Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Dobri ste, generalno gledano:razz:

Limeni sanduci

Trula koalicija

Iz daljine vide se stubovi dima,
punom parom rade fabrike lima,
radnici zadovoljno trljaju ruke
dok prave limene sanduke!

Razne veličine za ljude svoje vjere
proizvodnja teče u četiri smene,
kad prestaju da urlaju bubnjevi rata
otvaraju se magacina vrata!

Limeni sanduci i plastične vreće
prodavaće se naveliko ako bude sreće!
Karavani rata za sobom vuku sve
nose i limene sanduke.

Udruženi rad i vaša ubeđenja
sanduke pune glupa naređenja,
poljubac smrtni u hladno čelo
u našem je proizvodu beživotno telo!

Stranac u svome gradu

Saht


Kada sam stranac u svome gradu,
Kada izgubim svaku nadu,
Kada me pandur startuje,
Kada me pendrek razbije,
Kada ostanem sasvim sam,
Kada lutam po citav dan,
Kada me sreca napusti,
Kada me riba ostavi,
Kada mi kazu da sam los,
Kada zickam celu noc,
Kada se cale nalije,
Kada mi frku nameste,
Kada moj tim izgubi,
Kada se mamuran probudim,
Kada me na zurku ne puste,
Kada mi zivci popuste.
Ne dam se ja, jer nisam ja taj,
Koji ce reci 'ovo je kraj',
Ne dam se ja i zato znaj,
Da me boli dupe bas!
Dici cu glas, jer nije me strah,
Makar ostao sasvim sam,
Dici cu glas, jer nije me strah,
Mojoj borbi nije kraj!
 
PRKOSNA PESMA


Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam

Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!

Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše

Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!

Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!

Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.

Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!​
 
JEDNO TE SRCE U OVOM GRADU CEKA..
JEDAN OSMEH K'O SENKA DALEKA
JEDAN ZIVOT PUN TUGE I BOLI
JEDNO TE SRCE LUDO, I POSLE SVEGA JOS UVEK VOLI,

MOZDA CES JEDNOM VIDETI U MOJIM OCIMA ISKREN BOL,
MOZDA CES NEKADA SHVATITI DA SI BIO ZIVOT MOJ,
NEMAM VISE TEBE,NEMAM ZIVOTA,NEMAM NI SRECE ,
NIKO TEBE NIKADA ZAMENITI NE MOZE I NECE
NE ZELIM DA VIDIS U MOJIM OCIMA TUGU...
SHVATICES DA VOLIM TEBE,I NIKADA NECU OSOBU DRUGU.

U NEKOM DALEKOM GRADU NEKOM SU OCI TUZNE
NEKO JE TAMO SANJAO SNOVE RUZNE.
NEKO TE MNOGO VOLI I ZA TOBOM SUZE BRISE I
KAKO DANI IDU,NAZALOST I POSLE SVEGA
VOLI TE SVE VISE.. I VISE
 
Kopirala sam skoro celu temu...Fenomenalni ste svi...Evo chisto da i ja dam svoj doprinos...Ima malo vishe da se chita,ali je stvarno prelepo i prepouchno...

Do kraja mog zivota dva me dana nikada vise nece brinuti.
Prvi dan je juce,sa svim svojim greskama I suzama,lazima I porazima.Juce je proslo I zauvek izmaklo mojoj kontroli.
Drugi dan je sutra,sa svojim zamkama I pretnjama,opasnostima I tajnama.Dok sunce opet ne bude izaslo,nemam ideala u suttrasnjem danu,jer nije se jos ni rodio.
Uz Bozju pomoc,ovaj danasnji dan mogu da savladam ako na to koncentrisem sav svoj trud I energiju!Samo ako mu dodam teret ove dve zastrasujuce vecnosti,juce I sutra,postoji mogucnost da pokleknem pod njihovim opterecenjem.Nikada vise!Ovo je moj dan!Moj jedini dan!Samo on postoji!Ostatak mog zivota tece danas I ja sam resen da svaki sat ovoga dana provedem na sledeci nacin…
- da se prema svakome koga sretnem,prijatelju ili neprijatelju,strancu ili clanu porodice,ponasam onako kako bih zeleo da se on prema meni ponasa;
-da vodim racuna o svojim recima I svojoj cudi,da se cuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vredjam;
-da sve koje susrecem pozdravljam nasmejan,a ne namrsten,uz tople reci ohrabrenja umesto oholosti,ili,jos gore,cutanje;
-da budem saosecajan I pazljiv prema tugama I borbama drugih,shvatajuci da postoje skriveni jadi u svacijem zivotu,ma koliko uzvisen ili ponizan bio;
-da sto pre budem dobar sa svima,imajuci uvek na umu da je zivot prekratak da bismo ga trosili na osvetoljubivost ili zlobu,da se prebrzo zavrsava da bismo imalli vremena da budemo sitnicavi ili neljubazni.
-da istrajem u onome sto radim,cak I onda kada drugi prestanu da se trude,jer sad znam da me andjeo srece I cup zlata cekaju tek na kraju one dodatne milje koja jos uvek lezi preda mnom.
-da postavim sebi ciljeve koje treba da postignem do kraja danasnjeg dana,jer sada znam da me besciljno plutanje od casa do casa vodi samo jednom odredistu,luci nesrece;
-da shvatim da nijedan put do uspeha nije previse dug ako napredujem hrabro I bez nepotrebne zurbe,kao I da ni jedna pocast nije tako udaljena ako se za nju strpljivo I na vreme pripremim;
-da nikada ne gubim veru u svetlije sutra,jer znam da ce me neko izvesno cuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo I dovoljno jako;
-da ne podlezem strahu od neuspeha,jer cu tada gledati ka ciljevima koje jos nisam postigao,a ne dole,na zamke koje mi stalno prete;
-da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga cu da naucim znatno vise nego od niza stalnih uspeha I srece sudbine;
-da se podsetim da su promasaji,cak I kada mi se dese,samo putokazi prema uspehu,jer sve sto je lazno odvesce me u potragu za istinitim,a svako iskustvo ukazace mi na neku grsku,koju cu kasnije pazljivo izbegavati;
-da se radujem onome sto imam,ma kako malo to bilo,uvek se prisecajuci one price koju sam cesto cuo,o coveku koji je bio nesrecan zato sto nije imao cipele,sve dok nije sreo coveka koji nije imao noge.
-da shvatim da nikada ne smem sopstvenu vrednost da merim necijim pohvalama ili ljubavlju,jer moja istinska vrednost najvise zavisi od toga sta sam prema sebi osecam I koliko sam ukljucen u svet oko sebe;
-da odolim iskusenju da nadmasim tudja dostignuca,jer ta pateticna,pa ipak uobicajena teznja nije nista vise do znak nesigurnosti I slabostiu,a ja nikada necu biti svoj ako dopustim drugima da odredjuju moje standarde;
( Og Mandino - "Najvece cudo na svetu" )
 
