NAPAD PANIKE I PANIČNI POREMEĆAJ

[Vanja 007]

Evo i ja da se javim i prokomentarišem ove napade panike. Prošle godine sam imala prvi napd panike (nisam imala dve blage o čemu se radi), pojavilo se niotkuda, bzv, posle večere.Sela sam sa porodicom da gledamo neki film na tv-u i odjednom mi je nešto krenulo od stopla prema glavi, i jednostavno to više nisam bila ja...lupanje srca, neka čudna glavobolja, vrtoglavica, pritisak 140/80 i tada se skroz izbezumim. Odem hitno u hitnoj službi, tamo sve ok, ekg, pritisak, ništa što bi ukazivalo da postoi neki problem. To se ponavljao i ponavljalo dok na kraju nisam završila na internom odeljenju jer sam imala osećaj da imam infarkt..bol u grudima uz skok krvnog pritiska i osećaja da ću da umrem, i samo sam pričala mužu "meni nije dobro, gotova sam". Srećom, radio je jedan fini dr koji je rekao da je samnom sve u redu, uradio čovek čak i uz srca da bi me smirio, i predložio mužu da me odvede do neuropsihijatra. Neuro mi je dao terapiju i objasnio mi o čemu se radi, da bih nakon tri meseca bila ponovo u stanju da normalno funkcionišem.Onda razgovori sa psihijatrom, koji su mi stvarno pomogli. Elem, kada sam pestala sa terapijom u veoma kratkom roku su se vratili simptomi, ne tako jaki ali su bili prisitni...nisam smela nekad sama da odem do prodavnice, da odvezem decu u školu, čak mi se jednom desilo da sam dobila napad u kolima na semaforu dok je bilo upaljeno crveno...još uvek ne znam kako sam se iskontrolisala, možda jer sam jednim delom bila svesna da vozim dete u kolima, i da moram da se saberem. Tek sada posle godinu i nešto dana nemam napade, ali imam one strahove koji mi nekad nedaju mira...nekad nesmem sama da odem da se okupam, strah da će nešto loše da se desi meni ili nekome od mojih bližnjih, taj neki glupi osećaj da će se desiti nešto loše.

 

[dora ns]

Cao, novi sam clan i trenutno sam na ivici panicnog napada. Unazad nekoliko godina uz konsultaciju sa neuropsihijatrom uzimam antidepresiv Flunisan. Do pre mesec dana bila sam ok pod terapijom, ali su krenuli napadi bez nekog vidljivog razloga. Imam utisak da cu se ugusiti, vrtoglavicu, ne mogu da nadisem... :-(

 

[Vanja 007]

Veruj mi da je to sve iz glave...kada imaš takv osećaj pokušaj da legneš i da dišeš duboko iz stomka, to je veoma bitno. Još nešto, panični napad može da bude veoma zastrašujući ( za osobu koja ga doživljava) pa nije ni čudo što mislilmo da će nam se nešto loše desiti.Njačešći uzrok napada je STRES, pa pokušaj da menjaš životnu filozofiju i da izbegavaš stresne situacije ili se bar drugačije ophodi prema njima.Meni lično su tablete pomogle samo donekle, izlečenje mora da bude iz tvoje glave, jer je odatle i došlo..moraš da budeš svesna da se to nije desilo preko noći i da ne može preko noći da prestane. Misli su u takvim trenucima najdragocenije, kada te uhvati panika, misli pozitivno, znaš da će proći za par minuta, dešavalo se to i ranije i budi jaka, Shvatićeš na kraju da su napadi panike koje imaš samo osećaj i ništa više.
Javi kako si

 

[dora ns]

Hvala Vanja... Danas mi je bolje, ali se plasim da ce vece doneti novu nelagodnost. Sinoc sam pokusala da okupiram misli nekim drugim stvarima, gledanje tv-a, citanje... ali nista od toga nije pomoglo. Jednostavno u takvim situacijama misli mi ne dozvoljavaju da pobegnem. :-(
Proslo je nakon nekoliko telefonskih razgovora sa prijateljima, a onda sam se nakon toga isplakala kao nikad. Nadam se da mi zbog ovog sto se dogadja nece biti potrebna veca doza antidepresiva...
Hvala jos jednom, lakse je kada shvatis da nisi sam u ovome.

 

[Waterfall]

Dora, sta ti je rekao psihijatar sto si ti se vratili?
Mozda si bila pod nekim stresom ili tako nesto.

