_honeybunny_
Primećen član
- Poruka
- 851
®:
Horhe Luis Borhes (Jorge Luis Borges) ............
imas google...pa izvoli...
-
- Popularno:
- "Slika Dorijana Greja" - premijera u...
- Oskar Vajld: Srećni princ
- Beogradska pozorišna jesen 2025
- Majka maloletnika prijavila tužilaštvu...
- Zvocanje od sat vremena za...
- Omiljena licnost u rodjena znaku...
- Indija prestaje da kupuje rusku naftu?
- Grčka, prva u EU, sprema se da uvede...
- Država već ima uredbu za slučaj prekida...
- Dužina polnog odnosa u kilometrima
Horhe Luis Borhes (Jorge Luis Borges) ............
imas google...pa izvoli...
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
®:
Zkeleno volim te zkeleno... tvoje poimanje mog posta je tek pusti primer nerekognicije sadrzaja koji bese eksplicitno i transparentno postavjen...Ergo- iako nisu imale(trebale da imaju) bilo kakva hipoteticna i netransparentna znacenja (za vecinu populacije ih verovatno i nemaju) one su ih yahvaljujuci tvojoj percepciji dobile....
Kaa:
Bravo, polupismeni otrežnjivače mene. Samo furaj svoje fazone, slučajno je bilo ovo naše opštenje... naravno...
Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Ti si kralj.Zivi sam.Biraj slobodan put.
I sledi ga tamo kuda te tvoj slobodni um vodi,
dovedi do savrsenstva plodove svojih ljubljenih misli
Ne trazi nagradu za postizanje plemenitih dela.
Nagrade su u tebi.Sam svoj si vrhovni sudija.
Niko ti nece surovije suditi....
Puskin
I sledi ga tamo kuda te tvoj slobodni um vodi,
dovedi do savrsenstva plodove svojih ljubljenih misli
Ne trazi nagradu za postizanje plemenitih dela.
Nagrade su u tebi.Sam svoj si vrhovni sudija.
Niko ti nece surovije suditi....
Puskin
Snezna_kraljica
Domaćin
- Poruka
- 3.730
Целуй меня целуй,
Хоть до крови, хоть до боли...
Не в ладу с холодной волей
Кипяток сердечных струй...
Јесењин
Хоть до крови, хоть до боли...
Не в ладу с холодной волей
Кипяток сердечных струй...
Јесењин
Rujevit
Domaćin
- Poruka
- 3.445
Krila
Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.
Čuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oči što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.
I strasna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.
Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.
Jovan Dučić
Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.
Čuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oči što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.
I strasna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.
Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.
Jovan Dučić
Astrodita
Domaćin
- Poruka
- 4.933
večeras ćemo za njih voljeti.
Bilo ih je 28.
Bilo ih je pet hiljada
i
28.
Bilo ih je više nego što je ikad i u jednoj pjesmi bilo ljubavi.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.
Mi,
koji smo po peronima jednoga vijeka odbolovali samoće svih
svjetskih Robinzona,
mi,
koji smo nadživjeli tenkove a nikog nismo ubili
mala, velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.
I ne pitaj
jesu li se mogli vratiti.
I ne pitaj
je li se moglo nazad dok je posljednji put,
crven kao komunizam,
gorio horizont njihovih želja.
Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna,
prešla je buducnost ljubavi.
Nije bilo tajni u polegnutoj travi.
Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom.
Nije bilo tajni u raskopčanom prvom dugmetu
tamo gdje svršava vrat.
Bile su noći, bile su žice, bilo je nebo koje se gleda posljednji put,
bili su vlakovi koji se vraćaju prazni i pusti,
bili su vlakovi...
i makovi...
i s njima,
s tužnim makovima jednog vojničkog ljeta,
s divnim smislom podražavanja, takmičila se njihova
krv.
A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Juznim Bulevarima
i Obalama Rastanka, na Crvenim Trgovima i
Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube,
čekale su Ane, Zoje, Žanet.
Čekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena dat ce dječacima.
Nisu se vratili.
Preko njihovih
strijeljanih očiju prešli su tenkovi.
Preko njihovih
strijeljanih očiju.
Preko njihovih
nedopjevanih marseljeza.
Preko njihovih
izrešetanih iluzija.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.
Na zbornom mjestu ljubavi
sada čekaju kao grobovi.
Mala, velika moja,
večeras ćemo za njih
voljeti...
