Književnost Najdraži stih

[angely]

laku noc

ZIVOT

Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.

Milos Crnjanski

 

[Rujevit]

Laku noc @angely

 

[angely]

Nadam se da ces sutra biti raspolozeniji

 

[angely]

Umro od ljubavi

Sto je to sto tako blista
Kroz visoke koridore?
_ Sine moj zatvori vrata;
jedanaest minulo je.
_ U ocima bez da zelim,
cetir svjetla mi blistaju.
_ Bit ce da ti ljudi tamo
sjajni bakar ispiraju.

Luk izblijedjeloga srebra
Izdisuce lune, baca
Zlatnih vlasi vlasi pramenove
Na tornjeve pozlacene.
Noc trepereci poziva
Na balkonskim
Prozorima,
Gomila je pasa prati
Al' je nece prepoznati,
Miris vina i jantara
Dolazi iz koridora.

Povjetarac iz trscaka
I glasova starih jeka
Pod ponocnim razlomljenim
Lukom zvone iz daleka.
Volovi i ruze sniju.
Samo preko koridora
Cetir svjetla zazivaju
Mahnitoscu Svetog Djordja.

Tuzne zene iz doline
Silazahu s krvlju muskom,
Mirnom od ubranog cvijeta
I gorkom od mladog bedra.
Stare zene s rijeke placu
Na podnozju planinskome
Jednog neprolaznog trena
Od vitica i imena.
Vapnene fasade cine
Noc bijelu i kvadratnu.
Serafini i cigani
Na harmonike sviraju.
_ Majko moja kada umrem
daj gospodi to na znanje.
Pa od juga ka sjeveru
Salji telegrame plave.
Sedam krvi I jauka,
Sedam dvostrukih makova
Lome stakla neprozirna
U opskurnim salonima.
Puno ruku odsjecenih
I krunica od cvjetova,
Sa obala ko zna kojih
More zvoni zakletvama.
Zalupilo nebo vrata
Oporom rumoru sume,
Dok su svjetla zazivala
Kroz visoke koridore.


FREDERICO GARCIA LORCA

 

[Rujevit]

Francesko Petrarka

iz 'Kanconijera'


Neka je blazen dan,mesec i doba
Godina,cas i trenut ono vreme
I lepi onaj kraj i mesto gde me
Zgodise oka dva,sputase oba.

Blazene i prve patnje koje vezu
U slatkom spoju sa ljubavlju mene
I luk i strele sto pogodise me
I rane koje do srca mi sezu.

Blazeni bili svi glasovi koje
Uz uzdah,zudnju i suze bez broja
Prosuh zovuci ime Gospe moje.

I blazene sve hartije gde pisem
U slavu njenu i misao moja
Koja je njena i nicija vise.

 

[Rujevit]

@angely mislio sam da ces veceras biti ovde

 

[SINDI]

Vraćanje


Kad mi opet dodješ, ti mi pridji tada,
Ali ne ko žena što čezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.
Puna nostalgije beznadežne, duge,
Ne sećaj me nikad da bi mogla doći
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponoćno sunce iz dubine noći.
Jer ti ne znaš, bedna kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje žene
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...
I ti beše samo sen nečije sene...

opet Ducic

eh taj ducic...

 

[Rujevit]

Da Ducic.Za mene je broj jedan ubedljivo

 

[SINDI]

poezija, da..nesporno..kod proze mi malo skripi

 

[angely]

O GLUPO SRCE

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća...
O,glupo srce, ne tuci!

Mjeseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava djeca,
i plač i smijeh odjednom:
dok neki vječito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovdje, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pjesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.
(Kušan)

Jesenjin

 

[meffisto]

...
U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi,
Minula ceznjo da se svet ponovi,
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije,
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum,
Neka me nedostojnog vetar obavije...

Branko Miljkovic

 

[Lutjena Tinuvjela]

~~ A ja je toliko volim da ne umem da je zelim.
Ako je ne vidim, zamishljam je i snazan sam kao visoko drvece.
Al' ako je vidim, uzdrhtim, i ne znam shta se zbilo s onim shto sam
osecao u njenom odsustvu.
Sav sam neka snaga koja me napushta. ~~


~ Slabo ja marim za rime. Retko se
Nadju dva jednaka drveta, jedno pored drugog.
Mislim i pishem kao shto cvece ima boju
Ali moj nachin izrazavanja nije toliko savrshen
jer mi nedostaje bozanska jednostavnost
Da ceo ja budem samo svoja spoljashnost.
Gledam i raznezim se.
Raznezim se kao shto voda teche niz strminu,
A moje je pesnishtvo prirodno kao vetar kad se dize... ~~

~~ Shta bih dao da sam prashina na drumu
i da me gaze noge siromaha...

Shta bih dao da sam reke koje teku
pa da pralje dodju na moje obale...