Strasna tema...Sveska ce (a i glava) da mi eksplodira...Obozavam Antica, Vaska Popu, Prevera, Balasevica, Ducica, Crnjanskog...Poezija mnogo govori..Ovo je savrseno:

Uspavanka na domaku svitanja - Antic

..Najlepse cudo sveta,
skupi se uz mene i cuti.
Pogledaj:
pod oknom trg.

Sad me valjda razumes
zasto sam ponekad tako prevreo kao jug,
kad se lisce i novine kovitlaju u krug
i vetar plocnicima rominja
i luta...

Sad me valjda razumes
zasto sam ponekad odjednom tako sam,
a svuda pruzene ruke,
ovakve kao tvoje...
 
Ова тема напредује, доста нових ликова, добрих ликова, текстова...

Pod šljivama


Blato do kolena, govna do guše,
Peče se rakija, šunke se suše.
Udri brigu na veselje,
Praznici, svadbe, ispraćaji, gozbe,
Masna hrana - ljuta rana,
jaka krdža, loša radža.

Beda i jad, nered i jed,
Zavist i strah, konfuzija!

Srbija, među šljivama,
Srbija, među njivama,
Srbija, među stadima,
Džidža, džitra, džibra!

Srbi i Srbijanci - niko nikom ne veruje,
Građani i seljaci - ko će koga da zajebe?
Narodne mudrosti lete oko ognjišta,
Ratovi za dinar, ratovi za dvorišta,
Ratovi za tarabu - krave crkavaju,
Rodbina u svađi psuje se na međi!

Mržnja i bes, ponos i stres,
Sumnja i žar, inat i ćar!

Tri livade - nigde 'lada, svako čudo za tri dana,
Drži bure vodu, majstori dok odu,
Smrad ne smeta - promaja ubija!

Pod šljivama!


Direktori
 
"Hiljade i hiljade godina
ne mogu da iskazu sekund
kada sam te poljubio,
Kada si me poljubila..."
Prever

"Mnogo je dana,mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina..."
Jaksic

"Ljubim li te?IL' me sanak vara?..."
Zmaj

"Ne zaboravi,Barabara,tu mudru i radosnu kisu na svom licu...
I ne zameri mi sto ti govorim ti.Ja kazem ti svima koje volim."
Opet Prever

Evo,ovi...i jos neki manje poznati
 
Saht - Danilo ti si Bog!


Bio je spijun, bio je grobar,
I kao brica bio je dobar,
Krio je u stanu poljsku balerinu,
Lupao je samare rodjenome sinu.

Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!

Padao je s gromobrana, padao je s mosta,
Al' i pored toga on ziv osta,
Vozio je kola 30 na sat,
Zgazio je Rajkovica, jurio ga brat.

Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!

Bio je Ilija, bio je Laki,
Njemu je prosto lez'o lik svaki,
Imao je svoga ludog brata Djuru,
Staljinove brkove i njegovu frizuru.

Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!
 
