Književnost Najdraži stih

[Meseceva_kci]

Dok vetar duva
~Bukovski~

dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono shto je mozda bilo plemenito
pre pet stoleca
ili pre samo 20 godina
sada je
sve cheshce
zaludan posao.
tvoj zivot samo se jednom zivi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.

budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
china
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka te ne povuche trenutak
ili lepota ili politika
shto uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao brachna uvertira
i chuvaj se loshe hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno
da odrzish kontinuitet,
jer pice je oblik zivljenja
u kome se uchesnik vraca po novu shansu
za zivot; osim toga
zivi shto vishe sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemash nishta sa podizanjem
dece; ne ukljuchuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dushmanin trazi zivot tvoga tela
ili zivot tvoje dushe; tada ubij,
ako morash, i
kad dodje vreme da umresh
ne budi sebichan-
shvati to kao besplatno putovanje-
podji bez ikakve mrlje srama ili promashenosti
ne zali ni za chim
dok vetar duva s mora
i vreme teche dalje
zapljuskujuci tvoje kosti blazenim mirisom.

 

[Rujevit]

Dobro vece @angely

Veče


Mre potonja svetlost i postaje smeđa,
Oktobarsko sunce gasne iza huma...
A tvoja je duša puna bolnog šuma,
Teška suza stala u dnu tamnih veđa.

Dok u tvome vrtu dan očajno tinja;
U tamnoj se senci rasplakale česme;
Šumi gora, kao rosa da rominja,
A u tebi huje rime moje pesme...

Huje tamne rime, ko mistično vrelo,
Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada:
U svakome stihu ima suza jada,
U svaku je strofu leglo srce celo.

Jovan Ducic

 

[Rujevit]

Dobro vece @mececeva_kci

 

[angely]

Dobro vece

***
Letjela duša nebeskom visinom
I snuždeno je priklonila glavu...
Suze joj tekle prostranstva širinom
Ko dugi đerdan kroz daljinu plavu...

I pitale je zvijezde: Što si sjetna?
I zašto tako suze roniš sada?
A ona reče: ja sam još nesretna,
Na zemlji osta mnogo zla i jada.

Ja ovdje vidim blaženstvo i radost...
Tu nit' je zlobe niti je jada toga!
I ja bih opet natrag - gdje je žalost:
Da imam žalit i tješiti koga.

A.N.Tolstoj

 

[Astrodita]

Već viđeno...napisano! :|

 

[Rujevit]

Jovan Dučić

SRCE

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javiće se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdanjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.

 

[angely]

Ostavi

Ostavi, ostavi makar svisnuo
Sumnje bolećive teške pokornosti
Preni se, preni se - srce stisnuo,
Tragom potonule gluhe sumornosti.

Dolaze, dolaze tamnim klepetom,
Izvori predrevni večne sanjarije,
Svet nam je, svet nam je stare igrarije
Zanesen vekovnim gluhim trepetom.

Čuješ li, vidiš li tajnih tokova
Gde se rasklapaju grdni bezdani -
Sanjaš li, slušaš li, slatkih sokova
Strahovot lekovit zanos zvezdani.

Stanislav Vinaver

 

[Meseceva_kci]

Fusnota o stvaranju masa
~Bukovski~

neki ljudi su mladi i nishta
vishe s
neki ljudi stari i nishta
vishe
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.

i da muve nose
odecu
i sve zgrade izgore u
zlatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplachu,
neki bi ljudi bili mladi i nishta
vishe a
neki ljudi stari i nishta
vishe
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.

ono nekoliko drukchijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braca, ostali; i
oni sami.

sve shto ostaje ono je shto
vidish.

teshko je.

 

[Rujevit]

MOJA LJUBAV

Ovdje sam ljubav sahranio svoju –
U ovo more plavo i prozirno,
Gdje školjke leže. Ona sada mirno
Poèiva na dnu... U tihu pokoju

Granama svojim ljube je i grle
Korali rudi... Njezin se grob svagda
Preliva sjajem čistoga smaragda,
I šumi glasom čežnje neumrle.

Gle zraci jutra kako njojzi rone!
I svaki dršće, prodire i tone,
I rasipa se ko rubin, ko duga...

Dok ovdje gori, više njena groba,
Trepti i kruži bono, svako doba,
Sam jedan crni leptir – moja tuga.

Aleksa Šantić

 

[angely]

Obična pesma

Naša je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana.
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi nam je proslo pola dana;
U pomirenju mučnom pola noći.
I bežao sam iz našeg stana,
Tražeci mira u poljskoj samoći.

No to je bilo kratko vreme;
Pa postadosmo tuđi jedno drugom;
I gledasmo se u ćutanju dugom,
Tupo, k'o sito dete šećerleme.

I tako sve je prošlo; i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il' s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti žene ili podlost njinu

Pa ipak - da si samo katkad znala
Veliki, kobni oganj duše ove,
I silnu ljubav što nisti k'o hala
Sve druge misli i nade i snove; -

Pa ipak - da si samo katkad htela
U zanosu, i sličnu mekoj svili,
Da nađeš nežnu reč iz srca vrela -
I mi bi možda dugo srećni bili

A sad polako teče ovo vreme;
Postasmo tako tuđi jedno drugom;
I gledamo se u ćutanju dugom
Tupo, k'o sito dete šećerleme.

