Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pesma o čamcu – Ana Todorović Radetić

Ne pamtim kada sam prestala da hodam bosa
Da stopalima upijam toplotu i vlagu zemlje
Kad sam zaboravila
Da crpim životni sok
Iz samih žila kucavica

Ne znam više da odlutam sama
U divlju tamnu noć
Vođena pesmom lutalica

Al’ možda me čeka još jedan čamac
Od bronzane obale daleko što pluta
U suncu okupan, na pučini sanja
I slobodnim zovom besciljno luta

I jedan crveni zalazak sunca
I belo kamenje prosuto
Žude da zaplivam dublje
Što dalje
Pa da kosu smočim u so
Predam je valima, vetru i nebu
Okitim tajnom sedefa školjke
Razigram vrtlogom pomamne vode
Prstima dotaknem koralno dno
Daleko je pučina, već znam

I sva sam mokra od vreline stena
A ja ne prestajem da gledam na sat
Jer žurim, moram da žurim
Da se što pre vratim
Tamo gde me nema
 
Osećam u sebi toliko neispoljenog zla
da ne isključujem svoj odlazak u Pakao.
Bio bi to sigurno Pakao umetnika,
To znači ljudi koji su savršenstvo dela
Stavljali iznad svojih obaveza muževa, očeva,
braće i sugrađana.

Česlav Miloš

​

 
Pesnik – Mihail Ljermontov

Kad je Rafael nadahnuti
Prečiste Deve sveti lik
Kičicom živom naslikao,
Svojom veštinom ushićen
Pred slikom je odjednom pao

Al’ zanos brzo se čudesni
U mladim grudima stišao,
Premoren slikar, zamukao,
Zaboravio i žar nebeski.

Tako i pesnik: tek što blesne
Kad saspe perom ruke svesne
Svu dušu; lira u času tom
Začara svet, pesnik zanesen
Opeva, vođen rajskim snom
Vas, vas! Idole svoje duše

I ubrzo mu sni presuše.
Zanos u duši mu nestaje,
Splasnu, iščile i vizije
No dugo, dugo s tugom vije
One početne doživljaje.

(1828)
 
Za herbarijum – Milovan Danojlić

U januaru kad se iskrade
Nebeski venčić bele rade
(Boja što samu sebe sanja
Na golom dlanu nepostojanja)
Klekni; to zemlja stara gleda
Niz vidik veka. Reke se dime,
Blešti, kroz staklo, komad leda
Toplo popodne usred zime.

Pokraj potoka, iz zemlje plodne,
Provirila je u popodne
Da vidi: da je sunce veće
Od naše nesreće i od sreće.
Ni pčele. Ni travke. Ni drhtaja.
Go, suv i zubat, spava glog.
I strujka, za obalom, iza sjaja
Dašak večeri, leden, strog.

Slepa za zebnju i žurbu našu
Ispija minut: žeženu čašu
Punu vazduha, i svetlosti,
I nepojamne izvesnosti.
Sve je nestvarno. Tanke su spone.
Što nosi noć – naše nije.
Sa trenom svakim, ona tone
U grotlo sunca, sve opojnije.

Nek grune sneg. Nek bronzana Vrata
nalegnu preko dana.
Nek kosti obala razmakne led,
Nek Gavran opet zavede red.
Ona sa kraćim računa rokom
(Al u beskraju); tu je tek
Da Zemlja i Sunce, jednim okom,
Utvrde Minut. Dan. I vek.
 
KRUG
Jednom je davno, strmoglavo sa oblaka pala
U hiljade se komadica razbila
Sve izgubila a sve dala
Pamti za navek, kako je ustajala
Rane brojila, krvlju zemlju crnu pojila
Jednom je davno bilo
Ponoviti se neće, obećala je sebi
Ništa vidjeno i doživljeno toga
vredno biti neće
Lekcije se najteže kroz zadnje krugove pakla uče

Danas, juče
Slomljena duša kad za zrakom svetla vapi
A udarci života bivaju stvarno prejaki
Ili zube stisneš, ustaneš
Ili trajno potoneš
Jednom je skrsena bila
Jednom sasekli su joj krila
Jedna je nepoznata ruka našla
Ranjenu, slomljenu, mukama preklanu
Ne pitajući ništa ta ju je ruka
spasla
I sada, u sećanju bol taj traje

Srce mozgu za zaborav, dozvolu ne daje
Dok nasmejana igra i životu peva
Zna
Pamti
Oseća
Njena je ruka sada nekome spas
Njeno je srce za pravdu tas
I njena duša nekome utočište
Tako to život traži
Tako kosmos ište
Krug se čarobni neprestano vrti
Samo beskrajnom ljubavlju
I čeličnom voljnom moze se protiv smrti

Te crne, teške zloslutnice, sto
slabost po svetu traži,
što predaju ište
Podigni glavu, ozari lice
Bol neka para, nek kida
Ne može ti ništa
Jer posle svega ni ti nisi ista
Oreol ljubav oko tebe blista
Duša radošcu diše
Život je ovaj
Red sunca
Red kiše.

