Na Berlinskom kongresu krenulo se sa podelom Srba i srpskih teritorija

Da li je sve ovo tačno što je napisano u tekstu i ako jeste
Nije. Jos jedna deretićevska glupost.
..zašto nismo imali snage da se odupremu toj odluci na Berlinskom kongresu ?

Berlinski kongres je bio odlican za Srbiju. Odupreti se svemu što smo tada dobili bi bilo ravno ludilu.
 
До првог светског рата су Срби католици постали већи хрвати од папе, а многи Срби у Бугарској већи бугари од бугара - ткзв бугараши.....
Ne postoje nikakvi Srbi u Bugarskoj, nikad ih nije ni bilo, to su izmišljotine Cvijića i Belića. Postojalo je jedno selo Braćevac preko granice gde su stvarno živeli Srbi ali oni su se preselili u Srbiju posle Berlinskog kongresa.
Сигурно да је један део (крајње источни) Шоплука застранио у том периоду али Шопи су Срби
Šopi nisu Srbi, ime Šop je na jugu Srbije sinonim za Bugarina.
и претрпели су велики геноцид од бугара где су предњачили како ти кажеш "Шопи", а у ствари побугарашени део Шоплука.....
ovo neka istorija iz večernjih novosti.??
 
Šopi nisu Srbi, ime Šop je na jugu Srbije sinonim za Bugarina.
Можда после Берлинског конгреса...пре не

Ne postoje nikakvi Srbi u Bugarskoj, nikad ih nije ni bilo, to su izmišljotine Cvijića i Belića. Postojalo je jedno selo Braćevac preko granice gde su stvarno živeli Srbi ali oni su se preselili u Srbiju posle Berlinskog kongresa.

Читајући шта пишеш изгледа да више не постоје Срби ни у Србији...... Срби су у ствари део митолошке свести европских народа шиптара, бугарских татара, другосрбијанаца и осталих, Срби не постоје, то су митска бића као једнорози

Слављење слава у Шоплуку је било једнако масовно као било где другде где су живели Срби. Само на основу тога је могло да се види да су сви Шопи Срби, баштиници српске културе и верске и сваке друге традиције......док то није почело да се мења у 20. веку.......
 
U Šopluku se ne slavi slava već praznik svetec. Tako Piroćanci i danas nazivaju slavu. Nije čak ni dokazano da li je u celom širem Šopluku ovaj praznik bio rasprostranjen ili u samo jednom delu. I naravno da Šopi nemaju nikakve veze sa Srbima jer ih Srbi i ne razumeju. Čak i za Srbe sa juga Srbije je šopska orata strani jezik. Npr. Srbi u Surdulici kažu da ne razumeju uopšte Šope na Vlasini i u Crnoj Travi i Babušnici.
Не разумеш дух времена нити га узимаш у обзир.....све гледаш из угла данашњег времена или неког ближе данашњем. Ја ти причам о 18. и првом половином 19. века.
Кад би се вратили у 15 век нико од нас данашњих Срба не би разумео ондашње Србе.....и по твојој логици Срби више не постоје.
Не знам да ли си некад прочитао неку књигу на ту тему али зато знаш да није доказано.... У ствари јасно је да ниси читао и да си неуки галамџија
 
Bez ozbiljnih istorijskih izvora to su gluposti, kao za Šope tako i za Albance.
Šopi žive na mnogo manjem prostoru nego što je to ucrtavano na raznim Cvijićevim mapama. Termin Šop se jeste koristio kao pogrdan naziv na mnogo većem prostoru ali samoidentifikacija kao Šop postoji u svega nekoliko opština u Srbiji i Bugarskoj kao što su Babušnica, Dimitrovgrad, Crna Trava, Dragoman, Trn, Elin Pelin i Slivnica. To je ono što se zove kratki Šopluk dok u prošireni Šopluk Cvijić ubraja njihove susede koji su slični po govoru, običajima i kulturi pa tako i Vranje čak spada u prošireni Šopluk iako u Vranju niko nije ni čuo za Šope.
 
