Quantcast
  • Dragi prijatelji, forum "Hobi" smo prebacili u kategoriju "Zabava" i pripojili smo mu teme iz foruma "Аlbumi sa sličicama" i "Strip i Anime".

Na današnji dan 2008. godine proglašena nezavisnost Kosova

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

комшија

Legenda
Poruka
51.769
https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-51475689

Godišnjica nezavisnosti Kosova: Gde su bili današnji lideri pre 12 godina

Neko u opozicionim klupama, neko van sistema, neko na administrativnoj liniji, a neko - u centru pažnje.

1581941548600.png


  • Pre sati: 3
Današnji politički lideri Srbije i Kosova pre dvanaest godina su bili mahom na drugačijim pozicijama od onih na kojima su sada.

Skupština Kosova donela je 17. februara 2008. godine Deklaraciju o nezavisnosti kojom je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

Skupština Srbije poništila je ovu odluku, ali to nije sprečilo niz međunarodnih priznanja koja su usledila.

BBC na srpskom podseća vas čime su se 2008. godine bavili aktuelni predsednici i premijeri Srbije i Kosova.

Predsednik Srbije - Aleksandar Vučić

Manje od mesec dana delilo je Aleksandra Vučića od 38. rođendana i nije nosio naočare, ali to nisu najveće razlike u odnosu na današnje vreme.

U vreme kada je Kosovo proglašavalo nezavisnost, aktuelni lider Srpske napredne stranke bio je na funkciji generalnog sekretara Srpske radikalne stranke (SRS).

Formalno, bio je tek treći čovek u hijerarhiji najveće tadašnje opozicione stranke - predsedniku Vojislavu Šešelju sudio je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, dok je strankom upravljao Šešeljev zamenik Tomislav Nikolić.

Nikolić je radikale predstavljao na sastancima sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom na kojima je dogovoreno da Skupština Srbije poništi odluku kosovskih organa o proglašenju nezavisnosti, i da se 21. februara 2008. godine održi veliki miting u centru Beograda.

Vučić je tada, u ime radikala, tražio da Skupština bude obaveštena o svim merama koje će preduzeti Srbija jer „moraju da budu upoznati svi građani, a ne samo politička elita".

Na konferenciji za štampu uoči velikog mitinga „Kosovo je Srbija", Vučić je u sedištu SRS opisao pitanje Kosova kako ga je tada video.

„Mi nemamo, saterani smo uza zid, to vam je kao u britanskoj vojnoj doktrini - dakle, saterani smo kao pacov u ugao i nemamo šta da radimo sem da štitimo svoje, da branimo svoje. To vam je kao majka u životinjskom carstvu čije je mladunče napadnuto. E tako oni nama, ili iz tih zemalja, otimaju nam deo teritorije. I kažu - Pa nema problema, mi vas mnogo volimo! To što smo vam ubili dete, to nema veze. Jesmo mi vama ubili dete, ali mi ćemo da vam damo najbolju kafu, i austrijsku i italijansku, i kakvu god hoćete. Sad nemoj da se ljutiš, sahrani dete, praktično ti moraš da živiš. Daćemo ti najbolju kafu na svetu da piješ.- Hvala vam, moje dete je važnije i svačije dete je važnije od vaše kafe. I nemojte da mi poredite sad priču da kažete -svršeno je sa tim, pa sad nastavite normalno. Nije završeno. Nikada neće biti završeno, jer Kosovo i Metohija je Srbija. Kao što je za vas Kosovo nezavisna država, za mene je Kosovo Srbija."

Miting je održan 21. februara 2008. godine, uz prisustvo premijera Vojislava Koštunice, ministara, lidera opozicije Tomislava Nikolića, predstavnika srpskih političara iz susednih zemalja, javnih ličnosti - sportista i glumaca.

Posle mitinga i molebana, u centru Beograda izbili su nemiri u kojima su uništavane radnje i kradena roba, napadane i spaljivane ambasade.

Jedna osoba je poginula, a više ih je povređeno.


Predsednik Kosova - Hašim Tači

Njegovo lice toga dana bilo je na ekranima svih svetskih televizijskih mreža.

Hašim Tači 17. februara 2008. godine bio je premijer Kosova i u govoru u Skupštini Kosova svetu je predstavio Deklaraciju o nezavisnosti.

„Od danas, Kosovo je ponosno, nezavisno i slobodno", poručio je Tači u govoru koji se u Prištini smatra istorijskim.

Tadašnji premijer naveo je i ciljeve kojima će se rukovoditi.

„Ovo nije presedan, Kosovo je specijalni slučaj, zbog procesa raspada SFRJ.

„Kosovo će biti deo evroatlantske porodice i posebno će paziti na manjine u skladu s Poveljom o ljudskim pravima, obezbeđivaće mir i stabilnost u celoj zemlji."

