Најављено оснивање НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЈУГОСЛОВЕНА

Овај форум препун Хрвата, Црногораца, Муслимана, Македонаца.......других народа и националних мањина.....
а на овој теми НИ ЈЕДАН ОД ЊИХ....;)
Да то није мало чудно, што се само Срби како у животу, тако и на форуму, боре за Југославију...:per:
Е, слободно могу да кажем.....севем ти се на такву Југославију, без националних мањина....
КАКО ЋЕМО БЕЗ ЊИХ ГРАДИТИ БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО?
:dash::dash::dash:

Поставих питање пре сат времена
а никог од СРБА нема да ми одговори.
:dash::dash::dash:
 
Поставих питање пре сат времена
а никог од СРБА нема да ми одговори.
:dash::dash::dash:

ne bore se srbi za jugoslaviju, bore se ovi sto im se maticne drzave odvojise.
ako hrvarskom vladaju hrvati ,crnom gorom crnogorci ,makedonijom makedonci,slovenijom.......
srbijom treba da vladaju srbi iz srbije!
 
Ми смо Јужни Словени како год се окрене ,него ми је жао онако лепе химне коју су укинули ,химне које је будила словеснки народ.Химна која је годинама била химана и пансловенског покрета.
 
Ми смо Јужни Словени како год се окрене ,него ми је жао онако лепе химне коју су укинули ,химне које је будила словеснки народ.Химна која је годинама била химана и пансловенског покрета.

Ali nisam budala.
Mada se kod komunista istorija broji od 1945. godine.
A ko voli Jugoslaviju, neka ide u nju da živi.
Pustite nas jednom Vi jugosloveni, da mi u Srbiji živimo pod srpskom zastavom i srpskom himnom( a da ta himna ne sliči na Poljsku himnu )
 
Ali nisam budala.
Mada se kod komunista istorija broji od 1945. godine.
A ko voli Jugoslaviju, neka ide u nju da živi.
Pustite nas jednom Vi jugosloveni, da mi u Srbiji živimo pod srpskom zastavom i srpskom himnom( a da ta himna ne sliči na Poljsku himnu )

Pa dete Srbi su oduvek bili najveci Jugosloveni, Titoisti i ateisti..

Sada su malo zbunjeni, ali opet ce oni pokazati svoje pravo lice.
 
Ali nisam budala.
Mada se kod komunista istorija broji od 1945. godine.
A ko voli Jugoslaviju, neka ide u nju da živi.
Pustite nas jednom Vi jugosloveni, da mi u Srbiji živimo pod srpskom zastavom i srpskom himnom( a da ta himna ne sliči na Poljsku himnu )

Химна не датира од 1945 године!

Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:

У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)
Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пан-словенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Она је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.

Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустро-Угарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустро-угарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.

А сада је потребна више него икада поготово у истом Прагу где се више користи енг и немачки језик .И свим Словенским земљама!
 
Pa dete Srbi su oduvek bili najveci Jugosloveni, Titoisti i ateisti..

Sada su malo zbunjeni, ali opet ce oni pokazati svoje pravo lice.

Deko, Srbi su je namestili, dobro misleći, a komunisti upropastili na štetu Srbije.
Što se tiče ateista, tvoji saborci su jahali popove i čupali im brade i brkove posle rata 2. svetskog i ako su bili kršteni, odali su se lažnom idolu Titi...to je slika komunista, ružna i tužna.
Izniknuće Srbija bez vas nevernika, samo nemojte da se mešate.
 
Pa dete Srbi su oduvek bili najveci Jugosloveni, Titoisti i ateisti..

Sada su malo zbunjeni, ali opet ce oni pokazati svoje pravo lice.

Словени или Јужни Словени ,Титоисти како ко...

Како се мења ово ,горе ,где пише; "Упиши тренутну активност " У ПРОФИЛУ?
 
Deko, Srbi su je namestili, dobro misleći, a komunisti upropastili na štetu Srbije.
Što se tiče ateista, tvoji saborci su jahali popove i čupali im brade i brkove posle rata 2. svetskog i ako su bili kršteni, odali su se lažnom idolu Titi...to je slika komunista, ružna i tužna.
Izniknuće Srbija bez vas nevernika, samo nemojte da se mešate.

ТИТО НИЈЕ БИО КОМУНИСТА ПОСЛЕ 1945 ГОДИНЕ!!:rtfm:
 
Химна не датира од 1945 године!

Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:

У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)
Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пан-словенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Она је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.

Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустро-Угарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустро-угарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.

А сада је потребна више него икада поготово у истом Прагу где се више користи енг и немачки језик .И свим Словенским земљама!

O, dušo jugoslovenska tj. južnoslovenska. Pa nismo ti mi poljaci, niti česi, i ako smo sloveni po poreklu ( mada, mnogo se tu mešalo semena raznih ).
Naturena himna u doba komunizma, nije za sadašnjost.
I ružno je da nas vraćaš u prošlost.
 
O, dušo jugoslovenska tj. južnoslovenska. Pa nismo ti mi poljaci, niti česi, i ako smo sloveni po poreklu ( mada, mnogo se tu mešalo semena raznih ).
Naturena himna u doba komunizma, nije za sadašnjost.
I ružno je da nas vraćaš u prošlost.

Химна је предивна дух наших очева који су се вековима борили да остану словени и још увек се боре.Није то "натурена" химна ,то је химна наших очева који су се борили против окупације
 

Back
Top