Šopi žive na mnogo manjem prostoru nego što je to ucrtavano na raznim Cvijićevim mapama. Termin Šop se jeste koristio kao pogrdan naziv na mnogo većem prostoru ali samoidentifikacija kao Šop postoji u svega nekoliko opština u Srbiji i Bugarskoj kao što su Babušnica, Dimitrovgrad, Crna Trava, Dragoman, Trn, Elin Pelin i Slivnica. To je ono što se zove kratki Šopluk dok u prošireni Šopluk Cvijić ubraja njihove susede koji su slični po govoru, običajima i kulturi pa tako i Vranje čak spada u prošireni Šopluk iako u Vranju niko nije ni čuo za Šope.
To ti tvrdiš na osnovu čega?
 
Ne postoje nikakvi Srbi u Bugarskoj, nikad ih nije ni bilo, to su izmišljotine Cvijića i Belića. Postojalo je jedno selo Braćevac preko granice gde su stvarno živeli Srbi ali oni su se preselili u Srbiju posle Berlinskog kongresa.

Šopi nisu Srbi, ime Šop je na jugu Srbije sinonim za Bugarina.

ovo neka istorija iz večernjih novosti.??
Šopi stvarno ne postoje, njih ste vi Bugaraši izmislili ne bi li nekako ubedili Srbe da nisu Srbi.

Nema pomena tzv “Šopa” pre početka XX veka, a Srbi koje bi ti da rasrbljavaš i pretvaraš u tvoje Bugare, Bugaraše i “Šope” i ne znaju za tu reč. Za “Šope” niko živ nije čuo osim iz vaših velikobugarskih pamfleta, jedino je posle Cvijić to pokušavao da koristi protov vas.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Šopi žive na mnogo manjem prostoru nego što je to ucrtavano na raznim Cvijićevim mapama. Termin Šop se jeste koristio kao pogrdan naziv na mnogo većem prostoru ali samoidentifikacija kao Šop postoji u svega nekoliko opština u Srbiji i Bugarskoj kao što su Babušnica, Dimitrovgrad, Crna Trava, Dragoman, Trn, Elin Pelin i Slivnica. To je ono što se zove kratki Šopluk dok u prošireni Šopluk Cvijić ubraja njihove susede koji su slični po govoru, običajima i kulturi pa tako i Vranje čak spada u prošireni Šopluk iako u Vranju niko nije ni čuo za Šope.
Ne postoji nikakav “Šopluk” u Srbiji osim par mesnih zajednica/sela u opštini Bosilegrad.

Tvojih Šopa inače ima tačno: 256, uz još 28 “Torlaka”: opština Bosilegrad, u mesnim zahednicama/selima gde sad žive Šopi je 1981. postojala i većina “etničkih Jugoslovena”.

Popis je pokazao da po nacionalnoj prpadnosti u Srbiji žive i Cincari, Aškalije, Šopi, Torlaci, Šokci... Cincara ima 327, Aškalija - 1307, Šopa - 256. Imamo i Torlake - 28, ali i Šokce - 302...

Tvojih sunarodnika Bugara ima 12918:
Bugari12918

https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa
 
Na osnovu ličnog iskustva. I moja baba je nazivala Leskovčane Šopima i Bugarašima, a u Leskovcu niko nikad nije čuo za ime Šop.
Bugaraš je naziv za nekoga ko širi velikobugarske gluposti o Bugarima po Srbiji, tj radi upravo ono što radiš ti. Imaš dve opštine gde je književni bugarski jezik službeni, ali niko nije kriv što ti govoriš staroštokavskim dijalektom i smatraš sebe za Bugarina pa percipiraš Srbe za neku vrstu Bugara.
 
Kako nisu? Pa SrbijaGlobal čak tvrdi da su Šopi potomci latinizovanog tračkog plemena Sepoi. Ono ni Albanci nisu postojali, zvali su se Arnauti
Dabome, ajde da ti par dana unapred čestitam Nejski sporazum, ne volim nikog da podsećam na njegovu muku ali ti ovde ozbiljno pretera pa moram. Nemaš obzira prema nama, nećemo ni mi imati prema tebi: Dakle, srećan vam Nejski sporazum!