Hašim Tači prezentuje novu zastavu Kosova (desno), zajedno sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom (u sredini) i predsednikom Skupštine Kosova Jakupom Krasnićijem (levo)
Tači je na premijersku funkciju stupio nešto više od mesec dana pre donošenja Deklaracije o nezavisnosti - izabran je 8. januara 2008. godine, i odmah je najavio da će Kosovo u prvoj polovini te godine proglasiti nezavisnost.

Već tada je napomenuo da ništa neće biti urađeno bez podrške zvaničnika iz Brisela i Vašingtona, iako su, navodno, zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Država u prvom trenutku iskazali određene rezerve prema jednostranom proglašenju nezavisnosti.

Premijerski mandat Tačiju, koji je tada bio lider Demokratske partije Kosova koju je i osnovao, omogućila je koalicija sa dotada rivalskim Demokratskim savezom Kosova tadašnjeg predsednika Fatmira Sejdiua, naslednika dugogodišnjeg lidera Ibrahima Rugove.

Među ministrima u kabinetu Hašima Tačija bila su i dva predstavnika srpske zajednice na Kosovu - Boban Stanković bio je ministar za povratak i zajednice, dok je Nenad Rašić bio zadužen za rad i socijalna pitanja.

U Tačijevom profilu koji je objavljen na sajtu BBC-ja u danu njegovog izbora, današnji kosovski predsednik opisan je kao veteran u borbi etničkih Albanaca za odvajanje od Srbije i kao lider političkog krila Oslobodilačke vojske Kosova.

Premijerka Srbije - Ana Brnabić

Sa master diplomom britanskog Univerziteta Hal u džepu, Ana Brnabić je u trenutku jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova imala 33 godine i već šest godina je živela u Srbiji po povratku sa studija u inostranstvu.

U zvaničnim biografijama navodi da je u tom periodu radila na projektima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), obavljajući poslove konsultanta.

U neredima posle mitinga „Kosovo je Srbija", zapaljena je ambasada SAD u Beogradu
Ipak, u godini koja je prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova, aktuelnu premijerku posao dovodi do same administrativne linije Srbije i Kosova.

Kako je za BBC na srpskom potvrdilo više izvora koji su radili sa Anom Brnabić, a želeli su da ostanu anonimni, aktuelna premijerka bila je angažovana kao savetnica direktora u Koordinacionom telu Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Iz kabineta premijerke za BBC na srpskom potvrđen je ovaj detalj koji je nedostajao u zvaničnim biografijama premijerke Brnabić.

Premijer Kosova - Aljbin Kurti

Nešto duže, karakteristično crne kose, i u džemperu sa rol kragnom umesto današnjeg odela - tako se Aljbin Kurti pojavljuje u dokumentarnom filmu austrijske produkcije snimljenom u godini jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Producenti su ga odabrali kao predstavnika alternativne političke scene, pa se tada 33-godišnji lider pokreta „Samoopredeljenje" pojavljuje u kadrovima sa mladim članovima pokreta koji pripremaju letke ove organizacije.

„Kosovo ostaje bure baruta sa lošim upravljanjem, nezaposlenošću i siromaštvom.
„Veliko je razočaranje u domaće i međunarodne političare - neophodna je samo jedna varnica da sve plane", upozoravao je tada Kurti.

Zbog toga se aktuelni premijer Kosova zalagao da predstavnici međunarodne zajednice napuste Kosovo.

1581941672400.png


Kurtija je hapsila i kosovska policija kada je 2005. godine Samoopredeljenje protestovalo protiv prisustva Ujedinjenih nacija na Kosovu
Kurti je u to vreme protest iskazivao i na ulicama, predvodeći demonstracije „Samoopredeljenja" koje su se često završavale sukobima sa policijom, hapšenjima i velikim brojem povređenih.

Sam Kurti uhapšen je godinu dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova, tokom protesta 10. februara 2007. godine u kojima su dva demonstranta ubijena.

Najpre je bio pritvoren do juna te godine, da bi potom bio prebačen u kućni pritvor, pa osuđen na devet meseci zatvora.

„Samoopredeljenje", na čijem je čelu Kurti i danas, na izborima je prvi put učestvovalo dve godine nakon proglašenja nezavisnosti.


Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.





Косовари срећан вам празник!
 

комшија

Legenda
Poruka
51.769
1581943874000.png


Na današnji dan 2008. godine

Dvanaest godina kasnije: Šta se promenilo na Kosovu od proglašenja nezavisnosti?

Na vanrednoj sednici Skupštine Kosova na današnji dan pre 12 godina, 17. februara 2008. godine, usvojena je Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

1581943920700.png


Piše: Ekipa Danasa 17. februara 2020. 07.15


Većina država članica EU priznala je do sada nezavisnost Kosova, a dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa vodi se i dalje pod patronatom Brisela.

Na Kosovu će danas brojnim manifestacijama biti obeležena 12. godišnjica proglašenja nezavisnosti.
Politički analitičar i novinar iz Prištine Imer Muškoljaj kaže za portal Danasa da su očekivanja građana bila velika, a da nije puno toga realizovano. Naročito, kako dodaje, što se tiče ekonomskog razvoja i pojačanje kosovskog državnog integriteta i suvereniteta.

