Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
I saw a picture yesterday
You know the one we were laughing in the rain
Remember how it used to be
Remember you were still in love with me

But you turned away
And I start to cry
I'm lost without your love
And I won't survive
Don't leave me
Alone tonight
I'm lost without your love
And I won't survive

Don't leave me
Cause I won't survive
I'm lost without your love
And I won't survive

I can't believe that we are through
Is it someone else
Have you found somebody new
Cause in die inside
Every-time I close my eyes
And imagine myself living without you

But you turned the way
And I start to cry
I'm lost without your love
And I won't survive

Don't leave me
Alone tonight
I'm lost without your love
And I won't survive

Don't leave me
Cause I won't survive
I'm lost without your love
And I won't survive
 
Bilo je to kao da sipaš vodu po vetrokazu
šetam po podrumu do jednog noćnog kluba tražeći
nešto davno zaboravljeno
Otisak noge u osušenoj glini.
Uzaludna matematička formula.
Bilo je to kao da zoveš na ples spotičući se
o saksije.
"Smešno, Gospodine! Vi ste zapeli da svake godine
nađete ovaj Zamišljeni Festival, ovu Dolinu Tuge,
ove Neprivlačne Izvore. U poslednjem trenutku
tražite da Vam odlože put. Ovo
se dešava bez izuzetka. Bez izuzetka ponovo
upadate u razmišljanje o svetlim trenucima života
voća koje opada. Vi ćete se verovatno
uvek vraćati praznih ruku. Zar ne?"

Tua Forsström
 
Razgovor

-Ostani sa mnom.
-Ne mogu, ne postojim.
-Kako cu te naci?
-Doci ce drugi, prepoznat ces
ono sto je tvoje. I ja sam bio
to sto si htjela. Ponovila si onog sto je otisao,
ponovices mene u onome koji dolazi.
-Ipak, ostani sa mnom.
-Ne mogu ostati, ne mogu otici.
Na meni vec mrtav
sjedi netko drugi.

Zvonimir Golob
 
Ada Negri - Ludilo

S platan list pada, srce cempresa
susanj potresa,
to me ti zoves.

Oci nevidljive probodu senku, u me se zariju
kao klin u zid,
to me ti gledas.

Ruke nevidljive pleca mi dodiruju
vuku me vodi usnuloj u zdencu,
to me ti zelis.

Laki i tihi zmarci uz kicmu ledenu se penju,
i ludilo mozak mi osvaja,
to ti u mene prodires.

Ta stopala sto zemlju vise ne doticu,
to telo sto bestezinsko lebdi,
ukovitlano vrtoglavicom mracnom,
to si ti sto me zanosis, to si ti.
 
Što sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živeo sam kao usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene reči.

"Uvek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u seti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

Sergej Jesenjin


:heart:
 
JA

Malo je i nevidljivo kao zrikavac

u avgustu. Doteruje se i preoblači

kao svaki patuljak. Živi između

granitnih blokova, između istina

koje služe. Nalazi se čak i ispod

flastera, ispod zavoja. Neće ga naći

carinici ni njihovi lepi psi. Između

himni, između partija skriva se ja.

Noći u Stenovitim planinama lobanje.

Večiti begunac. Ono je ja, a ja

sam u njemu uznemiren i pun nade

da najzad nađoh prijatelja. Ali ono

je usamljeno, tako nesigurno, ne

prima nikog, čak ni mene.

Uz istorijske događaje prianja

kao voda uz čašu. Isto bi se dobro

mogao njime napuniti krčag iz neolita.

Ono je nezasito, želi da teče

akvaduktima, žudi za novim posudama,

htelo bi da okusi prostor bez zidova,

da se rasprši, raspiri. Zatim nestaje

kao želja i u tišini avgustovske

noći čuje se samo kako strpljivo

zrikavci razgovaraju sa zvezdama.

