Најлепша љубавна песма свих времена

  • Začetnik teme Začetnik teme Лилит
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Опомена
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и слатко
волети кратко,
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну,
предрагу ми тајну:
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Учиниће ми се: негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се: црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се: негде кроз таму
неко пева, и горким цветом
крвавог срца у рану дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму,
кад неко свира.

Десанка Максимовић
 
ISKRENA PESMA

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
 
Zeleno, volim te, zeleno.
Zelen vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.
Opasana senkom
ona sanja na verandi,
zelene puti, kose zelene,
sa očima od hladnog srebra.
Zeleno, volim te, zeleno!
Pod lunom Cigankom
stvari pilje u nju
a ona ih ne vidi.

Zeleno, volim te, zeleno!
Velike zvezde od inja
dolaze sa ribom senke
što otvara put zori.
Smokva trlja vetar
korom svojih grana,
a breg, mačak lupež,
ježi svoje ljute agave.
Ali ko će doći? I odakle?
Ona čeka na balkonu,
zelene puti, kose zelene,
sanjajući gorko more.

-Kume, daću ti
konja za kuću,
sedlo za njeno ogledalo,
nož za njen ogrtač.
Kume, dolazim krvareći
iz Kabrinih klanaca.
-Kad bih mogao, mladiću,
lako bi se nagodili.
Ali ja više nisam ja
niti je moj dom više moj.

Kume, hoću da umrem
pristojno u svojoj postelji
od čelika i, ako je moguce,

sa holandskim čaršavima...
Zar ne vidiš moju ranu
od grudi do grla?

-Trista crnih ruža
pokrivaju tvoj beli grudnjak.
Krv ti vri i miriše
oko pojasa.
Ali ja više nisam ja
niti je moj dom više moj.

-Pusti me bar
na visoke verande,
pusti me da se popnem! Pusti me
na zelene verande.
Verandice mesečeve,
gde kaplje voda.

Već se penju dva kuma
na visoke verande.
Ostavljajući trag krvi.
Ostavljajući trag suza.
Drhtali su krovovi,
fenjerčići od lima.
Hiljadu staklenih defova
ranjavalo je zoru.

Zeleno, volim te, zeleno!
Zelen vetar, zelene grane.
Dva kuma su se popela.
Širok vetar ostavljao je
u ustima čudan ukus
žuči, mentola i bosiljka.

-Kume, gde je, reci mi,
gde je tvoje gorko devojče?
-Koliko puta te je čekala
sveža lica, crne kose,
na toj zelenoj verandi.
Nad ogledalom bunara
Ciganka se njiha.
Zelene puti, kose zelene,

sa očima od hladnog srebra.
Mesečev stalaktit od leda
drži je nad vodom.
Noć je postala intimna
kao mali trg.

Pijani su žandari
lupali na vrata.
Zeleno, volim te, zeleno!
Zelene vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.

F.G.Lorka
 
Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.

Da napišem, recimo, «Zvezdana je ova noć,
Zvezde, tako plavetne,u daljini trepere».

Noćni vetar se okreće dok peva na nebu.

Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.
Voleo sam je, katkad me i ona voljaše.

U noćima poput ove u naručju je držah.
Koliko li je ljubljah i pod nebom bezmernim.

Pablo Neruda

Volela me je ona, ponekad sam i ja nju.
Kako i ne voleti prodorne oči njene.

Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.
A osećam nema je. Znam, izgubio sam je.

Čujem tu ogromnu noć,bez nje još i veću.
Dok stih pada na dušu, kao rosa na travu.

Šta mari što je ipak ljubavlju ne zadržah.
Zvezdana je ova noć, a ona sa mnom nije.

To je sve. Neko peva, u daljini. U daljini.
Izgubio sam je, duša neće to shvati.

Pogled je traži kao da bih je time približio.
Srce je moje traži, a ona sa mnom nije.

Ista noć, što belinom boji i krošnje iste.
Mi, nekadašnji, nismo više nikako isti.

Više je i ne volim, koliko je tek ljubljah.
Za vetrom mi glas samo da joj uvo dotaknem.

Drugom.Pripašće drugom. Kao i pre ljubljenja.
I glas njen, i telo joj, svetlo. Oči beskrajne.

Više je ne volim, ne, a možda je i volim.
Tako je kratka ljubav, tako dug zaborav.


U noćima poput ove u naručju je držah,
Izgubio sam je, duša neće to da shvati.

Makar ovo bio bol, što mi još jednom nanosi,
a ovi stihovi njoj, poslednje što joj pišem.
 
Лилит:
Који је песник, по вама, дао најљубавнију песму свих времена?
Kliknite za proširenje...