Svetlana Tadić
 
Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke
 
Ćaletova pesma

Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše
Ne sećam se, to je priča duga
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima
ne pitaj me nikad zašto cugam

Bolje da šešir nemam
pod njime đavo drema
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo vino traži
Ne pijem što uzivam, nit što mi dobro stoji –
pijem da njega napojim

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti
gdi će pasti dugme s mog kaputa
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju
ne pitaj me nikad zašto lutam

Bolje da šešir nemam
pod njime đavo drema
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo mesto traži
Ne lutam sto uživam, nit miris druma volim –
lutam da njega umorim

Ne pitaj me dal je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice
ne pitaj me nikad zašto sviram

Bolje da šešir nemam
pod njime đavo drema
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži
Ne, ne sviram sto uživam, nije to pesma prava –
sviram da njega uspavam
Balašević
 
Ja, ostrvo

Nekada davno, bio sam kopno
Planina sa dolinom, nekoliko brda i ravnica
i kraju, reka
na reci sam gradio mostove
drvene, kamene , gvozdene, starinske i moderne

A, onda, iznenada, reka prerasla u jezero
dugačko i široko, duboko
ostalo je nešto mostova, ali samo oni najnoviji
i tek poneki iz starijih vremena
sada sam ianako bio poluostrvo, šta će mi više

To je tako trajalo neko vreme
vode je bilo sve više i još dublje
ravnica, dolina i brda su potopljeni
mostova više nema, a nema ni potrebe za njima
jer, sada sam ostrvo, meni više nije dozvoljen ni zagrljaj

Stevan Buković
 
Boris Pasternak: Uči se da praštaš

Uči se da opraštaš. Moli se za one koji vređaju,
Pobeđuj zlo zracima dobrote,
Pridruži se bez kolebanja onima koji opraštaju
Dok gori zvezda Golgote.

Uči se da opraštaš kad ti je duša uvređena
I srce liči na čašu punu gorkih suza i jada.
Kad ti se čini da je dobrota sva isceđena,
Seti se kako oprašta Isus dok teško na Krstu strada.

Uči se da opraštaš, ali ne samo rečima
Nego svom dušom svojom i suštinom svom,
Jer samo ljubav snagu opraštanja ima,
Rođenu u bdenju noćnom molitvenom.

Uči se da opraštaš. U praštanju je radost skrivena,
Velikodušnost leči ko lek – napitak ili balzam.
Krv je na Krstu za sve prolivena.
Uči se da praštaš, da bi oproštaj dobio i sam.

S ruskog – Ljubica Nestorov
 
uWeUjMl.jpg
 
Mahmud Derviš - palestinski pesnik

Rat će se završiti,
a vođe će se rukovati.
Ali ostaće ona iznemogla majka
koja čezne za sinom svojim.

I ona žena, koja svog voljenog muža čeka.
I ona deca koja traže svog oca junaka.
Ne znam ko je prodao domovinu,
ali videh ko je platio cenu.
 
Jesen – Tanja Maletić

Ljulja me zaustavljeno i promrzlo vreme
u maglovitom naručju, poput majke.
Volim jesen.
Tad ceo svet pokaže svoje pravo lice,
usukano, bledo, staračko i sedo,
te nije više, poput lepotice iz bajke,
onako jedar, svež i nasmejan,
nepodnošljivo nasmejan.

Lepši je kad plače
jer su suze ogledalo istine.
Jesen je ranjiva, pokunjena, tiha,
kao grešnik pred ikonom.

Ona nema lažnih suza.
Njeno lice suši se i žuti,
kao lice isposnika
koji svet napušta zato
što shvata
da stiče Zlato kad odbije zlato.

Tek sada shvatam:
Jesen je oduvek imala tvoje brkove
i kroz njih mi
šaputala reči
potamnele od oblaka,
kao što mi ti poljupcem
saopštavaš reči
potamnele od duvana.

Volim jesen
zbog tvog rođendana,
zbog upoznavanja s tobom.

Voli me jesen,
jer mi je tebe poklonila
i obgrlila me tvojim rukama,
jer je uvek bila pritajeno vesela
iza svojih suza.

