Juri pevac
kokošku po čičku
"Stani koko
da ti vidim oko".
kokošku po čičku
"Stani koko
da ti vidim oko".
-
- Popularno:
- Kako odlučujete o velikim kupovinama?
- Vucic - politika prkosne Srbije?
- Biokompatibilnost
- Istine Aleksandra Vučića
- Kako su procurela "Orličeva...
- FRANCUSKA ŠALJE KIJEVU "MIRAŽE"...
- Istine blokadera
- Da li ste ostvarili svoje želje i snove...
- Filmska uspomenara - Ralf Fajns
- Počinje poslednji čin Orbanove...
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
"odakle ti samo taj kamenčić u trbuhu pomoću kojega letiš? u taj sam te kamenčić zavoljela." - Dorta Jagić
"učini ovaj svijet našim. prilagodi ga nama. baš nama.
na moj zahtjev.
uvuci ga sa sobom u krevet. pokupi ga putem kući, kao masovnu histeriju.
zavedi se idejom.
mimikom i tikovima doziraj fanatizam u očima.
uvijek je velik put kad ga treba prijeći godinama." - Marija Andrijašević
"učini ovaj svijet našim. prilagodi ga nama. baš nama.
na moj zahtjev.
uvuci ga sa sobom u krevet. pokupi ga putem kući, kao masovnu histeriju.
zavedi se idejom.
mimikom i tikovima doziraj fanatizam u očima.
uvijek je velik put kad ga treba prijeći godinama." - Marija Andrijašević
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Potonulo
Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, noćas, da dignu iz moje dubine sve što je
bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.
Andrić
Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, noćas, da dignu iz moje dubine sve što je
bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.
Andrić
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
Vremena su prustovska
Svaki me pogled u stranu, gdje rubom oka uhvatim dio
predmeta, pokreta, sliku, odbacuje unatrag u sjećanje.
Sakupljam krpice prošlosti, bljeskove nekadašnje
unutrašnjosti i povremeno mi se čini da bih mogla
poludjeti ako sve to odjednom nasrne na mene. Kao da
nema niti jedan potpuno novi trenutak koji ne bi nosio
ulomke nekadašnjih, kao krhotine koje vrcaju iz pijeska
(kakve su me oluje obuzele?) i ja ne znam što učiniti
s njima.
Zapisujem li, ne valja. Ne zapisujem li, ne valja.
Nemirna sam ovako i onako, a sjećanje se ne da obuzdati.
Htjela bih sadašnjost, utihu, prisutnost samo u ovome
trenutku. Sada i ovdje, sada i ovdje, ponavljaju šarene
ptice na hakslijevskom otoku, ponavljaju priručnici
samopomoći, ponavlja moja najbolja prijateljica, sada i
ovdje. Sada koje se ne da razdvojiti od jednom, nekoć,
onomad, bilo kad, ovdje koje priziva tamo, drugdje,
gdje ima te sabranosti na sada i ovdje?
Svakodnevno radim na svojoj knjizi. S brzinom i
lakoćom. Sve zaboravljene rečenice, one koje sam
ispisivala u polusnu, koje bi iskrile u bljeskovima
nadahnuća. Koje sam izgovarala glasno (samoj sebi) i
tiho (samo rijetko drugima) i koje su bile sačinjene od
samoga zvuka, naviru ovih dana (jesen je) na mene kao
na obalu.
Voda sam. Nemam obale. Razlijevam se. Nemam granicu.
- Aida Bagić -
Svaki me pogled u stranu, gdje rubom oka uhvatim dio
predmeta, pokreta, sliku, odbacuje unatrag u sjećanje.
Sakupljam krpice prošlosti, bljeskove nekadašnje
unutrašnjosti i povremeno mi se čini da bih mogla
poludjeti ako sve to odjednom nasrne na mene. Kao da
nema niti jedan potpuno novi trenutak koji ne bi nosio
ulomke nekadašnjih, kao krhotine koje vrcaju iz pijeska
(kakve su me oluje obuzele?) i ja ne znam što učiniti
s njima.
Zapisujem li, ne valja. Ne zapisujem li, ne valja.
Nemirna sam ovako i onako, a sjećanje se ne da obuzdati.
Htjela bih sadašnjost, utihu, prisutnost samo u ovome
trenutku. Sada i ovdje, sada i ovdje, ponavljaju šarene
ptice na hakslijevskom otoku, ponavljaju priručnici
samopomoći, ponavlja moja najbolja prijateljica, sada i
ovdje. Sada koje se ne da razdvojiti od jednom, nekoć,
onomad, bilo kad, ovdje koje priziva tamo, drugdje,
gdje ima te sabranosti na sada i ovdje?
Svakodnevno radim na svojoj knjizi. S brzinom i
lakoćom. Sve zaboravljene rečenice, one koje sam
ispisivala u polusnu, koje bi iskrile u bljeskovima
nadahnuća. Koje sam izgovarala glasno (samoj sebi) i
tiho (samo rijetko drugima) i koje su bile sačinjene od
samoga zvuka, naviru ovih dana (jesen je) na mene kao
na obalu.
Voda sam. Nemam obale. Razlijevam se. Nemam granicu.