– Kosovo još nije clan UN-a i nije napredovala u evropskim integracijama. Takođe, nije dobila bezvizni režim. Naravno, neke stvari su urađene, naročito što se tiče infrastrukture, ali ljudi su očekivali mnogo više. Dvanaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo još traži svoje puno prava kao nezavisna država, dok građani traže bolji život kao i da budi ravnopravni kao svi drugi u regionu što se tiče slobodnog kretanja i evropske perspektive, objašnjava Muškoljaj.


Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko napominje za naš portal da kada govorimo o Kosovu i gde je danas treba ipak imati u vidu odakle je počelo. Kako kaže, takoreći od nule.

– Kosovari su bili izvan sistema više od decenije. Kad su dobili nezavisnost počeli su od početka. Kosovo je doživelo neverovatnu transformaciju, pa je i najdinamičnije i najvibrantnije društvo u regionu. Izgrađeni su putevi, sve magistralne ceste – prema Tirani, Skopju i Beogradu do Merdara. Institucije su pravljene po evropskim standardima, doduše još ne funkcionišu u potpunosti, ali se one popunjavaju mladim kadrovima koji se školovani u inostranstvu. Američki univerizitet u Pristini iškolovao je već deset generacija koje preuzimaju privredu, biznis i administraciju. Malda intelektualna elita je dinamična i radoznala, rado se povezuje sa regionom, ocenjuje Biserko.

Prema njenim rečima, Priština ima dinamičan noćni život i veoma bogatu gastronomsku ponudu. Kulturna scena je takođe zanimljiva i dinamična. Politička elita je kao i svugde više skoncentrisana na vlastite interese, ali društvo je ipak uhvatilo korak, dodaje naša sagovornica.

– Kosovo, kao i ceo region, prolazi kroz dramatičnu tranziciju. Opterećeno je korupcijom i kriminalom. Ali, uprkos tome na sceni su zanimljivi investitori iz dijaspore, uglavnom iz Švajcarske i Nemačke. Malo se zna o njima. Oni su, na primer, izgradili 4.000 solidarnih stanova i kuća za siromašne. Ne postoji sličan primer u regionu. Odnos sa Srbijom je velika opstrukcija uključivanju Kosova u međunarodne institucije i uopšte u međunarodnu zajednicu. Nespremnost Srbije da prihvati novu realnost u regionu, uključujući i nezavisnost Kosova, je kočnica za ceo region, ali i za Srbiju, navodi Biserko.

Briselski dijalog, koji je rezultirao sporazumom i nizom drugih posebnih sporazuma, naglašava, zaustavljen je kada je komesarka EU Federika Mogerini pristala na promenu formata dijaloga, odnosno kad je prihvatila dogovor dvojice predsednika, Tačija i Vučića o podeli Kosova.


Biserko ističe da je podela Kosova uvek bila jedina opcija Beograda, ali da je svakako iznenađujuće da su se u tom dilu dobrovoljno našli predsednik Tači i premijer Rama. Taj dil je, smatra ona, imao i podršku određenih međunarodnih krugova, ali je propao zahvaljujući pre svega nemačkom protivljenju promeni granica.

– Pobeda Albina Kurtija i Isa Mustafe(Samoopredeljenje i LDK) promenili su političku panoramu na Kosovu i otvorili mogućnost za stvaranje novog okvira za dijalog i eventualno rešenje. Rezultati kosovskih izbora doveli su do relaksacije u kosovskom društvu i podigli očekivanja u pogledu borbe protiv korupcije i otvaranja prostora za rešavanje životnih problema. Albin Kurti je političar bez ratne prošlosti i bez korupcionaških afera, kaže Biserko.

Prema njenim rečima, najosetljivije pitanje za Kosovo je odnos sa srpskom zajednicom koja je u funkciji beogradskih interesa, a ne sopstvenih. Beograd, smatra Biserko, sprečava integraciju srpske zajednice u kosovsko društvo i minira sve pozitivne pokušaje da se odnosi normalizuju.

– Srbi imaju veći problem sa Srpskom listom i Beogradom nego sa samim Albancima. S obzirom da je podela jedina opcija na kojoj Beograd insistira, srpska zajednica je talac te strategije unapred osuđene na propast, zaključuje naša sagovornica.

Kako je sve izgledalo?

Nakon obrazlaganja tadašnjeg premijera Hašima Tačija, na vanrednoj sednici Skupštine Kosova pre 12 godina na današnji dan usvojena Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

Tim povodom hitno je zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj je Deklaracija poništena, uz obrazloženje da je reč o protivpravnoj, jednostrano donetoj odluci privremenih organa u Prištini.

– Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, i njegovi evropski sledbenici, biće crnim slovima upisani u istoriju Srbije, ali i u svaku istoriju međunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka, rekao je tada premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Rusija je osudila odluku o proglašenju nezavisnosti zbog kršenja rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, i sazvala hitnu hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a.

