Književnost Najdraži stih

[Joseph_Stalin]

I Demetra je sigurno znala

 

[Joseph_Stalin]

Evo jos malo Njega:

... Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
Po kojoj znas
koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas
ko te otima, a ko placa?

Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komad najcistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca?

 

[Demetra]

pa ako ti je omiljeni.... evo nesto za tebe....nadam se da znas ovu... :-)

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikada se nismo sreli nas dvoje
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kisa siba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al ja,
u krcmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajuci, prosla.

Ne znam.
Ceo smo svet obisli
u zudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora biti da je tako.

 

[Demetra]

I mozda jos malo.... :-)

Exspres za sever XI
Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.

Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.

Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,
da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

 

[Demetra]

A sada nesto za moju dusu...

Tako putuju zvezde,
neshvacene i uvek iste!
I dok se mi batrgamo u lancima svojim,
ti sve udaljenija blistas.

Tvoj zivot ja samo svetlost!
Ako iz mojih tmina
pruzim prema tebi ceznjivo ruke,
ti se smesis al' ti me ne razumes.

Mislim da ne treba da pisem ciji su ovo stihovi.... :-)

 

[Demetra]

Nema te da me uspavas,
ko zna po koji put odlazem san
sto mi uporno obecava
tvoje ruke i tisinu
koju nisam htela da volim.

Nema te da me uspavas,
uzalud se pretvaram
da sve imam-
moje su samo usamljenosti,
uzalud se pretvaram
da me nista ne boli,
vreme me prokazuje,
nema te...

 

[Demetra]

-Reci kako me volis.

-Hocu.

-Reci.

-Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u sesiru. I volim u zaketu. kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama, u brezama, kraj maline i klena. I kada spavas. I kada radis povijena. Volim te i kada jaje lepo mutis.Volim te cak i kada kasiku ispustis. I u taksiju.I u autu.Bez izuzetka. I do kraja ulice. I otpocetka. I kada kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kada se veselis. na moru. U gorama. U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra. I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.

-A leti kako me volis?

-Kao srz leta, zna se.

-A da li me volis u jesenje dane?

-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kad se zimi posrebre prozori?

-Zimi te volim kao vatru kad veselo gori. Blizu kraj tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

 

[Joseph_Stalin]

Ovo je samo za Demetru i nemoj da je neko drugi citao :-)


Ponovni susret

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekada u mojoj lezala
i da se neizmerna radost s tvojih usana na moje
iz moje ruke u tvoju prelila
i da je tvoja kosa plava citavo jedno prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet
nekada mirisan i raspevan
sada siv i sumoran
bez ljubavnih oluja i nasih malih ludosti
Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja
ali trenutci srece ostaju
jer njihov sjaj je u nama

 

[Demetra]

Hvala... Nekako, bas ova pesma je ono sto mi treba ovih dana. :-)

 

[Joseph_Stalin]

Dobri, stari Zubac Pero



KALEMEGDANSKO VEČE



Pucala je zora kao kora

Noć se s mukom predavala danu

Grlio sam smrznutu Svetlanu

Pokraj Save na Kalemegdanu.



A sa vrha Nebojšine kule

Drozd je pesmom budio grlicu

Ja nabreko k'o topovsko đule

Sva mi dugmad otpala na šlicu.



A Svetlanu suncem obasjanu

Od te muke spopanuli žmarci

Pa mi tiho šapnula na uvo

"Mače moje, jedu mi se čvarci."



Kasnije nas našli milicajci

Od idile osta samo slika

U stanici ostaše podaci

Jedne qrve i jednog pesnika.

 

[Demetra]

Ova pesma je takodje njegova. Nema naslov, nasla sam je u nekom njegovom rukopisu, nikada nisam naisla na stampanu verziju, mozda nisam dovoljno trazila.... Nevazno. Pesma je ipak prelepa, meni jedna od njegovih omiljenih... Pozdrav za Josepha, nikako da se sretnemo ovde. :-)



***
Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je. Opet sam.

 

[angely]

Umesto posvete

Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih

1964.

A.Ahmatova

 

[Astrodita]

Da li znaš,i ja sam nekada imao grad,ulice..
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
prašnjava slika i cesta od sna...curice..
drugova pjesma...u duši se budi djetinjstvo...
zamisli...miriše lipa i ljeto je tu,
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu..
pričam Ti...imao sam druga k'o brata ja...
sada pustinja...
čeznjiva pisma...Pacifik od tuge i sjećanja...
kažu sudbina...
ta ku rva bol ime mora imati...i razlozi...
milion priča, al`svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
a znam da ne znaš niti ćeš ikada shvatiti...
a i zašto bi...
oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romantično,nevino čedo,spram ovih stanja...
neću da spominjem rat i uzdahe,
politiku i slična sranja...
neću da ponavljam, pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam...curi noć..
svaka je mala vječnost za mene.
da, znam,moraš poć,
a kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam,...da li znaš i ja sam nekada imao grad,ulice...
draga lica u dvorištu...pod kestenom stol...
ah, već sam Ti pričao to...



Šerbedžija

 

[Demetra]

Ljubi me
Ali ne dodji preblizu
Ostavi mesta za ljubav
Da se smeje svojoj sreci
Daj da uvek jedan pramen moje zute kose
Bude slobodan

 

[Astrodita]

Iako nisam neki pesnik
poeziju i rimu da pišem,
da reči u stihove slažem,
postoji nešto što kroz pesmu
želim da ti kažem.
*
Iako nisam taj talas
koji se kroz buru kreće,
ili olujni vetar
koji slučajno sa puta skreće,
možda sam neki zalutali putnik
koji traži – samo malo sreće ?
*
Iako nisam sunce
koje će da te greje
niti ovaj sneg
što bez prestanka veje,
ni zora koja već odavno sviće,
možda sam malo zaljubljeno biće ?
*
Iako možda nisam zvezda
koja pada i ostavlja
blistavi trag za sobom,
možda sam slepi putnik
koji bez snage
stoji tu pred tobom ?!
*
Iako nisam blagi vetar
koji sa istoka stiže,
koji želi da ti priđe
bar malo bliže ;
iako nisam rosa
koja se jutrom budi,
ne znam da li sam pesnik
il’ se zalud trudim ?!
*
Iako nisam sena
koja te u tišini prati,
i zvuk koji kroz vreme
želi da te vrati,
možda sam tajni poznanik
koji želi da te pamti ?
*
Iako nisam možda
ništa od svega toga,
možda sam skrivena pahulja
iza snežnih bregova,
a možda tajna koja se
krije između ovih redova !


Vesna Parun

 

[_honeybunny_]

Oproštaj


Dan što je potkopao naš rastanak.

Dan sjajan i blag i užasan poput mračna anđela.

Dan,kad su naše usne živele u nagoj bliskosti

Poljubaca.

Neizbežno vreme prelilo se

Iznad uzaludnog zagrljaja.

Oboje smo rasipali strast,ne za nas ,nego za blisku

Samoću.

Dnevna svetlost nas je odbacila;noć je začas pala.

Pošli smo do ograde pritisnuti mrakom što ga već

Danica blaži.

Kao što se čovek vraća s daleke livade,ja se

Vratih iz tvog zagrljaja.

Kao što se čovek vraća iz zemlje mačeva,ja se vratih

Iz tvojih suza.

Dan koji je živo urezan,kao san,

Među drugim danima.

Tek kasnije sam dohvatio i nadmašio

Noći i plovidbe.

 

[_honeybunny_]

AKO

Ako možeš da sačuvaš razum, kada ga oko tebe
Gube i osuđuju te.
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe, kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž.
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji
I da ne izgledaš, u očima sveta suviše dobar,
Ni tvoje reči suviše mudre.

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu(same sebi) cilj.
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljiv uteraš i jedno i drugo u laž.
Ako možeš da podneseš da čuješ, istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš, svoje životno delo srušeno u prah
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom.

Ako možeš, da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom sve staviš na kocku.
Izgubiš i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak.
Ako si u stanju, da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više,
Do volje koja im govori: ’’Istraj!’’

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast
Ili da opštiš sa kraljevima i ostaneš skroman.
Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj, ne može uvrediti.
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano.
Ako možeš da ispuniš, minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda.
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti ČOVEK sine moj.

Radjard Kipling
(prevod Ivo Andrić)

 

[Astrodita]

Poslednji prsten vidika
Poslednja jabuka sunca

Zografe
Dokle tvoj pogled dopire

Čuješ li konjicu noći
Alah il ilalah

Kičica tvoja ne drhti
Boje tvoje ne plaše se

Bliži se konjica noći
Alah il ilalah

Zografe
Šta vidiš na dnu noći

Zlatno i plavo
Poslednja zvezda u duši
Poslednji beskraj u oku

Vasko Popa

 

[Kaa]

KAO DA JE BILO NEKAD

I kao da je bilo nekad,
I kao da je bilo tu,
Pod velikim, svetlim suncem,
Pod velikim, svetlim svodom.