- Aida Bagić -
gost 236766
Primećen član
- Poruka
- 826
...
PESMA O NEBESKOM NAPADU
Ja sam odsutan, ali u dnu te odsutnosti
nesto ceka na mene.
I to cekanje je drugi oblik prisutnosti,
cekanje na moj povratak.
Nalazim se u drugim predmetima.
Putujem i razdajem pomalo svoj život
nekom drvecu i nekom kamenju
koje me mnogo godina cekalo.
Iznemogli su cekajuci me i posedali su.
Ja jesam i nisam.
Odsutan sam i prisutan u stanju cekanja,
oni bi hteli moj jezik da se izraze
i ja bih hteo njihov, da ih izrazim.
Eto nesuglasice, grozne nesuglasice.
Pun teskobe i placa,
ulazim pomalo u ove biljke,
ostavljam svoju odecu,
meso s mene otpada
i moj kostur se ponovo odliva u koru
evo, predstavljam stablo.
Koliko puta sam se preobrazio u druge stvari...
To je bolno i puno nežnosti.
Mogao bih kriknuti, ali bi se prestrašio preobrazaj.
Treba motriti tišinu. Cekati u tišini.
V. H.
PESMA O NEBESKOM NAPADU
Ja sam odsutan, ali u dnu te odsutnosti
nesto ceka na mene.
I to cekanje je drugi oblik prisutnosti,
cekanje na moj povratak.
Nalazim se u drugim predmetima.
Putujem i razdajem pomalo svoj život
nekom drvecu i nekom kamenju
koje me mnogo godina cekalo.
Iznemogli su cekajuci me i posedali su.
Ja jesam i nisam.
Odsutan sam i prisutan u stanju cekanja,
oni bi hteli moj jezik da se izraze
i ja bih hteo njihov, da ih izrazim.
Eto nesuglasice, grozne nesuglasice.
Pun teskobe i placa,
ulazim pomalo u ove biljke,
ostavljam svoju odecu,
meso s mene otpada
i moj kostur se ponovo odliva u koru
evo, predstavljam stablo.
Koliko puta sam se preobrazio u druge stvari...
To je bolno i puno nežnosti.
Mogao bih kriknuti, ali bi se prestrašio preobrazaj.
Treba motriti tišinu. Cekati u tišini.
V. H.
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
Pa to je krasno
Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je sijecanj ili januar,
ne sjecam se vise.
pozvan u tudji stan,
sjedim u njezinoj sobi bez svijetla,
ona,u opasnoj dobi,
a ja,poput pijetla.
Pricam joj pjesme..
Ona se divila bedrima,
dojkama,kukovima,
svim svojim sokovima.
Ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
Jedino sto je znala reci:
"Pa to je krasno!".
A meni je sve bilo jasno,
i uzasno i strasno i zao,
da mi se vrate rijeci
sto sam joj rekao,
ali bilo je vec kasno..
Ona je lezala pored kamina
i kao da se kaje,
rumena od vatre,vina,
plakala je
i nehoteci,grijesila je
milujuci jastuk,
mislec` pritom da sam vuk
koji ce skociti..
A ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan,tek nesto popiti
i sjedio sam potpuno miran.
Dosada je glodala tisinu,
vatra se jarcala u kaminu.
A ona je pricala o svojoj macki
i o ludnici u diskicu,
o nekom crnom mladicu
koji ima kola
i pola milijuna na knjizici..
I meni je sad,stvarno,sve bilo jasno
i rekao sam djevojcici:
"Pa to je krasno..pa to je,doista,krasno".
I otisao sam..
padajuci sa snijegom na ulici.
Enes Kišević
Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je sijecanj ili januar,
ne sjecam se vise.
pozvan u tudji stan,
sjedim u njezinoj sobi bez svijetla,
ona,u opasnoj dobi,
a ja,poput pijetla.
Pricam joj pjesme..
Ona se divila bedrima,
dojkama,kukovima,
svim svojim sokovima.
Ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
Jedino sto je znala reci:
"Pa to je krasno!".
A meni je sve bilo jasno,
i uzasno i strasno i zao,
da mi se vrate rijeci
sto sam joj rekao,
ali bilo je vec kasno..
Ona je lezala pored kamina
i kao da se kaje,
rumena od vatre,vina,
plakala je
i nehoteci,grijesila je
milujuci jastuk,
mislec` pritom da sam vuk
koji ce skociti..
A ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan,tek nesto popiti
i sjedio sam potpuno miran.
Dosada je glodala tisinu,
vatra se jarcala u kaminu.
A ona je pricala o svojoj macki
i o ludnici u diskicu,
o nekom crnom mladicu
koji ima kola
i pola milijuna na knjizici..
I meni je sad,stvarno,sve bilo jasno
i rekao sam djevojcici:
"Pa to je krasno..pa to je,doista,krasno".
I otisao sam..
padajuci sa snijegom na ulici.
Enes Kišević
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
Čuvar cvijetnih polja
Ti vjerovatno ne znas da je ovdje noc prekratka
da pjesmu o nama zapocnem,
a preduga da u san zapadnem
jer..ja se,jos uvijek,o snovima raspitujem..
