Književnost Najdraži stih

[Nina]

Sudba - Miloš Crnjanski

Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.
Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.

 

[echinacea]

 

[Istina je]

Na kraju je rekla: kralj si moje tame
Još jednom za kraj obljubi mi obraze i rame
Htjela je još jednom vrelinu moga daha na vratu
Nije znala da to mi je oružije njenom inatu
Htjela je postati vladarica u pustoši mojih šuma
A nesvjesno je postala robinja mojih opijuma
Volila me i mrzila jer želila me i druga
Nije znala da duša mi je bezbojna duga
Kod svakog dodira zadrhtalo bi joj tijelo
Osjećao sam opire se i bori a žudnjom je zrelo
Nije tražila mnogo tek dio u mojoj sjeni
Spoznao sam tek kad je nestala kao val u morskoj pjeni
Sve rime što sam joj napisao i citirao glasno
Upijala je iskreno,zaluđeno,strasno
Često hodam po kiš,nek opere svaki tren
Nisam htio drugu a nisam bio ni njen
Malo je tražila a to joj nisam mogao dati
Ponekad poželim da vrijeme se vrati
Fale mi njeni zubi,jecaji,osmjesi što paraju noć
Sad me u noćima obuzima njihove tišine moć
Tri puta sam je dobijao i gubio svaki put
Sad slika sam bez platna, tek ram napuknut.

 

[Nina]

Glavo luda - Duško Trifunović

Glavo luda - sve se menja,
šta će nama izmirenja?
Ako nije srce vruće
sve je nemoguće.

Ko ne želi da se menja
vole ga iz sažaljenja,
pamti to za ubuduće
sad je nemoguće.

Promenila riba more
rob čuvara, zvezda gore
kožu zmija, duga boje
a ti samo teraš svoje:
Zavede me u bespuće
živeti je nemoguće.

 

[Nina]

Buket - Žak Prever

Šta tu radiš devojčice
sa tim cvećem tek ubranim?

Šta tu radiš devojko
sa tim cvećem ne više svežim.

Šta tu radiš lepa ženo
sa tim cvećem koje vene?

Šta tu radiš starice
sa tim cvećem davno uvelim.

- Čekam pobednika.

 

[Nina]

Crni šal – Sanja Atanasovska

Tvoji novčanici su sajam,
a tvoja kuća je prazna tržnica.

Odlaziš u zlatarnicu
i posežeš za srebrom,
kupnju odgađaš
za drugi dan,
ostaje ti samo nakit
i šuštavi papiri
rođeni od znoja
prodani u inozemstvu.

Sve što sam htela bio je crni šal,
da mi ugreje vrat,
čak i kada sreća zarobi svemir.

 

[Nina]

Ovde te ljubim - Pablo Neruda

Ovde te ljubim.
U tamnom boru vetar se raspleće.
Svetlucanje meseca iznad nemirnih voda.
Jednaki dani idu, jedan za drugim hita.

Razuđuje se magla u likove sto plešu
Srebrni galeb od zapada se otkida
Ponegde neko jedro. Visoke, visoke zvezde
Ili crni krst nekog broda.

Sam.
Katkada osvanem, a duša mi bude vlažna.
Zvoni i odzvanja daleko more.
To je luka.
Ljubim te ovde.

Ovde te ljubim i uzalud te obzorje skriva.
Ljubim te premda je sve ledeno oko mene.
Katkada moji poljupci odlaze sa lađama teškim,
koje putuju morem tamo gde stići neće
Znam već sam zaboravljen ko ova stara sidra.

Kejovi jos su tužniji kad uz njih pristaje veče.
Život je moj umoran od uzaludne gladi.
Ljubim ono sto nemam. Oči su tvoje daleke.
Moja se dosada bori sa sporim sutonom.

Ali dolazi noć da mi zapeva pesmu.
Mesec u pokret stavlja svoja kola sna.
Tvojim me očima motre one najveće zvezde.
I kako ja te ljubim, tako u vetru borovi
svojim iglastim lišćem ime ti pevati žele.

 

[Nina]

Bol i sunce - Branko Miljković

To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?

 

[echinacea]

 

[VranV]

Bolje je želeti dobro, nego znati istinu.

Frančesko Petrarka

 

[Nina]

Na mom nebu - Pablo Neruda

Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka,
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.

Svetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje oporo vino najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pesme,
kako te ovi samotni snovi osećaju mojom.

Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povetarcu, a vetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.

Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova.