Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Bakiceva ulica vec je zaspala
senke se pritajile, svetlost usnula
nasa tiha soba se tek probudila
nasa tiha soba je zatreperila

Ja sam jos studirao, ona je radila
nocu sam joj citao A. Fadajeva
nekad bi se cudila dobrim pesmama
nije mi dopustala da se zamaram

Nama Nova godina nista nije donela
kao da se zbunila il' se rugala
nama nova godina nista nije donela
po nebu smo trazili svetlost Vostoka

Imala je snaznije ruke nego ja
imala je snaznije ruke nego ja
nije mi dozvolila da je savladam
nije mi dopustila da je savladam
 
volim te kao sto zedna zemlja voli kisu
volim te kao sto nebo voli zemlju
volim te kao sto mesec voli zvezde
volim te kao niko na svetu

volim te kao sto dete voli igru
volim te kao sto leptir voli cvet
volim te kao sto covek voli zivot
volim te kao niko na svetu

volim te kao sto vetar voli tvoju kosu
volim te kao sto voda voli tvoje telo
volim te kao sto covek voli zenu
volim te kao niko na svetu
 
LJUBAV
Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić
 
1.
Ne verujem u predskazanja,ne primećujem
Znake.Ni od kleveta,ni otrova
Ne bežim.Na svetu smrti nema.
Besmrtno je sve.Besmrtno je sve.Nisam se
Bojao smrti u sedamnaest godina,
Ni u sedamdeset.Toliko je svetlosti i sveta,
Nema tame ni smrti na tom svetu.
Svi smo na morskoj obali,
A ja sam jedan od onih koji vuče mrežu
Kada dođe plićak besmrtnosti
 
2.
Živite u kući - i ona se neće srušiti.
Prizvaću bilo koji vek,
Ući u njega i sagraditi sebi kuću.
Eto zbog čega su sa mnom vaša deca
I žene vaše za jednim stolom,
Jednim stolom za pradedu i unuka:
Budućnost se završava svaki čas,
I ako blago podignem svoju ruku
Pet svetlosti će ostati kraj vas.
Dane prošle tako jako
Oštricama svojim podupirem.
Lancem spasenoga merih vreme,
I putovah kroz njega,kao preko Urala.
 
3.
Vek za sebe po svojoj meri biram
Na jugu se prašina razvejavala stepom
Visok korov se razlistao; skakavci su igrali,
Uglačana potkovica je svojim sečivom prorokovala,
I rekla mi kao monah da ću umreti.
Uzeo sam svoju sudbinu i učvrstio je u svom sedlu.
I sada sam dostigao budućnost u kojoj sam,
I povukao dizgine kao dečak.

Samo mi trba moja besmrtnost
Da bi mi krv tekla iz vremena u vreme.
Rado bih platio životom
Za sigurno mesto,stalno toplo.
Ne vodi li me to leteća igla života
Kroz svet kao konac.


Život,Život - A. Tarkovski
 
Dođu na ludom govedu
Ili na crnim konjima
I hoće da me odvedu,
A ništa ne znam o njima.

Iz tamne šume bukove
Puste na mene zverove -
Lasice, kune, vukove
Da mi utrobu prerove.

Danju se skriju pod strehu,
A obnoć hrupe na tavan
I kikoću se u mehu
I biju papkom u avan.

Grebu po crnom slemenu,
Iza ikone zveraju,
Dahću u mladom semenu,
U dimu kojim ih teraju.

A ništa ne znam o njima
Kad banu na crnim konjima
 
ODA SREĆNOM DANU - Pablo Neruda


Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srecan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.
 
Sister moon will be my guide
In your blue blue shadows I would hide
All good people asleep tonight
I'm all by myself in your silver light
I would gaze at your face the whole night through
I'd go out of my mind, but for you

Lying in a mother's arms
The primal root of a woman's charms
I'm a stranger to the sun
My eyes are too weak
How cold is a heart
When it's warmth that he seeks?
You watch every night, you don't care what I do
I'd go out of my mind, but for you
I'd go out of my mind, but for you

My mistress' eyes are nothing like the sun
My hunger for her explains everything I've done
To howl at the moon the whole night through
And they really don't care if I do
I'd go out of my mind, but for you
 