Voli me jesen,
jer ću se uvek radovati
dodiru tvojih obraza
i jer ću uvek umeti
romantično da ti pevam
sve dok za mnom ne ostanu
bare, blato, izgužvano suvo lišće
i setni miris u vazduhu.
 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih​

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

Vesna Parun
 
Radost je odabrala tebe – Dona Ešvort

Radost ne stiže uz fanfare
na crvenom tepihu posutom
cvećem savršenog života
radost se prišunja
dok sipaš šolju kafe
gledajući kako sunce
pada na tvoje omiljeno drvo
baš kako treba

A ti teraš radost
jer nisi spreman za nju
kuća ti nije onakva kakva bi trebalo da bude
za uvaženog gosta
ali radost, vidiš
nimalo ne mari za tvoj neuredni dom
ni za stanje na računu ni za tvoj struk

Radost treba da se provuče
kroz pukotine tvog nesavršenog života
tako to ide s radošću
Ne možeš je pozvati
možeš biti spreman
tek kad se pojavi
i zagrliti je značajno
jer upravo u tom trenutku
radost je odabrala tebe.
 
Ana Mitić Stošić | NEVIDLjIVO

Ako ti je duša slepa
onda uzalud pružaš ruke
moliš se Bogu
nemaš osećaja za beskonačno
za beskrajni raj
ili večiti pakao.

Ako su ti oči srca zatvorene
tvoj vapaj biće nemi eho
koji niko ne razume
kao drvo zapušteno
sa granama neokresanim
sa mahovinom i paučinom.
 
Žmure

Neko se sakrije od nekoga
Sakrije mu se pod jezik
Ovaj ga traži pod zemljom
Sakrije mu se na čelo
Ovaj ga traži na nebu
Sakrije mu se u zaborav
Ovaj ga traži u travi
Traži ga traži
Gde ga sve ne traži
I tražeći njega izgubi sebe

Vasko Popa
 
Svađa igračaka – Olivera Sinđelić

Posvađale su se sinoć igračke sa ormara
koga će ujutro u školu da povede mala Klara.
– Mene će da povede – reče lav Ilija –
ona me mnogo voli, ja sam joj igračka najmilija.
– Ma povešće samo mene – veli kornjača Koja
– Klara je kao što znate najbolja drugarica moja.

– Ona se najradije igra, kao što znate sa mnom –
šepuri se medved Rista, mene će da povede
u divni predškolski dom.

– Grešiš rundavi meco – Mrvica ljutito veli –
ja idem sa njom sutra, ja sam njen voljeni zec beli.

– Ja idem sutra sa njom – cijuče mišić Mića,
ja sam najlepši od svih nas plišančića.

– Nemojte da se svađate – cvrkuće papagaj Paja –
– Noć je da se spava, a raspravi nema kraja.

– Neka sa Klarom ide naš mačor krasni Mita –
od svih nas samo on ume slova da piše i čita.

– Ne mogu – mijauknu mačor pred ljutitim zborom ovim
ja moram sa komšijom Mickom sutra vrapce da lovim.

A i obećala je Mickova dobra baka
da će ispeći za nas brdo uštipaka,
a možda će i princes krofne ona da napravi
i počeša se Mita šapicom belom po glavi.

– Ja sam zauzet sutra i imam posla mnogo,
zaista sa Klarom u školu poći ne bih mogo.
Ja jedva čekam jutro da vrućim se krofnama sladim
šta ću ja kao mačak u dečijoj školi da radim?

Rasprava je ova došla do svoje krajnje tačke,
mnogo mi je žao ali nema škole za mačke,
nema ni za vrapce, niti za igračke.
 
Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il’ sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave —
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić
 
Radosni bluz

I dok zanimam sebe prostim pitanjima
Zašto više volim bluz od džeza
Gorki list od vinjaka
Suptilnu strast od površnog odnosa
Teži put od običnoga,
Karneval indisponiranih pojava
Iz sopstvene senke
Vešto se kreće i priliku vreba.

Jer, taj roj, ta tamna povorka
Živi od toga
Od nesreće bića,
Ravnodušnosti,
Proklete predaje izvesnosti krajnjeg ishoda,
Arsenal je uvek ubojit i raznovrstan
Napad drukčiji i simultan

Al’ nešto što ne podnosi
To je vizija, budnost
Unutrašnji otpor srca.
Sasvim običan život
Sa jakim i moćnim doživljajima
Gušiće i razarati
Misli oivičene
Beznačajnim konačnostima.

Gotovo je.
Bluz mi je sada za nijansu više
Radostan.

Nemanja Dojčinović
 
Nokturno

Strahujem stalno
od suva lisca
i od livada
kad pada rosa.

Idem da spavam;
ne prenes li me,
srcem cu biti
kraj tebe skoncan.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Stavih ti nisku
alema zore.
Sto ostavljas me
sred puta toga?

Udaljis li se,
tuzice tica,
i vina nece dati loza.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Da l ikad znade,
sfingo od snega,
koliko silno

tih praskozorja
voleo bih te,
kad pljusti kisa
i s grana ruse
gnezda se trosna.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Federiko Garsija Lorka
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
296
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
403
Džudi S
Džudi S

Back
Top