(rođeni ''23, strijeljani '42)
(1953)
Nepravedno zaboravljen Izet Sarajlić!
Setila sam se ove pesme i jednog davnog maja kada sam je recitovala na jednoj večeri poezije u Kolarcu! Verujem u to da za ovu pesmu samo retki znaju, i ja je noćas ''delim'' sa vama! 8-)
Bilo ih je 28.
Bilo ih je pet hiljada
i
28.
Bilo ih je više nego što je ikad i u jednoj pjesmi bilo ljubavi.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.
Mi,
koji smo po peronima jednoga vijeka odbolovali samoće svih
svjetskih Robinzona,
mi,
koji smo nadživjeli tenkove a nikog nismo ubili
mala, velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.
I ne pitaj
jesu li se mogli vratiti.
I ne pitaj
je li se moglo nazad dok je posljednji put,
crven kao komunizam,
gorio horizont njihovih želja.
Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna,
prešla je buducnost ljubavi.
Nije bilo tajni u polegnutoj travi.
Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom.
Nije bilo tajni u raskopčanom prvom dugmetu
tamo gdje svršava vrat.
Bile su noći, bile su žice, bilo je nebo koje se gleda posljednji put,
bili su vlakovi koji se vraćaju prazni i pusti,
bili su vlakovi...
i makovi...
i s njima,
s tužnim makovima jednog vojničkog ljeta,
s divnim smislom podražavanja, takmičila se njihova
krv.
A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Juznim Bulevarima
i Obalama Rastanka, na Crvenim Trgovima i
Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube,
čekale su Ane, Zoje, Žanet.
Čekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena dat ce dječacima.
Nisu se vratili.
Preko njihovih
strijeljanih očiju prešli su tenkovi.
Preko njihovih
strijeljanih očiju.
Preko njihovih
nedopjevanih marseljeza.
Preko njihovih
izrešetanih iluzija.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.
Na zbornom mjestu ljubavi
sada čekaju kao grobovi.
Mala, velika moja,
večeras ćemo za njih
voljeti...
(rođeni ''23, strijeljani '42)
(1953)
Nepravedno zaboravljen Izet Sarajlić!
Setila sam se ove pesme i jednog davnog maja kada sam je recitovala na jednoj večeri poezije u Kolarcu! Verujem u to da za ovu pesmu samo retki znaju, i ja je noćas ''delim'' sa vama! 8-)
Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Evo i leto minu,
Ko da nije ni sjalo,
Pripeke toplo sinu,
Samo - i tog je malo,
Sve sto se zbiti moglo,
Ko listak mi je palo,
Pravo na ruke leglo,
Samo - i tog je malo,
Zivot uze pod krilo,
I zbilja mi se dalo,
Spasa je u svem bilo,
Samo - i tog je malo,
Ni lisje da je taklo,
Ni granje da je palo,
Dan ispran,kao staklo,
Samo - i tog je malo.
Tarkovski A.
Ko da nije ni sjalo,
Pripeke toplo sinu,
Samo - i tog je malo,
Sve sto se zbiti moglo,
Ko listak mi je palo,
Pravo na ruke leglo,
Samo - i tog je malo,
Zivot uze pod krilo,
I zbilja mi se dalo,
Spasa je u svem bilo,
Samo - i tog je malo,
Ni lisje da je taklo,
Ni granje da je palo,
Dan ispran,kao staklo,
Samo - i tog je malo.
Tarkovski A.
komsija-pancevo
Početnik
- Poruka
- 5
Posto nema tema najdrazi odlomak ja se izvinjavam u napred narodnim masama sto cu ovde napisati najdrazi odlomak...
I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu, i sirom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videces samo drozdovo pero na sesiru kako promice za simsirom, i zacuces Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slusas, a godinama je znas...
I zaplakaces, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...
Jedan od onih zivota - Djordje Balasevic
I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu, i sirom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videces samo drozdovo pero na sesiru kako promice za simsirom, i zacuces Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slusas, a godinama je znas...
I zaplakaces, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...
Jedan od onih zivota - Djordje Balasevic
Astrodita
Domaćin
- Poruka
- 4.933
Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.
Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.
Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,
i čudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,
da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
Miroslav Antić
kao ja noćas.
Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.
Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,
i čudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,
da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
Miroslav Antić
Plava Bilja
Domaćin
- Poruka
- 3.533
Pozdrav svima
OSECAM DA CU ZALUTATI...
