Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
ПИСМО ОЦУ


Сад је на земљи, оче, други свет.
За себе сви се грозничаво брину,
цене своја имања и сићушна бића.
Само је неколико сиромаха и младића
који би могли за добро других да гину.


За благом сад највише жуде људи;
према човеку све се хладнији бива;
граби свак да се на земљи наужива,
јер не верује да ће на небу да се суди.


Ни твоја молитва код Бога не помаже:
из дана у дан бива овде све грубље;
друкчије је сад, оче, и наше родољубље,
Србија и Војводина се чак гложе.


Сад мисле да треба богато да се плате:
труд за родну груду и љубав и идеали;
причају гласно шта су за земљу дали.
А ја с болом мислим на твој живот и на те,


и чини ми се сада: ниси морао умрети,
све је можда било празно и узалудно:
пламичак твоје вере само ја чувам будно
и кроз све мржње овде чистог ћу га пронети.


Десанка Максимовић
 
Po sobi lete
sićušne ptice tuge,
prikujem pogled zа pod
i prаvim se dа ne vidim
dа hoće dа nаprаve gnezdo
u mojoj glаvi,
pа se smejem i rаsterаm ih.

Ne nаpuštаju me
sićušne ptice tuge,
šаpuću izgovorene reči,
sleću i kljucаju u grudi,
а jа se smejem i rаsterаm ih.

Uspаvаlа sаm sićušne ptice tuge
i čitаve noći pevаlа uspаvаnku,
а kаdа sаm se umorilа,
u sаn su mi došle,
i otključаle kаvez,
i sаdа se ne smejem više .- Ljiljana Sretović
 
Reč kao ptica


Mogu li napisati nenapisanu reč,
onu što peče u grudima željna da poleti.
Ako je napišem, hoće li moći da se osami,
jednako jaka kao što je sada pod okriljem mojim.
Mogu li je napisati istu, užarenu...
varnica, plamena buktinju može li postati?
Ne oganj koji guta stvoreno,
tek svetlost, vodilja da postane.
Da traje, reč...
ako je ne napišem...
izgovorim...

Ima li pesnik pravo na tišinu?
 
Јабланови

Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, ко слутње; и снови.

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Ко олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Ко потоњи човек. Земљом, према мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим
Себе, и ја стрепим сам од своје сени.

Јован Дучић
 
Volio sam Vas - Aleksandar Sergejevič Puškin

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.
 
PADA SNEG

Jurim. Muk je. Škripa snega
Pod kopitom konja vranih,
Na proplanku ispod brega
Grakću samo još gavrani.

Začarala šumu vila,
Utonulo sve u san.
Divnom belom maramicom
Zelen-bor je povezan.

Povio se kao baba
Na štap viti naslonjen,
A na samom vrhu stabla
Svrdla detlić i sam snen.

Jure konji, sneg se vije,
Nežni beli šal razvija.
Beskonačni put se krije
Bežeć napred kao zmija.

Jesenjin

- - - - - - - - - -

LUTAM

Lutam po prvom snegu i ledu,
u duši cveće procvalih snaga.
Veče je plavom žižicom zvezdu
zažeglo iznad puta mi draga.

Ne znam da l' sjaj, il' mrak je spolja?
Da li to peva vetar il' peto?
Možda su mesto zime na polja
labudi pali na mesto sveto.

Divno si ti, o polje belo!
Greju krv moju pretihe studi!
Prosto bih hteo uz svoje telo,
da stegnem breza te gole grudi.

O tihe šumske, dremljive humke!
O ti radosti, prebelih njiva!
Prosto bih hteo da sklopim ruke,
da grlim vrbe ta bedra živa.

Jesenjin
 
***
"Одмара се сунце на рукама дрвећа, и сенке на рукама земље.
Одмара се небо у наручју далеких брегова.
Само на тице заљубљене златним крилим још шумори песма висина.
И у мојим рукама жубори песма твога срца."

Десанка Максимовић
 
MAJMUNSKA PESMA

Uvek neki majmun tobom gospodari,
ponaša se oholo i stalno ti preti,
u državi majmunskoj tako stoje stvari,
ne može se više normalno živeti.

