Književnost Najdraži stih

[Nina]

Parada idiota – Henrih Sapgir

Idem. A u susret
Idu mi idioti
Idiot bradati
Idiot bezbradi
Idiot sunđerasti
Idiot velikousti
Idiot uglasti
Idiot glavati
Idiot – iz ušiju mi viri čep od vate.

Ide idiot veseli
Ide idiot teški
Ide idiot simpatični
Ide idiot apatični
Ide idiot normalni
Ide idiot bezobrazni
Ide idiot genijalni
Ide idiot epohalni

Jedni idioti prilično obučeni
Drugi slabije – neobrijani zgužvani
Jedni po rimski zamotani u novine
Drugi – u svoje crteže i proračune
Neki svoj stid pokrivaju platom
Neki erudicijom ili zanatom

Veliku sreću
Nose idioti
Mašine i dače
Nose idioti
Ide idiot bez roptanja
„Jesam li samo ja nesretan
Žena mi – histerik
Šef – debil
I ja neurastenik –
Sebe sam uništio“

Idu idioti tegle kombinate
Fabrike naučne institute
Nekakve retorte točkove rakete
Nekakve knjige skulpture nacrte
Nose fotografije mrtve planete
I sasvim nevidljive predmete

Idu idioti idu idioti
Evo njih dvojica istukla su nekog
A dva druga udesila su nekog
Nekakvog kepeca i idiota

Časni idioti
Kao lopate
Blešatvi idioti
Kao plakate
Idioti su uopšte dobra deca

I biti među njima jezivo je
Idiotske pesme pevaju idioti
Idiotske misli misle idioti
I nemaju pojama i neće da znaju idioti
Da su ih odjednom zamislili idioti

Idu vrednice idu diplomate
Idu kolektivi aktivi čete
I duž beskonačne ograde od cigala
Idu idioti idu idioti
Svira orkestar „marš idiota“
Idu – i nema kraja smotri nakaza
I između njih si i sam idiot
Zarobljen opštim vrtlogom

A možda je to normalno? Prirodno?
Postoji kretanje i cilj i sloboda?
Nisu li se uzalud peli na postolja mitraljeza
I kao jesenje lišće ginuli bez broja…
I neka i ja umrem za ideal idiota
S blaženim osmehom idiota

S ruskog preveo Ibrahim Hadžić

 

[Nina]

Propovedanje ljubavi - Branko Miljković

Nema mene al’ ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se san u njenoj zahvalnosti
Slično muzici, slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
Minula čežnjo, da se svet ponovi.

Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije

 

[vojkkan]

i odvedoh je na reku
misleći da je devojka,
a imala je muža.

bilo je to u noći svetoga jaga
i kao po dogovoru –
pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.

na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvoriše
kao grane zumbula.

njena uštirkana suknja
zvonila mi je u ušima
kao komadić svile
rezan sa deset noževa.

njena su mi bedra bežala iz ruku
kao iznenađene ribe
pola u ognju a pola hladna.

tu noć sam projurio
najlepši put
jašući kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.
......

i ne htedoh da se u nju zaljubim
jer je imala muža,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku.

 

[Nina]

Na dan njenog venčanja

“I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestit’o sam ti. I ti reče “Hvala!”…
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi i u pep’o rasu?

Al’ ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvom licu radost se razliva…
I svršeno je! Ti si sada žena-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva…
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis’o njoj, k’o ženi,
Nek’ mimoiđe nju, i nek padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputaće večno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav živa!”

Velimir Rajić

 

[Nina]

Mladost

Ispod nedogledne visine plave,
ja sam danima lutao pognute glave,
i tražio negažene staze,
i poljsko cveće brao.

I mislio sam da zbog prolećne kiše
uzbrano cveće ne miriše,
jer ga je pljusak u pupoljku sprao.

Ja sam onda još bio mlad,
i bilo mi je žao
mirisne pupoljke brati.

Ja sam onda još ozbiljno mislio
na svakom pragu stati,
i svugde naći veselje lako;
i da će me onda u kuću zvati
bistrim i srećnim pogledom,
i da ću svuda biti brat.

I, mesto toga, na svakim vratima
oči što su me bile ledom
i novembarskim mrazom;
a nigde bratskog pozdrava ni ruke.

Ja sam onda tri dana, noći plak’o,
i pošao ugaženom stazom.
Tešim se da nisam bio prvi,
i time ─ što je tada bio Rat . . .

Dušan Vasiljev

 

[Nina]

Posle ljubavi

Opraštamo se,
opraštamo se i strašno dugim nogama
odlazimo u svet.

Ti u svoju mladost
onuda iza fabrika,
iza pristaništa
i mosta,
niz raskršća koja se razilaze kao
posvađani ljudi.

Ja u svoju mladost
onuda uz prugu,
gde trava ima ukus vode,
peska
i sunca.

