Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
KAD BI ČOVJEK

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih živio,
da umirem neznajući te, ne bih umro, jer nisam živio.


Luis Kernuda
 
Pesma bi trebala
da bude nešto
kao marš...
Orkestar štimuje
i nema šanse
da svira falš!
Na tihi šapat bubnjeva
ulaze violončela...
Čuje se žica
i kako škripe gudala...
Buđenje ranog proleća
i blagi bol u grudima,
a pesma takva
da može da se otpeva.

Momčilo Bajagić,Bajaga
 
Poslednja izmena:
Ana iz knjige koju vetar lista
U travi pored zaspalog čitača;
Ana iz raja što naknadno blista
Udaljen iza plamenoga mača;
Ana, kneginja ograde balkona
Nad jezerom u čipki puzavice,
Ana u peni čipke svog žipona,
Brbljavoj prozi svoje rečenice -Nostalgija : Ivan V. Lalić
 
ХИМНА

Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем
Крик вечите жудње, и, кô идол свети,
Постала си симбол у болу, у сети.
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,
У вртлогу страха ја о теби снујем.
Рођен сам да будем пророк оној чети,
Што ће ведра чела силно тебе хтети.
Љубави и Срећо, кô кобац вас кљујем!
Док дамари прште и играју жиле,
Тонем у дубине, где се свесно скриле
У дремежу тихом снене кћери Тајне.
Тад врлине певам дубоким опелом,
Истурених уста пијем снагом целом
Сласти, сласти дубоке, бескрајне.

- Милутин Бојић
10513402_10202701320390240_1046332296123543186_n.jpg
 
KROŠNJE PALME

Mama je uletela u sobu i
trgla me iz sna,
morao sam na telefon
zvao je čovek za posao i ja sam čekao taj poziv
radilo se o molerisanju
nekakvih poslovnih prostorija,
navukao sam pantalone i pošao
ka telefonu
usput prošao kraj ogledala u hodniku i
spazio raščupanu priliku,
dohvatio sam slučalicu i rekao: halo
a zatim nisam dobio posao.
Vratio sam se u sobu i svukao pantalone
prišao krevetu, podigao ćebe levom rukom
i skliznuo u još vruću jazbinu.
Pokrio sam se i zažmurio,
osetio bezukusnost spokoja i bilo čega
drugog
žmurio i dalje,
kao i uvek, odsutan.

Srdjan Valjarević
 
JELA

Ko poškropi tvoje kose, Jelo,
Ko orosi tvoje lice b'jelo?

"Jutros stajah ispod jorgovana,
Pa me rosa pokapa sa grana".

Pravo kaži, a ne laži nani,
Gdje su, šćeri, sa grla đerdani?

"Što bih ti se, majko, krivo klela?
Jutros sam se na jorgovan pela.

Za đerdan mi zape rosna grana,
Pa se prosu ispod jorgovana".

Moja šćeri, moja tugo, jao,
A ko ti je njedra raskopčao?

"Rano zorom, ne karaj me, mati,
Ja u baštu odoh ruže brati;

Sa sevlije plahi vjetar prhn'o
Pa mi, majko, sva njedra razgrn'o".

Što su mutne tvoje oči tako?
"Noćas nisam zaspala nikako,

Negdje slavuj pjevaše sa grane
Pa ga slušah sve do zore rane".

A zašto ti plam uz lice bije?
Jao, šćeri da vrućica nije?

"Nije majko! ta što bih ti krila!
Maloprije kod vatre sam bila.

Plaha vatra udari u lice,
Pa mi s toga gore jagodice".

Hajd' na izvor, rashladi se, Jelo,
Umi lice i to grlo b'jelo.

"Hoću majko!..." Curi srce bije,
Gust jorgovan mlado momče krije...

- Aleksa Šantić
10441950_10202706232753046_1650650679701293240_n.jpg
 
ČOVEČANSTVO


U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
Ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
Ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
Kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

Šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

Ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguće.
Ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
Ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
Može da vas ubije bez ikakvog razloga.
A da biste pobegli morate biti lukavi.
Malo ih je pobeglo.

Morate sami da smislite plan.

Nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

Upoznao sam neke velike
i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovečanstvu.

Ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.

Nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim
sopstveni život.

