Na Beogradskom univerzitetu na smer "fizika" prijavio samo jedan student

[Lagerta]

Баш волим кад саговорник дође на мојега.

Je l da prihvatim tvoju sugestiju i brišem provokacije i nepoštovanje ?

 

[Lagerta]

Не може.

Како ономе у општини, дому културе, министарству, центру за социјални рад, ономе у музеју, у Историјском архиву, тако и вама.

Нема места за солидне плате у поменутим категоријама, па тако ни за учитеље и наставнике.

Ovo je naša slika. Umesto da se zalažemo da i njima bude ista plata, idemo na poentu , ne damo nikome ja nemam ništa protiv da ti imaš ogromnu platu jer radiš jako odgovoran posao, samo želim i za svoj rad isto, ali nee, nemaa za nas jer pravnici mogu da imaju ,ostali ne, ili EPS može da ima ali komunalci ne i tako dalje i tako bliže

 

[Lagerta]

Izvrtanje onoga što je Plant pominjao se svodi na to da je ukazao da fakulteti prirodnih nauka, ETF i ostali *nenastavnički* fakulteti mogu uvek da van nastave zarade mnogo više, da se ne bave samo nastavničkim radom, u odnosu na nastavnike srpskog jezika, recimo. To ne znači da je njihov rad kvalitetniji i u nastavi, već jednostavno traženiji,ima više oblasti u kojima mogu da rade, za razliku od recimo, nastavnika srpskog jezika.

 

[Truman]

Нису радници у просвети у дефициту, осим неколико ретких

попут, немачког језика, електротехнике, машинства (али они су само за средње стручне школе) и сл.

95 % просветара не спада у дефицитарне смерове.

И овај критеријум ти отпада. Шта имаш још?

Nisu samo oni. I sve će ih više i više biti u deficitu. Recimo, smer za srpski jezik i književnost na Filološkom je sve manje popularan. Ako se nešto ne preduzme biće sve gore. Neće imati ko ni maternji jezik da predaje.

 

[Truman]

При том, упоран си да просветне раднике искључиво поредиш са општинарима (због популарности, јер је то једино што видиш на интернету)

а избегаваш и раднике код омбудсмана и социјалне раднике и раднике у домовима културе и раднике у историјским архивима и раднике у музејима и раднике у општинским народним кухињама итд..итд... јер ти је популарност једини критеријум.

Koja od tih drugih profesija je u deficitu?

 

[Alter_Ego_]

Koja od tih drugih profesija je u deficitu?

Нико, као ни 95 % наставничких смерова у просвети.

Ако ти је то критеријум, залажи се, како смо са Плантом закључили да треба награђивати само дефицитарни кадар у просвети, попут наставника немачког, машинце и електротехничаре из средњих стручних школа, а не и наставнике историје и географије и осталих 95 % недефицитарних.

 

[Plant]

Нико, као ни 95 % наставничких смерова у просвети.

Ако ти је то критеријум, залажи се, како смо са Плантом закључили да треба награђивати само дефицитарни кадар у просвети, попут наставника немачког, машинце и електротехничаре из средњих стручних школа, а не и наставнике историје и географије и осталих 95 % недефицитарних.

Plant to nije rekao i ne učestvuje u tvom zaključku.
Imaš li ti imalo srama ?
Zašto non stop iskrivljuješ tuđe reči ?
Okani me se više.. sram me je što sam učestvovao sa tobom u dijalogu.. što sam trpeo tvoje uvrede..

Баш волим кад саговорник дође на мојега.

Kakav je ovo rečnik ? @Lagerta ovo ovde prolazi ?
"Pun racku". I to prolazi..

A ako ja sada kažem da ću demonstrativno da napustim ovaj forum ?

 

[Plant]

Nema potrebe da se vređamo, samo pomeneš da si bio sarkastičan i sve oookej

 

[Alter_Ego_]

Moja plata u prvim godinama rada u prosveti je bila veća od ostalih koji nisu el. Inž.. to je bilo pre vaše demokratije...
Na deficitarnost sam imao 10%

Ево твог поста где јасно кажеш да треба наградити (само) дефицитарни кадар.

