goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.629
Imagine
Imagine there's no heaven
It's easy if you try
No hell below us
Above us only sky
Imagine all the people
Living for today...
Imagine there's no countries
It isn't hard to do
Nothing to kill or die for
And no religion too
Imagine all the people
Living life in peace...
You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will be as one
Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people
Sharing all the world...
You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will live as one
JOHN LENNON
Imagine there's no heaven
It's easy if you try
No hell below us
Above us only sky
Imagine all the people
Living for today...
Imagine there's no countries
It isn't hard to do
Nothing to kill or die for
And no religion too
Imagine all the people
Living life in peace...
You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will be as one
Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people
Sharing all the world...
You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will live as one
JOHN LENNON
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Tristesses de la lune
Ce soir, la lune rêve avec plus de paresse;
Ainsi qu'une beauté, sur de nombreux coussins,
Qui d'une main distraite et légère caresse
Avant de s'endormir le contour de ses seins,
Sur le dos satiné des molles avalanches,
Mourante, elle se livre aux longues pâmoisons,
Et promène ses yeux sur les visions blanches
Qui montent dans l'azur comme des floraisons.
Quand parfois sur ce globe, en sa langueur oisive,
Elle laisse filer une larme furtive,
Un poète pieux, ennemi du sommeil,
Dans le creux de sa main prend cette larme pâle,
Aux reflets irisés comme un fragment d'opale,
Et la met dans son coeur loin des yeux du soleil.
— Charles Baudelaire
Sadness of the Moon
Tonight the moon dreams with more indolence,
Like a lovely woman on a bed of cushions
Who fondles with a light and listless hand
The contour of her breasts before falling asleep;
On the satiny back of the billowing clouds,
Languishing, she lets herself fall into long swoons
And casts her eyes over the white phantoms
That rise in the azure like blossoming flowers.
When, in her lazy listlessness,
She sometimes sheds a furtive tear upon this globe,
A pious poet, enemy of sleep,
In the hollow of his hand catches this pale tear,
With the iridescent reflections of opal,
And hides it in his heart afar from the sun's eyes.
Ce soir, la lune rêve avec plus de paresse;
Ainsi qu'une beauté, sur de nombreux coussins,
Qui d'une main distraite et légère caresse
Avant de s'endormir le contour de ses seins,
Sur le dos satiné des molles avalanches,
Mourante, elle se livre aux longues pâmoisons,
Et promène ses yeux sur les visions blanches
Qui montent dans l'azur comme des floraisons.
Quand parfois sur ce globe, en sa langueur oisive,
Elle laisse filer une larme furtive,
Un poète pieux, ennemi du sommeil,
Dans le creux de sa main prend cette larme pâle,
Aux reflets irisés comme un fragment d'opale,
Et la met dans son coeur loin des yeux du soleil.
— Charles Baudelaire
Sadness of the Moon
Tonight the moon dreams with more indolence,
Like a lovely woman on a bed of cushions
Who fondles with a light and listless hand
The contour of her breasts before falling asleep;
On the satiny back of the billowing clouds,
Languishing, she lets herself fall into long swoons
And casts her eyes over the white phantoms
That rise in the azure like blossoming flowers.
When, in her lazy listlessness,
She sometimes sheds a furtive tear upon this globe,
A pious poet, enemy of sleep,
In the hollow of his hand catches this pale tear,
With the iridescent reflections of opal,
And hides it in his heart afar from the sun's eyes.
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Sed non satiata
Bizarre déité, brune comme les nuits,
Au parfum mélangé de musc et de havane,
Oeuvre de quelque obi, le Faust de la savane,
Sorcière au flanc d'ébène, enfant des noirs minuits,
Je préfère au constance, à l'opium, au nuits,
L'élixir de ta bouche où l'amour se pavane;
Quand vers toi mes désirs partent en caravane,
Tes yeux sont la citerne où boivent mes ennuis.
Par ces deux grands yeux noirs, soupiraux de ton âme,
Ô démon sans pitié! verse-moi moins de flamme;
Je ne suis pas le Styx pour t'embrasser neuf fois,
Hélas! et je ne puis, Mégère libertine,
Pour briser ton courage et te mettre aux abois,
Dans l'enfer de ton lit devenir Proserpine!
