Па којим морима се Бугарска у то време граничила и како је могла спречити Србију да изађе на море осим на Егејско море?
Kako shvatiti ovo o “odbrani sopstvenih interesa”, uz to i “uključujući one vezane za evropske turske teritorije” (koje je inače u tom trenutku držala Turska) osim u kontekstu ofanzivnog rata?
Сврха војног споразума је заштита интереса балканских земаља (у случају Бугарске и Србије). Расподела турских земаља – тачније у Македонији – је условна и, како се види из уговора и војне конвенције, углавном се односи на напад Турске на једну од земаља. Офанзивна намера у уговору је имплицирана у члану 4 BK, али није дефинисана, стога следи да уговор није офанзиван !!!.
Još jednom, dogovara se podela teritorije koju pod okupacijom drži treća strana ali ugovor “nije ofanzivan”. Svaki komentar je suvišan.
Koliko može da se vidi, kolega @Boris T ovde iznosi iste one argumente koje je navela bugarska vlada srpskoj u svojoj Noti od 13. juna 1913. kojom je bez obzira na značajno promenjene okolnosti odbila srpski zahtev za reviziju savezničkog ugovora, kao izgleda i tumačenja nekog od bugarskih generala ili političara - posle sloma Bugarske na Solunskom frontu praktično svi koji su bilo uveli Bugarsku u Prvi svetski rat ili su u to vreme donosili odluke su pisali memoare, knjige i radove kojima su opravdavali svoje odluke za vreme rata.
Територија није подељена у уговору, него у тајном додатку, и то је тајни документ управо зато да такви генијални креатори мисли попут тебе то не тумачели као рат. У уговору од 29. фебруара 1912. ништа се не помиње о офанзивном рату против Турске, ни једне речи.
Добро запажено, да будем искрен, ту ноту нисам ни прочитао. Што значи да свако ко има било какву логику, након читања докумената који су основа српско-бугарског савезa, закључује да Бугарска није била обавезна да пошаље 100 хиљада војника у Македонију, пошто је овај услов промењен и унапред договорен са српски штаб, што се види из протокола од 15. септембра.
Како није офанзиван рат када деле турску територију између себе и повлаче границе тамо освести се.Да уговори су јасни.Сазонов то каже када већ види да Русија због Великих сила не може то одбранити и зато Србији нуди алтернативе, оно што би могла да издејствује Србији на конференцијама са Великим силама, железничке везе ка лукама на Јадрану и померање границе у Македонији, у том контексту каже да Србији нико ништа није гарантовао и да је боље да ово прихвати.Русија се нашла у врло незгодном положају, није могла да осигура балканским савезницама све добитке као патрон тог савеза, а опет због њих није хтела да уђе у рат са Великим силама, па су нашли спас у компромису.Уговор је потписан да би променио ситуацију на Балкану трајно по принципу Балкан Балканским народима.Узрок балканског рата је жеља балканских држава да ослободе од Турске остатак Балкана, уговор је део тог плана, нису они хтели да се задовоље било којим турским реформама то је јасно.
Не би га ни поставио ни сада да ниси поменуо да га нема на српском језику па мораш да га приложиш на бугарском, јер ето Срби нешто крију па га зато нису ни објавили.Тако што је Војна конвенција мењана, само о њој смо тада причали, није спроведена онако како је написана, на бугарско инсистирање, а поводом одбијања Бугарске да пристане на нову корекцију после рата, зато сам рекао да је Бугарска прекршила Војну конвенцију, нисам рекао једнострано, и сада на крају рата није хтела да пристане на корекције истог уговора на своју штету.
Милутиновић је рекао да је био вишеструко надјачан, 9 слабих батаљона против бугарских 24, и објашњава тамо своју ситуацију тако да престани да се измотаваш око небитних ствари.Наравно да је претрпео велике губитке, изненадни напад, лоша кординација са остатком 3. армије, и свакако да дивизија другог позива није спадала у елитне дивизије али су се људи и тог позива извештили у првом балканском рату па су пружили добар отпор Бугарима.
Па ваљда на Црно и Егејско море, на која друга два може да мисли.То је наредба краља Петра војницима на почетку новог рата где им саопштава да их не може још пустити да се врате кућама.Па на Егејско море и мисли али то не значи да Србија физички треба војском да изађе на Егејско море, него треба да се споји са Грцима, и тако држи вардарски коридор према Солуну у договору са Грцима предходно потписаним, а останком оних граница Бугарска би раздвојила Србију и Грчку и спојила би се са Албанијом, и Пашић је био свестан тога.Ништа спорно само што та наредба не може да послужи као пример неког офанзивног деловања према Бугарској због чега си је и поставио, уз констатацију да је Србија желела војском да дође и до Егеја што није тачно.
Ништа ово не мења на чињеници да је Србија тражила економску везу ка Солуну, у тренутку када је изгубила приступ јадранским лукама то је још добило на важности, али све то у споразуму са Грцима а не као Бугари да траже Солун у свој посед и војно.Разлика је очигледна и поново ниси у праву.
Ту конвенцију јесу прекршили јер услови из ње нису испуњени, накнадне корекције не рачунам, и оно што је битно зато није било никаквог разлога да Бугари после рата инсистирају на уговору и да одбију српску корекцију у њему, то је поента приче.Наравно да је Гешов тврдио 1913 да нису дали Србима никакве гаранције како не би линију у Македонији мењали на бугарску штету, уговор га демантује јер се посед територија односи на све западно од зацртане линије а не само на Македонију, а Турска се као што знамо простирала до Јадрана.