Nikad više nećemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti užinu na odmoru.
Nikada se više neću smejati tvojim
olinjalim lutkama
ni ti mom neukroćenom žvrku na
temenu
za koji su me večito čupkali
oni što sede iza nas.

Nije ovo više završena samo jedna
školska godina.
Kažu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je
gotovo.

Kažu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao šaka
prosutih klikera,
i svi su smešni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su šareni i čudni
kao grad za vreme velikih praznika.

Samo ja znam:
nikada više,
nikada više,
nećemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokušavati uzalud da se setimo dok
ćutimo
nečega vrlo važnog,
nečega toliko ogromno važnog
čega se razdvojeni nikada više
nećemo moći setiti.

Miroslav Mika Antić

 

[Suzie Q.]

Tužna ljubavna pesma


Jedino će moj život doista umreti za mene,
jednom.
Jedino trava zna ukus zemlje.
Jedino krv moja čezne, doista,
za mojim srcem, dok ga napušta.
Vazduh je visok ti si visoka,
visoka je tuga moja.
Dolazi vreme da umiru konji
Dolazi vreme da ostare mašine
Dolazi vreme kad pada hladna kiša
i sve žene imaju tvoju glavu
i nose tvoje haljine
Dolazi i neka velika, bela ptica
da snese mesec na nebo.


Nikita Stanesku

 

[vojkkan]

ne, nismo postali gluvi i žuti,
ista reč kao i pre nas plaši,
naši su tamni kaputi, kao i pre,
i iste te žene nas ne vole.
igramo ponovo - drevna vremena
u amfiteatrima i samoći,
i isti fenjeri sijaju iznad nas,
kao uzvičnici noći.
prošlost, kao i sadašnjost, znače nam isto,
oni ne liče baš na budućnost,
ne spavamo, zaboravljamo spavače
i radimo istu stvar na isti način.

josif brodski

 

[Nina]

Josip Broz Tito – Nikola Šimić Tonin

Svoju sam dragu
na Dan mladosti
upoznao u Varoši.

Al’ ne lezi vraže
kako se ono kaže
ona se, „loži“ na Tita.

Josip ju je
Broz
zaludio skroz.

Iznad bračnog kreveta
na zidu nam
visi Broz.

Ni ljubav mi se vodit (ne) da
dok nas sa zida
Tito gleda.

 

[Nina]

Djordje Balasevic
Balkanski tango

Ovaj zivot je san
mala kuca kraj rampe
snop zuckaste lampe i zalihe tuge
na zalost, ruzan san, cale notorni smuk
keva s daskom za luk
manekeni za jad

Sve je morao sam
prst na orozu lagan
u srcu uragan i skok preko duge
brod, sleper, i sa dvadeset dve
vec je imao sve, nju je video tad

Lud sam za tobom, pace
ali lud sam i onako
trazim te od kako za sebe znam
budi moj ortak, mace, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam

Nesto sam nacuo
da sutra mozda ne postojim
pa bolje da odmah probamo sve
za sitan gros kupi me
razmazi te divlje kupine

Lud sam za tobom
ali ovo jeste vreme ludih
i ja cu za nas osedlati strah
a ti me ljubi do zla
dok ne izgubim dah

A ona seoski krin
nocni bus iz provanse
mis nikakve sanse, tek statista srece
presecen film, cale prosvetni mis
keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag

On je bio njen tip
prve noci u dvosed
pa druge na trosed
a trece, tek trece

Ma nek puknu svi
kad je njen mladi don
spusti pravo na tron
kao visnju na slag


Opet los deja vu
jutro mokro ko ribar i profi kalibar
pocinilac neznan
u citulji pune stranice dve
mafija i DB slozno zale za njim

Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru
djavo je kredom upisao bod
a ona lagano niz ulicu staru
trazeci sponzora punog ko brod

Dok klatno tasnice
u ritmu hoda, broji vreme
i dok je merkaju ko svezi but
u beli prah smrvi dan
i mrmlja refren od nekud znan

 

[vojkkan]

budi me u sumrak iz daljine čudesni glas
kao da stena plače il' zavija gore list
priviđenje mami i nosi me nekud u dalj
tamo gde kraj je svemu u plimu se pretvaram

i milujem obalu, milujem skute njene
i prislanjam ruke uz obraze jedne žene
tog istog trenutka u prirodi sve zatreperi
a magična muzika čini me jakim i smelim, smelim

vraća me u sumrak iz daljine čudesni glas
kao da stena plače il' zavija gore list
priviđenje mami i nosi me nеkud u dalj
tamo gde kraj je svemu u plimu sе pretvaram

kornelije kovač, glas s obale boja

 

[Nina]

NE IZDAJ ME SUZO

Srce me moje teško boli
kad vidim da te drugi
lažno od mene od
moga srca razdvoji.