Odakle dolaze magle i kud se vracaju -
zasto ih nocas srce sluti?
Leto je, a meni vec u dusu svracaju...
Kao otkinuti list zuti.
Osecam da cu zalutati u maglama jednom
brze nego sto dusa i sanja.
Onim maglama sto srnu u meni cine setnom -
bez povratka i bez kajanja.
Srna u meni u slucenoj magli lako ce se snaci
da li ces ti moci?
Da li ces ti umeti i hteti mene u njoj naci
makar samo jedne noci?
Ja, koja ne znam izgled ni izraz lica tvoga
mogu da ga prepoznam -
Iako je tajna, ali je nezan, titraj srca moga
i zato ga znam.
Ja se za sebe bojim, a ne bojim se za tebe
za tebe samo ja znam
ali ja imam svetlo koje cuvam samo za sebe
i ne mogu da ti ga dam.
Ja samo bih mogla snove svoje tebi dati
i nista vise...
U tami moglo bi nevino srce plakati
a hocu spokojno da dise.
Ako bi hteo, ja te najlepse molim
da u u magli ostanes samo...
Ja bih ti mozda mogla i reci da te volim
da se po zelji znamo.
Zato, zaroni u maglu i ne javljaj se, cuti
ja sam na korak od tebe -
pusti da srce srne u meni neznoscu sluti
toplinu od koje zebe...
Toplinu tvoga dlana ja mogu samo da sanjam
snove mi ne kvari!
Samo mi ruku pruzi maglovitim putevima tajne
kad dusa zakrvari.
Nista drugo od tebe necu i traziti, ne smem -
samo da budes tu...
Nek srna u meni cuje i zapeva najlepse pesme
sto se pevaju snu.
I da znas, ja nisam srna sto lako izbugi put
u mekim maglama sivim
Ja sam samo neko ko zali svaki list otikunt
kad treba da zivi
I da znas, kag god pozelis da me nadjes
zaplovi maglama mojim...
Dusa srne pomoci ce ti da se snadjes
i da te sa njom spoji....
(Autor Bilja)
OSECAM DA CU ZALUTATI...
Odakle dolaze magle i kud se vracaju -
zasto ih nocas srce sluti?
Leto je, a meni vec u dusu svracaju...
Kao otkinuti list zuti.
Osecam da cu zalutati u maglama jednom
brze nego sto dusa i sanja.
Onim maglama sto srnu u meni cine setnom -
bez povratka i bez kajanja.
Srna u meni u slucenoj magli lako ce se snaci
da li ces ti moci?
Da li ces ti umeti i hteti mene u njoj naci
makar samo jedne noci?
Ja, koja ne znam izgled ni izraz lica tvoga
mogu da ga prepoznam -
Iako je tajna, ali je nezan, titraj srca moga
i zato ga znam.
Ja se za sebe bojim, a ne bojim se za tebe
za tebe samo ja znam
ali ja imam svetlo koje cuvam samo za sebe
i ne mogu da ti ga dam.
Ja samo bih mogla snove svoje tebi dati
i nista vise...
U tami moglo bi nevino srce plakati
a hocu spokojno da dise.
Ako bi hteo, ja te najlepse molim
da u u magli ostanes samo...
Ja bih ti mozda mogla i reci da te volim
da se po zelji znamo.
Zato, zaroni u maglu i ne javljaj se, cuti
ja sam na korak od tebe -
pusti da srce srne u meni neznoscu sluti
toplinu od koje zebe...
Toplinu tvoga dlana ja mogu samo da sanjam
snove mi ne kvari!
Samo mi ruku pruzi maglovitim putevima tajne
kad dusa zakrvari.
Nista drugo od tebe necu i traziti, ne smem -
samo da budes tu...
Nek srna u meni cuje i zapeva najlepse pesme
sto se pevaju snu.
I da znas, ja nisam srna sto lako izbugi put
u mekim maglama sivim
Ja sam samo neko ko zali svaki list otikunt
kad treba da zivi
I da znas, kag god pozelis da me nadjes
zaplovi maglama mojim...
Dusa srne pomoci ce ti da se snadjes
i da te sa njom spoji....
(Autor Bilja)
Astrodita
Domaćin
- Poruka
- 4.933
Hvala, Biljo, ovom pesmom si mi ulepšala dan! 8)
Pozdrav i osmeh tebi!
Pozdrav i osmeh tebi!
