Književnost Najdraži stih

[Nina]

BALADA

Od svih si devojaka bila tisa
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja?

Jedne je noci udarala kisa,
Tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja,

Jer kada si se o drvo kraj vrata
Obesila jednom u svitanja seda,
Izmedju bosih nogu i blata
Bio je razmak samo - pola pedlja.

Miroslav Mika Antic

 

[Me gusto]

Ноћ се звезда у зени...
Месец пасе над реком
таму. Нежност у мени
хтео бих дати неком

Вру жеље ко млада вина
Љубав крв нежно таласа...
Сања крај мене тишина
драгање њеног гласа.

--Бранко Миљковић--Љубав у септембру

 

[Prosepina]

Пре мојих очију била си светлост
Пре љубави љубав
А када те је занео пољубац
Жена.
— Одисеј Елитис

 

[Nina]

Аntonijo Macado - Sinoć sanjah dok sam spio

Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Izvor što je žuborio
imađah u srcu ja.
Mlazu skriti, rekoh ovo:
Zašto meni stiže sad,
o, života vrelo novo,
s kojeg ne pih ja nikad?

Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da košnicu bejah svio
u dubini srca ja.
I rojevi zlatnih pčela
stvarahu, uz žubor tih,
sladak med i saća bela
od starih mi gorčina svih.

Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Jarkog sunca plamen mio
kako mi u srcu sja.
Beše vrelo k’o crveni
razgoreli ugljen sam,
beše sunce pošto meni
vid zaslepi blistav plam.

Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da to Gospod sâm je bio
što nosih ga u srcu ja.

Sinoć snih da videh Boga,
da sam s njime govorio;
I snih da Bog slušaše me...
Zatim sanjah da sam snio.

 

[Prosepina]

А хоћемо само да легнемо у траве
Аде Циганлије, ујесен, крај Саве.
И храст, костур олује, изнад чуна,
пун блата, поплава, и пепела муња,
Да се сив и трошан и мрачан наднесе
над телом голим и бледим ко јесен.

— Љубомир Симовић

 

[Me gusto]

Da utopim se u plavetnilo tvoje,
Gospode, žedan ja.

-----Momčilo Nastasijević

 

[Nina]

Kad me više nećeš voleti
baš me zanima
kako će me boleti,

Hoće li krenuti od srca
ili od prstiju
hoću li vikati
ili žalostan slušati
nekud otputovati
čitati novine isto kao pre

Hoću li shvatiti tvoje reči
hoću li biti očajan
i koji će to biti dan
jer ne znam koje dane biraš
za tužne vesti

Kad me pokretom ruke
svoje nežne ruke
pomakneš od sebe
koga ćeš izvestiti o svojoj odluci
kome ćeš se pohvaliti
da si imala snage
i da si me pobedila

Kad mi kažeš da me ne voliš
budi nežna kao na početku
jer poraženi su puni tuge.

Zeljko Krznaric

 

[Prosepina]

Данас сам од лета
постала јесен
под дрветом крај реке...

— Витомирка Требовац

 

[Prosepina]

Љубави, нека буде воља твоја
На овом небу, страшно несигурном,
Ко и на земљи. Сад је доба боја
И јужног ветра у листању журном.

Ноћи су плаве, мекане ко воће
И пуне звезда ко плитки бунари.
Нека се људи љубе како хоће
У привременом кругу малих ствари.

- Иван В. Лалић

 

[Nina]

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Karl Avgust Sendberg

 

[Plant]

A mi smo samo šetali
i pomalo kisli,
dobro sam se nagled’o njenih koraka,
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule k’o jato čvoraka.
Tih je dana zvonilo
u čast Malog Princa
i odvažnog Bilbo Baginsa.
..
Na svim mojim crkvama
satovi su stali,
kazaljke sa srećom baš tada sklopiš
sto 'iljada reči znam,
al’ jedna mi fali
da nju kako treba opišem,

i sram ga bilo gospodo,
ko pomisli loše…..
( Dođoška ) ​

 

[kalis]

@placenik


Слагаћу те...
Јер да те стварно волим,
Да у свом срцу жудим,
За капљом душе твоје,
И да се мисли моје,
Баш око тебе врте,
Мој поглед рекао би,
Више од песме ове,
И тад би занемеле,
Безвредне речи све...

***

Могу да лажем.
Стихови моји слушају ме,
Хиљаду лица показаће,
Плакаће са мном и ако треба,
Веселу песму запеваће...
Ал' ноћас знам да само сам човек,
Ништа спрам Сунца, ништа спрам неба,
Зато у ништа створићу се...
Јер тако мора, и тако треба...


****"




@placenik

Уместо срца имам,
Лопту од гуме.
А ви кад већ га шутирате,
Голове дајте!
Нека се игра дете,
Битно да забавно је!
А после се жалите,
Кад прозор разбијете,
Ил'поломи се цвеће,
Комшијске баште!
Грудима савија се,
Све јаде трпи тајне,
И опет исправи се.
Срце од гуме.

 

[kalis]

@majalibre

**********
I tako
cutim
i cutim
a onda
lupim pesmu
a pesma
lupi vas.
Zatim vi
cutite
i
cutite
pa pljunete
pesmu
a pesma
pljune mene.
I tako
izlupani
i
ispljuvani
teturamo se
kao opijeni
tim alkoholom
nastalim
fermentacijom
reci.

 

[kalis]

@*samouka*

Danas

u meni
nema Pesme.

Ali Reči
same
igraju.

Bez reda
i vaspitanja
valcer
i kazačok.

 

[Nina]

Vitomir Vito Nikolic

Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.

Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili jos uvijek,ko nekad,
lutas ponocnim Beogradom.

Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli.

Trazi,samo trazi,tragaj,
on ipak jednom mora doci
iz tvojih lijpih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.