Shta bih dao da sam topole uz reku
Samo nebo gore, a dole voda...

Shta bih dao da sam mlinarev magarac
Pa da me on tuche i da me poshtuje...

Bolje i to nego da se celog veka
Osvrcem unazad i da jadikujem ... ~~

 

[Rujevit]

Ivo Andrić

KOGA LI LJUBI ONA MLADA ŽENA

Koga li ljubi sada ona mlada žena? Ona
mlada žena, koju sam našao jednog ljeta
lijepu i dozrelu od šesnaest godina,
prolazi - bog zna zašto - jutros mojim
sjećanjem.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Jednom sam na maloruskoj ravni našao
crven i krupan cvijet: njegova sočna
čaška, kratka cvata, nudila je, u široko
rastvorenim laticama, svoje nadrasle
prašnike svim vjetrovima.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam
teško i razumijevao njen jezik) i naš odnos nije
imao nikada određenog imena. Pod zvijezdama sam je
ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi,
s glavom u njenom krilu.

To je bila žena stvorena za ljubav i predavala
se nijema od strasti i suznih očiju, šapćući
isprekidane riječi o vjernosti.

Koga li sada ljubi ona mlada žena?

 

[angely]

Imaš biser...

Imaš biser, dijamante
I sve za cim svet uzdiše;
Ti najlepše oci imaš -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i vecne pesme -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti -
Moja mila, šta ceš više?


Heinrich Heine

 

[Rujevit]

Dobro vece @angely

Sofija M.B. Andersen

'Strasno je voleti te'

Strasno je voleti te na mestu tako krhkom
kao sto je svet.

Mucno je voleti te u tom kraju
punom nesavrsenstva
Gde nas sve lomi i ucutkuje
Gde nas sve vara i rastavlja.

 

[angely]

Dobro vece @rujevit mnogo mi se dopala ova pesma

 

[angely]

KAŽU "VRIJEME BLAŽI"

Kažu "vrijeme blaži",-
Ne čini vrijeme to;
Kroz vrijeme pravo zlo
Ko i tetiva snaži,

Vrijeme je kušnja tek
Za bol, a nije lijek.
Drugačije kad se zbilo,
Ni boli nije bilo.

Emily Dickinson

 

[Kaa]

Dobro vece @rujevit mnogo mi se dopala ova pesma

Napredujete... 8-) ;Sto ne bi ovu platonsku razmenu stihova zamenili nekom kafom,recimo?Ocigledno je da imate dovoljno dodirnih tacaka.

 

[Rujevit]

Ne bih nista da komentarisem,@angely nije tu a nije lepo pricati o nekome ko nije prisutan
videcemo
hehehehe....

 

[Demetra]

Dobro vece narode... vidim za ovih par dana ste se bas raspisali :-)
Malo Desankine poezije, moze?

GOVORI TIHO
Govori tiho. Drvece je nocas budno i meni je zao da cuje kako je zivot kratak i nije veseo.
Govori tiho. Ptice nocas blizu nas pevaju i meni je zao da cuju kako u glasu necijem ima suza.
Govori tiho. U livadi obliznjoj zrikavci se nocas vole radosno i meni je zao da cuju da je ljubav u srcu necijem tuzna.
Govori tiho. Nebo je nocas beskrajno tanko i meni je zao da nas cuju zvezde pa da im zbog nas tesko bude.

 

[angely]

Opomena

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Jos malo Desanke Maksimovic :wink:

 

[Demetra]

Ti imas sesto culo! To mi je njena omiljena pesma!!!!!!!

 

[Rujevit]

Dobro vece

Matija Bećković

KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doćićeš putem kojim si morao doći

Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kad odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođeš u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doćićeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj život
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskoga Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.

Malo od Beckovica za promenu

 

[angely]

dobro vece @rujevit
NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casuu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

 

[Rujevit]

Dobro vece @angely(vidis ti kakve predloge daje @Kaa)

Rabindranat Tagore

GRADINAR 46

Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mislio sam da ću biti tužan, pretužan za tobom
i da ću u svome srcu uramiti samo tvoju sliku
protkanu zlatnim stihovima.
Ali, avaj, moje zle sudbe - vreme je kratko!
Mladost prolazi godina za godinom;
Proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija
nežni cvet,
a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.
Treba li sve to da propustim
i da samo ginem za onom jednom što mi
okrenu leđa?
To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko.
Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
dođi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce svoje!
Dođi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni.
Pa je li mudro kidadi srce zbog jedne,
koja je odnela svoje? Jer je vreme kratko.
Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste
mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu, i biti
rešen,
ne dopustiti nikome da te teši.
Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata
i podiže svoje oči k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da obrišem
i da izmenim melodiju svoje pesme:
Jer je vreme kratko!