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Covek za kog se udala Buba Erdeljan
U Backoj Palanci bila je igranka,
ma lazem, ordinarna pijanka.
Svu noc smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve satro cudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...
C, c, c, he...
Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
sa onim hitlerskim brcicima,
pecatnim prstenom, kravatom labavom,
da casti odusevljen zabavom.
A ja bas nisam fan napadnih pedera
sto vecno jure konobarice i mirisu na berbere...
Ma, hajde...
Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po zicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidis promaju pod ovim satorom".
On rece: "Cekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...
Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije cudo, pros'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.
Sta ti je trebalo to, mali misu moj, da podjes za takvu barabu?
Sto nisi pazila, sto si princa preobrazila u ovu zabu?
Vol'o bi da znam: bila si kci tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...
Tip rece: "Ovde sam s dve fine zenice,
uuu, dve opake raspustenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo saramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...
Konobar, sto zastajkujes, dal' i ti mozda strajkujes?
Daj decko odmah flasu svirni pa smo mirni!
Pros'o sam sever i jug, sirom pa u krug, i cega sam ostao zeljan?
Pa ne bas mnogo tog, brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.
E, vol'o bih da znam: sta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
Sto si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!
U Backoj Palanci bila je igranka,
ma lazem, ordinarna pijanka.
Svu noc smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve satro cudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...
C, c, c, he...
Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
sa onim hitlerskim brcicima,
pecatnim prstenom, kravatom labavom,
da casti odusevljen zabavom.
A ja bas nisam fan napadnih pedera
sto vecno jure konobarice i mirisu na berbere...
Ma, hajde...
Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po zicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidis promaju pod ovim satorom".
On rece: "Cekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...
Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije cudo, pros'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.
Sta ti je trebalo to, mali misu moj, da podjes za takvu barabu?
Sto nisi pazila, sto si princa preobrazila u ovu zabu?
Vol'o bi da znam: bila si kci tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...
Tip rece: "Ovde sam s dve fine zenice,
uuu, dve opake raspustenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo saramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...
Konobar, sto zastajkujes, dal' i ti mozda strajkujes?
Daj decko odmah flasu svirni pa smo mirni!
Pros'o sam sever i jug, sirom pa u krug, i cega sam ostao zeljan?
Pa ne bas mnogo tog, brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.
E, vol'o bih da znam: sta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
Sto si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Nemam nista sa tim
Ona je volela blues
njen kralj zvao se Peter Green
a ja, sasvim slucajno tu
za taj film neko levi, sasvim
Uvek je gledala sat
i cim sklope kazaljke krug
ko mala bi saputala tad
da negde neko misli na nju
U njenoj sobi mala riznica greha
kao duga, preko besmisla most
puno knjiga nekog prebeglog ceha
i sportska stampa ako naidje gost
Uglavnom prodje sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga cujem na radiu
ubija metronom, sta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju
Negde u meni je kvar
i mrak sto me gricka ko mis
i sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeris
U ovoj sobi ravnoteza je prosta
sto i krevet i prekidac za luc
ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi kljuc
Ona je volela blues
lucidni Peter Green
a ja, ja sam voleo nju
a blues, sta blues
nemam nista sa tim
Ona je volela blues
njen kralj zvao se Peter Green
a ja, sasvim slucajno tu
za taj film neko levi, sasvim
Uvek je gledala sat
i cim sklope kazaljke krug
ko mala bi saputala tad
da negde neko misli na nju
U njenoj sobi mala riznica greha
kao duga, preko besmisla most
puno knjiga nekog prebeglog ceha
i sportska stampa ako naidje gost
Uglavnom prodje sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga cujem na radiu
ubija metronom, sta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju
Negde u meni je kvar
i mrak sto me gricka ko mis
i sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeris
U ovoj sobi ravnoteza je prosta
sto i krevet i prekidac za luc
ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi kljuc
Ona je volela blues
lucidni Peter Green
a ja, ja sam voleo nju
a blues, sta blues
nemam nista sa tim
Plava Bilja
Domaćin
- Poruka
- 3.533
Uzvraceno, od srcaAstrodita:Hvala, Biljo, ovom pesmom si mi ulepšala dan! 8)
Pozdrav i osmeh tebi!
Plava Bilja
Domaćin
- Poruka
- 3.533
Ma, nije vazno...........
