Нама би требало да буде јасно да нашу независност нисмо добили искључиво и 100% нашом заслугом.
Изузетна помоћ Русије, чак и Запада, било у материјалној (војној и економској) помоћи, било у дипломатским круговима, је била од веома битног фактора за нашу независност.
Далеко било и таман посла да сад причам како је зној и крв српског народа био небитан фактор, али мора се и схватити да би ми били можда и даље под Турцима сад, да смо остављени без ичије помоћи.
Самим тим, очекивање да ми добијемо баш све што желимо је врло наивно. Шта је требао српски дипломата у страним земљама да каже?
''Помогли сте нам да стекнемо независност, хајде сад и дуплирајте, чак утростручите, нашу територију.''
Менталитет српског народа је изгледа тај да очекујемо да неко други решава наше проблеме. Зашто ми нисмо под силом оружја или дипломатијом освојили све српске земље? Какав дуг су имали савезници према нама, па да су морали да нам све жеље и прохтеве просто испуне?
Ево и сад, Вучић је ту на власти. Из неког разлога цела Србија схвата да је он лош за нас. Из неког разлога он побеђује стално. Из неког разлога сви схватамо да је на лош начин победио. Из неког разлога ми не радимо ништа поводом тога.
Чекамо да неко други реагује уместо нас.
И исто као у прошлим вековима, чекамо да неко заврши посао уместо нас, па се жалимо што није урадио како смо ми хтели.