Čarls Bukovski
 
Staza je ta ista.
I isti su
reka, most i kamenje.
A ti - nema te.
Ni proleća još nema,
ni slavuja,
i gluve su pretprolećne noći.
Drveće je golo.
Odnešeno
jesenjim vetrovima je
prošlogodišnje lišće.
Jedino je hrast (ti znaš koji)
obavijen u lanjsku šumu,
kao ja u uspomene,
i mi se bez reči razumemo...
Ipak sunčev krug
opet se sklapa.
Nabubreli mladi pupoljci
isklijaće
bespoštedno,
bez nežnosti i milovanja
u hrastovo tvrdoglavo lišće
koje će dohvatiti i oduvati
južni vetar.
A ti, hoćeš li ponovo doći
iz plavog prostora,
moj vetre razvigorcu,
da iz mene izduvaš moje tvrdoglave
uspomene i misli -
jer one su kao hrastovo lišće:
na jesenjim i zimskim olujama
opstaju,
ali ih prolećni vetar
razduva.


"Hrastovo lišće", Jelisaveta Bagrjana
 
RAZGOVOR SA CRNIM ZIDOVIMA

Ja govorim u noć,
Sa čelom o prozorskom staklu
Riječ, koja me tješi,
O koju se hvatam
U smutnji u šutnji
Zidova golih.
Oh, da si tu,
Da i tebe tješiti mogu
Dahom usana svojih
I svojim glasom
Kog ne shvaća nitko
Osim onih, što poput tebe
Čekaju naslonjeni
S čelom o prozorsko staklo
Beskraja gluhog!

George Forestier
 
TA SITNICA


Izgleda nikad se neće naći.
Kao da je neka žena izgubila biser,
tu na ulici, pa vas saletela
da pomognete u traženju.

Može čak biti da je sve izmislila
ilije lažne suze, mislite vi
dok prebirate pod nogama,
znajući da nema šanse ...

U ovo doba dana, leti
čoveku zaista treba razlog
da ga pomeri iz hladovine,
a žena, gde zaboga nesta?

Zašto vam onda i posle toliko godina
oči na zemlji katkad traže nešto
baš kad žurite na neki sastanak,
na koji ćete tada sigurno zakasniti?

Čarls Simić
 
Zamisli samo
spoznati nas
u kiši u pepelu u plićaku
u tokovima nabujalim
spoznati nas koji snivasmo
tamo
bez brojki i prastarih slova
ritnutih preko brda i dolina
spoznati nas to srce teško

golemu survanu stenu
muzikom neizrecivom odloženu što zarobi je
pesma jedna koja seod Propasti izbaviti mora


Eme Sezer, Spoznati nas...
 
NESNOSNI LJUDI

Ljudi koji imaju ono što žele strašno vole da pričaju ljudima koji nemaju ono što žele kako oni u stvari to i ne žele;

Eh, kamo sreće kad bih mogao da sateram sve takve ljude u neki turobni zamak na Gornjem Dunavu i da iznajmim tuce sposobnih vampira koji bi im stalno bili za petama, pa da vidim čta će onda da vele.
Ne tiče me se da li imaju mnogo novca i da li ga troše ili skrivaju,
Al' bar bi mogli, sunce im njihovo, priznati da u njemu uživaju.
Ne, ne, za njih je to znak taštine.

Kad se ispoljava radost zbog imaštine prispećem baštine;
A ako imaju pozamašnu rentu, oni po pravilu - koliko ih poznajem -
misle da im je sveta dužnost da se žale kako je teško sastavljati kraj sa krajem.

Ne mogu se ni zamisliti situacije
U kojima ne bi izvodili slične izmotancije.
Ne vredi sa njima raspravljati - ne daju vam da prozborite ni slovca;
Prvi im je argument da novac nije sve, a drugi da oni
i onako nemaju novca.
Neki su od njih novac privredili
A drugi su ga nasledili,
Ali ma kako da su te pare dobijene,
Po njihovim bi rečima one bile krive što su im desni
rumene.

Možda odista bogatstvo stalno stvara probleme,
Ali bio bih sasvim spreman da se pomirim sa svim
njegovim prokletstvima ako bih mogao i da
primim na sebe sve njegove blagodeti u isto vreme.

Jedine neizlečive muke bogatih su muke koje novac
ne može da kroti,
A to su baš one muke koje su mučnije kad ste siroti.
Svakako, ima u životu mnogo stvari koje se novcem
ne mogu kupiti, ali čudna je to stvar - osim ako
me pamćenje ne vara:

Jeste li ikad pokušali da to kupite bez para?


Ogden Neš
 
SIRABEL - Omero Aridhis

Vazda u tvoju sobu ulazim
zbrkanih usana
a u vremenu rastrzan,
ne bih li ti prineo dar svakodnevni
svojih praznih ruku:
breg odsustava
istopljen u bakarnim sećanjima.
Otprilike
kada se noni pepeo
rasipa nad ognjištem tvojih zenica,
kao pred nenaoružanim gradom
Ćutnjom zarobljenog krika,
ništa mi ne govoriš
- a i na mojim usnama niče mahovina –
te se osmatramo
kao da naša tela i ne postoje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top