Književnost Najdraži stih

[angely]

Ne bih da komentarisem bezveznost tog predloga i uopste komentara na ovoj temi o tome
SMIRAJ

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...



Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.



Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.



Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

Milos Crnjanski

 

[Rujevit]

Ma opusteno.Nemoj se uzrujavati

Volt Vitmen

PROLAZIO SAM JEDNOM
KROZ JEDAN MNOGOLJUDAN GRAD

Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan
grad i utiskivao u mozak, buduću
upotrebu, prizore njegove, arhitekturu,
običaje, tradicije,
pa ipak, od čitavog tog grada sada se sećam
samo jedne žene koju slučajno sretoh tamo
i koja me zadrža jer me je volela;
danima i noćima bili smo zajedno - sve
drugo sam odavno već zaboravio,
kažem, sećam se jedino te žene koja se
strasno držala mene,
ponovo lutamo, volimo se, ponovo se
rastajemo,
ponovo me ona drži za ruku, ne smem da odem,
vidim je tesno uz sebe, usne su joj neme i
treperave.

 

[angely]

Evo nastavak iz Mostarskih kisa

Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reči,
govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noć neke modre kiše
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sačuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

pozdrav i laku noc-to je od mene za danas

 

[Rujevit]

e hvala ti za Mostarske kise
Laku noc

 

[angel's_breath]

Jovan Ducic
Pesma zeni


Ti si moj trenutak, i moj san, i sjajna
Moja rec u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka -
Jer san o sreci visi je nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva;
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden,

A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

 

[angel's_breath]

Jovan Ducic
Moja ljubav

Sva je moja dusa ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tisinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrejna, i silna, i kobna,
Teces mojom krvlju. Zena ili masta?
Ali tovga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radjas se u mnei kao sunce noci,
I u mome telu drhtis u samoci,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje bice to je trepet sene;
O ljubljena zeno, silnija od mene, -
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi.

Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
I moj glas je eho tvog cutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si , a sve duge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.

 

[Kaa]

Ne bih da komentarisem bezveznost tog predloga i uopste komentara na ovoj temi o tome

Eto Rujevite,predlog ispade bezvezan,a sam Bog zna da nisam mislio nista lose nego... :?
"Put do pakla je poplocan dobrim namerama" - vise se necu mesati tamo gde mi nije mesto,niti komentarisati vasu razmenu stihova i ostaviti cu vas u etericnim prostorima gde jednoj zemaljskoj kafi,upoznavanju etc... ocigledno nije mesto.Izvinjavam se oboma - od sad ova tema ostaje "virgo intacta", sto se mene tice.

 

[angely]

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
njene oči ptica, njena bedra srna,
imala je mladež, mladež je imala,
ne smem da kažem,
imala je mladež, mali ljubičast,
ili mi se čini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko božićni zvončići moga detinjstva
zvonile kapi
i noćna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.
Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psići.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna,
Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i koještarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

i dalje Mostarske kise...

 

[MELLZINJA]

O sklopi usne,ne govori,cuti,
Ostavi dushu,nek; spokojno sneva-
Dok kraj nas lishce na drvetu zuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne,ne michi se,cuti!
Ostavi misli,nek se bujno roje,
I rech nek tvoja nichim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred velichanstvom prirode!A potom,

Kad prodje sve,i malaksalo telo
Ponovo padne u obichnu chamu,
I zivot nov,i nadahnuce celo,
Nechujno,tiho,potone u tamu-............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. I zato cu ti uvek reci:Cuti!
Ostavi dushu nek spokojno sniva-
Dok kraj nas lishce na drvecu zuti,
I tama pada vrh zapalih njiva.
M.Rakic-Iskrena pesma

 

[angely]

Zaboravlja se, zaboravlja


Zaboravlja se, zaboravlja
Ona što je dugih noći s tobom bdjela
Što se s tobom probudila s tobom jela

Zaboravlja se, zaboravlja
U trenutku tijelo ono, usta neka
Što su tebi pripadali
Od početka

Zaboravlja se, zaboravlja
Ova ruka što me grije
Zagrliće nekog stranca
Ko što nikog nije prije

Zaboravlja se, zaboravlja
Ono sveto - najtajnije
I sve naše lude noći
Kao da ih bilo nije

