Na Beogradskom univerzitetu na smer "fizika" prijavio samo jedan student

Мишљења сам да није само плата (као једна количина новца коју добијеш сваког месеца) мерило стања у просвети. Мислим да има ту још неких ствари које утичу на овако мали број заинтересованих за овај позив (факултете) а то је и стање у друштву које последњих 30-35 година има све поремећенији систем вредности као и сама промена привредне структуре.
Данас ћеш тешко у неком клинцу развити љубав према неком класичном факултету: физика, математика, хемија, филологија, историја. . . .јер је довољно само да се окрене око себе и види какво је стање. певаљке, фудбалери, политичари су неупоредиво полуранији него неко ко се бави радом у просвети или ради у неком институту.
Данас неко ко има проналазак у рангу наизменичне струје имаће неупоредиво мање поштовања, заинтересованости друштва и медија него карлеушин (она ми прва пала на памет) нови албум где полугола крешти уз експлицитно показивање својих полних органа.
Животни стандард јесте нешто што нас мотивише и он би увек требао већи да буде али мсилим да није то једини проблем.
Постоји још , по мени, један разлог а то је привредна структура. Данас нема више великих друштвених гиганата који усисавају новошколовану радну снагу која стиже на тржиште рада где су та предузећа покривала јако широк спектар привредних грана и послова. Данас немаш фирми које се баве таквим делатностима којима требају услуге института за физику, хемију, математику.Само појединим и то у врло малој мери и јако ретко. Данас тим привредницима нису потребни ни инжењери старог система образовања које су завршиле моје генерације, старије и део млађих. Све је сведено на мање базичног знања а више баратања са тим знањем и превођења у практични део и то врло уско и јако конкретно па је, гледајући на све то, и сам систем школовања јако гломазан и делује врло одбојно неким новим генерацијама.
 
Нико, као ни 95 % наставничких смерова у просвети.
Видећеш кад студенти буду почели да раде у школама. Већ их је било за време пандемије кад нико није хтео да ради у школама.
Има школа где на прсте једне руке можеш набројати наставнике млађе од 35 година. То спада у "младост".
Кад ови сада оду у пензију, видећеш да неће имати ко да ради.
Па ко нема да плати приватну основну школу, учиће га студенти или неко ко је завршио факултет али му то што предаје није струка.
 
Skrati obim na sustinu , kad je fizika u pitanju . Sto se fizike tice obim je problem samo u smislu da se razume. Ne u smislu obima materije.
Srpski bi mozda bio druga prica , matis valjda ide 4x , meni je isao. Zato sam reagovao na rec obim.
Isto vazi I za fax.
Uzmes knjigu mehanika , nije problem obim od 250 str nego treba uci u prste diferencijalni racun. Ili srednjoskolska varijanta diferencijala....
Napomena....
Ja sam spremao studente fakulteta fiziku za 3 dana za 8 , ako znaju matis dovoljno.
Zato znam da moze sve ako zna matis.
Svejedno , masinac , tehnoloski , etf....
 
Па ко нема да плати приватну основну школу, учиће га студенти или неко ко је завршио факултет али му то што предаје није струка.
a u privatnoj ce da ga "uce" doktori nauka :kafa:
учиће га студенти или неко ко је завршио факултет али му то што предаје није струка.
bas mora biti strucnjak da bi predavao u osnovnoj... nekad su to radili sa visom pedagoskom a sad neophodan master, glupost
Baš sam spominjao taj primer da će uskoro nedostajati i nastavnici srpskog. Dakle, društvena nauka a nedostajaće. Primer koliko je prosveta urušena.
resenje je da se smanji broj casova, umesto 6 dnevno da imaju 4, srpski recimo 3 nedeljno
 
Poslednja izmena:
a u privatnoj ce da ga "uce" doktori nauka :kafa:

bas mora biti strucnjak da bi predavao u osnovnoj... nekad su to radili sa visom pedagoskom a sad neophodan master, glupost

resenje je da se smanji broj casova, umesto 6 dnevno da imaju 4, srpski recimo 3 nedeljno
Još jedan stručni predlog šta izbaciti iz nastave :mrgreen: Deca su nam mutava i nepismena ,pa šta fali da se izbaci i srpski jezik..
 

Back
Top