Majmunska je narav zloćudna i preka,
ne možeš im reći ti mišljenje svoje
jer budalom prave svakoga čoveka
i najviše vole kada ih se boje.

Zato ljudi dragi banane u ruke,
postanimo majmuni dok smo jošte živi,
kao ljude čekaju nas baš paklene muke
jer i bez krivice majmunu smo krivi.

Nenad Belobrdjanin
 
Pesma Rastanka u pohvalu Lutijeni i svetlosti nebesa – Beren: Dz. R. R. Tolkin

Nebo na severu zbogom, zbogom zemljo mila,
blaženi ste navek, jer je ovde spila
i korakom gipkim svoga vita tela
trčala je ispod Sunca i Meseca
Lutijena Tinuvijela,
lepša no što mogu reći smrtna deca.
I kad celi svet u propast bude bačen,
rastočen, razvrgnut i unatrag vraćen,
poništen, gurnut u ambis stari –
zalud neće biti, i ništa ne mari
što nestaće suton, zora, voda, stena –
jer jednom na svetu življaše Lutijena.
 
Ne - Jose Luise Hidalgo


Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.

Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.
 
KAD UMIRE ČOVJEK


Kad umire čovjek
zemlja postaje teža
i dublja
za jednu ranu
crnja za jednu jamu
i jedan zaključan kovčeg.
Kad umire čovjek
svijet bi morao stati
i zadrhtati
težinom tuge
dubinom bola
u šutnji koja bi rastvorila vrata mrtvačnica
i podigla ploče grobova
kao umorne kapke iza besane noći.
Kad umire čovjek, umire dio svijeta
i zemlja postaje teža
iskusnija i
ljudskija
i veća za jednu ranu
i dublja za jednu jamu.

Jure Franičević Pločar
 
"Подиг'о сам своју руку с обарача вечна мрака,
Нема смисла реметити бесмисленост у свом току;
Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку."

В.П.Дис
 
PLAN(INA)

Plan je ovakav:
napraviću planinsku kućicu
(planinu sam već napravio).
Uselićemo u poslednji čas,
pred višemesečnu mećavu.
Imaćemo sto kubika drva,
sto dana, sto noći za planiranje
prvih sto godina sreće
i za dogovor o tome
koliko će nas biti za stolom.
Na satenskoj postelji
pisaćeš moju biografiju.
Između dva poglavlja,
na zamagljen prozor,
zapisaću svoj kardiogram,
koji će pred zoru postati kristalni stih,
spreman da nam, čim otvorimo oči,
izda dnevnu i noćnu zapovest.
Eto, možemo po planu,
a može i ovako da ostane,
kao da se ne poznajemo.

Goran Tadić
 
MOJA MAMA


„Moja mama ima crnu kosu. Njene smeđe oči su blage.
Njima me nježno gleda kad dođem kući iz škole.
Ona je srednjega rasta. Puno me voli i ja volim nju.“

Tako sam pisao prije petnaestak godina.
Kao klinac.

Danas, pišem i prepisujem. Riječi je sve manje.
Prelaze u šutnju, bljedilo, nemoć.

Moja mama ima prosijedu kosu. Njene smeđe oči su
tužne. Njima me zamišljeno gleda kad dođem kući.

Ivan Herceg
 
БАЈКА О ЖЕНИНОМ СРЦУ

Имала је жена три срца,
сва три јој човек уништио.
Прво је младо било,
нежно као воћка рана,
узабрао га је човек
брзо, без петељака,
као што трешње беру
из градова трговци.

Друго је тешко било
као плодови лета,
омлатио га је човек
као што дуње млате
прекупци пекмезари.

Треће је тврдо било,
са језгром пуном уља,
размрскао га је човек
као што чобани чине
с орасима које краду.

Али жена је воћка
што у пролеће свако
по ново срце роди
и човек омађијан
у род тај чудан гледа
као у привиђење.

Десанка Максимовић
 
Tema posvecena vasoj omiljenoj poeziji.

GRAD

Kažeš: "Otići ću u u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unapred je osuđen ovde i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud god da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."
Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Za neko drugo mesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na celoj kugli zemaljskoj upropastio.

Kavafi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top