Zaboravlja se, zaboravlja
Što je sada ljubav tvoja
Mlada dugo
Mala topla uspomena
Vjetar s juga

Zaboravlja se, zaboravlja
Ova ruka što me grije
Zagrliće nekog stranca
Ko što nikog nije prije

Zaboravlja se, zaboravlja
Ono sveto - najtanjnije
I sve naše lude noći
Kao da ih bilo nije

Zaboravlja se, zaboravlja
Još si noćas bila samnom topla nada
Preko svega snjeg će pasti
Moja draga

Arsen Dedić

 

[Rujevit]

Dobro vece svima.
@Kaa, ne ljuti se, bez brige kad se ja nisam naljuto sto bi ti.Nisi mislio nista lose,tvoje je pravo da komentarises

 

[Rujevit]

Ne daj se Ines

Ne daj se godinama moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
Jer jos ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljedeceg jutra oko devet do stanice
I rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
U vecernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines

Dugo je pripremano nase poznanstvo
I onda slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica, lose prikrivena zelja
tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke
prostakuso i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena u zraku kao naranca
kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovic
Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
Upotreba zajednicke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko trazi"

Ne daj se Ines

Evo me ustajem tek da okrenem plocu
Da li je to nepristojno u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdrazi pocetak
Raspolazem s jos milion njeznih
i bezobraznih podataka nase mladosti
koja nas pred vlastitim ocima vara, i krade, i napusta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
odlazeci da se pocesljas u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice

Znam da ce jos biti mladosti,
ali ne vise ovakve - u prosjeku 1938
tisucudevetstotridesetosma
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta ce mi mladost tesko pasti
A bit ce ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno
A ponovo pocinje kisa,
kao sto vec kisi u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se mijesaju
Glas majke prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Jos malo setnje uz more i gotovo

Ne daj se Ines

Arsen Dedic

 

[Rujevit]

Veceras nisam bas sav svoj.Nesto mi je ceo dan tmuran.U skladu sa tim evo i nesto iz Ducicevog dela "Blago cara Radovana"

Ogled o ljubavi :

Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav najveća utopija ...
U ljubavi nema ničeg razumnog ...
Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i razabiranja ...
O ljubavi se ne može govoriti pametno, jer ljubav nije stvar pameti nego osećanja; a zato što je ljubav istinska samo kad je slepa, ona ne podleže nikakvim merama razuma ...
Žena ne zna šta je to uopšte život, ni opšta sreća, ni opšti ideal ...
Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka (muškarca)...
Žena je goli instinkt, a tu sva merila razuma unapred propadaju...

 

[angely]

KAD UMREM


Kad umrem želim tvoje ruke na svojim očima:
želim svjetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svježina,
da osjetim nježnost što izmijeni moji sudbinu.

Hoću da živiš dok te uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vjetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastaviš hodati pijeskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi živjeti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvjetaj i dalje rascvjetana,

da bi dosegla sve što ti moja ljubav naređuje
da bi sjena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome pjevanju

Pablo Neruda

 

[Rujevit]

Najtuznija pesma

znam za neizmerne i bolne samoce,
kad sat mre necujno,kao cvet sto vene,
i kad srce prazno prestaje da hoce
ni vence pobede ni ljubavi zene.

znam za neprohodne samoce bez daha,
kad konci sa svacim padnu pokidani,
i u kojim srce zastane od straha;
kad svemu oko nas izgledamo strani.

kad nas oci stvari ravnodusno motre,
i dusa pred sobom prestravljena stane;
i sopstvena povest kad se cela potre;
i kad je od leda suza koja kane.

ni seme u brazdi ni stopa na putu,
i kako je teska sena koju vucem!
kanda tudje srce bije u mom kutu?
sve svetle palate zivota pod kljucem!...

vaj,koliko puta umireno?ko bi
znao za sve tmine pod suncem! i zna li
iko sva bespuca u sutonu dobi?...
i kako smo cesto oci zatvarali...

-jovan ducic-

 

[Rujevit]

PESMA O ZENI


Njeno je srce puno oficira kao kula u Damasku, i trgovaca kao pijaca u Bagdadu, i laznih artista kao luka u Damasku.

Njeni je ljubavnici posipaju mirisima iz Jafe, i kite perjem iz Bruse, i vesaju joj djerdane iz Samare, i zalivaju je vinom sa Kipra.Na nokte ruku i nogu mecu joj rumeni bakam iz Angore.