Nek ti je prosta ova tuga moja,
ovaj bol srca mog,
ova suza razlivena.
Suzo moja strpi se,
jecaj duše i molitva srca mog
nije ljubav milostinja.

Mislio sam da ti imaš samo mene,
a ja iskreno samo tebe,
da mi srce nikad
tuga dotaći neće.
Eh suzo moja , strpi se,
tugo moja ne kidaj me.

Nemoj ljubavi da te molim,
ljubav nije milostinja,
jesi li moja najmilija
moje iskreno sve, il si suza
i gorčina srca moga
ko pelin u duši prosut.

Eh, samo kad bi znala
da moje srce nije stijena.
koliko te volim,
koliko te ima u srcu mome,
koliko te molim,
Tebe za ljubav ugrij me.

Koliko suza prolivenih u noći
prohladnoj, moleć za ljubav,
a ti ljubavi kao da si
zapušila uši, zatvorila oči,
da me ne čuješ i ne vidiš.

Kako te dozivam i molim
a ti ćutiš u tišini,
ne odazivaš se na moj plač
i molitve za ljubav što te
moje srce iskreno zove.
Da se sa tobom ujutro budi,
da sanja sa tobom o ljubavi,
da gledam život sa tobom.

Vreme nek stane,
da sa tobom dišem i
da te volim,
ljubav nek naša plane
zore da dočekujemo sjajom
večnog plamena naše ljubavi
zato te ljubavi molim
da te u životu s ljubavlju pratim.

Moje srce nije stena,
budi moja ljubav iskrena
predivna žena moja
jedna jedina,
suzo moja strpi se,
ti ljubavi moja zagrli me,
VOLIM TE......

Autor - Pera Petar Marin

 

[vojkkan]

hiljade i hiljade godina
ne bi bilo dovoljno
da se opiše
kratki sekund večnosti
u kome si me ti poljubila
u kome sam te ja poljubio
jednoga zimskog praskozorja
u parku monsuri u parizu
u parizu
na zemlji
na zemlji koja je zvezda.


žak prever

 

[Nina]

VOLIM TE DANAS I SUTRA

Ma ja te volim..
Svakoga dana a ne samo danas,
kada te neke ljubavi slave.
U meni je uvek ljubavi bilo,
a i juče sam osećao to isto...
Volim te i onda kada budem umirao,
volim te stvarno,,dušom čisto.

Biće ljubavi i sutra...
A i danas je,evo neizmerno ima,
biće toga dok budem disao...
A ne samo na SV,Valentina.
Moja je duša,najlepša ruža...
Ja ti je dajem,danas i sutra,
neka ti svi dani,budu Valentini,
neka ti to budu i svaka jutra.

Srećan ti praznik ljubavi...
Slavi ga svakog novog dana,
evo ti mene umesto cveća...
grli me danas,sutra i uvek.
jer sa mnom nećeš biti sama.

Slavko Petrušić

 

[Edmund]

U kanalima uskim već zamreće
Voda usred pada.
Ovde nikad ništa desiti se neće,
O, nikada.

Ana Ahmatova

 

[vojkkan]

sit svega toga vapim smrt smirenja,
kad gledam vrijednost ko bokče rođenu,
i ništavnost u ruhu uzvišenja,
i tvrdu vjeru sramno pogaženu,
i čast predivnu sramotno izdanu,
i savršenost grubo sramoćeno,
i djevičansku krepost prokurvanu,
i u krzmanju snagu razdrobljenu,
i umjetnost od vlasti zauzdanu,
i ludost kako nadzire umnika,
i istinitost glupošću nazvanu
i ropče dobro gdje dvori silnika.
sit svega toga, ostavio sve bih,
kad smrću ljubav napustio ne bih.

šeki

 

[Nina]

TEBI...

Ti si poput mora...
Misteriozan nepredvidiv
i veoma mudar,
i veoma cesto ima te svuda,
Ali ako ti se nepokaze
Postovanje tebi dosledno
sve brises.

Poput morskih talasa.
Nije cudo da slakocom
preuzimas uloge vodze.

TI, imas velicanstven duh!
Prilazis svakom danu
pun novog elana.
Imas jak i samopouzdan um
i ucinices sve
sto treba da zastitis,
svoju srecu
i srecu do kojih ti je stalo.

Nikad neces znati,
da je ovo posveceno
Tebi..

IRINA ZEGARAC.

 

[Nina]

HAJDE

Nikad vreme
rane nije lečilo,
samo čini
da ih bez bola dodirujemo.

Hajde da jedrima svilenim
crtamo kartu svojih lutanja,
da šapućemo Jesenjina,
da stihovima sputamo
reku porečku
da ne preplavi obale,
tamo su, naše
ptice, cveće i drago kamenje,
simboli života, mladost
i beskrajno traženje.