— Charles Baudelaire
Unslakeable Lust
Singular deity, brown as the nights,
Scented with the perfume of Havana and musk,
Work of some obeah, Faust of the savanna,
Witch with ebony flanks, child of the black midnight,
I prefer to constance, to opium, to nuits,
The nectar of your mouth upon which love parades;
When toward you my desires set out in caravan,
Your eyes are the cistern that gives drink to my cares.
Through those two great black eyes, the outlets of your soul,
O pitiless demon! pour upon me less flame;
I'm not the River Styx to embrace you nine times,
Alas! and I cannot, licentious Megaera,
To break your spirit and bring you to bay
In the hell of your bed turn into Proserpine!
Bizarre déité, brune comme les nuits,
Au parfum mélangé de musc et de havane,
Oeuvre de quelque obi, le Faust de la savane,
Sorcière au flanc d'ébène, enfant des noirs minuits,
Je préfère au constance, à l'opium, au nuits,
L'élixir de ta bouche où l'amour se pavane;
Quand vers toi mes désirs partent en caravane,
Tes yeux sont la citerne où boivent mes ennuis.
Par ces deux grands yeux noirs, soupiraux de ton âme,
Ô démon sans pitié! verse-moi moins de flamme;
Je ne suis pas le Styx pour t'embrasser neuf fois,
Hélas! et je ne puis, Mégère libertine,
Pour briser ton courage et te mettre aux abois,
Dans l'enfer de ton lit devenir Proserpine!
— Charles Baudelaire
Unslakeable Lust
Singular deity, brown as the nights,
Scented with the perfume of Havana and musk,
Work of some obeah, Faust of the savanna,
Witch with ebony flanks, child of the black midnight,
I prefer to constance, to opium, to nuits,
The nectar of your mouth upon which love parades;
When toward you my desires set out in caravan,
Your eyes are the cistern that gives drink to my cares.
Through those two great black eyes, the outlets of your soul,
O pitiless demon! pour upon me less flame;
I'm not the River Styx to embrace you nine times,
Alas! and I cannot, licentious Megaera,
To break your spirit and bring you to bay
In the hell of your bed turn into Proserpine!
NoNPerson
Zainteresovan član
- Poruka
- 222
Sekire Japoda,horde Tatara,
Legije rimske i vitezovi s vizantijskih voda
Krvavili su ova polja stara.
Pitom narod kad je pao na njih,zbratimio je orlove i celik.
Tu gde je mrznja Vecih protiv Manjih,
Sirovom dusom postao je velik
Milutin Bojic,Zemlja oluje
Legije rimske i vitezovi s vizantijskih voda
Krvavili su ova polja stara.
Pitom narod kad je pao na njih,zbratimio je orlove i celik.
Tu gde je mrznja Vecih protiv Manjih,
Sirovom dusom postao je velik
Milutin Bojic,Zemlja oluje
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Brumes et pluies
Ô fins d'automne, hivers, printemps trempés de boue,
Endormeuses saisons! je vous aime et vous loue
D'envelopper ainsi mon coeur et mon cerveau
D'un linceul vaporeux et d'un vague tombeau.
Dans cette grande plaine où l'autan froid se joue,
Où par les longues nuits la girouette s'enroue,
Mon âme mieux qu'au temps du tiède renouveau
Ouvrira largement ses ailes de corbeau.
Rien n'est plus doux au coeur plein de choses funèbres,
Et sur qui dès longtemps descendent les frimas,
Ô blafardes saisons, reines de nos climats,
Que l'aspect permanent de vos pâles ténèbres,
— Si ce n'est, par un soir sans lune, deux à deux,
D'endormir la douleur sur un lit hasardeux.
— Charles Baudelaire
Mist and Rain
O ends of autumn, winters, springtimes drenched with mud,
Seasons that lull to sleep! I love you, I praise you
For enfolding my heart and mind thus
In a misty shroud and a filmy tomb.
On that vast plain where the cold south wind plays,
Where in the long, dark nights the weather-cock grows hoarse,
My soul spreads wide its raven wings
More easily than in the warm springtide.
Nothing is sweeter to a gloomy heart
On which the hoar-frost has long been falling,
Than the permanent aspect of your pale shadows,
O wan seasons, queens of our clime
— Unless it be to deaden suffering, side by side
In a casual bed, on a moonless night.
Ô fins d'automne, hivers, printemps trempés de boue,
Endormeuses saisons! je vous aime et vous loue
D'envelopper ainsi mon coeur et mon cerveau
D'un linceul vaporeux et d'un vague tombeau.