 

[Lagerta]

Нису радници у просвети у дефициту, осим неколико ретких

попут, немачког језика, електротехнике, машинства (али они су само за средње стручне школе) и сл.

95 % просветара не спада у дефицитарне смерове.

И овај критеријум ти отпада. Шта имаш још?

? Немој убудуће да износиш податке који нису тачни, провери прво са некима који су у областима, па онда напиши да нису дефицитарни. Можда по регионима можеш рећи за поједине школе, али у целини, у просвети је видљив дефицит стручног кадра.

 

[Lagerta]

Plant to nije rekao i ne učestvuje u tvom zaključku.
Imaš li ti imalo srama ?
Zašto non stop iskrivljuješ tuđe reči ?
Okani me se više.. sram me je što sam učestvovao sa tobom u dijalogu.. što sam trpeo tvoje uvrede..

Kakav je ovo rečnik ? @Lagerta ovo ovde prolazi ?
"Pun racku". I to prolazi..

A ako ja sada kažem da ću demonstrativno da napustim ovaj forum ?

Обрисано је и измењено све што је непримерено . Своје ставове настави да износиш , нико нема права да ти то оспори.

 

[Plant]

Ево твог поста где јасно кажеш да треба наградити (само) дефицитарни кадар.

Rekao sam istinu.
Tako je bilo kada sam počeo da radim u prosveti,.. i zato sam i došao (prešao) u školu iz zrenjaninskog Radijatora.
Tu nigde nisam naveo da tako treba sada uraditi. Dokle više da se pravdam od tvojih laži?

 

[Lagerta]

Алтер воли да тумачи туђе постове на свој начи, и да избегне када му се аргументовано покаже да није у праву, обично такве постове 'не види'

 

[Plant]

Алтер воли да тумачи туђе постове на свој начи, и да избегне када му се аргументовано покаже да није у праву, обично такве постове 'не види'

Ne, to je tvoje tumačenje..
mene ovde više nećeš videti.. jer si ti kao Moderator sve to njemu dozvoljavala..
Da nisam protestvovao tako bi i ostalo.
Znači džungla i zakon jačeg, bezobraznijeg, prljavijeg...
Meni to ne treba.. ako vama treba " malo krvi u Areni ".

zbogom.

 

[Lagerta]

Ne, to je tvoje tumačenje..
mene ovde više nećeš videti.. jer si ti kao Moderator sve to njemu dozvoljavala..
Da nisam protestvovao tako bi i ostalo.
Znači džungla i zakon jačeg bezobraznijeg, prljavijeg.
Meni to ne treba.. ako vama treba " malo krvi u Areni ".zbogom.

Ishitreno reaguješ. Nisam ni ja ovde svake sekunde,hvala što si mi ukazao na propuste, reagujem na sve nepravilnosti ,nevezano ko je autor . Ovde ima mnogo onih koji žele da provociraju, ne treba reagovati na to.

 

[topmodelsica]

Kad sam studirala imali smo neka predavanja u istoj zgradi gde su bili i fizičari. Bili smo atrakcija za njih, kao, vau koliko riba na jednom mestu.

 

[Plant]

Ishitreno reaguješ. Nisam ni ja ovde svake sekunde,hvala što si mi ukazao na propuste, reagujem na sve nepravilnosti ,nevezano ko je autor . Ovde ima mnogo onih koji žele da provociraju, ne treba reagovati na to.

Neka bude da je tako i da sam ja zbog ishitrenosti kriv..
Samo se zapitaj koliko li ih je zbog ' ishitrenosti' napustilo Krstaricu ?

Džabe sam se ja trudio na mnogim poljima ovde.

 

[Lagerta]

Neka bude da je tako i da sam ja zbog ishitrenosti kriv..
Samo se zapitaj koliko li ih je zbog ' ishitrenosti' napustilo Krstaricu ?