Namesto reči,
daću svilen- kožu
sa svoga tela,
da po njoj,
slogovima
tvoga imena...

Ma, ti znaš šta... jer te ima,
da beskrajno lutaš
u najvećoj molitvi ljubavnoj,
dok u grču pritiskaš pero.

Nema otisaka.
Ja, Arijana, princeza pakla
pisaću za oboje.
Izcediću
mastilo iz zenica tvojih,
zgušvaću ti telo Apolona
sa jeftine slike
u Kašmirskoj noći,
... iza Meseca.

Ljubinka Ljupka Dimitrijević

 

[Nina]

UDVARAČ
Žabac se žabi
uporno udvarao,
a ona je to doživela,
kao da ju je smarao!
Žabac je žabi
poklonio cvet,
i nastavio prema njoj,
svoj ljubavni let.
I na kraju žaba
upornom žabcu reče:
Trenutno mi je od tebe,
kreketanje preče!
Neven Šijakov

 

[Nina]

Šta bi dao da si na mom mestu

Šta bi dao da si na mom mestu,
da te mrze a da ti se dive?
Šta bi dao za veliku gestu,
mesto svoga da tvoj život žive?

Šta bi dao da možeš ovako,
dici ruke a puk da te sledi?
Da l` bi i ti u svom srcu plak`o
Kao što se moje srce ledi?

Ti, budi sretan sad što si preko puta
i što nas strašni let nad provalijom deli,
jer ovo je samo mojih pet minuta
a pred tobom stoji zivot celi.

Duško Trifunović

 

[Nina]

Aleksandar Blok – Ti u polja ,bez povratka ode

Bez povratka, ti ode u polja
Na veki nek je sveto Ime Tvoje.
Opet su zalaska crvena koplja
Pružila k meni oštrice svoje.

Frule zlatne ja ću samo Tvoje
Tog crnog dana usnama dotaći.
Ako molbe odzvoniše svoje –
Ja ću, snužden, u polju san naći.

Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri –
No ja oči otvoriti neću.
Nek me svet ovaj sanjivi smiri,
Da ljubim put obasjan i sreću…

O, iščupaj dušu punu more!
Sa svetima upokoji mene.
Ti – što držiš i kopno i mora
Nežnim dlanom ruke prefinjene!

 

[Nina]

Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec zađe i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
Da siđeš k meni čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće, blede mlečni puti,
A ja još čekam, — i večno bih ček’o!

O, šta je to što mene veže sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I što mi duša zatreperi cela,
I sva nemoćna izdiše i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog časa život dajem,
Prilazim tebi pun pobožnog straha,

Posrćem, klecam, dokle me privlače,
Ko provalija tamna i duboka,
I dok se strasnim prelivima mrače,
Tvoja dva crna neumitna oka…

Milan Rakić

 

[Nina]

Imućnoj a neobrazovanoj ženi – Sapfo

Smrt tmurna kad čini da zena ti ne sija,
tada za tebe niko neće da mari
sjaj ruže Pijerija
ti nisi doprinela da se ostvari.

Ne, za tebe nema žalopojke, jada.
Nevoljena i nepoznata,
s čežnjom ćeš da lutaš prostorima Hada
tu je senka tvoja od ponora prepoznata.

Sa engleskog prepevao Milan Drašković

 

[Nina]

Roj Kroft – Ljubav

Volim te
Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga šta sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te
Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe,
Nego i zbog toga
Što činiš od mene.

Volim te
Zbog onog dela mene
Koji ti iznosiš na videlo.

Volim te
Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelaziš preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne možeš pomoći,
Dok čame u magli,
A ti ih izvodiš na svetlo.

Svu tu moju predivnu imovinu
U koju se niko pre nije
Dovoljno duboko zagledao
Da je pronađe.

Volim te
Jer mi pomažeš
Da iz nabacane hrpe svog života
Izgradim:
Ne krčmu,
Već hram
Da u delima svakodnevnim
Ne slušam prekor
Već pesmu.

Volim te
Jer si učinila više
Nego što bi ikada iko mogao
Da učini dobrim,
Više, nego što bi me ma koji usud
Mogao usrećiti.

Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.
Učinila si sve –
Naprosto onim što jesi;
Možda to, na kraju,
I jeste ono
Šta znači – biti prijatelj.

 

[Nina]

Kiša - Šandor Petefi

Pada,pada,pada kiša
Poljubaca kiša ova,
To je,draga,uživanje
Slatkog božjeg blagoslova.
Seva,seva...seva munja,
Pratilica kiše ove.
Tvoje oči,draga,danas
Svetle sjajem čari nove.

Grmi,grmi...Ta grmljava
Za nama se negde čuje
I ja trčim,trčim,draga,
To se starost ukazuje.