 

[sumljiv_tip]

Cao, novi sam clan i trenutno sam na ivici panicnog napada. Unazad nekoliko godina uz konsultaciju sa neuropsihijatrom uzimam antidepresiv Flunisan. Do pre mesec dana bila sam ok pod terapijom, ali su krenuli napadi bez nekog vidljivog razloga. Imam utisak da cu se ugusiti, vrtoglavicu, ne mogu da nadisem... :-(

to sto navodis gore su simptomi hiperentilacije.......ne mozes da se ugusis od toga, to je iluzija ( uzmi probaj da ne dises jedno minut, dva, da vidis sta ce da se desi i da li ces uspeti da se "samo"ugusis ), da bi kompenzovala za to sto se osecas kao da se gusis, iako se stvarno ne gusis ( to je samo misicna tenzija ), ti onda dise brzo i duboko ( ili plitko ) i stvaras te iste simptome zbog koje opisujes, kao neki zacaran krug.... disi lagano, blago stomakom, ne mora da bude mnogo duboko, kroz nos, prirodno, nemoj da gutas vazduh ( mozes da gledas da izdah bude duplo duzi od udaha ), i budi svesna svega sta se desavu u tvom telu i tebi, pusti sva ta stezanja i zmarce u telu neka se osete, vazduh se prakticno sam dise, ti cak i ne uvlacis vazduh kad dises, nego se dijafragma pomera i omogucava vazduhu da sam udje u pluca, kada dise lepo stomakom. ni jedan od gore pomenutih simptoma ne moze dugo opstati.......

 

[Vanja 007]

Hvala Vanja... Danas mi je bolje, ali se plasim da ce vece doneti novu nelagodnost. Sinoc sam pokusala da okupiram misli nekim drugim stvarima, gledanje tv-a, citanje... ali nista od toga nije pomoglo. Jednostavno u takvim situacijama misli mi ne dozvoljavaju da pobegnem. :-(
Proslo je nakon nekoliko telefonskih razgovora sa prijateljima, a onda sam se nakon toga isplakala kao nikad. Nadam se da mi zbog ovog sto se dogadja nece biti potrebna veca doza antidepresiva...
Hvala jos jednom, lakse je kada shvatis da nisi sam u ovome.

Nema na čemu, tu smo kad god ti zatreba . Kada ti se plače slobodno plači, ne drži u sebi apsolutno ništa, kada ti se vrišti, vrišti..kada ti se smeje smej se na sav glas kao nikada do sada ..Što se tiče antidepresiva, već sam pisala o tome, rećiću samo da to nije bolest, tako da lekovi tu pomažu samo dok ih piješ, kada prestaneš sve se vraća. Sve je iz tvoje glave, to moraš da prihvatiš..samo strpljenja i vežbe disanja i biće bolje..i uvek ponavljaj sebi da ništa loše ne može da ti se desi, da je to samo iz tvoje glave

 

[dora ns]

Da... svesna sam da to dolazi iz glave... Pokusala sam da autosugestijom uticem na to, ali moja sugestija moze samo da dovede do pan.napada. Iskreno, plasim se, i vec dugo vremena pokusavam da izbegnem situacije koje bi me mogle dovesti do toga. Primetila sam da neka dugotrajna izlozenost stresu dovodi do toga da pocnem osecati anksiozno... naucila sam da prepoznam simptome anksioznosti, tako da kada osetim nelagodu ili uznemirenost koja ne popusta, shvatim o cemu se radi. Nedavno mi je dete imalo operaciju krajnika (ima 3,5 godine) i oporavak je bio dug i tezak...komplikacije. Oboje smo tesko podneli... Onda, odlazak na letovanje, prvi put, dalek put, autobusom sa malim detetom... pretpostavljam da je sve to imalo uticaja. Odlazila sam na psihoterapiju, ali neko vreme, otprilike 2 meseca nisam isla jer nisam bila u mogucnosti da isfinansiram. Puno knjiga sam citala koje govore o anksioznosti, depresiji, panicnom poremecaju... nekako nisam sigurna da je to ikad moguce prevazici... cini mi se da ce se javljati uvek i iznova... i da se pritaji na neko vreme, a onda samo ceka trenutak da napadne...

 

[Vanja 007]

Da... svesna sam da to dolazi iz glave... Pokusala sam da autosugestijom uticem na to, ali moja sugestija moze samo da dovede do pan.napada. Iskreno, plasim se, i vec dugo vremena pokusavam da izbegnem situacije koje bi me mogle dovesti do toga. Primetila sam da neka dugotrajna izlozenost stresu dovodi do toga da pocnem osecati anksiozno... naucila sam da prepoznam simptome anksioznosti, tako da kada osetim nelagodu ili uznemirenost koja ne popusta, shvatim o cemu se radi. Nedavno mi je dete imalo operaciju krajnika (ima 3,5 godine) i oporavak je bio dug i tezak...komplikacije. Oboje smo tesko podneli... Onda, odlazak na letovanje, prvi put, dalek put, autobusom sa malim detetom... pretpostavljam da je sve to imalo uticaja. Odlazila sam na psihoterapiju, ali neko vreme, otprilike 2 meseca nisam isla jer nisam bila u mogucnosti da isfinansiram. Puno knjiga sam citala koje govore o anksioznosti, depresiji, panicnom poremecaju... nekako nisam sigurna da je to ikad moguce prevazici... cini mi se da ce se javljati uvek i iznova... i da se pritaji na neko vreme, a onda samo ceka trenutak da napadne...

