li ej sada Amelija? Ma ok je ona, ne brinem se puno, jer verujm u nju da moze, inace ne bih ovoliko ni pisao da ne verujem u nju.

 

[gost 274070]

U jeeee....bas htedoh napisati da ce Bru Zli uskociti...

 

[bRu zLi]

U jeeee....bas htedoh napisati da ce Bru Zli uskociti...

Znas kako, poceo sam pisanje posta recima - Amelija samo da ti odgovorim kratko i koncizno jer nemam vremena......I evo gde sam stao....
I sada moj raspored trpi hahah, ali ako. Jer prosto nemam srca da joj napisem nesto kratko, pogotovo sto ne postoji 2-3 recenice resenja.... Pa i razgovor traje sat vremena minimum, a znaci kucanje treba da traje bar 3 sata....

Vidim da je borac i da se trudi, i prosto mi je zao da nesto ispustim da kazem, pogotovo ako imam povratnu informaciju da to nekom pomaze,

 

[Waterfall]

Ne, vec na zvucnu terapiju mozdanim talasima (alfa, beta, teta....).

Ni ja ne volim cuti kad to kazu, ali sa mnogim simptomima covek zaista mora nauciti ziveti. Simptomi anksioznosti nisu medju njima.
Anksioznost nije bolest da bi se mogla izleciti, vec stanje unutrasnje napetosti, uznemirenosti i moze se prevazici.

Ne znam da li pod -ziveti sa simptomima - podrazumevas anksiozne poremecaje, neuroze..?

Ovo je srz problema, takoreci skolski primjer (safety behaviours, anticipatorni faktori, self- fulfilling prophecy, iskreno, zivis kao rob svome strahu, prekidanje anksioznog ciklusa "borbom", pa ne mozes da na kraju "disconfirm"-ujes taj strah, sto je finalni cilj svake anksiozne osobe)... Totalno pogresan nacin razmisljanja koji u biti hrani anksioznost, pospjesuje je i ovakvim rezonovanjem nikada neces izici iz zacaranog kruga u kojem se trenutno nalazis. Ovo jedino uspjesno ispravlja (po treci put, ako treba) - psihoterapija.
Sve potrebne tehnike ces nauciti uz pomoc psihoterapeuta (on ili ona ce ti pomoci vise nego bilo ko na svijetu, ali na tebi stoji ogroman dio posla) koje ces moci efikasno upotrebiti do kraja zivota. Nema nikakvog cuda, alkemije ili magije nego strogo upotreba zdravorazumskog razmisljanjs. Mislim da ipak nisi svjesna koliko ti strucna i iskusna osoba po tom pitanju moze pomoci i na kraju ces shvatiti (iako sada djeluje kao prazna prica) da nema nikakvog napada, nema zivotne opasnosti sem ako se nalazis u borbenom rovu, nosorog te napada u punom trku ili se nalazis na salteru u banci dok upadaju pljackasi... Sve je to bilo (kao sto jeste) djelo razigrane maste i iracionalnih mehanizama. Panicari, generalno anksiozni ljudi su velika djeca i egoisticne osobe, cijeli se svijet se vrti oko njih, treba za njih isuvise strpljenja, pomalo 'cvrsca' ruka (tj. jezik) i prica satkana samo od realija i zbilje. Toliko od mene.

Ne bih se slozila sa generalizacijom da su anksioznosti ljudi egoisticni i da se ceo svet vrti oko njih.
Mozda je vecina ili deo takvih, ali nemojmo generalizovati.

 

[gost 274070]

Ne znam da li pod -ziveti sa simptomima - podrazumevas anksiozne poremecaje, neuroze..?

Ne...

 

[Waterfall]

Ok, hvala ti.

 

[gost 274070]

....

 

[bRu zLi]

Amelija ima li nekih novosti kod tebe?

 

[Amelija Pulen]

poslah ti privatnu poruku, ako se ne varam.. preksinoc

 

[Jary]

poslah ti privatnu poruku, ako se ne varam.. preksinoc

A jesi li ti bolje? Imas li neku terapiju ili uz pomoc Brua uspevas da prebrodis krizu? Bru postovanje!

 

[bRu zLi]

poslah ti privatnu poruku, ako se ne varam.. preksinoc

Joj video sam na kratko ali nisam stigao da odgovorim...nesto sam ove nedelje preumoran i prenatrpan poslom....

Hm, pa gde da odgovorim, ovde ili na pp? Vidis problem sa PP-ovima je sto ih ja lako zagubim a i pre kada su mi stizali puno, ne znam kome sam odgovorio kome nisam, nekog i nenamerno preskocim jer ne vidim... Tako da volim da odgovaram po temama.

Ali ok sada cu ti odgovoriti na PP jer si mi poslal na PP neke novosti, pa ne znam da li si zelela javno da se kazu :-D

 

[paganinikus_banditus]

Имам девојку коју убијају напади панике...плакање,буђење,гушење,паника,нервоза...ја јој кажем да иде код др.код психолога на терапију а она мени ''Нисам ја луда''
И више стварно не знам шта да радим...жао ми је да је оставим јер је волим и стало ми је од ње а плус то није ни човечно ни људски...желим да јој помогнем али не знам како...
Тешко је започети било какву озбољну тему са њом...јуче сам поменуо бебе и то да бих волео да правимо бебу...а она плаче,кука,рида,гуши се...као да сам јој родитеље убио а не споменуо бебу...