Dans cette grande plaine où l'autan froid se joue,
Où par les longues nuits la girouette s'enroue,
Mon âme mieux qu'au temps du tiède renouveau
Ouvrira largement ses ailes de corbeau.
Rien n'est plus doux au coeur plein de choses funèbres,
Et sur qui dès longtemps descendent les frimas,
Ô blafardes saisons, reines de nos climats,
Que l'aspect permanent de vos pâles ténèbres,
— Si ce n'est, par un soir sans lune, deux à deux,
D'endormir la douleur sur un lit hasardeux.
— Charles Baudelaire
Mist and Rain
O ends of autumn, winters, springtimes drenched with mud,
Seasons that lull to sleep! I love you, I praise you
For enfolding my heart and mind thus
In a misty shroud and a filmy tomb.
On that vast plain where the cold south wind plays,
Where in the long, dark nights the weather-cock grows hoarse,
My soul spreads wide its raven wings
More easily than in the warm springtide.
Nothing is sweeter to a gloomy heart
On which the hoar-frost has long been falling,
Than the permanent aspect of your pale shadows,
O wan seasons, queens of our clime
— Unless it be to deaden suffering, side by side
In a casual bed, on a moonless night.
pokušala sam naslikati akvarelom tužne opatijske kišobrane
i izbrojati kapi kiše na svakom zrncu pijeska a kiše su
padale kao tajni biljni lijek na ranjena stopala pjesnika
i prenosila ga u tamne dvore njegovih zaigranih pramenova
uspavanke samo su otkucavale jecaje crnih ptica
misli povezanih od kišnih niti do kišnih mreža a
ti si slikaru moj padao glavom prema zemlji
bez otvorenog padobrana
samo sa smeđom torbom preko ramena
u tamnom gradu svojih najintimnijih platna
tamo si sakrio
smeđe i crveno i sivo
oh ti opatijski šareni kišobrani hoće li se ikada
otvoriti i ponovo primiti u svoj zagrljaj pokisle bjegunce
pokisle od kiše vina i soli
i izbrojati kapi kiše na svakom zrncu pijeska a kiše su
padale kao tajni biljni lijek na ranjena stopala pjesnika
i prenosila ga u tamne dvore njegovih zaigranih pramenova
uspavanke samo su otkucavale jecaje crnih ptica
misli povezanih od kišnih niti do kišnih mreža a
ti si slikaru moj padao glavom prema zemlji
bez otvorenog padobrana
samo sa smeđom torbom preko ramena
u tamnom gradu svojih najintimnijih platna
tamo si sakrio
smeđe i crveno i sivo
oh ti opatijski šareni kišobrani hoće li se ikada
otvoriti i ponovo primiti u svoj zagrljaj pokisle bjegunce
pokisle od kiše vina i soli
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
A Draught Of Sunshine
Hence Burgundy, Claret, and Port,
Away with old Hock and madeira,
Too earthly ye are for my sport;
There's a beverage brighter and clearer.
Instead of a piriful rummer,
My wine overbrims a whole summer;
My bowl is the sky,
And I drink at my eye,
Till I feel in the brain
A Delphian pain -
Then follow, my Caius! then follow:
On the green of the hill
We will drink our fill
Of golden sunshine,
Till our brains intertwine
With the glory and grace of Apollo!
God of the Meridian,
And of the East and West,
To thee my soul is flown,
And my body is earthward press'd. -
It is an awful mission,
A terrible division;
And leaves a gulph austere
To be fill'd with worldly fear.
Aye, when the soul is fled
To high above our head,
Affrighted do we gaze
After its airy maze,
As doth a mother wild,
When her young infant child
Is in an eagle's claws -
And is not this the cause
Of madness? - God of Song,
Thou bearest me along
Through sights I scarce can bear:
O let me, let me share
With the hot lyre and thee,
The staid Philosophy.
Temper my lonely hours,
And let me see thy bowers
More unalarm'd!
John Keats
Hence Burgundy, Claret, and Port,
Away with old Hock and madeira,
Too earthly ye are for my sport;
There's a beverage brighter and clearer.
Instead of a piriful rummer,
My wine overbrims a whole summer;
My bowl is the sky,
And I drink at my eye,
Till I feel in the brain
A Delphian pain -
Then follow, my Caius! then follow:
On the green of the hill
We will drink our fill
Of golden sunshine,
Till our brains intertwine
With the glory and grace of Apollo!