Održana je i vanredna sednica Sinoda Srpske pravoslavne crkve na kojoj je doneta odluka o održavanju “Molebana za spas srpskog naroda” u hramu Svetog Save.

Centralne gradske ulice u većini mesta na Kosovu su bile zatvorene za saobraćaj. Kako su mediji preneli, u svečanoj atmosferi i euforičnog raspoloženja, građani su se šetali i slavili, noseći zastave Albanije, SAD i EU.

Sa druge strane, dane nakon proglašenja nezavisnosti Kosova obeležile su nasilne demonstracije koje su u Beogradu ostavile demolirane ambasade Sjedinjenih država, Slovenije i druge javne objekte, sukobe sa policijom i veliki broj povređenih.

– U ovom teškom trenutku za državu i sve nas, želim da apelujem na sve građane Srbije, na naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji, da nas u ovim danima pre svega rukovodi razum, a država Srbija će povlačiti odgovorne poteze i učiniće sve što je u njenoj moći da se poništi samovoljno i protivpravno proglašena nezavisnost Kosova, poručio je tadašnji predsednik Boris Tadić.

Pored Beograda, demonstranti su bili i na ulicama Novog Sada, Niša, Čačka, Banja Luke, Podgorice… a dok su građani protestovali zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, počele su da pristižu prve čestitke i priznanja odluke kosovskih vlasti.


Zbog odluke Kosova slavilo se i u gradovima Albanije i dijaspori. Tada predsednik Albanije, Bamir Topi, izjavio je da je ovim činom ispravljena velika istorijska nepravda, te da će građani Kosova i Albanci imati svoju najmlađu državu na svetu.

Prvo priznanje nezavisnosti Kosova je stiglo iz Kostarike, zatim Avganistana, a ubrzo potom ređala su se priznanja iz Francuske, Velike Britanije, Turske, Albanije i SAD.

Svim ambasadorima Srbije u zemljama koje su objavile priznanje Kosova, naloženo je da uruče protestnu notu, a ambasadori su odmah povučeni iz Amerike, Turske i Francuske.

Miting pod sloganom Kosovo je Srbija je na poziv Vlade Srbije održan 21. februara ispred Skupštine Srbije. Ministarstvo prosvete donelo je odluku da to bude neradni dan, kako bi i prosvetni radnici bili u prilici da izađu na ulicu.

Danima su se nizali protesti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Podgorici… Čini se da je revolt zbog odluke Prištine kulminirao tog 21. februara, kada je u Beogradu u neredima poginula jedna osoba a oko 200 povređeno.

Ruinirana su i uništavana strana predstavništva, butici, restorani, prodavnice, izlozi, a ambasada SAD je zapaljena.

Demonstranti su razbijali izloge, čupali semafore, lomili žardinjere, drveće, klupe, autobuska stajališta, kioske, zapa

Biserko ističe da je podela Kosova uvek bila jedina opcija Beograda, ali da je svakako iznenađujuće da su se u tom dilu dobrovoljno našli predsednik Tači i premijer Rama. Taj dil je, smatra ona, imao i podršku određenih međunarodnih krugova, ali je propao zahvaljujući pre svega nemačkom protivljenju promeni granica.

– Pobeda Albina Kurtija i Isa Mustafe(Samoopredeljenje i LDK) promenili su političku panoramu na Kosovu i otvorili mogućnost za stvaranje novog okvira za dijalog i eventualno rešenje. Rezultati kosovskih izbora doveli su do relaksacije u kosovskom društvu i podigli očekivanja u pogledu borbe protiv korupcije i otvaranja prostora za rešavanje životnih problema. Albin Kurti je političar bez ratne prošlosti i bez korupcionaških afera, kaže Biserko.

Prema njenim rečima, najosetljivije pitanje za Kosovo je odnos sa srpskom zajednicom koja je u funkciji beogradskih interesa, a ne sopstvenih. Beograd, smatra Biserko, sprečava integraciju srpske zajednice u kosovsko društvo i minira sve pozitivne pokušaje da se odnosi normalizuju.

– Srbi imaju veći problem sa Srpskom listom i Beogradom nego sa samim Albancima. S obzirom da je podela jedina opcija na kojoj Beograd insistira, srpska zajednica je talac te strategije unapred osuđene na propast, zaključuje naša sagovornica.

Kako je sve izgledalo?

Nakon obrazlaganja tadašnjeg premijera Hašima Tačija, na vanrednoj sednici Skupštine Kosova pre 12 godina na današnji dan usvojena Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

Tim povodom hitno je zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj je Deklaracija poništena, uz obrazloženje da je reč o protivpravnoj, jednostrano donetoj odluci privremenih organa u Prištini.

– Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, i njegovi evropski sledbenici, biće crnim slovima upisani u istoriju Srbije, ali i u svaku istoriju međunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka, rekao je tada premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Rusija je osudila odluku o proglašenju nezavisnosti zbog kršenja rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, i sazvala hitnu hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a.

Održana je i vanredna sednica Sinoda Srpske pravoslavne crkve na kojoj je doneta odluka o održavanju “Molebana za spas srpskog naroda” u hramu Svetog Save.