Milan Rakić

 

[Rujevit]

NE VJERUJ...


Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -


Ne vjeruj! No kasno kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krsa
Tamo, gdje u grmu proljece leprsa
I gdje slatko spava nas jorgovan plavi,


Dodji, cekacu te! U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,
Osjetis li, draga, da mi t'jelo drsce,
I da silno gorim ognjevima svijem,


Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise!
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna
Niti mari, draga, da stihove pise.


Jos malo Santica

 

[Rujevit]

Vasko Popa

OČIJU TVOJIN DA NIJE

Očiji tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežno preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Do sutra pozdrav svima

 

[Karamazov]

Zeleno,volim te zeleno!
Zeleni vetar,zelene grane,
Brod na moru i konj u planini;
Opasana senkom ona sanja na verandi,
Puti zelene,kose zelene,
Ociju sjajnih boje srebra...
Pod lunom Cigankom,
Stvari pilje u nju,
A ona ih ne vidi...

 

[ofelija]

lorka?!ssssssss

 

[Karamazov]

lorka?!ssssssss

Pa mora malo :-D

 

[Kaa]

lorka?!ssssssss

Sta fali Lorki,maleni?

 

[angely]

Dobro vece svima

ODLAZAK


U slutnji, u čežnji daljine, daljine;
u srcu, u dahu planine, planine.

Malena mjesta srca moga,
spomenak Brača, Imotskoga.

I blijesak slavna šestopera,
i miris (miris) kalopera

Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;

da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;

da više ne znam sebe sama,
ni dima bola u maglama.

Tin Ujevic

 

[Rujevit]

Dobro vece @angely

ADAGIO
Zadrhtase na stabljikama glatki
Krinovi redom, i dusu mi bonu
Prelise zraci misticni i slatki:
Pojavila se draga na balkonu.

Cula si pesmu, draga, al' to nije
Vesela pesma nekadasnjih dana...
O, da l' osecas da se u njoj krije
Nesnosi zadah ustojalih rana?

O, da l' razumes, draga, strasnu bedu,
I osecas li nevidljive uze,
Vidis li kroz noc na licu mi bledu
Krvave oci i stinute suze?...

Milan Rakic

 

[angely]

Dobro vece @rujevit
IGRAČKA VJETROVA

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.


Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.


Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujevic

 

[Rujevit]

Dalida

Ko pecat sam te metnuo na srce
I kao pecat na misicu svoju;
I sve sam dao, i, po ljutom boju,
Hladnokrvno sam pokopao mrce.

I dusa moja nije htela znati
Za tajnu grizu i osecaj stida,
Ni da l' ces biti dobra kao mati,
Ili si stara, vecita Dalida.

Vladaj nad mojom dusom, mocno dete,
Sa rascvetanim ruzama u kosi,
I vlast nek tvoju nista ne omete,
Ni bol, ni plac, ni rec sto milost prosi.

U mojoj dusi uvek mesta ima
Za pun zaborav, za sve sto ce redom
Navaliti na mene kao plima,
I sve, zbog tebe, zameniti bedom.

Pa sto se plasis i ustezes? Znam te!
Caruj ko uvek, caruj prema sebi,
Ti, despotice, sto te vecno pamte;
Da nisi takva- voleo te ne bi'!

Milan Rakic

 

[angely]

Prelepa pesma @rujevit

VEĆ SAM TI PRIČAO T0


Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u duši se budi djetinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
pričam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
cežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sjećanja...
kažu sudbina...
ta ***** bol ime mora imati... i razlozi...
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
a znam da ne znaš niti ćes ikada shvatiti...
a i zašto bi...
oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romantično, nevino čedo, spram ovih stanja...
neću da spominjem, rat i užase,
politiku, i slična sranja...
neću da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam... curi noć...
svaka je mala vječnost za mene.
da, znam, moraš poć,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvoristu... pod kestenom stol...
ah, već sam ti pričao to.

Arsen Dedic

 

[Rujevit]

Dobro vece @rujevit
IGRAČKA VJETROVA

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.


Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.


Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujevic

Pesma je super, nisam je ranije procitao.To je to, neka te zivot nosi, prepusti se samo osecaju i sledi svoje osecaje

 

[angely]

Tako nesto ;-)

 

[Rujevit]

Prelepa pesma @rujevit

VEĆ SAM TI PRIČAO T0


Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u duši se budi djetinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
pričam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
cežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sjećanja...
kažu sudbina...
ta ***** bol ime mora imati... i razlozi...
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
a znam da ne znaš niti ćes ikada shvatiti...
a i zašto bi...
oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romantično, nevino čedo, spram ovih stanja...
neću da spominjem, rat i užase,
politiku, i slična sranja...
neću da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam... curi noć...
svaka je mala vječnost za mene.
da, znam, moraš poć,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvoristu... pod kestenom stol...
ah, već sam ti pričao to.

Arsen Dedic

Sta da dodam?Sve je suvisno

 

[Rujevit]

Lepota


Jest, nema na tebi nijednoga dela
Da se mome oku mogao da skrije,
Nijedog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka case
Ti preda me stupas sva sjajna i ziva,
Znam kada ce suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se dusa milostom preliva,

A kad u noj nosis svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako cudno druga,
I nikada slicna jucerasnjoj zeni.

Ta moc tvoja cudna zaslepljiva mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, jedanput ko i druge zene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...

ponovo Rakic.