God of the Meridian,
And of the East and West,
To thee my soul is flown,
And my body is earthward press'd. -
It is an awful mission,
A terrible division;
And leaves a gulph austere
To be fill'd with worldly fear.
Aye, when the soul is fled
To high above our head,
Affrighted do we gaze
After its airy maze,
As doth a mother wild,
When her young infant child
Is in an eagle's claws -
And is not this the cause
Of madness? - God of Song,
Thou bearest me along
Through sights I scarce can bear:
O let me, let me share
With the hot lyre and thee,
The staid Philosophy.
Temper my lonely hours,
And let me see thy bowers
More unalarm'd!
John Keats
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
A Dream, After Reading Dante's Episode Of Paolo And Francesca
As Hermes once took to his feathers light,
When lulled Argus, baffled, swooned and slept,
So on a Delphic reed, my idle spright
So played, so charmed, so conquered, so bereft
The dragon-world of all its hundred eyes;
And seeing it asleep, so fled away,
Not to pure Ida with its snow-cold skies,
Nor unto Tempe, where Jove grieved a day;
But to that second circle of sad Hell,
Where in the gust, the whirlwind, and the flaw
Of rain and hail-stones, lovers need not tell
Their sorrows. Pale were the sweet lips I saw,
Pale were the lips I kissed, and fair the form
I floated with, about that melancholy storm.
John Keats
As Hermes once took to his feathers light,
When lulled Argus, baffled, swooned and slept,
So on a Delphic reed, my idle spright
So played, so charmed, so conquered, so bereft
The dragon-world of all its hundred eyes;
And seeing it asleep, so fled away,
Not to pure Ida with its snow-cold skies,
Nor unto Tempe, where Jove grieved a day;
But to that second circle of sad Hell,
Where in the gust, the whirlwind, and the flaw
Of rain and hail-stones, lovers need not tell
Their sorrows. Pale were the sweet lips I saw,
Pale were the lips I kissed, and fair the form
I floated with, about that melancholy storm.
John Keats
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.629
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
This living hand, now warm and capable
Of earnest grasping, would, if it were cold
And in the icy silence of the tomb,
So haunt thy days and chill thy dreaming nights
That thou wouldst wish thine own heart dry of blood
So in my veins red life might stream again,
And thou be conscience-calmed - see here it is -
I hold it towards you.
JK
Of earnest grasping, would, if it were cold
And in the icy silence of the tomb,
So haunt thy days and chill thy dreaming nights
That thou wouldst wish thine own heart dry of blood
So in my veins red life might stream again,
And thou be conscience-calmed - see here it is -
I hold it towards you.
JK
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
A Song About Myself
I.
There was a naughty boy,
A naughty boy was he,
He would not stop at home,
He could not quiet be-
He took
In his knapsack
A book
Full of vowels
And a shirt
With some towels,
A slight cap
For night cap,
A hair brush,
Comb ditto,
New stockings
For old ones
Would split O!
This knapsack
Tight at's back
He rivetted close
And followed his nose
To the north,
To the north,
And follow'd his nose
To the north.
II.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
For nothing would he do
But scribble poetry-
He took
An ink stand
In his hand
And a pen
Big as ten
In the other,
And away
In a pother
He ran
To the mountains
And fountains
And ghostes
And postes
And witches
And ditches
And wrote
In his coat
When the weather
Was cool,
Fear of gout,
And without
When the weather
Was warm-
Och the charm
When we choose
To follow one's nose
To the north,
To the north,
To follow one's nose
To the north!
III.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
He kept little fishes
In washing tubs three
In spite
Of the might
Of the maid
Nor afraid
Of his Granny-good-
He often would
Hurly burly
Get up early
And go
By hook or crook
To the brook
And bring home
Miller's thumb,
Tittlebat
Not over fat,
Minnows small
As the stall
Of a glove,
Not above
The size
Of a nice
Little baby's
Little fingers-
O he made
'Twas his trade
Of fish a pretty kettle
A kettle-
A kettle
Of fish a pretty kettle
A kettle!
IV.
There was a naughty boy,
And a naughty boy was he,
He ran away to Scotland
The people for to see-
There he found
That the ground
Was as hard,
That a yard
Was as long,
That a song
Was as merry,
That a cherry
Was as red,
That lead
Was as weighty,
That fourscore
Was as eighty,
That a door
Was as wooden
As in England-
So he stood in his shoes
And he wonder'd,
He wonder'd,
He stood in his
Shoes and he wonder'd.