Zbog tog vašeg traženja tih “Bugara” po Srbiji su tvoji Dimitrovgrad i Bosilegrad i završili u Srbiji pa smo se usrećili sa vama tako da nam svi na tome zavide, samo tako.

Ako još nastaviš postaviću ovde i klip sa tvojim gradonačelnikom da ti se svi smeju, znaš!

93F59EDB-6CD5-4E34-9790-C1221D22411A.png
 
Можда после Берлинског конгреса...пре не



Читајући шта пишеш изгледа да више не постоје Срби ни у Србији...... Срби су у ствари део митолошке свести европских народа шиптара, бугарских татара, другосрбијанаца и осталих, Срби не постоје, то су митска бића као једнорози

Слављење слава у Шоплуку је било једнако масовно као било где другде где су живели Срби. Само на основу тога је могло да се види да су сви Шопи Срби, баштиници српске културе и верске и сваке друге традиције......док то није почело да се мења у 20. веку.......
Slava se slavila u celoj njegovoj zapadnoj Bugarskoj dok im Egzarhija nije zabranila kao srpski narodni običaj: to je sprovedeno najprimitivnijim nasiljem i batinama. Ćovek je postao Bugarin na silu i to se vidi iz svega - ljudi iz tih krajeva koji su se vekovima pre toga bežeći pred Osmanlijama selili u Rumuniju su sami sebe nazivali Srbi, a tako ih zovu i Rumuni.
 
Ne postoje nikakvi Srbi u Bugarskoj, nikad ih nije ni bilo, to su izmišljotine Cvijića i Belića. Postojalo je jedno selo Braćevac preko granice gde su stvarno živeli Srbi ali oni su se preselili u Srbiju posle Berlinskog kongresa

Isprati temu i koliko se pisalo o izvorima iz Vidina npr.
 
Од антисрпског смећа од медија Б92 очекивати је само текстове кроз које ће "болдовати" подјеле и анимозитет међу Србљем. Или слуђиђати и распамећевати српски национални корпус. Што је покушај са овим чланком препуним произвољних а богами и бесмислених тврдњи.

Срби и кнежевина Србија су Берлинским конгресом добили највише што су у том моменту уважавајући околности и реалност могли добити. Јован Ристић никако није имао рђаву улогу у тим процесима како се кроз овај наручени текст жели приказати, напротив, својом активношћу радио је читавог трајања конгреса да се поправи Санстефански споразум који бјеше више у корист Бугарске, у доброј мјери и успио.
То што Срби нису добили колико су се у тадашњим српским земљама надали, самим тим је постојало и одређено разочарење, јесте изнуђено тадашњим геополитичким околностима гдје су таква очекивања била једноставно нереална.

Један од епилога Берлинског конгреса и ранијег Санстефанског споразума јесте, дјелимично и оправдано (само дјелимично јер се занемарилау позитивна улога Русије током српске револуције и путешествија до обнове државности и да је 1877.године у моменту када су Срби били пред поразом ушла у рат са Турском у моменту када јој тај рат није одговарао) разочарење у Русију, што ће наредних деценија имати за посљедицу отклон од Русије и окретање Аустрији, односно Аустро-Угараској, и свакако погубна оријентација тражити пријатеља у оном ко ти је вијековима рђаво радио и који ће у коначници извршити бруталну агресију на Србију 36 година доцније.

И посебно важно, Берлинским конгресом није посејана никаква клица раздора међу Србима како се жели приказати. Подјела јесте било, политичких али не по завичајној основи, напротив, након Берлинског конгреса баш та чињеница да су остали распарчани у неколико држава везала је више Србе, хомогенизовала, на теми о Црногорцима приложили смо мноштво текстова, списа, новинских чланака из којих је примјетно колика бјеше приврженост српству, баш као у Хецеговини, Босни и свим просторима које су настањивали Срби.