Džabe sam se ja trudio na mnogim poljima ovde.

Znam da je mnogo njih zbog toga napustilo sajt, ali svi smo mi različiti, svako na svoj način iznosi svoje mišljenje, pokušavam da ispravim sve što može ali ne mogu naučiti sve ljude da budu konstruktivni u svojim diskusijama ...

 

[Ganfajter]

Navedi mi jedan period naše istorije kada direktori nisu bili stranački kadrovi...

limitiraj vremenski period
pa da ti navedem

 

[Metronomy]

Al brate deca kriva i drzava, sto neki lokalni mocnici postavljaju sljam za direktora, ne slucajno i ne slucajni mocnici....A profesori? Ima li sta tuznije nego sto su profesori? Ni obraza ni srama....

 

[Lagerta]

Al brate deca kriva i drzava, sto neki lokalni mocnici postavljaju sljam za direktora, ne slucajno i ne slucajni mocnici....A profesori? Ima li sta tuznije nego sto su profesori? Ni obraza ni srama....

Prosto mi je žao onih koji vuku ovolike traume iz škole pa u sebi nose ovoliko animozititeta prema provetnim radnicima.

 

[pikax]

“Nikada se do sada nije desilo da imamo samo jednog brucoša na katedri! Jako mi je žao što će neka predavanja morati da sluša sam, ali nema drugog izbora, ne smemo da dozvolimo da se ugasi Opšta fizika jer bi u tom slučaju buduće generacije ostale bez nastavnika, a govorimo o jednoj od bazičnih nauka, koja ne sme da nestane iz škola. To moramo da sprečimo i da shvatimo konačno da je situacija sa nastavničkim smerovima na fakultetima alarmantna”, u razgovoru za Nova.rs naglašava profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovoj visokoj školi, još 2015., počeo je pad upisa na nastavničke smerove, ali ove godine je nisko interesovanje oborilo sve zastrašujuće rekorde. "Nismo iznenađeni slabim odzivom jer ovo je već osma godina kako traje trend pada. Ipak, samo jedan brucoš na smeru je tuga. Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Prošle godine desilo se da je na Univerzitetu u Novom Sadu samo jedan brucoš upisao odsek za fiziku, a to se, evo, sada dogodilo i nama. Ovaj student imaće sve predmete, ništa neće biti izbačeno, a slušaće zajedničke predmete sa kolegama sa drugih smerova. Ipak, pojedine, one koji su samo na Opštoj fizici, nažalost, moraće da sluša sam. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva", objašnjava prof. Belča.

Sledeći, ključni potez je – na državi. "Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima. Nekada su to bile profesije za ponos, ljudi su imali poštovanja prema onima koji spremaju buduće generacije, koji im prenose bazična znanja, koji formiraju nove naučnike, profesore, lekare, sudije… Država se nekada brinula o nastavnicima. Ljude bi slali da žive u određene delove zemlje, da obrazuju decu, ali su dobijali za to i dobre plate i prostor za život, njihove porodice bile su obezbeđene. Danas je, nažalost, u Srbiji, ali i u većem delu sveta, rekao bih,
nastavnik gotovo nevidljiv".

Fizika je jedan od najdeficitarnijih predmeta u Srbiji. "Matematika i informatika su u istom sosu sa nama. Na sreću, ima još nastavnika u Srbiji koji ne odustaju, bore se za svoju profesiju, učenike, ali i za nauku i znanje. Moja supruga je matematičar i često radi i po 18 sati dnevno. Uči đake, sprema ih za takmičenja, vodi na ekskurzije, prima roditelje, razgovara sa njima, daje sve od sebe da ta deca iz škole izađu spremna za dalje obrazovanje, ali da budu dobri i edukovani ljudi na koje će društvo moći da računa, ali i oni sami na sebe.