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
sva usahla, bez vala i pene,
mrtav vetar duvao je s gora,
trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
mrtvih duša i san mrtve ruže,
noćas bila sva mrtva proleća,
i mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
mrtva ljubav iz sviju vremena,
zaljubljeni, smrću zagrljeni,
pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
svoju senku sve što imađaše,
sve što više javiti se nikad,
nikad neće, k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
mrtvo vreme s istorijom dana,
tu su bili poginuli zraci-
svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
pogled koji nema ljudsko oko,
bez oblika, bez sreće, bez bez jada,
pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled k'o kam da je neki,
padao je na mene i snove,
na budućnost, na prostor daleki,
na ideje i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.


V. P. Dis- Nirvana
 
: ) za Disa

I tako..

Eto suza baš nikako!
A rado bih ja oplako
Svoj Vavilon - stare dane
I sve nade - zatrpane
Sa životom; ali tako
Suza nema baš nikako.

Mnogo suza o da mi je
Da ih oko plače, lije-
Da prelije misli, snove,
Ljubav, mladost i bolove -
I sve mrtve... pa i želje!
Čini mi se kad bih plako-
To bi bilo tek veselje!
...Ali suza baš nikako.

Katkad samo dušom pline
Uspomena i magline
Zasnivane moje sreće,
I zadrhti biće celo
Iz daljine šum se kreće -
Razliva se u opelo.

Ja ga slušam dugo tako,
Ne misleći otkud dodje
Uspomena dušom pline,
Drhti biće - pa sve mine,
Ali suza baš nikako!
....Kako brzo sve nam prodje!
 
Prva strofa moje pesme: Princeva ljubav!

Svi smo rodjeni pod ovim krovom,
kojem često Bogovi menjaju ime,
krase ga bojama,
paraju ratnim strelama,
i zajedno se njišu sa njime!
..................................................
 
MИЗЕРА


Као око мртваца једног
сјаје око нашег врта бедног
фењери.
Да л' ноћ на тебе свиле проспе?
Да ли си се дигла међу госпе?
Где си сад ти?

Волиш ли још ноћу улице,
кад блуднице и фењери стоје
покисли?
А мокре раге парове вуку,
У колима, ко у мртвачком сандуку
што шкрипи.

Да ниси сад негде насмејана,
богата и расејана
где осмех ври?
О, немој да си топла, цветна,
о, не буди, не буди сретна
бар ти ми, ти.

О, не воли, не воли ништа
ни књиге, ни позоришта,
ко учени.
Кажеш ли некад, изненада
у добром друштву, још и сада,
на чијој страни си?

О, да л' се сећаш како смо ишли,
све улице ноћу обишли,
по киши?
Сећаш ли се, ноћне су нам птице
и лопови, и блуднице
били невини.

Стид нас беше домова цветних,
зарекли смо се остат несретни,
бар ја и ти.

У срцу чујем грижу миша
а пада хладна, ситна киша.
Где си сад ти?

Милош Црњански




РИТУАЛ У ОДАЈАМА ТРАЈАЊА


5.
Шта вреди да кажеш како се родио једног дана,
он који
се рађао сваког јутра да сваке вечери умре.
Он који никад није рашчистио откуд ту
Међу другима.
Он који себе измишља и себе брише пред њима, и
без
престанка,
Кремен о кремен, себе о себе разбија, ради мало
светлости
и мало жара.
Само снег овде побеђује.


Он који није никад рашчистио с тим да ли баш
сада овде
пребива, или се само сећа да је пребивао, или тек
слути
да пребива, слути да ће једном тек заиста
пребивати.
Шта све нису виделе његове очи?
Како да га измреиш, и каквим аршином, кад је он
мера,
а не живот, а не смрт.
Како би им иначе доскочио и постојао, непокоран,
непокорен.

Душам Матић
 
Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Crnjanski
 
Ishla si obalom sa punim krcagom na svome bedru.
Zashto si brzo okrenula lice i potrazila me
okom kroz drhtavi preves?
Ovaj svetli pogled iz mraka obuze me kao lahor
koji shalje jezu kroz kovrdzavu vodu i klizi
ka hladovitoj obali.
Doshao je meni kao vecernja ptica koja prolece
kroz mracnu sobu od jednog prozora ka drugome
i gubi se u noci.
Ti si kao zvezda skrivena za humovima
a ja sam prolaznik na drumu.
Ali zashto si zastala i pogledala me u lice
kroz preves dok si ishla obalom
sa punim krcagom na bedru?

Tagore
 
Svjetlo u dnu sobe
plavicasti trag
da li me prepoznajes
o cemu razmisljas
dim iz cigarete
nosi moje sne
gledam tvoje oci
hladne daleke

hajde dijete otvorimo ples
zamisli da svira najdrazi bend
veceras igram samo za tebe
svejedno kako to je nebitna stvar
ne zelim pricom da te zamaram
ljubimo se posljednji put

ja ti nudim srecu
kao iluzionist
tamnu stranu grada
govor ulice
ljudi na peronu
sajam tastine
ostajes u krevetu
bojis se gomile

lice moje predodzbe
rubna fikcija
sjena u ogledalu
krug se zatvara
htjela bi da te nema
ali to ne ide
htjela bi da spavas
vrijeme je odluke

Shtulic...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
303
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
413
Džudi S
Džudi S

Back
Top