ADAM ZAGAJEVSKI
:heart:
 
POGLEDAJMO ISTINI U OČI

Pogledajmo istini u oči: u odsutne

oči slučajno odgurnutog

prolaznika s podignutom kragnom; u ukočene

oči podignute ka tabli s odlascima

vozova na dugim relacijama; u kratkovide

oči zagledane izbliza u novinski petit;

u oči ujutru na brzinu ispirane

od neposlušnog sna, na brzinu brisane

preko dana od neposlušnih suza, na brzinu

prekrivane metalnim novcem, jer smrt je isto

neposlušna, odveć žurno sateruje u ćorsokak

očnih jama; zato dajmo od sebe sve

u posed tih pogleda, stanimo u visini

očiju, kao natpis kredom, usudimo se da pogledamo

istini u te sive oči, koje nikad ne spušta sa nas,

koje su svuda, zarivene u pločnik pod stopalima,

zalepljene s plakatom i usađene u oblake;

čak i ako pod nama nikad nisu klecnule

noge, to će umeti da nas baci

na kolena.

STANISLAV BARANJCAK
 
PAPERAK

peva o onom što je čisto

a u njemu se taloži mulj



peva o onom što je svetlo

a sam grezne u tminu



reči nestalne reči vetropiraste

odvajaju se od njega i uzleću iznad vremena



sam je ovde i sada traje

pritisnut sve težom grbom



niko mu ne veruje

kad kaže da više nema snage



da nosi poeziju

laku kao paperak

JUZEF BARAN
 
Ovaj je grad umro. Plavi tramvaji jauču

na krivinama, nervozna siva gomila tiska se

na ulici, s neona curi obojena svetlost, glasovi,

prašina i dim. Ovaj je grad umro otkad si shvatio

kako lako može da umre. Greše oni koji to vide

uz blesak, grmljavinu, u duhu Pisma, i Majstor,

koji se podsmeva da će to doći na mačijim nogama -

greše što se tiče načina. Nisu spremni: u po reči,

s neposlatim pismom, neobljubljenom ženom, utajenim

grehom, koji će ostati smrtan - niko nije

spreman. Zavoleti ono što je osuđeno. Nema druge

ljubavi. Od svakog se oprostiti kao da je zauvek,

to znači biti dobar, praštati. Ne ostavljati za sutra,

ne gušiti reči važne i velike, može da ne bude

vremena, da ne bude prostora. Neće više biti

druge ljubavi. Ovaj grad je

svugde.

BRONISLAV MAJ
 
Kako to beše lepo

kad sam te dodirivao, komadiću drveta,

kad si rastao na moje oči, klene,

kad je pucao oblak

i matica potoka tekla kroz prste.



Čase krčaga, čase slane kože,

čase ovaca što u tesnom stadu kreću.

Čase sunčevog odseva što luta

po prozorima i krovovima.

Jesi li me ispunio, zasitio?



Probodena ruko, blagoslovi

spaljenu knjigu.

JAN POLKOVSKI
 
Naidu Saroijni (1879-1949)


METAMPSIHOZA

Katkada mislim da se moja željna duša sjeca
neke predjašnje ljubavi, za kojom cezne i žudi,
kao da je ova naša vatra samo ugljen
nekog divljeg plamena koji je izgorio
u ranijim postojanjima.

Možda sam u prošlim danima bio postigao
ono što sada uvijek uzalud tražim;
možda se moja duša s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noci koja je odavna
išcezla i umrla.
 
PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kada cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam
umorna srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.

Kerolin Ris
 
MOJA SRNA

Moju srnu, dobri druže,
moju bijelu srnu.

Vukovi je usmrtiše
u dno vode.

Vukovi, dobri druže,
i niz rijeku pobjegoše.

Vukovi je usmrtiše
unutra, u vodi.

RAFAEL ALBERTI
 
NOC

Umoran dan se k noci kloni,
Utihla voda, obdan ziva,
Ugaslo sunce, i nad svetom
Zamisljen mesec bledi pliva.
Dolina tiha pomno slusa
Potocic mirni kako buja,
Do tamna suma slatko drema
Uz pesmu malenog slavuja.
I reka slusa, sapucuci
Sa obalama, sva u mraku.
I razleze se na sve strane
Veseli zubor u trscaku.

Jesenjin(1910-1912)
 
"na svim mojim prozorima
uvijek je riječ o tebi"


"sve one potrebne riječi koje si nismo rekli
fosiliziraju se negdje duboko,
u najstarijim ljudskim čeljustima.
baš kao i bajke koje sanjaju i prešućuju činovnici.
uvijek je dobro znati da nisu posve izgubljene"

Dorta Jagić
 
KAD BI ČOVJEK

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih živio,
da umirem neznajući te, ne bih umro, jer nisam živio.


Kernuda
 
goxy:
MOJA SRNA

Moju srnu, dobri druže,
moju bijelu srnu.