Centralne gradske ulice u većini mesta na Kosovu su bile zatvorene za saobraćaj. Kako su mediji preneli, u svečanoj atmosferi i euforičnog raspoloženja, građani su se šetali i slavili, noseći zastave Albanije, SAD i EU.

Sa druge strane, dane nakon proglašenja nezavisnosti Kosova obeležile su nasilne demonstracije koje su u Beogradu ostavile demolirane ambasade Sjedinjenih država, Slovenije i druge javne objekte, sukobe sa policijom i veliki broj povređenih.

– U ovom teškom trenutku za državu i sve nas, želim da apelujem na sve građane Srbije, na naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji, da nas u ovim danima pre svega rukovodi razum, a država Srbija će povlačiti odgovorne poteze i učiniće sve što je u njenoj moći da se poništi samovoljno i protivpravno proglašena nezavisnost Kosova, poručio je tadašnji predsednik Boris Tadić.

Pored Beograda, demonstranti su bili i na ulicama Novog Sada, Niša, Čačka, Banja Luke, Podgorice… a dok su građani protestovali zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, počele su da pristižu prve čestitke i priznanja odluke kosovskih vlasti.


Zbog odluke Kosova slavilo se i u gradovima Albanije i dijaspori. Tada predsednik Albanije, Bamir Topi, izjavio je da je ovim činom ispravljena velika istorijska nepravda, te da će građani Kosova i Albanci imati svoju najmlađu državu na svetu.

Prvo priznanje nezavisnosti Kosova je stiglo iz Kostarike, zatim Avganistana, a ubrzo potom ređala su se priznanja iz Francuske, Velike Britanije, Turske, Albanije i SAD.

Svim ambasadorima Srbije u zemljama koje su objavile priznanje Kosova, naloženo je da uruče protestnu notu, a ambasadori su odmah povučeni iz Amerike, Turske i Francuske.

Miting pod sloganom Kosovo je Srbija je na poziv Vlade Srbije održan 21. februara ispred Skupštine Srbije. Ministarstvo prosvete donelo je odluku da to bude neradni dan, kako bi i prosvetni radnici bili u prilici da izađu na ulicu.

Danima su se nizali protesti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Podgorici… Čini se da je revolt zbog odluke Prištine kulminirao tog 21. februara, kada je u Beogradu u neredima poginula jedna osoba a oko 200 povređeno.

Ruinirana su i uništavana strana predstavništva, butici, restorani, prodavnice, izlozi, a ambasada SAD je zapaljena.

Demonstranti su razbijali izloge, čupali semafore, lomili žardinjere, drveće, klupe, autobuska stajališta, kioske, zapa

Biserko ističe da je podela Kosova uvek bila jedina opcija Beograda, ali da je svakako iznenađujuće da su se u tom dilu dobrovoljno našli predsednik Tači i premijer Rama. Taj dil je, smatra ona, imao i podršku određenih međunarodnih krugova, ali je propao zahvaljujući pre svega nemačkom protivljenju promeni granica.

– Pobeda Albina Kurtija i Isa Mustafe(Samoopredeljenje i LDK) promenili su političku panoramu na Kosovu i otvorili mogućnost za stvaranje novog okvira za dijalog i eventualno rešenje. Rezultati kosovskih izbora doveli su do relaksacije u kosovskom društvu i podigli očekivanja u pogledu borbe protiv korupcije i otvaranja prostora za rešavanje životnih problema. Albin Kurti je političar bez ratne prošlosti i bez korupcionaških afera, kaže Biserko.

Prema njenim rečima, najosetljivije pitanje za Kosovo je odnos sa srpskom zajednicom koja je u funkciji beogradskih interesa, a ne sopstvenih. Beograd, smatra Biserko, sprečava integraciju srpske zajednice u kosovsko društvo i minira sve pozitivne pokušaje da se odnosi normalizuju.

– Srbi imaju veći problem sa Srpskom listom i Beogradom nego sa samim Albancima. S obzirom da je podela jedina opcija na kojoj Beograd insistira, srpska zajednica je talac te strategije unapred osuđene na propast, zaključuje naša sagovornica.

Kako je sve izgledalo?

Nakon obrazlaganja tadašnjeg premijera Hašima Tačija, na vanrednoj sednici Skupštine Kosova pre 12 godina na današnji dan usvojena Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

Tim povodom hitno je zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj je Deklaracija poništena, uz obrazloženje da je reč o protivpravnoj, jednostrano donetoj odluci privremenih organa u Prištini.

– Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, i njegovi evropski sledbenici, biće crnim slovima upisani u istoriju Srbije, ali i u svaku istoriju međunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka, rekao je tada premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Rusija je osudila odluku o proglašenju nezavisnosti zbog kršenja rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, i sazvala hitnu hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a.

Održana je i vanredna sednica Sinoda Srpske pravoslavne crkve na kojoj je doneta odluka o održavanju “Molebana za spas srpskog naroda” u hramu Svetog Save.