Подјеле, идеолошке, завилчајне и ине, међу Србљем су почеле касније, а посебно погубне су биле оне током другог свјетског рата, деобе у којима се преплићемо и саплићемо све до данашњих дана.
Ova rečenica je veoma problematična:
Срби и кнежевина Србија су Берлинским конгресом добили највише што су у том моменту уважавајући околности и реалност могли добити.
Naime: činjenica je da je Kosovo ostavljeno Osmanlijama, tj Šiptarima da po njemu divljaju koliko god žele.
 
Апсолутна будлаштина намењена неупућеним читаоцима.
Интересе Русије и словенских народа Балкану буквално су издали полу-Немац Горчаков и проенглески конзервативац Шувалов. У стварности, њих двојица се изоловали од разговора о Санстефанском уговору и бранили само бесарабске територије.
Горчаков је познат по својим туристичким путовањима по Аустроугарској, љубитељ ренесансног и неоготичког архитектонског стила у Рајхштату, где је 1876. године потпуно контроверзним уговором практично спречио формирање нових независних држава и територија на Балкану..
Као резултат свега тога – Русија је у лицу свог министра спољних послова Горчакова, заједно са главним кривцима Енглеском, Аустроугарском и Немачком, створила предуслове за два балканска рата за турске територије, а донекле и за Први светски рат.
Бугарска, наравно, није ни имала представнике на конгресу и добила je минималистичку кнежевину северно од Cтаре планине. Србија је скоро удвостручила своју територију од 1876. године, са територијама које нису биле искључиво насељене Србима.
Да, онa не добија Косово и Санџаку, али за све то је заслужан господин Горчаков.
Zašto lažeš da je Srbija “skoro udvostručila svoju teritoriju”? Nije dobila povećanje ni od 25%, a vi Bugari ste dobili državu bez ispaljenog metka i bez etničke većine - odavde i vaši neograničeni apetiti.

Q. E. D.
 
Не знам, па није ни тема – у Видину је сигурно било неки Срба, али да не заборавимо шта је Рајић рекао.
Kako bugarska istoriografija i filologija objašnjavaju ovo područje, tj ostrvce fonetski potpuno nekarakterističnog tranzicionog dijalekta u severozapadnoj Bugarskoj? Pojava izolovanog ostrva govornika tranzicionog dijalekta (istočno od Loma) “opkoljenog” govornicima severozapadnog bugarskog znači da je došlo do pomeranja stanovništva: kada je došlo do migracija, i u kom pravcu? Ka istoku ili ka severu?

73BE3D8E-ED7F-472B-A336-91526085B860.png
 
Ova rečenica je veoma problematična:

Naime: činjenica je da je Kosovo ostavljeno Osmanlijama, tj Šiptarima da po njemu divljaju koliko god žele.
Није. Написао сам
..... уважавајући околности и реалност
А околности су биле такве да је кнежевина Србија прије Берлинског конгреса врбова држава и то још увијек непризната од великих сила држава. Самим тим се наше тежње и нису превише уважавале.
Османско царство јесте посрнуло, губитник у рату, али још увијек сила, сила чије ће се тежње више уважавати од кнежевине Србије (друго је што би ми више вољели), сила која се неће олако помирити са додатним губитком територије.
Пет европских великих сила је гледало своје интересе, а њима није тада одговаеало ширење утицаја Русије преко новоуспостављених православних држава.
Русија је Санстефанским миром и споразумпм дала предност Бугарској у односу на Србију, чиме је дошло до разочарења тадашње српске политичке елите у Русију. Очекујући да ће у Бугарској добити лојалног савезника у будућим временима који ће цијенити све добро које су им тада учинили, ХХ вијек ће показати колико је Русија ту погријешила у избору земље коју ће фаворизовати.
Једно су очекивања, жеље, но тада у таквим околностима бјеше нереално даљње значајно ширење Србије на југ и запад.
 
Ova rečenica je veoma problematična:

Naime: činjenica je da je Kosovo ostavljeno Osmanlijama, tj Šiptarima da po njemu divljaju koliko god žele.
Није. Ово је само део историјског циклуса: постоји српско Косово, (14. век), нема српско Косово (15-19. век), постоји српско Косово (20. век)..... препустићу да наставиш са редоследом циклуса.
 

Back
Top