Vukovi je usmrtiše
u dno vode.

Vukovi, dobri druže,
i niz rijeku pobjegoše.

Vukovi je usmrtiše
unutra, u vodi.

RAFAEL ALBERTI
Kliknite za proširenje...

Izvini, ne volim ljudima da govorim ovo, ali si stvarno smorio. To su neke glupe pesme. Ja imam jednu ljubavnu.

Nocima te zamisljam da si sa mnom ti,
jer vizija si moje ljubavi.
Ti kraj mene prolazis,
hodas, ne zastajkujes,
Mene cak i ne primecujes.

Nisam ni metar od tebe,
a ti me ne vidis i ne cujes
Otmes mi uzdah iz grudi,
pa drugu zavodis i milujes.

Ovaj mi je najjaci

Zazmurim i pozelim te,
svud te osetim,
a nema te kad oci otvoris.
 
Moderna Pevacica:
Izvini, ne volim ljudima da govorim ovo, ali si stvarno smorio. To su neke glupe pesme. Ja imam jednu ljubavnu.

Nocima te zamisljam da si sa mnom ti,
jer vizija si moje ljubavi.
Ti kraj mene prolazis,
hodas, ne zastajkujes,
Mene cak i ne primecujes.

Nisam ni metar od tebe,
a ti me ne vidis i ne cujes
Otmes mi uzdah iz grudi,
pa drugu zavodis i milujes.

Ovaj mi je najjaci

Zazmurim i pozelim te,
svud te osetim,
a nema te kad oci otvoris.
Kliknite za proširenje...
Kuče laje a ja mislim TI si:aha::(
 
Obozavam ovu.

Sve je ljubav sto zivi i raste
kad iz gnezda zacvrkucu laste
kada gore listom ozelene
kada pcela svome cvetu krene
kad prolece budi se u basti
sve je ljubav, sve je ljubav

Sve je ljubav sto ocima vidis
i sve cemu mozes da se divis
topli vetar kad zito povija
kad otvori srce cvetovima
kad se reka preliva na suncu
sve je ljubav, sve je ljubav

Sve je ljubav sto te okruzuje
kad se pesma devojacka cuje
kada cvetak na talasu zaspi
kada zora nebom zvezde gasi
kad mirise pokosena trava
sve je ljubav, sve je ljubav
 
REVELIN:
KAD BI ČOVJEK

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih živio,
da umirem neznajući te, ne bih umro, jer nisam živio.


Kernuda
Kliknite za proširenje...


...


Neverovatno...

Zamislite samo sta je sve nastajalo prilikom prepisivanja, u vreme kada nije bilo copy & paste-a..

Tu, pre svega, mislim i na Svete Knjige.


Dakle, jos jednom, pesnik se zove Luis Sernuda,

bese nevolj(e)ni izgnanik & unutrasnji emigrant, Spanac, deklarisani homoseksualac,

sto ga nije sprecilo da egzaltirano psaltira & stihuje o Ljubavi,

dok mu je najbolji Prijatelj u zivotu bila, gle cuda, jedna divna zena.


Evo Vam i alternativno-ultimativnog prevoda na srpsko-hrvatski jezik iz 90-tih godina od strane veoma dusevne Gordane Cirjanic:




KADA BI SMEO DA KAŽE




Kada bi smeo da kaže čovek šta voli,

Kada bi smeo da podigne ljubav svoju do neba

Kao oblak u sjaju;

Kad bi mogao, kao što zidove ruši

Da bi pred svima istini kliknuo,

Da sruši telo ostavljajući istinu jednu,

Onu o sebi,

Onu što se ne zove ambicija, slava ni dobit,

Nego ljubav il' želja,

Rado bih bio taj koga zamišljam;

Koji jezikom, očima, rukama

Pred ljudima uzvikuje prećutkivanu istinu,

Istinu svoje istinske ljubavi.


Među slobodama jedino znam slobodu ropstva u drugom,

Čije ime kad čujem osetim drhtaj,

Nekom radi koga se ovaj kukavni život zaboravlja,

Radi koga svejedno biva da li je dan ili noć,

I moje telo i duh unutar njegovog tela i duha plove,

Kao izgubljeno drvlje koje more diže i potapa

Slobodno, slobodom ljubavi,

Jedinom među slobodama koja me zanosi,

Jedinom za koju mogu život da dam.


Ti opravdavaš moje prebivanje ovde:

Ako te ne znam, nisam ni živeo;

Da umrem a da te ne upoznam, ni ne umirem, jer nisam živeo.​






:worth:

Rece jednom jedna zena: tko ume jednostavno u-me.
 
HmKahmBlaBlah:
...


Neverovatno...

Zamislite samo sta je sve nastajalo prilikom prepisivanja, u vreme kada nije bilo copy & paste-a..

Tu, pre svega, mislim i na Svete Knjige.


Dakle, jos jednom, pesnik se zove Luis Sernuda,

bese nevolj(e)ni izgnanik & unutrasnji emigrant, Spanac, deklarisani homoseksualac,

sto ga nije sprecilo da egzaltirano psaltira & stihuje o Ljubavi,

dok mu je najbolji Prijatelj u zivotu bila, gle cuda, jedna divna zena.


Evo Vam i alternativno-ultimativnog prevoda na srpsko-hrvatski jezik iz 90-tih godina od strane veoma dusevne Gordane Cirjanic:




KADA BI SMEO DA KAŽE




Kada bi smeo da kaže čovek šta voli,

Kada bi smeo da podigne ljubav svoju do neba

Kao oblak u sjaju;

Kad bi mogao, kao što zidove ruši

Da bi pred svima istini kliknuo,

Da sruši telo ostavljajući istinu jednu,

Onu o sebi,

Onu što se ne zove ambicija, slava ni dobit,

Nego ljubav il' želja,

Rado bih bio taj koga zamišljam;

Koji jezikom, očima, rukama

Pred ljudima uzvikuje prećutkivanu istinu,

Istinu svoje istinske ljubavi.


Među slobodama jedino znam slobodu ropstva u drugom,

Čije ime kad čujem osetim drhtaj,

Nekom radi koga se ovaj kukavni život zaboravlja,

Radi koga svejedno biva da li je dan ili noć,

I moje telo i duh unutar njegovog tela i duha plove,

Kao izgubljeno drvlje koje more diže i potapa

Slobodno, slobodom ljubavi,

Jedinom među slobodama koja me zanosi,

Jedinom za koju mogu život da dam.


Ti opravdavaš moje prebivanje ovde:

Ako te ne znam, nisam ni živeo;

Da umrem a da te ne upoznam, ni ne umirem, jer nisam živeo.​






:worth:

Rece jednom jedna zena: tko ume jednostavno u-me.
Kliknite za proširenje...

Joj, sto je glupo. Sto se palis na to?
 
...



(L)EVI




Ti nisi lazna

tek sada vidim jasno

oduvek je sve bilo & bice

p(r)olazno i neizvesno


Oh kako b(l)ejah glup

sto razumeo nisam

da trpimo po(s)ledice

svih istina tvojih


A cak si i dosledna

na servilan nacin bila

u lagodnim

nedoslednostima svojim


Jer ti nikada lazna nisi

takva si kakva jesi

i druga-cija

ne mozes biti


Taj osecaj krivice

kome uzrok ne znas

ponekad te nagoni

da bezis i od sebe


Zato i (b)ludim nad tobom

mnogolika Covecice

a kroz tebe zelim

i sve druge Zene










(U)zb(u)rkana & p(l)itka

sada zasigurno znam

sta je To

su(ro)va bol od-vajanja




.​



:roll:​
 
HmKahmBlaBlah:
...



(L)EVI




Ti nisi lazna

tek sada vidim jasno

oduvek je sve bilo & bice

p(r)olazno i neizvesno


Oh kako b(l)ejah glup

sto razumeo nisam

da trpimo po(s)ledice

svih istina tvojih


A cak si i dosledna

na servilan nacin bila

u lagodnim

nedoslednostima svojim


Jer ti nikada lazna nisi

takva si kakva jesi

i druga-cija

ne mozes biti


Taj osecaj krivice

kome uzrok ne znas

ponekad te nagoni

da bezis i od sebe


Zato i (b)ludim nad tobom

mnogolika Covecice

a kroz tebe zelim

i sve druge Zene










(U)zb(u)rkana & p(l)itka

sada zasigurno znam

sta je To

su(ro)va bol od-vajanja




.​



:roll:​
Kliknite za proširenje...

Jesi li ti to napisao?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
312
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
416
Džudi S
Džudi S

Back
Top