Centralne gradske ulice u većini mesta na Kosovu su bile zatvorene za saobraćaj. Kako su mediji preneli, u svečanoj atmosferi i euforičnog raspoloženja, građani su se šetali i slavili, noseći zastave Albanije, SAD i EU.

Sa druge strane, dane nakon proglašenja nezavisnosti Kosova obeležile su nasilne demonstracije koje su u Beogradu ostavile demolirane ambasade Sjedinjenih država, Slovenije i druge javne objekte, sukobe sa policijom i veliki broj povređenih.

– U ovom teškom trenutku za državu i sve nas, želim da apelujem na sve građane Srbije, na naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji, da nas u ovim danima pre svega rukovodi razum, a država Srbija će povlačiti odgovorne poteze i učiniće sve što je u njenoj moći da se poništi samovoljno i protivpravno proglašena nezavisnost Kosova, poručio je tadašnji predsednik Boris Tadić.

Pored Beograda, demonstranti su bili i na ulicama Novog Sada, Niša, Čačka, Banja Luke, Podgorice… a dok su građani protestovali zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, počele su da pristižu prve čestitke i priznanja odluke kosovskih vlasti.


Zbog odluke Kosova slavilo se i u gradovima Albanije i dijaspori. Tada predsednik Albanije, Bamir Topi, izjavio je da je ovim činom ispravljena velika istorijska nepravda, te da će građani Kosova i Albanci imati svoju najmlađu državu na svetu.

Prvo priznanje nezavisnosti Kosova je stiglo iz Kostarike, zatim Avganistana, a ubrzo potom ređala su se priznanja iz Francuske, Velike Britanije, Turske, Albanije i SAD.

Svim ambasadorima Srbije u zemljama koje su objavile priznanje Kosova, naloženo je da uruče protestnu notu, a ambasadori su odmah povučeni iz Amerike, Turske i Francuske.

Miting pod sloganom Kosovo je Srbija je na poziv Vlade Srbije održan 21. februara ispred Skupštine Srbije. Ministarstvo prosvete donelo je odluku da to bude neradni dan, kako bi i prosvetni radnici bili u prilici da izađu na ulicu.

Danima su se nizali protesti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Podgorici… Čini se da je revolt zbog odluke Prištine kulminirao tog 21. februara, kada je u Beogradu u neredima poginula jedna osoba a oko 200 povređeno.

Ruinirana su i uništavana strana predstavništva, butici, restorani, prodavnice, izlozi, a ambasada SAD je zapaljena.

Demonstranti su razbijali izloge, čupali semafore, lomili žardinjere, drveće, klupe, autobuska stajališta, kioske, zapa
ljena.

Demonstranti su razbijali izloge, čupali semafore, lomili žardinjere, drveće, klupe, autobuska stajališta, kioske, zapaljen je automobil, a jedan broj radnji je opljačkan.

Tada je Gradska uprava objavila da je imovini grada pričinjena šteta od preko 8 miliona dinara, a procenjuje se da je ukupna šteta uveliko premašivala taj broj.

Političari na obe strane tada su se obavezali da neće davati zapaljive izjave kako bi se sačuvao mir.

Na Sednici bezbednosti Ujedinjenih nacija nije došlo usaglašavanja stavova članica oko ovog problema, pre svega zbog različitih pozicija evropskih zemalja i Amerike koje su podržale odluku Prištine na jednoj, i Kine i Rusije koje su joj se kategorički protivile na drugoj strani.

U Briselu su se okupili ministri spoljnih poslova država EU kako bi se raspravljalo o ovom pitanju. Sastanak je, poput onog Saveta bezbednosti UN, prošao bez nalaženja zajedničkog stava, pa je svakoj državi ostavljeno da sama odluči kako će postupati.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je tada da je 17 zemalja članica Evropske unije spremno da u narednim mesecima prizna Deklaraciju o nezavisnosti Kosova.


Izdvojila se grupa šest zemalja EU koje su se tome usprotivile. Bile su to Kipar, Španija, Grčka, Bugarska, Rumunija i Slovačka. Kako je rekao tadašnji ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, veće zemlje koje okružuju region Zapadnog Balkana neće priznati jednostrani potez Kosovske Skupštine jer dobro poznaju tamošnju situaciju.

Podržavši nezavisnost Kosova, Angela Merkel je izjavila kako je slučaj Kosova jedinstven, te da ne očekuje nove separatističke pokrete u drugim zemljama.

Krajem godine je sa pravnog aspekta u spor uključen i Međunarodni sud u Hagu na zahtev Srbije čiji je predlog obrazlagao Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Od Suda se očekivalo da priloži savetodavno mišljenje, a na domaćoj političkoj sceni zvaničnici su ovaj uspeh predstavili kao malu pobedu Srbije.

Sud je 2010. doneo odluku da Priština Deklaracijom nije narušila međunarodno pravo, te da nije prekršena rezolucija 1244.

Naredne godine predstavnici obe strane seli su za sto u Briselu čime su otpočeli takozvani tehnički pregovori u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske Unije.