I nijesam siguran-
postojis li ti zbog mojih rana,
il` postojim ja
-tek zbog tvojih osama?
Bice prije da smo obadvoje odraz
Tvorceve moci i prkosa ovom nistavilu,
sto narasta i pluta okolo..
Poslao sam ti jedan strucak pjesme po ptici sjelici
koja nikad nije naucila mirovati i tugovati.
Od koje sam cuo
da je ljepse pjevati u olujama
no krestati u zlatnim kavezima.
Obraduj joj se k`o dijete u snu - uoci Bajrama..
Tokom mojih neprospavanih noci,
tokom mog dobrovoljnog izgnanstva,
u ropstvu u kom sam vjerno sluzio
bio sam cuvar polja cvijetova.
Skrivao laticu po laticu,da ti uzglavlje ukrasim,
da ti nesanice objasnim,
..da ne tumaras sama i uplasena nocu,
po uspomenama..podno opustosenih sela
i po mezaristima,sto umesto usjeva po Bosni nicu.
Ne,ne moras varati-da bi gorcinu osjetila.
Dovoljno je podijeliti tamnine noci udvoje,
vjesto se skrivat` u izmisljenoj prici.
Jutrom,s` gorcinom trpjeti sopstvene trepavice..
Kazu,da ljubav nikad nece pobijediti.
Pa ipak,dobro je da je tu..da je ima,
da nas prihvati,kako bi mogli dalje
u susret sebi i svojoj samospoznaji.
Rezovi na srcu,
il` sami smladjuju il` gutaju..
Nema magicnih konaca niti tudjih oslonaca.
Moras punim zivotom-na zivot,bolom-na bol.
Rane ne pokazuj-tudji pogledi zarazu prenose..
Pjevaj i kada suza krene
i uspomene zalijevaj za one
koji ce nas po tragovima pominjati..
Mirise na ponovnu jesen,ni nalik na nase jeseni.
Udahni joj dio sjecanja,
nek` u njima ptice beskucnice prenoce
i zelene tuge uminu..
Udahni im prokrijumcarene snove u letu ptice skitnice,
koja je zaboravila na svoje zgariste..
H.Džananović-Drinski
...
Čuvar cvijetnih polja
Ti vjerovatno ne znas da je ovdje noc prekratka
da pjesmu o nama zapocnem,
a preduga da u san zapadnem
jer..ja se,jos uvijek,o snovima raspitujem..
I nijesam siguran-
postojis li ti zbog mojih rana,
il` postojim ja
-tek zbog tvojih osama?
Bice prije da smo obadvoje odraz
Tvorceve moci i prkosa ovom nistavilu,
sto narasta i pluta okolo..
Poslao sam ti jedan strucak pjesme po ptici sjelici
koja nikad nije naucila mirovati i tugovati.
Od koje sam cuo
da je ljepse pjevati u olujama
no krestati u zlatnim kavezima.
Obraduj joj se k`o dijete u snu - uoci Bajrama..
Tokom mojih neprospavanih noci,
tokom mog dobrovoljnog izgnanstva,
u ropstvu u kom sam vjerno sluzio
bio sam cuvar polja cvijetova.
Skrivao laticu po laticu,da ti uzglavlje ukrasim,
da ti nesanice objasnim,
..da ne tumaras sama i uplasena nocu,
po uspomenama..podno opustosenih sela
i po mezaristima,sto umesto usjeva po Bosni nicu.
Ne,ne moras varati-da bi gorcinu osjetila.
Dovoljno je podijeliti tamnine noci udvoje,
vjesto se skrivat` u izmisljenoj prici.
Jutrom,s` gorcinom trpjeti sopstvene trepavice..
Kazu,da ljubav nikad nece pobijediti.
Pa ipak,dobro je da je tu..da je ima,
da nas prihvati,kako bi mogli dalje
u susret sebi i svojoj samospoznaji.
Rezovi na srcu,
il` sami smladjuju il` gutaju..
Nema magicnih konaca niti tudjih oslonaca.
Moras punim zivotom-na zivot,bolom-na bol.
Rane ne pokazuj-tudji pogledi zarazu prenose..
Pjevaj i kada suza krene
i uspomene zalijevaj za one
koji ce nas po tragovima pominjati..
Mirise na ponovnu jesen,ni nalik na nase jeseni.
Udahni joj dio sjecanja,
nek` u njima ptice beskucnice prenoce
i zelene tuge uminu..
Udahni im prokrijumcarene snove u letu ptice skitnice,
koja je zaboravila na svoje zgariste..
H.Džananović-Drinski
...
Poslednja izmena:
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
završit ću promatrajući ovo posve objektivno
(konzumeristički alter ego)
mislila sam da će biti lako.
zaskočila me ulična rasvjeta...
ne, ne, ne, treba zabraniti ovo poetsko u meni.
šugavo je.
zaškočio me električni stup, ovaj što provodi rasvjetu do konačnog
odredišta.
bijeli renault 4 ostavljen na sredini ceste.
baš poput nas u onom mom snu.
i sve je bilo puno pjene iz aparata za gašenje vatre.
firefighter. sviđa mi se kako amerikanci izgovore to: fajrfajtr.
ja bih jednog fajrfajtera.
al' da nastavim sad...
sjela sam preko puta, na autobusnu stanicu i stala promatrati
kuću iz koje ćemo se iseliti evo, svaki čas.
mi andrijaševići, **** mater, nomadi. pravi.