A ona je nekada bila kraljica u jednoj zemlji s onu stranu peska.Kad su je proterali, nesreca je dovela u ovaj grad gde je dosla iduci stotinu dana za necijim dromedarima.

Na pesku celim putem kud je prosla, ostale su svuda njene sitne stope nalivene suncem, kao male lokve nalivene istopljenim srebrom.

Kad je u ulici tog grada srela jednog stranca, poznade u njemu svog prvog ljubavnika iz negdasnjeg svog kraljevstava.On je jos nosio na svom palcu njen teski prsten.

Tada se zacereka kao bludnica, i zaplaka tiho, kao kraljica.

 

[Rujevit]

Naravno Ducic

 

[Thierry]

Ajzak-Bekam
....znaci ide nesto ovako.....
Svi biste hteli da vas je*e bekam,u cma* i u pi*ku

 

[Rujevit]

Ajzak-Bekam
....znaci ide nesto ovako.....
Svi biste hteli da vas je*e bekam,u cma* i u pi*ku

Ako nemas nista pametno da napises nemoj dolaziti ovde.

 

[angely]

Mali kameni nokturno

Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.

Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.

Nikada više nećes
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili očnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,
najubitačnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo među ženama.

Najstidljivija žena
koju sam sreo među devojkama.

Miroslav Antic

 

[Rujevit]

@angely, bas si pronasla pravu pesmu

Kacumi Tanaka

"Slucajni susreti"

Halejeva kometa pojavila se 1910.
(A ja sam se rodio godinu dana potom)
Njen period traje sedamdeset i sest godina
i sedam dana
pojavice se dakle ponovo 1986.

Procitah to i srce mi se rastuzi
Sva je prilika da nikada vise necu videti
ovu zvezdu
Verovatno je tako i sa ljudskim susretima.

Retko se susrecu srodne duse
jos redje naci ces pravu ljubav
Znam da ce se moj istinsko prijatelj pojaviti
tek posle moje smrti
i da je moja draga umrla pre
nego sto sam se rodio.

 

[angely]

* *

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče",tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema --
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.

1925.

Sergej Jesenjin

 

[Rujevit]

Rabindranat Tagore

GRADINAR 36

On mi došapnu: - Dragana, podigni oči svoje !
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: - Odlazi!
Ali on se ne pomače s mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.
Rekoh mu: - Ostavi me! Ali on ne ode.

Priljubio je svoje lice uz moje uho.
Pogledah ga i rekoh mu: - Neka te je sram!
Ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz.
Uzdrhtah i rekoh mu: - Drznuo si se i suviše!
Ali on nije znao za stid.

Udenu u kosu moju jedan cvet.
A ja mu rekoh: -
Ne pomaže ti ništa!
Ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa mog vrata i ode.
A ja plačem i pitam srce svoje:
- Zašto se ne vraća?

Toliko od mene za veceras.Do sutra pozdrav

 

[angely]

laku noc@rujevit

UZALUD JE BUDIM

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog izmeđju prstiju
Budim je zbog riječi koje peku grlo
Volim je ušima treba ići do kraja svijeta i naći rosu na travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovdje
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
Zbog anonimnih riječi trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete koja će možda
Biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmjeha u kamenu drugova zaspalih izmeđju dvije bitke
Kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je dio zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvjek sletjelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama djeteta koju volim
To dijete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud uzalud
Je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da joj kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pijesku

Branko Miljkovic

 

[angely]

Dobro vece

***

Sve te vodilo k meni
iz daljine, iz mraka
sve te vodilo k meni
već od prvih koraka.

mada ništa nisi rekla,
ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji i porijekla
sve je isto, sve je kao.

Sve te vodilo k meni
sve što rode samoće
mala primorska mjesta
isti pisci i ploče.

kad te baci kao lađu
noćni val do moga praga
nije bilo teško znati
da mi moraš biti draga
da mi moraš biti draga.

Sve te vodilo k meni
tvoje oči i usta
tvoje ljubavi mrtve
moja loša iskustva.

mi smo bili na početku
istim vinom opijeni
i kad si išla krivim putem
sve te vodilo k meni
sve te vodilo k meni.

Arsen Dedic