SA SVETLIM POLJUPCEM
NA USNAMA

Rastko Petrovic

1
TO,to! Umreti:nikada vise ne ziveti! Nikada!
Ovu ljubav s ociju skinuti,pocetak ove
misli, ovo disanje:
Ptico, slozi krila, senkom krila, senkom njinom
uzbudjuje me livada-
Gledaj, evo sunca!Jadnice sto zoves ti:disanje
Zar i zato umreti i nigde vise ne ziveti!
Gledaj, gledaj ovaj drukciji Uskrs gledaj
ove drukcije Cveti!
Tesko krilo!...Nikada vise ne ziveti, nikada.
Vece, vece!Srce bolno srce moje, umiri se...
Cudne reci devojke, dobre nevezane reci,
Srca, pametno srce moje, zaboravi!
Zaboravi sve, sve, boje jutra i voca,bolne
usne dok jeci.
Zaboravi Tajne rodjenja, zaboravi Velikog Druga:
Idi, idi, jecaj srce moje! Zaboravi! Zaboravi!
Il pogledaj jos jednom to divno vece sto pada:
 
R. Petrovic
2.

Pre no sto podjes smrti.
Da ne zivis vise nikada, nikada.
Jedan se jedini put ipak probudi u vecnosti,
Ne ziveti opet,vec cas samo svoje oci otvoriti,
Pod nebom prepunim ptica, pod talasima
mladim svetlosti:
Od opsteg uzbudjenja, odjednom oci otvoriti:
O, kako cudno i divno to dodje!...
Dok gledah ljubicaste zrake ovog granja u zori'
Kao da njima opojna mladost tek prodje...
Ne luduj, srce, o njima ni trag vise ne govori!
Uzbudjen, neznanog casa, sirokih zenica u beskraju:
Jos jedan jedini put tada u velicanstvenom sjaju
Zaboravljati;zaboravljati sve to sto
zivot bi iza mene.
Sanjati, sanjati, o, slusati da se iz samog
dna smrti penje
Taj vec davno zaostali poljubac za usne njine rumene.
Preci i ova rastvetlenja, preci i ovo gorenje...
U onaj cas, u koma se cuje i krv i lisce kako pada.
Ne pamtiti, al' sanjati, mozda biti
nesrecan kao nekada.
To, to!Odjednom oci otvoriti!...
 
R. Petrovic
3.

Zadihan i probudjen za cas jedinstvenom u drvecu-
Da l smrti ostavih zedj za dno iduceg dana?
Oslobodjen videh kruzna slivanja da pokrecu
I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana
Od ponoci vec shvatiti Cas nenadmasnog ganuca!
Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok
leze po dubravi
Sunca, sto sijaste kroz mene u tolika svanuca:
da jedan cas sam vecit, sred ove bezrazlozne ljubavi,
Pronesete i sjedinite kroz mene neba
vecito putujuca;
Pa nek se veze najzad sve sto bi u telu,
nenadmasno u glasu,
I nek se izvrsi najzad ta Zudnja, jedina
verna ovom Casu!
 
Sve sto zivi oziljak ima
jos iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja medj svima
bio bih hulja i lopov znan.

Ko i nekad imam hrabrost musku,
al' nov korak moj se drukce slusa...
Dok mi nekad razbijahu njusku,
sada mi je sva u krvi dusa.

Ne velim vise majci okrvavljen,
vec tom sljamu sto cerec se raste:
-Nista, de! Spotakoh se o kamen,
a vec sutra sve ce da zaraste!


-Jesenjin-
 
R. Petrovic
4,

I neka umrem vec jednom, nek prevazidje ta misao'
suvise zedna da zna koji bi nov san da ustavi...
Toliko dobre tisine dodje iz noci koju sam disao,
Mir, srce; i taj Cas dacu, za jedan jos cas ljubavi!
Il osvrni se na vece sto zasta da gleda jos u dan,
I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati:
Osvrtase se tako tad da nam i pogledom plati
Taj Cas: o srce budno vec, sto se vracas u san...
Pa nebo kad bude rasvetljeno, sto vec bi rasvetljeno,
kad i daljina bude sama, sto je vecito bila sama,
Kada i radoscu i saznanjem sve bude natopljeno:
O, tada tek,ko san, tonuti u smrt iz beskraja,
Tonuti, tonuti, za vecnost, sa svetlim
poljupcem na usnama.
 