Po ovome što čitam ti si jednostavno ubedila sebe da će ti se napadi vraćati i vraćati i da nikada neće prestati. Mislim da ti previše razmišljaš o tome,i jednostavno si ubedila sebe da to nikad neće prestati. Moraš da nateraš sebe da razmišljaš pozitivnije.Kada ti se javi napad, ramišljaj " znam kako da se nosim sa ovim, dešavalo se i ranije, dešava se i sad i proćiće".Svi smo mi imali stresove u životu, uvek je tuđa sreća veća a nestreća manja....ja sam rodila sina sa 1500gr, 43 dana je bio u bolnici, da ti ne pišem šta sve još,pa posle nekoliko godina desi se napadi panike ili anksioznost.Moraš da budeš optimista,ja sam primer da se može rešiti nap.panike, i još dosta njih na forumu. Shvati da to nije bolest, tvoj um ne upravlja tobom, nego ti svojim umom. Kada se to desi biće bolje.

 

[Malenano1]

Ljudi meni pomaze kada pricam sebi jako sporo i malo dublje u tom momentu i kad se koncentrisem,eto ako nekome pomogne.

 

[Mile Manojlovic]

Napad panike kao i svako drugo stanje i bolest su posledica:
Slabe fizičke kondicije.
Slabe celokupne svesti (nemoć orjentacije prema sebi,prema drugim osobama,u vremenu i prostoru).
Slabe socijalne i emotivne sigurnosti.
Prestanite da se borite i trošite energiju da se ne ponovi panika.Uprošćen odgovor borite se za kvalitetniji dnevni život.
Detalji se nalaze u mojoj knjizi:Tajne zdravlja,oboljevanja i samolečenja.

 

[Malenano1]

Evo sve trcim da kupim tvoju knjigu.

 

[gost 330596]

Ljudi meni pomaze kada pricam sebi jako sporo i malo dublje u tom momentu i kad se koncentrisem,eto ako nekome pomogne.

 

[BGHighlander]

Ova panika baš popularna među žeMskadijom...

Mada mislim da znam kako je. Jednom mi se nešto slično desilo dok sam bio srednjoškolac. Ako to pomnožim sa 10 i zamislim kao svakodnevnu pojavu....brrr, baš hebeno.

Ne znam što da rečem... probajte da uradite baš to što vas plaši, možda pomogne.
Kad sam bio malji, u jednom trenutku sam počeo da se plašim mraka ( iako nikad pre toga) pa sam se usred noći išunjao iz kuće i otišao u deo placa kojeg sam se najviše plašio. Problem rešen.
Slično je bilo i sa nekim drugim strahovima, samo uradiš ono čega se plašiš i kad vidiš da ti ništa nije - eto rešenja.

 

[Malenano1]

Sta nije jasno mozda mogu objasniti?

 

[Malenano1]

Ova panika baš popularna među žeMskadijom...

Ima i medju muskadijom ali se to naravno krije boze moj sta ce svet reci,eto neko ce poznati ko su te osobe na osnovu par recenica na forumu(kapirate da sam sarkasticna)

 

[Jary]

Evo sve trcim da kupim tvoju knjigu.

...........

 

[Waterfall]

Na zalost, zene cesce oboljevaju od panic.poremecaja, ali ima i medju muskarcima ali valjda je to 'sramota' za njih.

 

[Vanja 007]

Slažem se da žene češće oboljevaju ali to je samo prema statističkim podacima...skoro je bila jedna emisija na tv-u o anksioznosti gde je gostovao dr čini mi se sa VMA, od 5 uključenh gledalaca četvorica su bili muškarci, ali oni se leče sami, nisu posetili lekara jer je to "sramota" što kaže Waterfall, i misle da će u očima drugih postati slabići.

 

[Malenano1]

Pa slabici su samim tim sto nisu potrazili pomoc ali dobro....Ko sam ja da sudim?

 

[Vanja 007]

Ljudi meni pomaze kada pricam sebi jako sporo i malo dublje u tom momentu i kad se koncentrisem,eto ako nekome pomogne.

I meni to pomaže, ja dišem duboko iz stomaka i jednostavno nateraš sebe o pozitivnim mislima.

- - - - - - - - - -

Evo sve trcim da kupim tvoju knjigu.

 

[gost 320077]

a jel pijete i neke lekiće, sem što mislite pozitivno?

 

[Malenano1]

Ja ne pijem,pijem samo za epilepsiju terapiju ostalo ne pijem.Nekad jesam ali sam batalila jer od toga vajde nema.

 

[gost 330596]

Sta nije jasno mozda mogu objasniti?

Paaaa zar te nisu učili da ne valja pričati sam sa sobom?

 

[Malenano1]

Jedi sta se ne jede