Znam jedno pravilo u komunikaciji u Srbiji koje zapravo svi ignorisete....a to je, govornik mora da ispadne genije....od skupstine do novinarcica, forumasa, tamburasa, lakrdijasa, pijanca i neznanca...
Definicije, znacenja, logika zakljucivanja, sve to mora biti promenjeno da bi zakljucak bio u skladu tog pravila.
Da dodam u vezi onog mog no1 programera koji je matematicki inovativan i rekurzivan, on nije isao na savezna iz matematike, nijednom, ja sam bio i na Balkanijadama i saveznim 5 puta...kakva matematicka u BG, i njihovi hendikep bodovi (uvek sebi natesterisu na takmicenjima do 20 bodova za svoje djake, tj dodaju im rezultat jednog resenog zadatka)...Koji zakljucak da izvedem?
Bio sam mu cimer, znam ga u prste, kako razmislja...Nije znao vise matematike, ali algoritmu prilazi drugacije...a razumece sve sto mu kazes ....
Najkraci zakljucak je za njega da nema strah od rekurzije, tj covek je um za velike resurse i velike masine...mainframe je imao na faxu, tj vaxu
Nije za savremene krpi gace IDE razvojna okruzenja gde bar 10 pravilnih sintaksi komandi ne radi kako treba
Zato sad u testovima za programere imate poseban deo testa koji pokazuje stres na sigurno netacno resenje, tj koliko vam treba da se oporavite od shvatanja da resenje nije tacno ni moguce...
Kao rad iz sociologije sam radio estimaciju stresa i ucinka u zavisnosti od roka i nacina predocavanja roka za odradu nekog zadatka...Ne bi verovali koliko mozete nepravilnim pristupom da paralisete osobu da ima povecan broj gresaka i na kraju da upadne u loop...
Ево, друг се запослио у ИТ фирми (QA).
Солидна плата, екстра услови рада, о компјутерима зна колико и сваки просечан лик на улици, од радног искуства је имао укупно 6 месеци подељено на више радних места која са програмирањем немају никакве везе, а у другој половини четврте деценије је.
Ово је екстремнији пример.
Прима се и кусо и репато и курсаџије и сл.
Pa tako i treba, to je opsti trend u industriji , ne u IT industriji nego u industriji...