'ko zna što nas je zadržalo ovdje punih deset godina.
ni lustere nemamo po sobama.
i počnem plakati. ono, zapravo. sjedim negdje iza ponoći
na autobusnoj stanici preko puta svoje kuće i plačem.
i ne bi mi smetalo da nisam plakala i jučer i prekjučer i onaj dan prije
prekjučer i da nisam počela zaključivati kako sam nakljukana depresijom.
odgojnom. i usput, k'o bog, oplakujem beton.
ne znam ime poštara. uvijek ga zovem boro, al' boro je bio prvi poštar
ikad i nije imao ruku.
zalutala sam u vlastitoj ulici.
prometova sedamnaestica vozi prema garaži.
a ja plačem kako smo se počeli rasipati.
moj novi mobitel, moje nove cipele, moja nova šminka i kaput.
napravila sam sve da mi bude dobro. ugodno.
iako... **** taj kaput. ustvari sam ga iskopirala od neke američke
glumice baš kad sam odlučila voljeti roza.
mislila sam da će biti lako.
mislila sam da će biti lako.
jednostavno.
i da ću biti voljena. najsebičnije što se može.
Marija Andrijašević
(konzumeristički alter ego)
mislila sam da će biti lako.
zaskočila me ulična rasvjeta...
ne, ne, ne, treba zabraniti ovo poetsko u meni.
šugavo je.
zaškočio me električni stup, ovaj što provodi rasvjetu do konačnog
odredišta.
bijeli renault 4 ostavljen na sredini ceste.
baš poput nas u onom mom snu.
i sve je bilo puno pjene iz aparata za gašenje vatre.
firefighter. sviđa mi se kako amerikanci izgovore to: fajrfajtr.
ja bih jednog fajrfajtera.
al' da nastavim sad...
sjela sam preko puta, na autobusnu stanicu i stala promatrati
kuću iz koje ćemo se iseliti evo, svaki čas.
mi andrijaševići, **** mater, nomadi. pravi.
'ko zna što nas je zadržalo ovdje punih deset godina.
ni lustere nemamo po sobama.
i počnem plakati. ono, zapravo. sjedim negdje iza ponoći
na autobusnoj stanici preko puta svoje kuće i plačem.
i ne bi mi smetalo da nisam plakala i jučer i prekjučer i onaj dan prije
prekjučer i da nisam počela zaključivati kako sam nakljukana depresijom.
odgojnom. i usput, k'o bog, oplakujem beton.
ne znam ime poštara. uvijek ga zovem boro, al' boro je bio prvi poštar
ikad i nije imao ruku.
zalutala sam u vlastitoj ulici.
prometova sedamnaestica vozi prema garaži.
a ja plačem kako smo se počeli rasipati.
moj novi mobitel, moje nove cipele, moja nova šminka i kaput.
napravila sam sve da mi bude dobro. ugodno.
iako... **** taj kaput. ustvari sam ga iskopirala od neke američke
glumice baš kad sam odlučila voljeti roza.
mislila sam da će biti lako.
mislila sam da će biti lako.
jednostavno.
i da ću biti voljena. najsebičnije što se može.
Marija Andrijašević
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
PRISUTAN KAO SVJETLO BEZ GLASA
Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.
Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlo bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti,
sad,
ovoga časa.
Enes Kisevic
Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.
Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlo bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti,
sad,
ovoga časa.
Enes Kisevic
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
Ne budim te tek tako...
Nocas je ulicama nasega grada
Prolazila kocija bijela,
I bijela mecava vije
Mutan dan…
Do utajene sobe nase stare ljubavi
Trpim svoje,i tudje sto me bije,
I mrzlo mi je u srcu…
Ne treba rakije-ne grije!
Za tebe ljubavi govorim ove rijeci.
Za tebe koju nosim u mozgu,
Ko uzarenu kuglu djetinjstva,
Ko ranu koju sam bolovao toliko puta.
Za tebe koja si dio mene:
Duboko ukopana skoljka u kamenu.
Miris borovine zauvjek zaboden u krv moju prokletu.
Za tebe,zbog tebe,zbog sebe.
Predlazem da saberemo nase siromastvo
U dodir koji lijeci nasa srca,
U koja je rdja pala s bijelom igrom u samoci.
Moj kriz placa racun ove noci.
Ne kuni me imenom na koje je moja krv postala imuna..
Oguli narandzu,operi lice.
Otvori se utjeho-zagrli me jako.
I probudi se dragana,
Ne budim te tek tako.
Za tebe ljubavi govorim ovu pjesmu,
Za tebe koja si dio mene:
Duboko ukopana skoljka u kamenu,
Za tebe sto u toplim rukama nosis ruze nijeme,
I prosipas ih u suhu fontanu.
Za tebe,zbog tebe,zbog Prevera,
Zbog svih pjesnika ljubavnih stihova,
I uprkos njima …
Ne budim te tek tako.