Ne naprezi se da shavtis, ja svoj imam san
tesko bi ga razumeo
Ma sto sati da traje jedan dan -
ne bi mogao... ni umeo.
Ja svoj imam tok, svojim tokom odlazim
napustam obalu praznu
jednom kad odem, ja vise ne dolazim
sebi izricem kaznu!
I ne znam da li sam stvarno prebolela
prve ljubavi trag
i da li bih samo zato pesnika volela
sto mi davno jedan bese drag
Da li sve sto me u zivotu prati i stize
njene je kletve kob
i da li cu bar ikada moci saznati nesto blize:
bejah li gospodar il' rob?
Samo tracak bliskosti i radosti trag
slutih u pesmi tvojoj...
Da si mozda ti jedini mogao biti drag
u duse pustinji mojoj?
Gorka potreba da opravdam sebe
oprostaj da molim?
Znaj,ipak, da sam mogla voletii tebe
ili te mozda volim?
Ma, nije vazno, budi mi prijatelj, brat
i nista vise
Poslednji put oslusni mojih koraka bat:
to su mojih ociju kise..........
(Bilja)
Ne naprezi se da shavtis, ja svoj imam san
tesko bi ga razumeo
Ma sto sati da traje jedan dan -
ne bi mogao... ni umeo.
Ja svoj imam tok, svojim tokom odlazim
napustam obalu praznu
jednom kad odem, ja vise ne dolazim
sebi izricem kaznu!
I ne znam da li sam stvarno prebolela
prve ljubavi trag
i da li bih samo zato pesnika volela
sto mi davno jedan bese drag
Da li sve sto me u zivotu prati i stize
njene je kletve kob
i da li cu bar ikada moci saznati nesto blize:
bejah li gospodar il' rob?
Samo tracak bliskosti i radosti trag
slutih u pesmi tvojoj...
Da si mozda ti jedini mogao biti drag
u duse pustinji mojoj?
Gorka potreba da opravdam sebe
oprostaj da molim?
Znaj,ipak, da sam mogla voletii tebe
ili te mozda volim?
Ma, nije vazno, budi mi prijatelj, brat
i nista vise
Poslednji put oslusni mojih koraka bat:
to su mojih ociju kise..........
(Bilja)
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Moderato kantibale
Rijeka donosi jesen
dugo umire grad i u nama toliko ljeta
mi smo sirocad svjeta
reci dali ces nocas
moci ostavit sve
svoju kucu navike ljude
i poci a neznati gdje
Neka svi mrznjom isprate nas
ali draga zivot ceka sad je cas
citav svet bice tvoj novi dom
neka kazu avantura je to
nikad zaliti neces
stvari ime ni grad
i u hladnoj sobi hotela
bices slobodna sad
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Pricace ti jednom, mozda, kako sam ja bio ... stosta
Pile moje, pace moje malo
Mudrovace, Badavani
Kad me nema da se branim
Da sam blizu
Ne bi im se dalo
Pricace ti o plovidbi
Ti sto nisu sidro digli
Sta sam zadrhtao pred zmajem
Gledali su borbu iz ...
Ti slutis otkud bore
Trunje se u oku diglo
Olujno je
Sveca
I korake po tom doku
Ti si tamo bio
U oku
Odjek mog osmeha jeci
Klece se u pretpostavke
Kljuckajuci
Kao cavke
Moje lose prepricane reci
Brojao sam ljude s ...
Retki nadu retke
Znam da sanjas vaskrsenje
Jednu siluetu plahu
Ti si tamo bio
U mom dahu
Pricace ti jednom svasta
Boljima se tesko prasta
Pile moje, pace moje malo
Silni misevi u boci
Javice se ko svedoci
Pustolovnog traganja za Gralom
Ne znam vise, boze prosti
Dal' da strepim
Il' da stremim
Da to breme posebnosti
I na tebe nakalemim?
Bojim se da je kasno
Znam da sanjas rimovanja
Krike
I tisinu nemu
Ti si bio moje ...
Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Susreta nasih svako magnovenje
mi praznovasmo kao bogojavljenje,
sami na celom svetu.Ti si bila
smelija,laksa i od pticijeg krila,
po stepenistu,ko vrtoglavicom,
isao sam za pametnom glavicom,
kroz jorgovan u posede od mraka,
sa one strane ogledalnog stakla.