Razgovaralo se o temama značajnim za normalizaciju života građana, kao što su saobraćaj, snabdevanje energijom, telekomunikacije, pravosuđe i drugo. Na prvoj rundi dijaloga Srbiju je predstavljao tada direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović, a Kosovo zamenica predsednika Vlade Kosova Edita Tahiri.

Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je 2013. godine od strane tadašnjih premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Tim sporazumom suštinski dobar deo nadležnosti i formalno je ustupljen kosovskoj strani.

Naznaka kako bi moglo da izgleda konačno rešenje ni 12 godina posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova nema.
 

комшија

Legenda
Poruka
51.769

Председник Нове странке Зоран Живковић оценио је да данашње потписивање Писма о намерама о обнови железничког саобраћаја између Београда и Приштине представља „формално и де јуре признање независног Косова“.



петак, 14. фебруар 2020.

Наводећи да је реч о споразуму између „две независне државе“, лидер Нове странке је казао да би волео да се Скупштина Србије, Министарство спољних послова, Уставни суд, БИА и друге надлежне институције изјасне о документу којег је у присуству председника Србије Александра Вучића, у Минхену потписао директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

„Ако се поштују закони, не може да се потписује међународни уговор са делом наше територије. Овако имамо још један циркус и банализацију ситуације. Тако смо имали и договор о авио линији између Београда и Приштине, опет међународни уговор са међународном потпором, а ниједан авион од тада није полетео и неће ни полетити као што неће бити ни ове железничке линије“, навео је Живковић.

Ако се поштују закони, не може да се потписује међународни уговор са делом наше територије. Овако имамо још један циркус и банализацију ситуације
Говорећи о враћању реконструисане скулптуре Победника на Калемегдан, Живковић је затражио од председника Србије Александра Вучића, министра финансија Синише Малог и заменика градоначелника Београда Горана Весића да градјанима објасне како је на мере заштите тог споменика, потрошено 200.000 евра.

„Било је потребно да се Победник реконструише али шта је ту коштало 200.000 евра, да ли превоз од Београда до Смедеревске Паланке и назад или рад у вајарској радионици? Нови споменик са новим постаментом не би толико коштао“, навео је Живковић.

1581945906100.png


Оценио је и да ангажовање приватних фирми за обезбедјење зграде Министарства унутрашњих послова у Београду представља „бруку за српску полицију и часне полицајце који су одлуком врха МУП-а спуштени на ниво да их чувају портири“.

„Циљ руководства МУП-а није само да се срозају полицајци већ и да се оствари екстра профит за људе блиске режиму, у овом случају за бившу државну секретарку МУП-а која је власница фирме за обезбедјење и која је за пар година удесетостручила приход. То је наставак примитивазиције, банализације државе од стране Александра Вучића, тако смо добили керамичара на челу БИА, роштиљџију на месту директора ЕПС-а, а паликуће из неких општина око Београда да брину о безбедности новинара“, додао је Живковић.

Видети још:
Минхен: У присуству Гренела, Вучића и Тачија, потписано "Писмо о намерама за обнову желелезничког саобраћаја између Београда и Пр
 

комшија

Legenda
Poruka
51.769
1581946091700.png


Priština obeležava godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova


1581946106900.png


Predsednica Skupština Kosova Vjosa Osmani izjavila je povodom 12. godišnjice proglašenja nezvisnosti, da Kosovo danas "ne samo da diše slobodno već stvara novi imidž i vrednosti za svet". Ona je na svečanoj sednici parlamenta koja je počela intoniranjem himne Kosova, rekla da se danas "male zastave i velika srca vijore u svim opštinama na Kosovu".

17.02.2020. |12.40

"Danas naše Kosovo ne samo da diše slobodno već stvara novi imidž i vrednosti za svet. Džudisti su uklesali ime Kosova na stotinu mesta. Oni su nas doveli u situaciju da plačemo od radosti i smejemo se iz zadovoljstva, učinili su da državu Kosovo vole svi. Uspesi studenata u svetu dali su nadu da će ova zemlja sijati", kazala je predsednica kosovskog parlamenta.

Svečanoj sednici su prisustvovali na počasnim mestima najbolji sportisti, kulturni stvaraoci i umetnici Kosova.

Osmani je podsetila na ličnosti koje su po njenim rečima, dale pečat borbi za slobodu i nezavisnost Kosova, posebno pominjući bivšeg predsednika Kosova Ibrahima Rugovu, prvog komandanta OVK Adema Jašarija i "sve pale za slobodu".

Ona je rekla da je Kosovo pošlo putem nezavisnosti u saradnji sa prijateljima iz međunarodne zajednice.

"Mi ih danas molimo da ostanu zajedno sa nama i pored nas u ostvarivanju volje građana, u ekonomskom razvoju i evropskim integracijama. Zahvalni smo SAD sa kojim imamo neraskidivo prijateljstvo", kazala je Osmani.

Ocenila je da Kosovo danas "više nego ikada" stremi da se integriše u zajednicu evropskih naroda.