Otvori oci ljubavi i pogledaj kroz prozor
Vani su zasijale gorcine,
Tumaraju pomrcine i studen
I bijela mecava u gradu vije
Mutan dan.
Pa i srce je pocelo sumjeti:
Divljak- ovdje je kvar!
Ne treba rakije-ne grije.
Dok bije u njedrima dobro nam je .
Gledaj !Nemoj da ti trazim oci
Primakni se blize,jos blize
Zagrli me ljubavi,zagrli me jako!
I probudi se vec jednom,
Ne budim te tek tako.
Uzalud,uzalud,uzalud,
Uzalud je budim…
Rade Šerbedžija
...
Ne budim te tek tako...
Nocas je ulicama nasega grada
Prolazila kocija bijela,
I bijela mecava vije
Mutan dan…
Do utajene sobe nase stare ljubavi
Trpim svoje,i tudje sto me bije,
I mrzlo mi je u srcu…
Ne treba rakije-ne grije!
Za tebe ljubavi govorim ove rijeci.
Za tebe koju nosim u mozgu,
Ko uzarenu kuglu djetinjstva,
Ko ranu koju sam bolovao toliko puta.
Za tebe koja si dio mene:
Duboko ukopana skoljka u kamenu.
Miris borovine zauvjek zaboden u krv moju prokletu.
Za tebe,zbog tebe,zbog sebe.
Predlazem da saberemo nase siromastvo
U dodir koji lijeci nasa srca,
U koja je rdja pala s bijelom igrom u samoci.
Moj kriz placa racun ove noci.
Ne kuni me imenom na koje je moja krv postala imuna..
Oguli narandzu,operi lice.
Otvori se utjeho-zagrli me jako.
I probudi se dragana,
Ne budim te tek tako.
Za tebe ljubavi govorim ovu pjesmu,
Za tebe koja si dio mene:
Duboko ukopana skoljka u kamenu,
Za tebe sto u toplim rukama nosis ruze nijeme,
I prosipas ih u suhu fontanu.
Za tebe,zbog tebe,zbog Prevera,
Zbog svih pjesnika ljubavnih stihova,
I uprkos njima …
Ne budim te tek tako.
Otvori oci ljubavi i pogledaj kroz prozor
Vani su zasijale gorcine,
Tumaraju pomrcine i studen
I bijela mecava u gradu vije
Mutan dan.
Pa i srce je pocelo sumjeti:
Divljak- ovdje je kvar!
Ne treba rakije-ne grije.
Dok bije u njedrima dobro nam je .
Gledaj !Nemoj da ti trazim oci
Primakni se blize,jos blize
Zagrli me ljubavi,zagrli me jako!
I probudi se vec jednom,
Ne budim te tek tako.
Uzalud,uzalud,uzalud,
Uzalud je budim…
Rade Šerbedžija
...
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
Ta ljubav
Tu ljubav..
Izvlačila sam ispod šina
brzih vozova.
Spašavala je,
a sama sam je tamo ostavljala.
Tu ljubav,
u more sam bacala.
Birala sam najveće uzbrdice,
najviše uzvišice
sa koje ću je zakotrljati.
Nosila sam je vodi
i kamenju.
Šta nisam sve radila
da je izgubim,
a ona se uporno
vukla za mnom,
stalno mi se vraćala.
Čeka me pred kućom,
a neće unutra.
Spava sa mnom,
a neće da me zagrli.
Budi me,
samo da me podseti
da postoji.
Vislava Šimborska
...
Ta ljubav
Tu ljubav..
Izvlačila sam ispod šina
brzih vozova.
Spašavala je,
a sama sam je tamo ostavljala.
Tu ljubav,
u more sam bacala.
Birala sam najveće uzbrdice,
najviše uzvišice
sa koje ću je zakotrljati.
Nosila sam je vodi
i kamenju.
Šta nisam sve radila
da je izgubim,
a ona se uporno
vukla za mnom,
stalno mi se vraćala.
Čeka me pred kućom,
a neće unutra.
Spava sa mnom,
a neće da me zagrli.
Budi me,
samo da me podseti
da postoji.
Vislava Šimborska
...
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
Ikona
Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi
i neke moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat..
Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri,
daleko u nepovrat.
Možda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.
A posle,da jedno drugome
malo lepog i dodamo,
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.
Nikada neću,zbog tebe
ici da ločem rum,
ni da sročim za večnost
najbolju pesmu kraj čaše.
Malo mi se osmehni,
kad se vratiš niz drum..
i nemoj da mi mašeš.
Ni ja necu da mašem..
Miroslav Antić
Ikona
Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi
i neke moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat..
Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri,
daleko u nepovrat.
Možda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.
A posle,da jedno drugome
malo lepog i dodamo,
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.
Nikada neću,zbog tebe
ici da ločem rum,
ni da sročim za večnost
najbolju pesmu kraj čaše.
Malo mi se osmehni,
kad se vratiš niz drum..
i nemoj da mi mašeš.
Ni ja necu da mašem..
Miroslav Antić
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Takva sam ja
Odavno sam, sugrađani čestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mržnja i ljubavi
i ćutanja i romora.
Za vašu borbu životnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, međutim, večno žedno
svega onoga čega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo čas spokojstva.