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kisa siba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam , gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo/
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al ja,
u krcmu svratio gorak.
A ona,
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj,
podjednakoj
a za korak se mimoisli.

Da,mora biti da je tako.

M. Antic
 
OBICAJI SNA

Cim probudim sneg pod travom,
pregazi me zob.U snu je tako.
Nista ne mozes cudjenjem.
Radujes se izgrebanih ociju. Samo volis.

Nikad ne bih umela da nalozim vatru
da me on ne obasja pre no sto teturajuci se
upadam u bazen zore.
koja me produzuje jatima svega. U snu je tako.
Uopsteno se zivi voleci jednog samo.

Jos teze je donositi odluke protivne danu.
Kad ljubavi drugoj razapne zamke, one su od predje
u koju me preduci upreda. U snu je tako:
kad volim, nibudnoj mi nista
beskraj ne moze.

O. Davico
 
Gasnu oči - snaga moja živa.
dva almazna koplja nevidljiva.
Gluvi uho od pradavnog groma,
i disanje očinjega doma.
Slabe miški surovi čvorovi
kao sedi na paši volovi.
Ne sja kroz noć,poput dva bdioca,
Nad plećima blesak dva krioca.

Sveća sam.Na piru goreh dosad.
Sakupite izjutra moj vosak.
Reći će vam list strane saviti
čemu suze i na šta gord biti,
kako sreće trećinu umeti
razdeliti,i lako umreti,
i kako pod slučajnikom - krovom,
posle smrti buknuti ko slovo.

A. Tarkovski
 
LAUDA

I postah namah tvoja sena.
Prividja mi se dan milosti,
krilati zmaj na tragu plena,
Nebeski dvori u svetlosti
I dom buduci-vaseljena.
Ni andjeo da grehe prosti,
Stisa mi telo-zanos zveri,
zla krv kada mi zatreperi.

Svud pakao i vecna tmica,
Pih penu sto se vazda sliva
I svice ponad zlih litica.
Kraj mene trepti nezna iva,
Nad vrelom bleda carobnica.
Boze, sta jeste, i sta snivam
Na javi, sred bozanskog mesta,
Gde ko pram dima lik mi nesta.

Gle duga ponad mlecnih suma,
Zlato i pena, dim i mramor,
I senka moja nasred drum,
Nad jezerima-cardak i dvor.
Al, nasta ponoc moga uma!
Tu gresniji od svih bivam stvor,
A kad me tace tvoja ruka,
Postah sen seni, i zvuk zvuka

_______________________

S. Rakitic
 
2.___________________

Ti, dvor i moja vaseljena,
Hram u kom oblik mi se svio,
Proze me plamen tvojih zena,
u tebi vecni sam embrio,
U tebi postah ziva pena,
Sav zanos tu se namah slio,
Sred tmine, gde sam zanet pao,
I krv ti, ne vazduh, udisao!

Svud srdzba noci i nebesa
I jarost nekog zlog demona,
Zloslutne cini-znak udesa,
I podivljala vasiona!
Cuh, s kostiju vetar stresa
Trulez i prah i,opet, zvona,
Ponoc tela, i ponoc uma,
I nepregledna tamna suma.

I vidim zlatni cun vec plovi
Plavetnim svodom tvoga hrama,
I vidim vitki labudovi
Snatre na rajskim obalama!
Ko dete ti me gospo, povi.
Tace me tajna belog plama
Kojim duh mi se u tebi hrani
Ko vocka na nebeskoj grani.
S. Rakitic
 
Lutam po prvom snegu i ledu,
u dusi cvece procvalih snaga.
Vece je plavom zizicom zvezdu
zazeglo iznad puta mi draga.

Ne znam dal' sjaj, il' mrak je spolja?
U cesti peva l' vetar il' peto?
Mozda su mesto zime na polja
Labudi pali na mesto sveto.

Divno i ti razdoblje belo!
Greju krv moju pretihe studi.
Prosto bih hteo uz svoje telo
da stegnem breza te gole grudi.

O, blatne sumske, dremljive humke!
O, ti radosti prebelih njiva!
Prosto bih hteo da sklopim ruke,
da grlim vrbe ta bedra ziva.

S. Jesenjin
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
298
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
408
Džudi S
Džudi S

Back
Top