Fiziku, kao osnovnu nauku ne mogu da zamene kompjuterske igrice ili neki izmišljeni predmeti koji nose naziv ‘nauka’. Deca moraju učiti čistu fiziku, a časove treba da drže ljudi koji su studirali i završili fiziku, a ne 'nešto slično'. Srbija je iznedrila naučnike koji mogu da rade bilo gde u svetu i uvek su među najboljima, ali nemamo nastavnike i to je strašan problem", naglašava profesor Belča.

Učenici u Srbiji upisuju fakultete koje mogu da iskoriste kao odskočnu dasku za dalje, za bekstvo iz svoje zemlje. "Nama deca beže iz države i traže fakultete i obrazovanje koje će im to omogućiti. Ne možemo zabranjivati učenicima da upisuju određene smerove, ali treba da ih podstičemo, motivišemo i na nastavničke. Nove generacije stižu, deca su željna znanja, ali ako nema pravih nastavnika da im prenesu to što znaju, krenuće stranputicom, a naše društvo tako odlazi na put bez povratka, koji
je poguban".

Na Opštu fiziku je u školskoj 2023./2024. godini upisan jedan brucoš na otvorenih 25 mesta. "Nemamo podatke koliko ima nastavnika fizike u Srbiji, odnosno koja je njihova prosečna starost i koja je dopuna potrebna, kako bi naredne generacije imale časove. Ako država ovog trenutka krene sa novom politikom u vezi nastave i ako ovo shvati kao crveni alarm koji upozorava na opasnost od urušavanja i ovo malo sistema što nam je preostalo, onda se možda nešto i promeni, možda i imamo šanse. Međutim, ako se to sad ne dogodi, ne smem ni da zamislim šta nas tek čeka", apeluje profesor Belča.

Na naš fakultet, ističe on, dolaze najbolji učenici iz gimnazija i svih srednjih škola u zemlji, a fiziku upisuju oni koji gaje ljubav prema ovoj nauci. "Ovo je jako težak fakultet i upisuju ga oni koji žele da uče. Kada diplomiraju, osposobljeni su da rade bilo gde u svetu, ali i kod nas, mogu da se bave čistom fizikom ili da rade u bankama ili na berzama, jer znaju fizičke modele koji se svuda primenjuju. Nažalost, niko neće u školu da drži deci časove i priprema nove fizičare", sa tugom u glasu priča profesor.

Podsetimo, dekan Fizičkog fakulteta jedan je od osam dekana koji su predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima. Oni su se okupili kako bi našli rešenje za gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, fizike, matematike, geografije, biologije, hemije…

"Platforma je išla preko Univerziteta, a posle dugo vremena je konačno stigla i do Ministarstva prosvete. Mislim da njima, u ministarstvu, nije lako da rešavaju ovaj problem koji godinama raste, jer nemamo sistem koji bi podržao bilo kakvo rešenje. Ne može ministarstvo samo da reši sve, ne može to jedan čovek, iako neko mora da se založi, od nekoga mora da se počne, potrebna nam je osoba koja će da odabere ljude koji će uraditi određeni posao i da se potom uključi čitav državni aparat. Najvažnije je pitanje nas i generacija koje stižu u ovu neizvesnost. Činjenica je da nama ne treba armirani beton, ni gvožđe, ni zgrade, nego živi ljudi, samo nam oni nedostaju", zaključuje dekan Fizičkog fakulteta, profesor Belča.

Pogledajte prilog 1372309 Pogledajte prilog 1372310LINK na clanak <<<


I sta reci sem toga da Srbija i nema neku buducnost bez ljudi koji ce uciti nase unuke prirodnim naukama...

Strašno. Fizika je predivna. Ne znam šta današnji brucoši biraju najviše ali kako mi se čini definitivno ne žele da rade u prosveti jer je malo plaćen posao, a težak.