Ni za sreću ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da živim
samo od življenja;
jer ni za šta čega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj životni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
života ja bih zadržala krug,
jer boli mene ipak čudesno
sto će me jednom nestati.
Ni srca nemam vašeg, sugrađani čestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noć hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti će ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.
Desanka Maksimović
Odavno sam, sugrađani čestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mržnja i ljubavi
i ćutanja i romora.
Za vašu borbu životnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, međutim, večno žedno
svega onoga čega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo čas spokojstva.
Ni za sreću ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da živim
samo od življenja;
jer ni za šta čega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj životni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
života ja bih zadržala krug,
jer boli mene ipak čudesno
sto će me jednom nestati.
Ni srca nemam vašeg, sugrađani čestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noć hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti će ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.
Desanka Maksimović
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
Kada sam je video..
Kada sam je prvi put video,rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
koja ostaje bez svetla,kada ona sklopi oci".
Ta devuska visoka kao podzemna zeleznica
i lepa kao da uopste ne postoji.
.............
Visoko u nebu setim se da ne umem leteti,
prodjem glavom kroz zid i vidim da sam pogresio.
Tad zviznem nogom mesec iznad grada
i trceci obilazim mesto gde cemo imati sastanak
za nekoliko dana..
.............
Kada sam je drugi put video,rekao sam:
"Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu".
Obecala je da ce doci ako bude lepo vreme.
Brinuo sam o vremenu,pisao svim
meteoroloskim stanicama,
svim postarima,svim pesnicima,a narocito sebi
da se kise zadrze u zabacenim krajevima..
Bojao sam se da preko noci ne izbije rat,
jer na svasta su spremni oni koji hoce
da ometu nas sastanak.
Sastanak koji kasni citavu moju mladost.
Te noci sam nekoliko vekova strepeo za tu zenu,
tu zenu sa dve senke,
od kojih je jedna mracnija i nosi moje ime.
Sad se citav grad okrece za Mojom Poezijom,
koju sam davno sreo na ulici i pitao:
"Gospodjice,osecam se kao stvar koju ste izgubili..
Da nisam mozda ispao iz vase tasne?"
Ja sam njen licni pesnik,kao sto ona ima i licne ljubavnike.
Volim je vise no sto mogu da izdrzim,
vise od mojih rasirenih ruku..
Matija Bećković
...
Kada sam je video..
Kada sam je prvi put video,rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
koja ostaje bez svetla,kada ona sklopi oci".
Ta devuska visoka kao podzemna zeleznica
i lepa kao da uopste ne postoji.
.............
Visoko u nebu setim se da ne umem leteti,
prodjem glavom kroz zid i vidim da sam pogresio.
Tad zviznem nogom mesec iznad grada
i trceci obilazim mesto gde cemo imati sastanak
za nekoliko dana..
.............
Kada sam je drugi put video,rekao sam:
"Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu".
Obecala je da ce doci ako bude lepo vreme.
Brinuo sam o vremenu,pisao svim
meteoroloskim stanicama,
svim postarima,svim pesnicima,a narocito sebi
da se kise zadrze u zabacenim krajevima..
Bojao sam se da preko noci ne izbije rat,
jer na svasta su spremni oni koji hoce
da ometu nas sastanak.
Sastanak koji kasni citavu moju mladost.
Te noci sam nekoliko vekova strepeo za tu zenu,
tu zenu sa dve senke,
od kojih je jedna mracnija i nosi moje ime.
Sad se citav grad okrece za Mojom Poezijom,
koju sam davno sreo na ulici i pitao:
"Gospodjice,osecam se kao stvar koju ste izgubili..
Da nisam mozda ispao iz vase tasne?"
Ja sam njen licni pesnik,kao sto ona ima i licne ljubavnike.
Volim je vise no sto mogu da izdrzim,
vise od mojih rasirenih ruku..
Matija Bećković
...
gost 236766
Primećen član
- Poruka
- 826
...
Blah,
gde bas na (n)ovo-me Kraju da mi (p)ostave (kao dvolicnu Mogucnost) --> Desanku ILI Ma(n)tiju (?!)
Evo cveta
dovoljno smelog
da mirise
na praznom mestu
& u uspomeni
B.M.
Blah,
gde bas na (n)ovo-me Kraju da mi (p)ostave (kao dvolicnu Mogucnost) --> Desanku ILI Ma(n)tiju (?!)
Evo cveta
dovoljno smelog
da mirise
na praznom mestu
& u uspomeni
B.M.
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
Prozac
vratit ćeš se i treći put.
aterirati na vjetrovitu terasu hotela na granici
s malim flajšmašinama u torbi za poklon.
ući u ovu neurotičnu igru kroz rukave
seoskih vjenčanica na štriku.
znaš, dok si u americi
moja i tvoja mama umiru od niskoga tlaka
dok ja sjedim na vidovitim jajima televizora.
još samo iz navike
petkom odnesem da nam se ona prva šaputanja
u skloništu urežu u rižu
za tvog gastarbajterskog učitelja.
i to je sve.
opet ćeš kasniti na igru vjenčanja,
nervozno će kašljati uzvanici.
obred bi trebala voditi jedna generalićeva slika,
jer on je hrvatski naivac, baš kao i ja.
doći ćeš i treći put i poljubit ću te
u usta neženstveno.
ovoga puta mi se skorio debeo zaštitni sloj bodlera na usnama.