Ručali smo meso,
Glodali smo kosti dobrih životinja,
Mi imamo snage,
Mi imamo snage za još dan.

Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...

Prolaze brodovi,
Trube u čast, zvone na uzbunu,
Deca uče da plaču,
Deca uče da poznaju svoj glas.

U toplim jaslama,
U hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan.

Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...

Prolaze brodovi,
Trube u čast, zvone na uzbunu,
Deca uče da plaču,
Deca uče da poznaju svoj glas.

U toplim jaslama,
U hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan.

Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...

 

[Kaa]

RIGHTEOUS


Right now there are just few things to be solved
So what you gonna do when the times get rough&tough
Say a prayer to the love of God to help me out
Lord love holy lovin? from above
Following it is the only way to eternal day eternal light you know

Only for righteous...

Righteous not offended by the foe
So keep it away from the valley of badness
Even when the madness surrounding you
Stay pure listen to the holy law
Cause every day is another station
Another temptation that check you out

Only for righteous...

 

[Astrodita]

To, druže, što nismo više volšebnici,
što ne razumemo šta šapće granje,
što priroda govori s nama
kao i s drugim svetom,
što nismo rođaci više sa kamenom i cvetom,
ljubavi znači tiho umiranje.
*
To što nam zvezde opet
kao i drugim građanima sjaje
što vetar se vraća u trezno stanje,
i kule oblaka se kvare,
što sve dobija obične oblike stare,
ljubavi tiho znači umiranje.
*
To što se sunce i od nas
udaljilo, i ohladilo,
i počelo opet da stari
sve što se bilo podmladilo,
što sve zovemo opet imenima davnim:
srce srcem, selom selo,
život što svetlu košuljicu svlači,
što sve se na malu ljudsku meru svelo,
ljubavi tiho umiranje znači.



Desanka Maksimović

 

[_honeybunny_]

​

Kad bih mogao ponovo proživjeti svoj život
Pokušao bih učiniti što više pogrešaka.
Ne bih toliko nastojao biti savršen, bio bih opušteniji.
Bio bih gluplji nego što sam bio,
U stvari, jako bih malo stvari uzimao ozbiljno.
Bio bih manje čistunac, više bih riskirao,
Više putovao, gledao više zalazaka sunca,
Penjao se na više vrhova, preplivao više rijeka,
Išao na više mjesta na kojima nikad nisam bio,
Jeo više sladoleda, a manje mahuna,
Imao više stvarnih problema, a manje izmišljenih.

Ja sam bio jedan od onih ljudi koji su živjeli razborito i
Promišljeno svaki trenutak svoga života.
Naravno da sam imao trenutaka radosti.
Ali kada bih se mogao vratiti unatrag,
Pokušao bih uvijek imati lijepe trenutke,
Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Kada bih se mogao vratiti unatrag, borio bih se
Da nikada ne izgubim "sada".

Ja sam bio jedan od onih koji nikada nisu nikuda išli
Bez termometra, termofora,
Kišobrana i padobrana.
Kada bih mogao ponovo živjeti, putovao bih manje opterećen.
Kada bih mogao ponovo živjeti, počeo bih hodati bos
Početkom proljeća i nastavio tako do kasno u jesen.
Provozao bih se više puta u kočijama, promatrao više svitanja,
Igrao se sa više djece...

Da imam ponovo život pred sobom.


Ali, već vidite, imam 85 godina i znam da umirem.

 

[®]

​

Borhes

Tvoje (ne prvo) poklapanje s izborom literarnih odlomaka za našu radio emisiju, govori dovoljno... al' nikad previše...

 

[Kaa]

...lepo, ova tema dobi i interni subkontest koji blago mirise na teoriju zavere.... Cenim da se cvet nije ni u snu ovome nadala, kad je pokrenula temu...

 

[®]

...lepo, ova tema dobi i interni subkonteKst koji blago mirise na teoriju zavere....

A ja cijenim da se, ispisano ispod mog posta, ovo na mene (bar dijelom) odnosilo. U tEm slučaju, ozelenjene riječi doimam tek u svojoj proizvoljnosti i ne tražim im prikrivena, mistična i ma kakva neeksplicitna značenja.