 

[Droid]

Najmanji problem su profesori. Većina su ok, ima i nesposobnih za pedagoški rad. Ima i ludih ali bukvalno. No veći problem sa prosvetom je što uopšte ne funkcioniše.
Nastavni programi su pretrpani i nepotreno obimni. Nastavnik sa 30 učenika kojima ne može da zavrne šljagu, a kojima su roditelji posebne budale, teško može da radi. Ne može ni da se radi niti da se primeni nastavni plan. Dakle dodatno su zatrpani kojekakvim glupavim kliktanjem po ednevniku i besmislenim procedurama pedagoških mera koje ne funkcionišu i formalne su.

Škole se zatrpavaju nekakvim saradnicima polusvetnom naprednjačkim koji dolaze i rade po ugovoru za minimalac.
Školama se nameće direktor od strane vlasti bez ikakvog uticaja nastavničkog veća koje je ranje biralo direktore.
Materijalni status nastavnika je loš već trideset godina.

Nije problem samo fizika. Evo imamo i problem sa srpskim jezikom. Prijavljuje se višestruko manje brucoša od potrebnog broja. Primaju se i najgori. Oni koji su bili 3,00 u školi postaće nastavnici srpskog. Uskoro ih ni takvih neće biti pa će se na to mesto stavljati bilo ko ko je završio bilo šta. Megatrend.

Nasilje u školama se pospešuje bolesnim metodama sprečavanja istog. Na primer oduzimanjem oružja ovom glupavom narodu.

Haos.

 

[Truman]

Baš sam spominjao taj primer da će uskoro nedostajati i nastavnici srpskog. Dakle, društvena nauka a nedostajaće. Primer koliko je prosveta urušena.

 

[bernardo]

“Nikada se do sada nije desilo da imamo samo jednog brucoša na katedri! Jako mi je žao što će neka predavanja morati da sluša sam, ali nema drugog izbora, ne smemo da dozvolimo da se ugasi Opšta fizika jer bi u tom slučaju buduće generacije ostale bez nastavnika, a govorimo o jednoj od bazičnih nauka, koja ne sme da nestane iz škola. To moramo da sprečimo i da shvatimo konačno da je situacija sa nastavničkim smerovima na fakultetima alarmantna”, u razgovoru za Nova.rs naglašava profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovoj visokoj školi, još 2015., počeo je pad upisa na nastavničke smerove, ali ove godine je nisko interesovanje oborilo sve zastrašujuće rekorde. "Nismo iznenađeni slabim odzivom jer ovo je već osma godina kako traje trend pada. Ipak, samo jedan brucoš na smeru je tuga. Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Prošle godine desilo se da je na Univerzitetu u Novom Sadu samo jedan brucoš upisao odsek za fiziku, a to se, evo, sada dogodilo i nama. Ovaj student imaće sve predmete, ništa neće biti izbačeno, a slušaće zajedničke predmete sa kolegama sa drugih smerova. Ipak, pojedine, one koji su samo na Opštoj fizici, nažalost, moraće da sluša sam. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva", objašnjava prof. Belča.

Sledeći, ključni potez je – na državi. "Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima. Nekada su to bile profesije za ponos, ljudi su imali poštovanja prema onima koji spremaju buduće generacije, koji im prenose bazična znanja, koji formiraju nove naučnike, profesore, lekare, sudije… Država se nekada brinula o nastavnicima. Ljude bi slali da žive u određene delove zemlje, da obrazuju decu, ali su dobijali za to i dobre plate i prostor za život, njihove porodice bile su obezbeđene. Danas je, nažalost, u Srbiji, ali i u većem delu sveta, rekao bih,
nastavnik gotovo nevidljiv".

Fizika je jedan od najdeficitarnijih predmeta u Srbiji. "Matematika i informatika su u istom sosu sa nama. Na sreću, ima još nastavnika u Srbiji koji ne odustaju, bore se za svoju profesiju, učenike, ali i za nauku i znanje. Moja supruga je matematičar i često radi i po 18 sati dnevno. Uči đake, sprema ih za takmičenja, vodi na ekskurzije, prima roditelje, razgovara sa njima, daje sve od sebe da ta deca iz škole izađu spremna za dalje obrazovanje, ali da budu dobri i edukovani ljudi na koje će društvo moći da računa, ali i oni sami na sebe.