Dorta Jagić ( iz zbirke pesama Đavo i Usidjelica )
vratit ćeš se i treći put.
aterirati na vjetrovitu terasu hotela na granici
s malim flajšmašinama u torbi za poklon.
ući u ovu neurotičnu igru kroz rukave
seoskih vjenčanica na štriku.
znaš, dok si u americi
moja i tvoja mama umiru od niskoga tlaka
dok ja sjedim na vidovitim jajima televizora.
još samo iz navike
petkom odnesem da nam se ona prva šaputanja
u skloništu urežu u rižu
za tvog gastarbajterskog učitelja.
i to je sve.
opet ćeš kasniti na igru vjenčanja,
nervozno će kašljati uzvanici.
obred bi trebala voditi jedna generalićeva slika,
jer on je hrvatski naivac, baš kao i ja.
doći ćeš i treći put i poljubit ću te
u usta neženstveno.
ovoga puta mi se skorio debeo zaštitni sloj bodlera na usnama.
Dorta Jagić ( iz zbirke pesama Đavo i Usidjelica )
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
...
MIslim da ne znaš...
Na izmaku noci
Beograd podseca na mirno more.
Pospani grad
spokojno dise u tisini.
Noc ponekad ume da zaboli
kao neprijatno pitanje.
Tisina deluje na bubne opne
opasnije od najvece buke.
Kao napolitanke naslagane,
kao domine sa prozorima
zabodene u srce betona,
kao kosarkasi oko kojih
stoje fudbaleri,
iza starih beogradskih krovova
strce soliteri.
Neko je ove noci bio budan
umesto nas..
Policijska patrola,naprimer,
krstari kao i obicno.
Semafori kao neki propali pijanci
namiguju na prazno.
Fabricki dimnjaci ljuljaju se pospano,
samo sto se ne sruse od umora..
Nocni autobus vuce na jedno brdo
gomilu promasenih profesija.
Cuje se lavez usamljenih pasa,
svih vera i konfesija.
Iz jednog kafea svira neka muzika
tuzna,
tipicno balkanska:
ona je otisla sa drugim
i ostavila u njemu
pakao..
Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marica ,
on je celu noc pio i plakao.
Otici kod psihijatra,u Srbiji je veoma sramota.
Zato je svaka pesma u mojoj zemlji
iskrena ispovest idiota,
ostavljenog
-zato sto voli da bude ostavljen,
takav je to mentalitet.
Sve drugo,osim poraza
je neuspeh,
atak na identitet..
Biti na vreme ostavljen smatra se
najvecim uspehom,
u zemlji koja je najvise ostavljenih ljudi
dala..
Mislim da ne znas gde si se zaista
rodila,
mislim da ne znas s kim imas posla
mala..
Mislim da ne znas...
/Nepoznat autor/
...
MIslim da ne znaš...
Na izmaku noci
Beograd podseca na mirno more.
Pospani grad
spokojno dise u tisini.
Noc ponekad ume da zaboli
kao neprijatno pitanje.
Tisina deluje na bubne opne
opasnije od najvece buke.
Kao napolitanke naslagane,
kao domine sa prozorima
zabodene u srce betona,
kao kosarkasi oko kojih
stoje fudbaleri,
iza starih beogradskih krovova
strce soliteri.
Neko je ove noci bio budan
umesto nas..
Policijska patrola,naprimer,
krstari kao i obicno.
Semafori kao neki propali pijanci
namiguju na prazno.
Fabricki dimnjaci ljuljaju se pospano,
samo sto se ne sruse od umora..
Nocni autobus vuce na jedno brdo
gomilu promasenih profesija.
Cuje se lavez usamljenih pasa,
svih vera i konfesija.
Iz jednog kafea svira neka muzika
tuzna,
tipicno balkanska:
ona je otisla sa drugim
i ostavila u njemu
pakao..
Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marica ,
on je celu noc pio i plakao.
Otici kod psihijatra,u Srbiji je veoma sramota.
Zato je svaka pesma u mojoj zemlji
iskrena ispovest idiota,
ostavljenog
-zato sto voli da bude ostavljen,
takav je to mentalitet.
Sve drugo,osim poraza
je neuspeh,
atak na identitet..
Biti na vreme ostavljen smatra se
najvecim uspehom,
u zemlji koja je najvise ostavljenih ljudi
dala..
Mislim da ne znas gde si se zaista
rodila,
mislim da ne znas s kim imas posla
mala..
Mislim da ne znas...
/Nepoznat autor/
...
Saskily
Primećen član
- Poruka
- 819
***
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогубе,
задивићемо светске колуте,
богове силне, камоли људе,
звездама ћемо померит' путе,
сунцима засут' сељенске стубе,
да у све кутове зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Santa Maria della Salute!
"Santa Maria della Salute"
Лаза Костић
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогубе,
задивићемо светске колуте,
богове силне, камоли људе,
звездама ћемо померит' путе,
сунцима засут' сељенске стубе,
да у све кутове зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Santa Maria della Salute!