Pa, to se zna. Što je sporno? Jacques Brel "Nemoj poći sad" i Konstantin Simonov "Čekaj me"




Nemoj, nemoj ici


Zaboravit treba
Sve sto je moguce
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme



Treba znati kako
Preboljeti sate
Sto ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce srece



Nemoj, nemoj ici
Nemoj, nemoj ici



Poklonit cu tebi
Svaki biser kise
Iz onih zemalja
Gdje ni kise nema

Prokopat cu zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetloscu i zlatom

Stvorit cu zemlju
Gdje ce ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja



Nemoj, nemoj ici
Nemoj, nemoj ici



Nemoj, nemoj ici
Izmislit cu za te
Besmislene rijeci
A ti ces ih znati

Pricat cu ti pricu
O zaljubljenima
Sto vidjese svoja
Srca gdje se ljube

Pricat cu ti pricu
O onome kralju
Sto je davno umro
Jer te nije sreo



Nemoj, nemoj ici
Nemoj, nemoj ici



Desava se cesto
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Sto je davno umro

I, cini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja zitom rodi
Bolje nego druga

A kad dodje vece
I upali nebo
Zar se stopit nece
Crveno i crno



Nemoj, nemoj ici
Nemoj, nemoj ici



Nemoj, nemoj ici



Plakat vise necu
Govoriti necu
Sakrit cu se negdje
Samo da te gledam
Kako pleses sretna

Samo da te slusam
Kako pjevas sretna
I samo cu biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ici
Nemoj ici




Čekaj me

Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek šiju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.
 
Stojan
Simic
Krpica
(visnjislav
visnjev
vobanolec
mikadeak)

Volim
te


Volim
te.
Mlada
si,
prepuna
svjezine.
Volim
te.
Tvoja
koza
Gubi
sjaj
i
svjezinu.
Volim
te.
Tvoja
kosa
sijedi.
Volim
te.
Postajes
stara
i
zborana.
Volim
te.
Ledja
su
ti
povijena.
Volim
te.
Kreces se
pomocu
stapa.
Volim
te.
Nepokretna
si.
Volim
te.
Umires.
Volim
te.
Mrtav
sam.
Volim
te.
 
Лилит:
Који је песник, по вама, дао најљубавнију песму свих времена?
Kliknite za proširenje...

Čika Zmaj je zakon. :klap:


Kaži mi, kaži
Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
ime da ti dam, –
Hoću li reći:
„Diko“, ili „snago“,
Ili ću „lane“,
ili „moje blago“;
Hoću li „dušo“,
Ili „moje drago“ –
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al’ ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.
 
Miloš Crnjanski - Mizera

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?
 
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
medju javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
sta ti mislis s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
medju javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!


reci ce neko nije ljubavna.
reci ce neko cika laza se borio sa opijatima.
reci ce neko - nije.

a ja kazem - za moga zivota nenadmasiva.
:)
 
Prva ljubav


1.

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.


Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.


I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.


Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.


Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.


Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.


Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.


Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.


Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.


Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!


Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!


Zdravo, čudnovati svete!



2.


Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.



Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.


Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.


Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima


i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.


Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.


Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.


Ona je malo onako.
Pa još malo onako.


Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.



3.


Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.


Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,


pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,


i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,


onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.


U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.



Miroslav Mika Antić
 
Ispituješ dušu moju kao mesec
kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život
pred očima tvojim od kraja do kraja,
i ništa nisam sakrio ni zadržao.
Zato me ne poznaješ.

Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti
u stotine zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak,
otkino bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana.
Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?

Ne poznaješ međe toga kraljevstva
i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti,
on bi procvetao u laki osmejak,
i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio
u sjajne suze, u kojima bi se ogledala
njegova najdublja tajna,
tajna bez reci.

Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica,
beskrajne su njene želje
i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život,
pa ipak je na možeš potpuno poznati.
Ti si večernji oblak koji bludi
nebom mojih snova.
Čežnjama ljubavi svoje
dajem ti boju i oblik.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš
u mojim beskonačnim snovima!

Tvoja su stopala ružičasto rumena
od ognja mog čežnjivog srca,
ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od
ukusa vina mojih patnji.

Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim usamljenim snovima!

Senkom svoje strasti
zarcnio sam oči tvoje,
stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, moja, ti koja obitavaš
u mojim besmrtnim snovima!
Moje srce, ptica divljine,
našlo je svoje nebo
u tvojim očima.
One su kolevka jutra,
one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule
u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem
u to nebo,
u njegovo osamno bespuće.
Pusti me samo da delim
njegove oblake,
da širim krila u sjaju
njegovog sunca.