Подела територија поменута у Тајном додатку односи се на 2 главна члана уговора. А они су дефанзивни, као што и I члана тајног додатка који се односи на немире у Турској који би угрозили статус кво на Балкану. Нигде у документима нису дефинисана територијална освајања као резултат офанзивног рата.
Не само економски, већ би се Србија приближила на неких 60 километара од обале Егејског мора и тако договорила директан коридор и независну зону директно у некој егејској луци.
Дакле, по теби су руски министар спољних послова, бугарски премијер и Пашић, руски амбасадор у Београду и коначно Врховни штаб Војска Србије небитни извори јер ти се то не свиђа.
Чињеница је да нигде у уговору нема речи „турске територије“, а још мање "на све западно ". Код теби је синдром јасан, видиш оно што сте желиш да видиш, а у стварности тога нема.
Подела територија у Турској је део тог уговора и треба да ступи на снагу када се ослободе од Турака, нема смисла раније, тако да јесте офанзиван и агресиван према Турској, ово је више жалосно него смешно.Тражили су вероватно бољи положај хришћана око оне линије а даље нема везе.....
Само економска а не војна интервенција што упорно намећеш, што је и дефинисала са Грчком.
Не фантазирај по обичају нико то не сматра.
Јасно је да се уговор односи на целу територију Турске на Балкану, и да све северозападно од оне линије треба да припадне Србији а ти изигравај кловна и даље, показао сам све што сам хтео на ту тему па читај.
Већ сам те питао како Бугарска и Русија могу да гарантују Србији било какве територије осим војном акцијом/ратом? А где је договорен овај план о Јадрану између Бугарске и Србије? Зар стварно мислиш да су сви толико глупи, само један Лекизан све зна? Рекао сам да одговориш на моје питање без лупетања у свом стилу.
Уговор се односе се на заштиту суверених граница савезника. Подела турских територија поменута у члану 2. Додатка је у случају да нека спољна сила окупира било коју турску територију и то би штетило жизненом интересу једне од две земље. Из тога следи да се ликвидација било које турске територије посматра у контексту заштите интереса балканске државе од спољног мешања, али никако као последица офанзивног рата.
Па каква бре војна интервенција – Србија и Грчка били су савезници против Бугарске, што значи да би, ако би Бугарска била поражена, Србија добила коридор до Егејског мора, који би највећим делом био под њеном контролом, а поред тога, и зону слободне трговине управо у Солуну.
И одговорио сам ти, уговором који су потписали.Договорен истим уговором, то што ти тражиш да ти се ексклузивно помене јадранско море иако се ниједна територија не спомиње појединачно него је јасно да се договара подела целог дела Турске значи само да си недоказан.
Е та заштита целокупне територија Турске ти је битна ставка, тиме је дефинисано то спречавање мешања других држава на тој територији.Наравно прво требају да је ослободе јер другачије нема смисла.
Ту конвенцију си представио као агресивни чин према Бугарској ничим изазван са друге стране, што није тачно, али није ни она овде тренутно проблем већ твоја намера да прикажеш Србију за агресивно вођење политике према Бугарској и да јој додаш освајачке намере према Егеју што она опет није имала.
Пошто нико то не сматра – зашто се онда једноставно не сложиш са свим изворима који тврде да за Србију на Јадрану нијо било гаранција? Па прво размисли логично.
Подела у односу на Шар планину није подела целе турске територије јер уговор не предвиђа како то треба да се уради, једино је предвиђено одбрамбено деловање против спољне интервенције усмерене против интереса једне од две земље, и која има за циљ да окупира или одузме турске територије (односно насељене хришћанима).
Иако је један од циљева Балканског савеза ослобођење турских хришћанских земаља – такве дефиниције у уговору нема, напротив, у члановима 1 и 2 ради се само о одбрамбеним акцијама у случају спољне инвазије или окупације турске територије. Дакле, ти замисљаш дa уговор прво предвиђа да се територије ослобађају? Добро, али како ако то нигде не пише? Само зато што мислиш да то нема смисла не значи да нема смисла - већ значи да ти не можеш да га видиш :
Па, ако би се у контексту уговора сматрало да прво треба ослободити ове територије, не би там седело ово што сам болдовао, већ је требало да пише „ма који део новоослобођене територије“ уместо „који стоји данас под влашћу Турске“.
Војни савез између Грчке и Србије закључен је априла 1913. године и Русија о томе није обавештена. Не знам како онда да назовем овај чин, можда миран гест. Штавише, нисам тражио оправдање за Бугарску за напад на савезнике. Овде можеш видети моје постове од пре две године.
Stav zvanične Bugarske kao merilo svih stvari? Kolio treba biti odvojen od stvarnosti pa da se tvrdi ovako nešto?
Па и сам Гешов је аутор уговора. Миловановић је умро у јуну 1912. године и немамо начина да сазнамо његово мишљење. Као што сам већ раније најавио – уговор је у Русији представио Ст. Данев у лето 1912. Стога је Сазонов био добро упознат са текстом уговора. Односно, двојица високих политичара тврде да нема бугарских гаранција за Јадран, али ти и Лекизан, који пред собом имате читав текст уговора, и даље не можете или не хоћете да га правилно разумете. Која глупост.
