okusavala da sidjem sa stepenista svoje kuce (5-6 stepenika,davala sebi zadatke u smislu-ides do prodavnice pa sta bude)-nista.Usudila sam se da odem kod ps.(kazem "usudila" ne zato sto sam bila skepticna ,vec sam mislila kako cu otici do tamo,sta ako mi se tamo nesto desi...).(privatno sam isla). Nisam htela da pijem antidepresive ,jer me je kao od svega bilo strah i od njih.Samo seanse.Ali usput sa surfovala na netu i trazila iskustva drugih ljudi,Kada sam jednog dana zadala sebi zadatak da odem do prodavnice,pod,prisilom usput(kada je naravno usledio napad) setila sam se jedne recenice koju je neko napisao:"Strahu hajde sa mnom ,uhvati me pod ruku ,ti si moj prijatelj"-nesto se dogodilo
tisao je.Sve vise sam se opustala i odlazila sama dalje i dalje od kuce.Ps. mi je rekao da je vecina problema resena.Tek onda(zato sto nisam mogla da se oslobodim anksioznosti)pocela sam da pijem seroxat.Pila sam ga 6 meseci i napravila(on i ja )cudo.Ponovo sam bila ona lepa devojka puna elana ,itd...To je trajalo do pre par meseci kada sam upala u depresiju(previse emotivna,ne mogu da se izborim sa obicnim problemima,placem za svaku sitnicuitd..Ovo sam(kako se u nasem narodu kaze)napisala s'brda s' dola zeleci da sto pre docaram.Ne da nemam vremena -nego nemam snage -sada ponovo...
Znas kako se kaze,zivot je borba ,jedi da ne bi bio pojeden.Ima i mnogo gorih stvari ,izadji napolje disi duboko i kreni u zivot iz pocetka.Cao svima
da podelim moje iskustvo sa vama a i da vam se i pozalim...
Pokusacu malo da skratim , a ako neko pozeli detalje neka me slobodno kontaktira.
Prvi panicni napad dozivela sam 2004. u stranoj zemlji,neznajuci sta je to ,nemajuci dokumenta,nemajuci prijatelje...Strasno !Mislila sam da umirem a u svoju zemlju nisam ni mogla(viza -istekla).Da ne duzim ,sa tim strasnim osecajem sam se vratila u svoju zemlju ali problem je ostao do 2007.(Umedjuvremenu sam bila sa covekom koji mi je pomagao koliko god je mogao(isao u prodavnicu zbog mene i ostalo).Tek 2008. (sredinom )sam smogla snage da odem kod psijatra.
U medjuvremenu
Oprostite na eventualnim greskama.
pozdrav
Cao svima
da podelim moje iskustvo sa vama a i da vam se i pozalim...
Pokusacu malo da skratim , a ako neko pozeli detalje neka me slobodno kontaktira.
Prvi panicni napad dozivela sam 2004. u stranoj zemlji,neznajuci sta je to ,nemajuci dokumenta,nemajuci prijatelje...Strasno !Mislila sam da umirem a u svoju zemlju nisam ni mogla(viza -istekla).Da ne duzim ,sa tim strasnim osecajem sam se vratila u svoju zemlju ali problem je ostao do 2007.(Umedjuvremenu sam bila sa covekom koji mi je pomagao koliko god je mogao(isao u prodavnicu zbog mene i ostalo).Tek 2008. (sredinom )sam smogla snage da odem kod psijatra.
U medjuvremenu
Oprostite na eventualnim greskama.
pozdrav
Koristis pogresnu formulaciju.
Vratices se i bices opet stara ti, ali modifikovane verzije.
To jest bolja.
ustite muziku pa igrajte,pevajte,smejte se,trchite po ulici,radite bilo shta samo nemojte da dozvolite da vas trnci obuzmu.ako se nechega bojite idite bash na to mesto i radite bash to,ja sam razvila strah od autobusa,ali ipak se svaki dan vozikam chisto da dokazhem sebi da sam ushla i izashla zhiva.ne oslanjajte se ne druge,jedino ste vi ti koji mogu da pomognu sami sebi,a shto se lekova tiche necete se izlechiti samo cete odlagati problem,a da ne spominjem shtetna dejstva.bolje popite chaj ili se opustite u toploj kupki.
ja se borim sa anksioznoshcu vec 3 godine.ne mogu reci da sam totalno izlechena,ali dosta mi je bolje,samo zhelim da vam kazhem kako sam uspela da iskontrolishem osecaje da me ne ometaju u bilo chemu shto radim.jednostavno vishe ne dozvoljavam da upravljaju mojim zhivotom.zhelim da vam naglasim da nikada nisam pila lekove,niti sam razgovarala sa struchnim licima.prvi put kad mi se desio panicni napad celo telo mi se oduzelo tako da sam zavrshila u bolnici ,tamo su mi rekli da sam anksiozna,objasnili mi shta je to i od tada sam prepushtena sama sebi.nisam ishla na MR,niti sam ikad vishe ishla kod doktora.znam da je jaaaaaako teshko,ali morate da shvatite da je sve u vashoj glavi,posle toga morate da ubedite sebe da vam se nishta nece desiti,jer kao shto ste i sami primetili nikad vam se nishta nije ni desilo.zhivi ste.nemoj te googlati,ne trazhite simptome za smrtonosne bolesti,jer ih nemate.recimo ja sam sama sebi rekla da bih do sad vec umrla da imam neshto u glavi.nisam se nikad onesvestila,nisam dozhivela mozhdani udar,nije mi eksplodirala glava...a nije ni vama.morate prestati da prichate o tome,nece vam biti bolje ako stalno prichate o tome,josh cete oterati i ljude oko vas.kad vas uhvati napad,ne prepushtajte mu se,nego urdaite bash suprotno
-smeh je lek,a nama treba cela apoteka.