Kao sto dodju ove pjesme
iz divnih suma nepoznatih
pravo u nase ruzne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad tako sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.

 

[Nina]

Iz kamenja se izlegnu planine
šapnuo si mi pre tri dana
i zaista u povernju

Misliš? Smejala sam se

Kamenje planina snese pa odlaže
u podnožju kao svoja jaja

Pojavljuješ se niotkuda
Mirišeš po narančama
koje ne nosiš

Lana Derkač

 

[Nina]

Molitva

Molim za sunce u tvojim
očima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.

Molim da ruže ne venu
kao sećanje,
da nijednu suzu ne
puste više.

Molim za tvoje reči
satkane od želje,
za naše duše obojene
tugom.

Molim da samoća ne boli
više,
da dođeš u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude večnost.

Molim da tvoje ruke
otope led moga života,
da vreme izbriše boli,
da srce zakuca još jače.

Molim da ne živim od
sećanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

Vesna Parun

 

[Baudrillard]

Nastavljati uprkos svemu

Nastavljati uprkos svemu,
uprkos tome što su ženu u Avganistanu kamenovali zbog
glupe, lažne optužbe,
što je sin jednog moćnika autom usmrtio djevojčicu
i nastavio da vozi, i nije dobio zatvorsku kaznu,
nastavljati posle svake mržnje, bijesa, bespomoćnosti
kao da se nas to ne tiče
ili smo mnogo jaki ili smo nezainteresovani,
ne znam šta je od to dvoje
dok gledamo u nebo
čekajući znak,
ili makar samo zvijezde
i mi ćemo tako pobjeći iz naših života,
kao sa mjesta zločina,
pravo u slobodu.

Jasna Karamehmedović

 

[Prosepina]

,,Ја сам на свету свему успаванка,
а мир је мој далеко."

- Црњански

 

[Nina]

Nadam se

Nadam se da nisi kao ja-
da ti ne treba piće da bi mogla
i da hodom čuvaš ulice od pada,
čak i sa visokim potpeticama,
dok ženstvenost postaje smiješna.

Nadam se da nisi kao ja-
da voliš svoje pjesme,
da ih pišeš i kad je sunčano
i da se ne osvrćeš
u strahu da će biti otete i ubijene.

Nadam se da si kao ja-
da slušaš bendove
koji te umrtvljuju već godinama
i da oživljavaš
pod magličastim, kišnim noćima
i japanskim crvenim borovima.

Nadam se da nisi kao ja -
da praznina nije tvoj eho
i da oči otvoriš kad se probudiš.

Nadam se nisi kao ja -
da jesi
i da ti dlanovi ne zadrhte
na svaki pokušaj
da dodirneš svet.

Jasna Karamehmedović

 

[Prosepina]

„Јер све што хоће мрак да обезначи
постане светлост
у знаку твог знака.“

- Иван В. Лалић

 

[Nina]

Zagrli me.
Poljubi me.

Daj mi ruku.
Vodi me.

Hajde da se vidimo.
Ostani.

Da li ti nedostajem?
Volis li me?

Plasim se
da cu jednog dana
prestati da trazim od tebe
a ti ces me zaboraviti
kao da ti se nikada i nisam desila.

Desila sam ti se?

K. Tomić

 

[Richard III]

IZVAN NEPOSREDNE STVARNOSTI NIČEG I NEMA

Noć je. Noć mrkla. Na nekoj kući, na ogromnoj udaljenosti
Sja svetlost s jednog prozora.
Vidim je i osećam se kao čovek od glave do pete.
Čudno je da me čitav život osobe koja tamo stanuje, a ne znam ni ko je ni šta je,
Privlači jedino zbog te svetlosti viđene iz daljine.
Nema sumnje da je njen život stvaran i da ona ima lice, kretnje,
porodicu i zanimanje.
Ali mene sada zanima jedino svetlost s njenog prozora.
Uprkos činjenici da je svetlost tamo zato što je ta osoba upalila,
Svetlost za mene predstavlja neposrednu stvarnost.
A ja nikad ne prelazim granice neposredne stvarnosti.
Izvan neposredne stvarnosti ničega i nema.
Ako ja, sa mesta gde se nalazim, jedino tu svetlost vidim,
Samo ona i postoji, u odnosu na udaljenost s koje je posmatram.
Čovek i njegova porodica stvarni su s druge strane prozora.
Ja sam s ove strane, na ogromnoj udaljenosti.
Svetlost se ugasila.
Šta me se tiče što se čovekov život nastavlja?

Fernando Pesoa​

 

[kalis]

Le miroir brisé

Le petit homme qui chantait sans cesse
le petit homme qui dansait dans ma tête
le petit homme de la jeunesse
a cassé son lacet de soulier
et toutes les baraques de la fête
tout d'un coup se sont écroulées
et dans le silence de cette fête
j'ai entendu ta voix heureuse
ta voix déchirée et fragile
enfantine et désolée
venant de loin et qui m'appelait
et j'ai mis ma main sur mon coeur
où remuaient
ensanglantés
les septs éclats de glace de ton rire étoilé.


Razbijeno ogledalo

Čovečuljak koji je neprestano pevao
čovečuljak koji je neprestano igrao
u mojoj glavi
čovečuljak moje mladosti
prekinuo je pertlu na cipeli
i sve se šatre vašara
srušiše u jedan mah
a u tišini te svetkovine
i u pustoši toga slavlja
čuo sam samo tvoj veseli glas
glas tvoj koričući i slabačak
detinjast i očajan
kako me iz daljine doziva

Ja tada stavih ruku na srce
u kome se prelamalo
sedam parčadi ogledala
okrvavljenih
tvoga zvezdanog osmeha.


Žak Prever

 

[kalis]