Najdraži stih

"... U bledom sjaju vidim sliku:
život se, bezočan i bučan, koprca
igra - prizor mučan...
Kao što klonuše mi kosti,
dih mi je prepun pospanosti,
a srce - sna iz grobnih tmina;
Hoću na leđima da ležim
i da me zastorima svežim
uvije crna pomračina..."

Šarl Bodler :heart:
 
Tužna ljubavna pesma

Jednom će moj život doista umreti
za mene, jednom
Jedino trava zna ukus zemlje.
Jedino krv moja čezne, doista,
za mojim srcem, dok ga napušta.
Vazduh je visok, ti si visoka,
visoka je tuga moja.
Tuga moja čuje još nerođene pse
koji laju na ljude
još nerođene.
Dolazi vreme da umiru konji.
Dolazi vreme da ostare mašine.
Dolazi vreme kad pada hladna kiša
i sve žene imaju tvoju glavu
i nose tvoje haljine.
Dolazi i neka velika, bela ptica,
da snese mesec na nebo



Nikita Stanesku
 
...Ne cujem te vise.
Zasto te vise ne cujem, u bledim nasim zorama ?
Na Dunavu i Savi
Karaburmi i Zvezdari ?
u vecerima prolecnim i jesenjim ?
Kao suvo lisce opalo - ostala si necijno na gorama,
da glas ti zauvek zamukne.....
na nedohodima neznanim
na stazama kozijim, jelenskim.....

Ne cujem te vise Tanasije Mladenovic
 
...
Time has told me
You came with the dawn
A soul with no footprint
A rose with no thorn.

Your tears they tell me
There's really no way
Of ending your troubles
With things you can say.

And time will tell you
To stay by my side
To keep on trying
'til there's no more to hide.
...
 
Lean out your window, golden hair
I heard you singing in the midnight air
my book is closed, I read no more
watching the fire dance, on the floor
I've left my book,
I've left my room

For I heard you singing through the gloom
singing and singing, a merry air
lean out the window, golden hair...

James Joyce
 
Šta da pričam, ja danas ne znam nikog
ko ti je sličan,
spreman da, bez računa, tačno u podne,
samo razgrne slabe,
i da, kao Gari Kuper, sam izađe
pred barabe

Djole
 
Ostala sam u mraku kao da sam oslepela
jer te moje oci vise ne pronalaze.
Nejasna uzurbanost dana
za mene je sad samo zavesa koja te skriva.
Gledam u nju nadajuci se da ce se dici
jer je iza nje ostao moj zivot,
srz i susta zakonitost moga zivota
A ipak i moja smrt

Odlomci iz prepiske R. M. Rilkea i Lu Andreas..
 
Naša zabava
Svršena je sada. Naši su igrači,
Kao što sam ti već rekao,
Duhovi bili, i iščezli su sad
U nevidljiv vazduh. K'o nesuštastveno
Tkivo te vizije, tako će i kule
Visoke, i divni dvorci i svečani
Hramovi, i sama lopta zemljina,
I sve na njoj, nestati k'o ova
Iščezla, nestvarna povorka, i neće
Za sobom nikakav ostaviti trag.
Mi smo građa od koje se prave snovi,
i naš mali život nam je snom zaokružen.
 
Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba zbog
svega što smo najlepše hteli.

M.A
 
Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.


M.A
 
Inace,
bio sam pomalo vanbracno zaljubljen
u vetrenjace
i stanicne restoracije
i posteno sam,
cini mi se,
platio,
kiriju sto sam ziveo medj ljudima.

Nije mi zao
sto sam ispao naivan
kao dimnjak - sanjalica
koji za zivota ceka da ga proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni zhar
put oblaka i ptica.

Ja sam vecito cvetao plavo
i to bez razloga plavo
kao jorgovan
u blatu ispred kasapnica.

Ja sam mislio:
dobro,
razmrskajmo usijane celenke o zid,
mozda ce se iz toga izleci nekakvi dani.

Ja sam mislio:
dobro,
sve grobare na bastovanski kurs,
mozda cemo nauciti
na kosti da kalemimo cvet.

Sad mi zbilja vise nicega nije zao
i necu urlati
ni sliniti u rukav ako sutra neko
ko bude pozvan da nisani
- na mene prstom ne nanisani.


...jedan jedini... Mika Antic....
 
U namjeri da budemo isti
sa što manje razlika u sreći,
Sa svoje sam silazio zvijezde
trudio se da ne budem- veći..

Cijeli svijet sam držao na oku
da ne čini-što Ti ne bi htjela
Živio sam za ljubav duboku
spremao se na opasna djela..

Kad si ruku pružila za dugom
plakao sam od velike časti
Od tad ne znam što da radim drugo
smanjujem se da Ti možeš rasti...


samo da je napisana u zenskom rodu.. eh..
 
Rasekoh vene - nezaustavno.
Neponovljivo šiklja život.
Podmećete tanjire, čančiće
Al svaki tanjir plitak biće
Čanak - tanak
Niz rub - pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih
__________________
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Bosna u stihovima
Odgovora
7
Pregleda
237
Neno
Neno

Back
Top