"Mi ćemo produbiti napore za državnost, zato nam je sada potreban institucionalni patriotizam. Danas treba da se obavežemo da jačamo državu Kosovu, da ćemo braniti svaki pedalj Kosova i da dokažemo da je 17. februar nepovratan i da se ne može dovesti u pitanje", kazala je Osmani.

Svečanoj sednici Skupštine Kosova nisu prisustvovali poslanici Srpske liste.

Pre svečane sednice u 8 časova u prostoru između zgrada Vlade i Skupštine Kosova je uz zvuke himne i u prisustvu predsednice parlamenta Vjose Osmani i premijera Aljbina Kurtija podignuta zastava Kosova.

Potom su Osmani i Kurti u selu Prekaze u opštini Srbica položili cveće na grobove prvog komandanta OVK, Adema Jašarija i članova njegove porodice, a zatim i vence na grob prvog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, i Adema Demaćija.

To je inače prvi put da je Kurti obišao grob Ibrahima Rugove i položio cveće.

Posle svečane sednice parlamenta, Kurti i Osmani će obići pripadnike Bezbednosne snage Kosova u kasarni "Adem Jašari".

U 16 časova će predsednik Kosova Hašim Tači obići pripadnike BSK, dok će u 18 čsova organizovati prijem za predstavnike institucija Kosova, diplomatski kor i druge zvanice.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.821
Pompeo: Suverenitet i nezavisnost Kosova ostaju ključni za stabilnost regiona
Pompeo: Suverenitet i nezavisnost Kosova ostaju ključni za stabilnost regiona
foto: AP Photo/Michael Conroy


Državni sekretar SAD Majk Pompeo čestitao je Kosovu Dan nezavisnosti, ocenivši da kosovski suverenitet i nezavisnost ostaju ključni za bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana.

"Duže od deset godina, naše dve države imaju snažno partnerstvo zasnovano na zajedničkim vrednostima. SAD podržavaju Kosovo na vašem putu ka integraciji u transatlantske institucije i nastaviće da rade na jačanju vladavine prava, suzbijanju korupcije i podsticanju ekonomskog prosperiteta za sve gradjane Kosova", naveo je Pompeo u čestitki.

Pompeo je napisao da Kosovo, posle nedavnih parlamentarnih izbora i formiranja vlade, ima novu mogućnost "da realizuje puni potencijal, i za svoje gradjane i u odnosima sa susednim zemljama", saopštio je američki Stejt department.

"Ohrabreni smo nedavnim dogadjajima koji signaliziraju korak ka podsticanju investicija, turizma i komercijalnih i medjuljudskih veza sa Srbijom, čime se postavlja temelj za dalji napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji u bliskoj budućnosti", naveo je šef američke diplomatije.

Skupština Kosova je 17. februara 2008. godine usvojila Deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

******************************
И сада нека овај наш кловн и даље иде да се рукује и грли са Јенкијима фујјјјјјјјјјјј.. ......... ......... .........
 

Kerkyra

Buduća legenda
Poruka
37.399
Pompeo: Suverenitet i nezavisnost Kosova ostaju ključni za stabilnost regiona
Pompeo: Suverenitet i nezavisnost Kosova ostaju ključni za stabilnost regiona
foto: AP Photo/Michael Conroy


Državni sekretar SAD Majk Pompeo čestitao je Kosovu Dan nezavisnosti, ocenivši da kosovski suverenitet i nezavisnost ostaju ključni za bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana.

"Duže od deset godina, naše dve države imaju snažno partnerstvo zasnovano na zajedničkim vrednostima. SAD podržavaju Kosovo na vašem putu ka integraciji u transatlantske institucije i nastaviće da rade na jačanju vladavine prava, suzbijanju korupcije i podsticanju ekonomskog prosperiteta za sve gradjane Kosova", naveo je Pompeo u čestitki.

Pompeo je napisao da Kosovo, posle nedavnih parlamentarnih izbora i formiranja vlade, ima novu mogućnost "da realizuje puni potencijal, i za svoje gradjane i u odnosima sa susednim zemljama", saopštio je američki Stejt department.

"Ohrabreni smo nedavnim dogadjajima koji signaliziraju korak ka podsticanju investicija, turizma i komercijalnih i medjuljudskih veza sa Srbijom, čime se postavlja temelj za dalji napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji u bliskoj budućnosti", naveo je šef američke diplomatije.

Skupština Kosova je 17. februara 2008. godine usvojila Deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

******************************
И сада нека овај наш кловн и даље иде да се рукује и грли са Јенкијима фујјјјјјјјјјјј.. ......... ......... .........
Bas tako...:ok:

Ako su oni priznali Kosovo i danas se time dice, onda ne moramo da se ljubimo i utrkujemo ko ce s njima da pregovara i da im se ulizuje sto vise.

@ tema

10 godina....a kao da je juce bilo. Nego kako su priznali, tako ce i da ih sa odreknu jednog dana koji nije daleko, kako stvari stoje.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.