Kad bi noc pala,milost koja mami
bese mi data,a dveri oltarske
otvarahu se,i sjajec u tami,
sporo klizise,nagote nam carske,
i,budeci se: "O,blazena budi!"-
govorih i znah-drzak je dok sudi
blagoslov ovaj: spavala si gola,
i taci vedje uzalud se trudi
s plavecu skupa,jorgovan sa stola,
ostahu mirne,a ruka ti- topla.
A u kristalu pulsirahu reke,
cadjasu gore,svetlucahu mora,
ti drza sferu na dlanu,naveke
usniv na tronu,ko kristalni koral,
i - Boze blagi! - ti si bila moja.
Probudjena,ti preobrazi dvojak
i svakodnevni coveciji recnik
i rec pod grlom,punim snage stare,
ispuni se,i "ti" zadobi vecni,
novi smisao - znacilo je: care.
Na svetu sve se promeni sto vazi
cak najprostije stvari - vrc,cinija -
dok medju nama staja,ko na strazi,
voda slojsta,od sveg nevinija.
Razidjosmo se,vec neznano kuda.
Razmicahu se,ko obris sto plasi,
pred nama grada graditeljska cuda,
padase nice vlat metvice strasljiv,
lecahu ptice za stopama nasim,
pracahu se i ribe u vodi,
otvarahu se pred zenama svojim...
Dok je,po tragu,kob isla za nama,
ko neki ludak,s britvom u rukama
Tarkovski
mi praznovasmo kao bogojavljenje,
sami na celom svetu.Ti si bila
smelija,laksa i od pticijeg krila,
po stepenistu,ko vrtoglavicom,
isao sam za pametnom glavicom,
kroz jorgovan u posede od mraka,
sa one strane ogledalnog stakla.
Kad bi noc pala,milost koja mami
bese mi data,a dveri oltarske
otvarahu se,i sjajec u tami,
sporo klizise,nagote nam carske,
i,budeci se: "O,blazena budi!"-
govorih i znah-drzak je dok sudi
blagoslov ovaj: spavala si gola,
i taci vedje uzalud se trudi
s plavecu skupa,jorgovan sa stola,
ostahu mirne,a ruka ti- topla.
A u kristalu pulsirahu reke,
cadjasu gore,svetlucahu mora,
ti drza sferu na dlanu,naveke
usniv na tronu,ko kristalni koral,
i - Boze blagi! - ti si bila moja.
Probudjena,ti preobrazi dvojak
i svakodnevni coveciji recnik
i rec pod grlom,punim snage stare,
ispuni se,i "ti" zadobi vecni,
novi smisao - znacilo je: care.
Na svetu sve se promeni sto vazi
cak najprostije stvari - vrc,cinija -
dok medju nama staja,ko na strazi,
voda slojsta,od sveg nevinija.
Razidjosmo se,vec neznano kuda.
Razmicahu se,ko obris sto plasi,
pred nama grada graditeljska cuda,
padase nice vlat metvice strasljiv,
lecahu ptice za stopama nasim,
pracahu se i ribe u vodi,
otvarahu se pred zenama svojim...
Dok je,po tragu,kob isla za nama,
ko neki ludak,s britvom u rukama
Tarkovski
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Tvoje ruke u neskladu
Izmedju zbilje i sna
Gledam grad u prolazu
Neki ljudi oko nas
Hajde uzmi me sa sobom
Uradi mi sve sto znas
Hajde uzmi me sa sobom
Mmmmm Gracija
Govoris mi da si slobodna
Zelim vjerovati u to
Ulica u odsjaju
Zaludjujes me pogledom
Hajde...
Jos uvijek te volim
Da li to znas
Jos uvijek te volim
Da li to znas
Da li to znas
da li to znas
Trazim ritam u koraku
Usporavam ti hod
Slusam kao zapitkujes
Uzvracam ti osmijehom
Hajde...
Izmedju zbilje i sna
Gledam grad u prolazu
Neki ljudi oko nas
Hajde uzmi me sa sobom
Uradi mi sve sto znas
Hajde uzmi me sa sobom
Mmmmm Gracija
Govoris mi da si slobodna
Zelim vjerovati u to
Ulica u odsjaju
Zaludjujes me pogledom
Hajde...
Jos uvijek te volim
Da li to znas
Jos uvijek te volim
Da li to znas
Da li to znas
da li to znas
Trazim ritam u koraku
Usporavam ti hod
Slusam kao zapitkujes
Uzvracam ti osmijehom
Hajde...