John Keats
I.
There was a naughty boy,
A naughty boy was he,
He would not stop at home,
He could not quiet be-
He took
In his knapsack
A book
Full of vowels
And a shirt
With some towels,
A slight cap
For night cap,
A hair brush,
Comb ditto,
New stockings
For old ones
Would split O!
This knapsack
Tight at's back
He rivetted close
And followed his nose
To the north,
To the north,
And follow'd his nose
To the north.
II.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
For nothing would he do
But scribble poetry-
He took
An ink stand
In his hand
And a pen
Big as ten
In the other,
And away
In a pother
He ran
To the mountains
And fountains
And ghostes
And postes
And witches
And ditches
And wrote
In his coat
When the weather
Was cool,
Fear of gout,
And without
When the weather
Was warm-
Och the charm
When we choose
To follow one's nose
To the north,
To the north,
To follow one's nose
To the north!
III.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
He kept little fishes
In washing tubs three
In spite
Of the might
Of the maid
Nor afraid
Of his Granny-good-
He often would
Hurly burly
Get up early
And go
By hook or crook
To the brook
And bring home
Miller's thumb,
Tittlebat
Not over fat,
Minnows small
As the stall
Of a glove,
Not above
The size
Of a nice
Little baby's
Little fingers-
O he made
'Twas his trade
Of fish a pretty kettle
A kettle-
A kettle
Of fish a pretty kettle
A kettle!
IV.
There was a naughty boy,
And a naughty boy was he,
He ran away to Scotland
The people for to see-
There he found
That the ground
Was as hard,
That a yard
Was as long,
That a song
Was as merry,
That a cherry
Was as red,
That lead
Was as weighty,
That fourscore
Was as eighty,
That a door
Was as wooden
As in England-
So he stood in his shoes
And he wonder'd,
He wonder'd,
He stood in his
Shoes and he wonder'd.
John Keats
Dule25
Iskusan
- Poruka
- 6.414
OČAJNA PESMA
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
Stopi se u meni strašću tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja bude sita.
Kad pomislim, draga, da će doći vreme
Kad za mene neće postojati žene,
Kad će čula moja redom da zaneme,
I strasti da prođu kao dim i pena.
A da će, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesečine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju čuda,
I žena što vole i voljenih ljudi.
Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogođenom zrnom posred čela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela.
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Milan Rakic
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
Stopi se u meni strašću tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja bude sita.
Kad pomislim, draga, da će doći vreme
Kad za mene neće postojati žene,
Kad će čula moja redom da zaneme,
I strasti da prođu kao dim i pena.
A da će, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesečine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju čuda,
I žena što vole i voljenih ljudi.
Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogođenom zrnom posred čela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela.
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Milan Rakic
Poslednja izmena:
tristesa
Primećen član
- Poruka
- 654
jesi li ikad bila na rubu
odakle se kapi u moru broje
naoruzana samo osmehom jednim
jesi li ikad galebu rekla
da tiho snove
odnese tvoje
tamo gde zivot se ucini vrednim...
ja jesam, i nije lose
i more ravno moze da bude
ako je pogled dovoljno snen
iz uzdaha ponekad rodi se snaga
i krila sa ruba
ponesu dusu
tamo gde srecna ce biti
bar tren...
odakle se kapi u moru broje
naoruzana samo osmehom jednim
jesi li ikad galebu rekla
da tiho snove
odnese tvoje
tamo gde zivot se ucini vrednim...
ja jesam, i nije lose
i more ravno moze da bude
ako je pogled dovoljno snen
iz uzdaha ponekad rodi se snaga
i krila sa ruba
ponesu dusu
tamo gde srecna ce biti
bar tren...
Dule25
Iskusan
- Poruka
- 6.414
Pesma ženi
Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Jovan Ducic
Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Jovan Ducic
smilingSun
Ističe se
- Poruka
- 2.076
Dule25
Iskusan
- Poruka
- 6.414
PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.
Desanka Maksimović
I
Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.
Desanka Maksimović
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
Mea Culpa
Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte.
Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!
Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora.
Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne.
Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!
Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće.
Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!
Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!
Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!
izvor net
Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte.
Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!
Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora.
Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne.
Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!
Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće.
Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!
Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!
Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!
izvor net
.apsolut
Ističe se
- Poruka
- 2.848
Hladnoća. Mrak. Drhtaj. Strah.
Sapet. Nag. Krhak. Sam.
Dok, na patosu - blato svud,
kašljem mulj, a maštom zvuk
tutnji i seća na grub udarac tup,
već narednog časa, evo, budim se tu... tu?
Gde je to "tu", gde sam sad?
Besan sam, a svestan da nemam trag
kud van iz bezdana.
Pokrenuh um...a kosti? Čini se, sve su tu - i bole.
Prisilna igra: tišina kida mislima krila, dok tonem.
Sekundi. Večnost. Grč. Noge.
Pokušaj. Žmarci. Ništa. I opet.
Malo bolje. Ali ne...ne mogu još, ne..ne dovoljno.
Klecanje. Mučni napor, zamor, znoj.
Zamalo. Još malo. Izdrži...! Napokon!
Čini mi se sada sušta moć samo stajati uspravno!
"Ustasmo!" - s uzdahom, rekoh nogama svojim, a uzdah moj
primih u uši s užasom: prostor mi ehom vraća bol, i tada shvatam kob:
zatvoren, zarobljen negde - zašto je tako, i gde je
zatvor što sablasno nem je, kavez, moj usud i čemer?
K'o u snu breme - ono kada ne možeš da trčiš,
ono kada ne možeš da bežiš, i skamenjen ječiš.
U taj čas - tresnu me svetlo, snežno belo,
padoh mu u naručje zlo, nežno, slepo...
Kada podigoh kapke - svuda, desno, levo,
gore, dole oko mene je od stakla veo!
Prostor ceo - od ogledala satkan!
Niotkuda otvora, prozora ni vrata!
Na ivici snaga, maglovito shvatam
da u mene pilje bolne oči sa svih strana...
Ogledala! ...svi zidovi, patos, plafon...
O, gledam vas, kriva lica plove strahom...
K'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda, sve je ja, znam,
svi se bojimo, strepimo gde je kraj naš...
Odjednom, huk ruši muk. Zvuk grubi ubi mi sluh.
Da stupim - kud bih, kad tlu preti potres? Preki poče sud!
Drhte zidovi, tavan - i bezbroj mojih glava,
sablasni roj grimasa, hrli meni - krv mi ledi, shvatam tada
kakva je to zamka: prostor se skuplja, a kad
zgužva se skroz do kraja - zdrobiće me, to mi žele, sad znam!
Nada da ipak sanjam postade bleda i tanka:
stižu mi, nema spasa- smrviće me, nemam kud i tačka!
I baš u taj čas, šansa... u patosu je rupa!
Svest posta budna: shvatih, svetlo u sobi je stiglo otuda!
Sudba mi nudi uzmak, vratih osmeh za uzvrat.
Al' me njena ruka gruba tresnu već sledećeg sekunda, jer
rupa nema dna, nema dna, ne vidi se, nema ga!
Ako skočim, ni pod razno ne mogu preživeti taj pad! I šta sad?
Ovog sveta sav strah spoznah u trenu kad jak
osećaj gadnog kraja dade mi znak da skočim u taj kanal...
prštanje stakla... sada više nema natrag. Kotrljam se kroz sluzav, ljigav tunel bez kraja...
Ta tama grize oko ispod kapka, gmiže kožom, hitro stapa me
s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada...
Padam... i padam... i plačem... i padam...
i najzad... eto kraja.. svetlo! Nada?
Izleteh i premreh i tresnuh o belo
- da li spas, il' opelo? Samo led, dušom celom.
I tad videh, shvatih, teško verovah javi:
moje lice, sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom,
bedno malim, što je iskašljan na taj zid wc-šolje,
zbunjen vapim, hoću gore da se vratim...
I stidim se i gadim, jer sad mi je jasno sasvim
da bejah u svojoj glavi, da sam ispljuvan vani...
Ispovraćao sebe iz sebe, već se u dnu šolje davim...
Onaj nad šoljom - bivši ja - drhti, stenje i žvali.
...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, al' sad je svejedno. Ja nisam ja.
...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, i s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad...
Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
..ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.
Sapet. Nag. Krhak. Sam.
Dok, na patosu - blato svud,
kašljem mulj, a maštom zvuk
tutnji i seća na grub udarac tup,
već narednog časa, evo, budim se tu... tu?
Gde je to "tu", gde sam sad?
