Poslednji put – Bakira Mavrić
Izgubio sam te zauvek,
I ti se nikad nećeš vratiti,
Izgubio sam te,
Jer nisam verovao u ljubav,
Ostavio te samu i otišao u ovaj pakao,
Mislio sam da nećeš otići,
Verovao da nećeš želeti
Da se naša priča završi,
Ali sve je gotovo,
Gledao sam u tvoje oči,
Poslednji put,
Uronio sam u sliku sećanja i uspomena,
Poslednji put da vidim tvoje lice,
Da milujem crnu, gustu kosu.
Kad bi mi samo pokazala svoje lice
Poslednji put,
Kad bih samo mogao da tvoj glas čujem,
Kako govoriš „Eh, da sam samo tvoj“,
Ja bih te u zagrljaj svoj bacio,
Onakav kakav si najviše volela,
A za kraj poslednji put tražila,
Ali izgubio sam te, nemam ništa,
Ako tebe nema, onda idi u pakao koji ti napravih,
Ne sećajući se
Da si klela moje srce da bez tebe pati,
Ostavio me samog, izgoreo u paklu
Deo duše koji nije trebao da se ugasi,
Verovao sam da nećeš
Našu priču završiti nikada, ali sve je prošlo,
Kad bih mogao samo da te pogledam opet,
U oči tvoje, da vidim tvoje lice,
Kako proklinje što sam joj sebe oduzeo,
Kada bi mi dala svoju ruku,
Da je držim i obećavam joj sebe,
A ti, draga moja, sa pravom nećeš verovati
Mojim obećanjima koja su lažna,
Tvoja duša će ostati prazna,
Dok ću ti lagati i dalje
Rušiti sve tvoje nade,
A tvoja bol postaće java, zato draga moja,
Pusti neka ide ovaj grešnik,
U pakao koji si mu napravila,
Da živi bez tebe i da osuđeno hodi,
Putevima zlog sveta, u vatru me progoni.