"Santa Maria della Salute"
Лаза Костић
fitolend
Aktivan član
- Poruka
- 1.204
Ime je tvoje - u ruci ptica
Ime je tvoje - poljubac u oči
Marina Cvetajeva
Ime je tvoje - poljubac u oči
Marina Cvetajeva
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
Voleće me zbog onog što me uništava
zbog mača u mojim snovima
zbog prašine u mojim mislima
zbog bolesti koja buja u naborima moga uma
Svaki kompliment-uzima delić moje duše
Sarah Kane ( nije stih, ali je poezija (: )
zbog mača u mojim snovima
zbog prašine u mojim mislima
zbog bolesti koja buja u naborima moga uma
Svaki kompliment-uzima delić moje duše
Sarah Kane ( nije stih, ali je poezija (: )
Sicilijanac
Domaćin
- Poruka
- 4.825
Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Laza Kostic
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Laza Kostic
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
Ljeto nije sakralno
navaljivala si da nam se sve desi ovog ljeta.
da se preobratimo i molimo bojama.
ali, meni ljeto nije sakralno.
istina, pod mojim pršljenovima legu se
slikari prozeliti cijele godine,
ali tek pred proljetnu oluju grupiraju se i izlaze.
molila sam te: zaledi sva čula do idućeg proljeća!
u cik ekvinocija iz naših će nosnica briznuti krv saveza
i postat ćemo vlasnice betlehemskih tavana
s ergelom žutomodrih krilatih kobila.
nisi izdržala. na ljetni solsticij znatiželjno si zavirila
u nered sive sumnje u mojim riječima.
razočarana,
posljednje što si vidjela prije odlaska
bilo je kako pijani hodočasnik baca zapaljenu šibicu na slamu
i kako ja s pregačom, metlom i crnim usnama
rasčišćavam to betlehemsko zgarište.
Dorta Jagić
navaljivala si da nam se sve desi ovog ljeta.
da se preobratimo i molimo bojama.
ali, meni ljeto nije sakralno.
istina, pod mojim pršljenovima legu se
slikari prozeliti cijele godine,
ali tek pred proljetnu oluju grupiraju se i izlaze.
molila sam te: zaledi sva čula do idućeg proljeća!
u cik ekvinocija iz naših će nosnica briznuti krv saveza
i postat ćemo vlasnice betlehemskih tavana
s ergelom žutomodrih krilatih kobila.
nisi izdržala. na ljetni solsticij znatiželjno si zavirila
u nered sive sumnje u mojim riječima.
razočarana,
posljednje što si vidjela prije odlaska
bilo je kako pijani hodočasnik baca zapaljenu šibicu na slamu
i kako ja s pregačom, metlom i crnim usnama
rasčišćavam to betlehemsko zgarište.
Dorta Jagić
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
Poruka
Uzegli orasi pritiskaju usećerene trouglove.
Ornamenti poslastičarnice
Na uskom polju displeja krivudaju slova kao na kaldrmi.
Tu bih ja da zagnjurim za tebe,
da ti poklonim brod i pogled sa mog prozora,
da ti opišem jedno popodne od hiljadu malih koraka,
u crnim somotskim pantalonama,
da ti pokažem svoj novi šešir sličan snegu...
i da ostanem da ležim na leđima,
dok mi se zglobovi privikavaju
na noćno ulično osvetljenje.
Marka Tomić Đurić
Uzegli orasi pritiskaju usećerene trouglove.
Ornamenti poslastičarnice
Na uskom polju displeja krivudaju slova kao na kaldrmi.
Tu bih ja da zagnjurim za tebe,
da ti poklonim brod i pogled sa mog prozora,
da ti opišem jedno popodne od hiljadu malih koraka,
u crnim somotskim pantalonama,
da ti pokažem svoj novi šešir sličan snegu...
i da ostanem da ležim na leđima,
dok mi se zglobovi privikavaju
na noćno ulično osvetljenje.
Marka Tomić Đurić
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
"Nisam želela nikakvo cveće, samo sam želela
Da ležim sa podignutim rukama svojim, potpuno prazna.
Koja sloboda je to, nemaš pojma koja je to sloboda –
Spokoj je toliko veliki da te obmamnjuje,
A ništa ne traži, ni traku sa imenom, ni sitnicu"
"Strašna je stvar
biti toliko otvoren: to je kao da je moje srce
navuklo na sebe lice i odšetalo u svet."
Silvija Plat
Da ležim sa podignutim rukama svojim, potpuno prazna.
Koja sloboda je to, nemaš pojma koja je to sloboda –
Spokoj je toliko veliki da te obmamnjuje,
A ništa ne traži, ni traku sa imenom, ni sitnicu"
"Strašna je stvar
biti toliko otvoren: to je kao da je moje srce
navuklo na sebe lice i odšetalo u svet."
Silvija Plat
gost 248950
Buduća legenda
- Poruka
- 31.229
...I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konačno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću...
M.Bećković - Kad dođeš u bilo koji grad
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konačno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću...
M.Bećković - Kad dođeš u bilo koji grad