Besan sam, a svestan da nemam trag
kud van iz bezdana.
Pokrenuh um...a kosti? Čini se, sve su tu - i bole.
Prisilna igra: tišina kida mislima krila, dok tonem.
Sekundi. Večnost. Grč. Noge.
Pokušaj. Žmarci. Ništa. I opet.
Malo bolje. Ali ne...ne mogu još, ne..ne dovoljno.
Klecanje. Mučni napor, zamor, znoj.
Zamalo. Još malo. Izdrži...! Napokon!
Čini mi se sada sušta moć samo stajati uspravno!
"Ustasmo!" - s uzdahom, rekoh nogama svojim, a uzdah moj
primih u uši s užasom: prostor mi ehom vraća bol, i tada shvatam kob:
zatvoren, zarobljen negde - zašto je tako, i gde je
zatvor što sablasno nem je, kavez, moj usud i čemer?
K'o u snu breme - ono kada ne možeš da trčiš,
ono kada ne možeš da bežiš, i skamenjen ječiš.
U taj čas - tresnu me svetlo, snežno belo,
padoh mu u naručje zlo, nežno, slepo...
Kada podigoh kapke - svuda, desno, levo,
gore, dole oko mene je od stakla veo!
Prostor ceo - od ogledala satkan!
Niotkuda otvora, prozora ni vrata!
Na ivici snaga, maglovito shvatam
da u mene pilje bolne oči sa svih strana...
Ogledala! ...svi zidovi, patos, plafon...
O, gledam vas, kriva lica plove strahom...
K'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda, sve je ja, znam,
svi se bojimo, strepimo gde je kraj naš...
Odjednom, huk ruši muk. Zvuk grubi ubi mi sluh.
Da stupim - kud bih, kad tlu preti potres? Preki poče sud!
Drhte zidovi, tavan - i bezbroj mojih glava,
sablasni roj grimasa, hrli meni - krv mi ledi, shvatam tada
kakva je to zamka: prostor se skuplja, a kad
zgužva se skroz do kraja - zdrobiće me, to mi žele, sad znam!
Nada da ipak sanjam postade bleda i tanka:
stižu mi, nema spasa- smrviće me, nemam kud i tačka!
I baš u taj čas, šansa... u patosu je rupa!
Svest posta budna: shvatih, svetlo u sobi je stiglo otuda!
Sudba mi nudi uzmak, vratih osmeh za uzvrat.
Al' me njena ruka gruba tresnu već sledećeg sekunda, jer
rupa nema dna, nema dna, ne vidi se, nema ga!
Ako skočim, ni pod razno ne mogu preživeti taj pad! I šta sad?
Ovog sveta sav strah spoznah u trenu kad jak
osećaj gadnog kraja dade mi znak da skočim u taj kanal...
prštanje stakla... sada više nema natrag. Kotrljam se kroz sluzav, ljigav tunel bez kraja...
Ta tama grize oko ispod kapka, gmiže kožom, hitro stapa me
s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada...
Padam... i padam... i plačem... i padam...
i najzad... eto kraja.. svetlo! Nada?
Izleteh i premreh i tresnuh o belo
- da li spas, il' opelo? Samo led, dušom celom.
I tad videh, shvatih, teško verovah javi:
moje lice, sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom,
bedno malim, što je iskašljan na taj zid wc-šolje,
zbunjen vapim, hoću gore da se vratim...
I stidim se i gadim, jer sad mi je jasno sasvim
da bejah u svojoj glavi, da sam ispljuvan vani...
Ispovraćao sebe iz sebe, već se u dnu šolje davim...
Onaj nad šoljom - bivši ja - drhti, stenje i žvali.
...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, al' sad je svejedno. Ja nisam ja.
...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, i s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad...
Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
..ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
Poslije toliko godina
Kad pored mene prolaziš, u oku mi se prozor otvori,
napnu me strasti i nezadrživo, tijelom protutnje.
Poslije toliko godina, proljeće u meni naraste,
sjene nestanu i poput oluje, muškarac iz mene progovori,
tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle šutnje,
spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.
Tamo, pod oblacima tišine, da nas ljubav ne bi mimoišla,
prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati .
Milovati, dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude,
primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih večeri budeš ušla,
primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj život predati .
Osjetiti ćeš tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude.
Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica čista,
zgusnute želje, tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji,
obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda,
sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista,
predati zauvijek nama, u prvoj od vječnih jutarnjih košnji,
kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda
Zal Kopp
Kad pored mene prolaziš, u oku mi se prozor otvori,
napnu me strasti i nezadrživo, tijelom protutnje.
Poslije toliko godina, proljeće u meni naraste,
sjene nestanu i poput oluje, muškarac iz mene progovori,
tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle šutnje,
spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.
Tamo, pod oblacima tišine, da nas ljubav ne bi mimoišla,
prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati .
Milovati, dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude,
primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih večeri budeš ušla,
primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj život predati .
Osjetiti ćeš tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude.
Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica čista,
zgusnute želje, tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji,
obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda,
sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista,
predati zauvijek nama, u prvoj od vječnih jutarnjih košnji,
kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda
Zal Kopp
tristesa
Primećen član
- Poruka
- 654
Hoću da moje danas tebi sutra bude juče
A tvoja java moj san
Hoću da ti vlasi postaju crnje gušće
A moje telo gipkije moj stari
Hoću da bar na jedan dan
Zaustavim vreme
Iako znam da ono ne postoji
A ne znam kako da duši objasnim te stvari
Njoj koja ne ume da stari
I koja vreme ljubavlju meri
A ne godinama
A opet
Tog neizmera se bojim
U nama
A tvoja java moj san
Hoću da ti vlasi postaju crnje gušće
A moje telo gipkije moj stari
Hoću da bar na jedan dan
Zaustavim vreme
Iako znam da ono ne postoji
A ne znam kako da duši objasnim te stvari
Njoj koja ne ume da stari
I koja vreme ljubavlju meri
A ne godinama
A opet
Tog neizmera se bojim
U nama
o ti divni sati pripadanja
svaki trenutak tebe tako je dragocjen
kao kristalni leptiri koji lete platnima
tvoje smrznuto tijelo glumca sasvim ležerno
promatra svijet smaragdnim očima
i umom poludjele mačke
svaki trenutak tebe tako je dragocjen
kao kristalni leptiri koji lete platnima
tvoje smrznuto tijelo glumca sasvim ležerno
promatra svijet smaragdnim očima
i umom poludjele mačke
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
...
Čega se bojiš?
Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.
Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.
U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.
Pokušavaš da odoliš?
A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.
Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.
Do ljubavi…
Gordana Knezevic
Čega se bojiš?
Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.
Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.
U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.
Pokušavaš da odoliš?
A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.
Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.
Do ljubavi…
Gordana Knezevic
tristesa
Primećen član
- Poruka
- 654
Čekanje
već davno umrlo je na prozoru
glasovi posljednjih prijatelja
zanavijek se zagubili u zapuštenom dvorištu
Prazan kofer u uglu zaboravlja putovanja
trošno uranja u konture prepoznatljivih stvari sobe
što s čovjekom žive
samo još kao navika gledanja,
tek da bi pustoš naličila nečemu
Život navrati uzgred
po njima da ocrta vrijeme
ispije nekoliko kapi sebe
i ostavi jedne pored drugih
čovjeka i stvari
da u prazne posude postojanja
sakupljaju samoću kao kišnicu.
J. Letić
već davno umrlo je na prozoru
glasovi posljednjih prijatelja
zanavijek se zagubili u zapuštenom dvorištu
Prazan kofer u uglu zaboravlja putovanja
trošno uranja u konture prepoznatljivih stvari sobe
što s čovjekom žive
samo još kao navika gledanja,
tek da bi pustoš naličila nečemu
Život navrati uzgred
po njima da ocrta vrijeme
ispije nekoliko kapi sebe
i ostavi jedne pored drugih
čovjeka i stvari
da u prazne posude postojanja
sakupljaju samoću kao kišnicu.
J. Letić
smilingSun
Ističe se
- Poruka
- 2.076
Kao pomorandza,
zivot tako oguljen u novembru,
puste ulice uoci osvita
i meka jutra, spakovana poput
cigareta u tabakeri dana
kad bejasmo deca niza od trave,
tek, tuga je kapala u zumbul - ruhu,
kao rdja vinograda.
J. Danilov
zivot tako oguljen u novembru,
puste ulice uoci osvita
i meka jutra, spakovana poput
cigareta u tabakeri dana
kad bejasmo deca niza od trave,
tek, tuga je kapala u zumbul - ruhu,
kao rdja vinograda.
J. Danilov