Fiziku, kao osnovnu nauku ne mogu da zamene kompjuterske igrice ili neki izmišljeni predmeti koji nose naziv ‘nauka’. Deca moraju učiti čistu fiziku, a časove treba da drže ljudi koji su studirali i završili fiziku, a ne 'nešto slično'. Srbija je iznedrila naučnike koji mogu da rade bilo gde u svetu i uvek su među najboljima, ali nemamo nastavnike i to je strašan problem", naglašava profesor Belča.

Učenici u Srbiji upisuju fakultete koje mogu da iskoriste kao odskočnu dasku za dalje, za bekstvo iz svoje zemlje. "Nama deca beže iz države i traže fakultete i obrazovanje koje će im to omogućiti. Ne možemo zabranjivati učenicima da upisuju određene smerove, ali treba da ih podstičemo, motivišemo i na nastavničke. Nove generacije stižu, deca su željna znanja, ali ako nema pravih nastavnika da im prenesu to što znaju, krenuće stranputicom, a naše društvo tako odlazi na put bez povratka, koji
je poguban".

Na Opštu fiziku je u školskoj 2023./2024. godini upisan jedan brucoš na otvorenih 25 mesta. "Nemamo podatke koliko ima nastavnika fizike u Srbiji, odnosno koja je njihova prosečna starost i koja je dopuna potrebna, kako bi naredne generacije imale časove. Ako država ovog trenutka krene sa novom politikom u vezi nastave i ako ovo shvati kao crveni alarm koji upozorava na opasnost od urušavanja i ovo malo sistema što nam je preostalo, onda se možda nešto i promeni, možda i imamo šanse. Međutim, ako se to sad ne dogodi, ne smem ni da zamislim šta nas tek čeka", apeluje profesor Belča.

Na naš fakultet, ističe on, dolaze najbolji učenici iz gimnazija i svih srednjih škola u zemlji, a fiziku upisuju oni koji gaje ljubav prema ovoj nauci. "Ovo je jako težak fakultet i upisuju ga oni koji žele da uče. Kada diplomiraju, osposobljeni su da rade bilo gde u svetu, ali i kod nas, mogu da se bave čistom fizikom ili da rade u bankama ili na berzama, jer znaju fizičke modele koji se svuda primenjuju. Nažalost, niko neće u školu da drži deci časove i priprema nove fizičare", sa tugom u glasu priča profesor.

Podsetimo, dekan Fizičkog fakulteta jedan je od osam dekana koji su predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima. Oni su se okupili kako bi našli rešenje za gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, fizike, matematike, geografije, biologije, hemije…

"Platforma je išla preko Univerziteta, a posle dugo vremena je konačno stigla i do Ministarstva prosvete. Mislim da njima, u ministarstvu, nije lako da rešavaju ovaj problem koji godinama raste, jer nemamo sistem koji bi podržao bilo kakvo rešenje. Ne može ministarstvo samo da reši sve, ne može to jedan čovek, iako neko mora da se založi, od nekoga mora da se počne, potrebna nam je osoba koja će da odabere ljude koji će uraditi određeni posao i da se potom uključi čitav državni aparat. Najvažnije je pitanje nas i generacija koje stižu u ovu neizvesnost. Činjenica je da nama ne treba armirani beton, ni gvožđe, ni zgrade, nego živi ljudi, samo nam oni nedostaju", zaključuje dekan Fizičkog fakulteta, profesor Belča.

Pogledajte prilog 1372309 Pogledajte prilog 1372310LINK na clanak <<<


I sta reci sem toga da Srbija i nema neku buducnost bez ljudi koji ce uciti nase unuke prirodnim naukama...

Велика туга. Ал макар ће тај један бруцош да развије односе са професорима и можда научи више и за њега се прочује , јер ће имати сву пажњу и одличан контакт са професорима