339ugpi.jpg
 
mracelj30:
Naisla si kao lak oblacak
tvoj me pogled za tren obeznani
zaboravih ime i ocinstvo
kako mi se zovu ukucani
iznevjerih poput sablje tupe
Mala moja iz Bosanske Krupe
.................................
Kliknite za proširenje...
Mracelju ipak pre ona strofica

Jesi li me spazila il nisi, zbunjenoga seoskoga djaka, svetlokosog i ociju plavih u oklopu novih opanaka, kako zija u izloge skupe? Mala moja iz Bosanske Krupe!
icon11v.gif



@topik
Strashno je voleti te

Strasno je voleti te na mestu tako krhkom
kao sto je svet
Mucno je voleti te u tom kraju
punom nesavrsenstva
Gde nas sve lomi i ucutkuje
Gde nas sve vara i rastavlja.

"Neka mi idejni tvorac ove Antologije dopusti da citaocima - bez komentara - ponudim samo pesmu Strashno je voleti te portugalske pesnikinje Sofije De Melo Brejner Andersen u maestralnom prevodu Nikole Milicevica"
 
Poslednja izmena:
ivie:
Pablo Neruda rules :heart: Obozavam njegovu poeziju.. Ko nije citao nek obavezno uzme, nece se pokajati. Pesme su predivne.
Kliknite za proširenje...

Lorka je bolji
" * * *
I ponasao sam se onako
kao sto dolikuje meni, pravom Ciganinu
Poklonih joj kotaricu od zute svile.
I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer imala je muza,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku." :cool:

@topik
Isao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja

Isao sam na trg cveca
I kupio sam cvece
Za tebe
Ljubavi moja

Izao sam na trg zeleza
I kupio sam okove
Teske okove
Za tebe
Ljubavi moja

A zatim sam otisao na trg robova
I trazio sam tebe
Ali te nisam nasao
Ljubavi moja.

"Prever je i s p r i c a o pesmu - jednostavno i lako - kao sto to cine narodni mudraci. U samo cetiri pesnicke slike rekao je o svemu onome sto ljubav jeste i hoce da bude: Lepota u slobodi, neogranicenost, neodredivost i ono sto prestaje istog onog momenta kada bude prisvojena, odredjena, omedjena. Prever je i s l i k a o pricu"
 
An almost made up poem

I see you drinking at a fountain with tiny
blue hands, no, your hands are not tiny
they are small, and the fountain is in France
where you wrote me that last letter and
I answered and never heard from you again.
you used to write insane poems about
ANGELS AND GOD, all in upper case, and you
knew famous artists and most of them
were your lovers, and I wrote back, it’ all right,
go ahead, enter their lives, I’ not jealous
because we’ never met. we got close once in
New Orleans, one half block, but never met, never
touched. so you went with the famous and wrote
about the famous, and, of course, what you found out
is that the famous are worried about
their fame –– not the beautiful young girl in bed
with them, who gives them that, and then awakens
in the morning to write upper case poems about
ANGELS AND GOD. we know God is dead, they’ told
us, but listening to you I wasn’ sure. maybe
it was the upper case. you were one of the
best female poets and I told the publishers,
editors, “ her, print her, she’ mad but she’
magic. there’ no lie in her fire.” I loved you
like a man loves a woman he never touches, only
writes to, keeps little photographs of. I would have
loved you more if I had sat in a small room rolling a
cigarette and listened to you piss in the bathroom,
but that didn’ happen. your letters got sadder.
your lovers betrayed you. kid, I wrote back, all
lovers betray. it didn’ help. you said
you had a crying bench and it was by a bridge and
the bridge was over a river and you sat on the crying
bench every night and wept for the lovers who had
hurt and forgotten you. I wrote back but never
heard again. a friend wrote me of your suicide
3 or 4 months after it happened. if I had met you
I would probably have been unfair to you or you
to me. it was best like this.

Charles Bukowski
 
Aleksa Šantić - Emina

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...
 
Ljubim li te... il me sanak vara

Ljubim li te... il' me sanak vara,
Što te udilj uza me dočara;
Ljubim li te... il' me duša vara
Što se udilj s tobom razgovara;

Ljubim li te... il' me bezum ganja,
nema vida, nemam osećanja;
Ljubim li te... il# ljubavi nije -
Što se grli, to su same zmije;

Ljubim li te... il' me i nema,
Ili tebe, - nas nijedno nema;
Ljubim li te... ili nema sveta,
nema sunca, ni rose, ni cveta,

Već sve tmina, što je pako mesi,
A po tmini vitlaju se besi,
A međ njima prabesina spava -
Moju ljubav u snu izmišljava.

Prelepa kao i uvek. To bi mi trebali da imamo za lektiru u gimnaziji. Divne pesme :worth: :aha2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Silton
Književnost SAMO PRAH I PEPEO
Odgovora
0
Pregleda
168
Silton
Silton
Silton
Književnost ZOMBI
Odgovora
0
Pregleda
143
Silton
Silton

Back
Top