Astrodita
Domaćin
- Poruka
- 4.933
Sa okusom mora, sa okusom soli,
na usnama žarkim, u kosi i koži,
ti si došla iz vode, da se pružiš kraj mene,
došla si tu, praćena suncem…
U okusu mora, u okusu soli,
ti nosiš gorčinu svih onih stvari,
što sam volio davno i izgubio negdje,
svega onog što traje daleko od nas…
Ovo vrijeme i dani, što prolaze lijeno,
ostavljaju okus soli na usni,
ti skačeš u vodu, pa me ostavljaš samog,
tu na pijesku i suncu, da te ponovno gledam…
A kada se vratiš, ja te pustim da padneš,
u naručaj pijeska, i u moje ruke,
a onda te ljubim, sa okusom mora,
sa okusom soli, i okusom sna…
Gino Paoli
na usnama žarkim, u kosi i koži,
ti si došla iz vode, da se pružiš kraj mene,
došla si tu, praćena suncem…
U okusu mora, u okusu soli,
ti nosiš gorčinu svih onih stvari,
što sam volio davno i izgubio negdje,
svega onog što traje daleko od nas…
Ovo vrijeme i dani, što prolaze lijeno,
ostavljaju okus soli na usni,
ti skačeš u vodu, pa me ostavljaš samog,
tu na pijesku i suncu, da te ponovno gledam…
A kada se vratiš, ja te pustim da padneš,
u naručaj pijeska, i u moje ruke,
a onda te ljubim, sa okusom mora,
sa okusom soli, i okusom sna…
Gino Paoli
gost 30309
Domaćin
- Poruka
- 4.376
I know the pieces fit cuz I watched them fall away
Mildewed and smoldering. Fundamental differing.
Pure intention juxtaposed will set two lovers souls in motion
Disintegrating as it goes testing our communication
The light that fueled our fire then has burned a hole between us so
We cannot see to reach an end crippling our communication.
I know the pieces fit cuz I watched them tumble down
No fault, none to blame it doesn't mean I don't desire to
Point the finger, blame the other, watch the temple topple over.
To bring the pieces back together, rediscover communication
The poetry that comes from the squaring off between,
And the circling is worth it.
Finding beauty in the dissonance.
There was a time that the pieces fit, but I watched them fall away.
Mildewed and smoldering, strangled by our coveting
I've done the math enough to know the dangers of our second guessing
Doomed to crumble unless we grow, and strengthen our communication.
Cold silence has a tendency to atrophy any
Sense of compassion
Between supposed lovers/brothers
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Aljaska
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto pola svog zivota
spava s' drugim ljudima
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto kada jako zvoni
nikom ne odgovara
I sada sedim i slusam da je sva k'o Aljaska
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto se svega ovde tako davno odrekla
I sada sedim i slusam da je sva k'o Aljaska
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
I dok stojim ovde hladno je
I dok stojim ona je...
Bela, daleka i suvise hladna...
Bela, daleka i suvise hladna...
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto pola svog zivota
spava s' drugim ljudima
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto kada jako zvoni
nikom ne odgovara
I sada sedim i slusam da je sva k'o Aljaska
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
Ona govori (govori)
Da zeli da zna (zeli da zna)
Zasto se svega ovde tako davno odrekla
I sada sedim i slusam da je sva k'o Aljaska
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
I dok stojim ovde hladno je
I dok stojim ona je...
Bela, daleka i suvise hladna...
Bela, daleka i suvise hladna...
Bela, daleka i suvise hladna u mojim mislima
Iza cutanja...
Kaa
Iskusan
- Poruka
- 5.946
Nedaleko odavde
Nedaleko odavde
ako idem bos
u srcu nosim gnezdo
slobodno mesto
izvan vidokruga
nova zagonetka insert iz zivota
nedaleko odavdekrivudavom ulicom
nadohvat ruke idemo u susret
Nedaleko odavde
ako idem bos
u srcu nosim gnezdo
slobodno mesto
izvan vidokruga
nova zagonetka insert iz zivota
nedaleko odavdekrivudavom ulicom
nadohvat ruke idemo u susret
Last dance
Iskusan
- Poruka
- 5.242
Bravo Kaa!
I sto pogledam, sve je pjesma;
i cega god se taknem sve je bol...
Ivo Andric
I sto pogledam, sve je pjesma;
i cega god se taknem sve je bol...
Ivo Andric
