Верујем да по белом свету (мислим..буквално белом свету, где су белци у већини), већ постоји устаљен систем у коме запослени може да бира колико ће радних сати да ради и да често мајке са децом бирају да раде управо тако, типа 25 сати или слично радно време, а са одговарајућом сатницом, тј. имају сразмерно мању плату. Вероватно се на тај начин и достиже пуна запосленост у тим европским земљама, а само радно време јесте флексибилно. Не видим зашто се не би и код нас увело такво радно време. Радиш временски колико желиш, и имаш одговарајућу сразмерну плату. То би одговарало многима. Посебно женама. Мушкарцима вероватно и не превише, осим оним ленчугама што би уштету у времену користили за слободно време (фудбал, кладионица и сл...), док би женама таква могућност пуно значила. Раде нпр. 20 сати недељно и примају пола плате, и преостало време чувају децу и раде у кући. Послодавац запосли 2 особе на по 20 сати и за исту цену рада има пуно радно време, плус, ако се ради по 4 сата, то значи да би радници били одморнији. Тј. раднице. Опет, жене би могле да стижу и да се посвете деци далеко више, што и јесте примарни задатак жене. Многе жене имају мужеве који зарађују довољно, али желе да имају неки свој динар и сигурност, а овако флексибилно радно време би била одлична ствар за друштво.
Наравно, то се у СРбији неће десити, јер би сви гракнули како то измишљају послодавци да би злоупотребљавали радничку класу и како мора да да пуну плату, јер са пола плате не може да се живи (а то што јој муж зарађује 4 просечне плате, то левичари грактачи не виде).