мудрост

Kao da bi se ti ikad usudio da zaviriš na ovakvu stranu i kao da ne znam da ovo može lako biti dočekano na nož, ali ja i ne pišem za široke narodne mase, to je tvoja potreba.
Probaj malo izvan okvira..

Dragoljub69:
Vidimo se momci u realu-tamo ste pored mene nevidljivi obićno i takvi mi ne trebaju-drkađija pun grad,a prava ekipa
slišnih rezona mojim...Nešto mi nije mnogo ni žao vas nekolicine-vaš izbor...:manikir:

- - - - - - - - - -

Odoh na reku...Par drugara su već tamo-valja okvasiti durboke...
Kliknite za proširenje...


Elem, da se vratimo na temu, pogledaj koliko se odaješ. .."u realu"
Ovim detaljem pokazuješ da tebi filozofija nije real, ne primenjuješ znanja filozofska u realu, ona ti samo služi da bi u društvu ispao pametan, ali u realu ne tražiš ništa više od pecanja i hedonizma.
I onda ovde uvaljuješ priču kako si spojio znanje i real ustvari ih držiš strogo razdvojene. Zašto?
Tvoj je stav, sve ja znam i razumem celu životnu postavku ali kad sve sabereš i oduzmeš sve je nyesra hedonizam je najbolji.
Ali ti ništa ne znaš i ne razumeš, i nemoguće te je ubediti u to.
Jer to što filozofiranje koje vodi dalje od granice korisnosti proglašavaš glupošću, izmišljotinom slabih, vazdušastim oblacima, nije zbog toga što takav put stvarno ne postoji nego zato što je Zahtevan. Znanje se ne plaća valutom ni vremenom nego ugodom, žrtvuj ugodu i dobićeš prošireno znanje. Ti uporno hoćeš da dobiješ znanje a da se ne odrekneš ni najmanje ugode i takvu fatamorganu i drugima plasiraš.
Tamo gde se znanje plaća ugodom ti povlačiš crtu i proglašavaš da je ono što je dostupno u domenu svakodnevne misli vrh a ono što je u domenu pročišćene misli tlapnja neznalica. To je sve bla bla truć.
I onda se srednjoškolski povlačiš iz nereala i pozivaš nas na takmičenje(?) u realu gde si nedostižan za nas? Eej opasulji se malo deder pročitan si. Sve je to ok, niko se nije odmakao daleko od ugode ali nemoj pričati da tog puta nema, jer to je bljuvanje ogorčenih.
 
Moj utilitarni stav je zdrav pristup filozofiji!
Vremenom i najgluplji mozak prokljuvi da je tih iracionalnih filozofskih hipoteza daleko više od ljudskih
potreba za njima,baš kao što postoji i mnogo bogova koji su "jedini" ispravni i kojih su religije jedino
spas za ljude.Za riščane je Đizuz spas,za muslije Muhamed,za hinduse Krišna itd...Monade,večno vraćanje istog,
samsara,bog kao priroda,istorijski razvoj razuma,kategorički moralni imperativ (a poklasmo sve životinje i biljke!),
transcedencija duše,naučne istine (još najkorisnije,ali i najštetnije često!),ontološke zavrzlame s psihićkim devijacijama itd,itd...
I "moj" put oboženja ljudske civilizacije je,Razvojni put Bore Šnajdera,nezasluženo ordenje ljudima i sebi,spomenik živom ,
hvalospev idiotu...Jer...
 
Dragoljub69:
Moj utilitarni stav je zdrav pristup filozofiji!
Vremenom i najgluplji mozak prokljuvi da je tih iracionalnih filozofskih hipoteza daleko više od ljudskih
potreba za njima,baš kao što postoji i mnogo bogova koji su "jedini" ispravni i kojih su religije jedino
spas za ljude.Za riščane je Đizuz spas,za muslije Muhamed,za hinduse Krišna itd...Monade,večno vraćanje istog,
samsara,bog kao priroda,istorijski razvoj razuma,kategorički moralni imperativ (a poklasmo sve životinje i biljke!),
transcedencija duše,naučne istine (još najkorisnije,ali i najštetnije često!),ontološke zavrzlame s psihićkim devijacijama itd,itd...
I "moj" put oboženja ljudske civilizacije je,Razvojni put Bore Šnajdera,nezasluženo ordenje ljudima i sebi,spomenik živom ,
hvalospev idiotu...Jer...
Kliknite za proširenje...

:ok:....
 
Dragoljub69:
Moj utilitarni stav je zdrav pristup filozofiji!
Vremenom i najgluplji mozak prokljuvi da je tih iracionalnih filozofskih hipoteza daleko više od ljudskih
potreba za njima,baš kao što postoji i mnogo bogova koji su "jedini" ispravni i kojih su religije jedino
spas za ljude.Za riščane je Đizuz spas,za muslije Muhamed,za hinduse Krišna itd...Monade,večno vraćanje istog,
samsara,bog kao priroda,istorijski razvoj razuma,kategorički moralni imperativ (a poklasmo sve životinje i biljke!),
transcedencija duše,naučne istine (još najkorisnije,ali i najštetnije često!),ontološke zavrzlame s psihićkim devijacijama itd,itd...
I "moj" put oboženja ljudske civilizacije je,Razvojni put Bore Šnajdera,nezasluženo ordenje ljudima i sebi,spomenik živom ,
hvalospev idiotu...Jer...
Kliknite za proširenje...

Dobro. Na kraju svakog tvog posta ja mogu da ti postavim isto pitanje,
gde si tačno ti u svemu ovome? Našao si manu svakoj iracionalnoj filozofiji i religiji, super, nijedan iracio tebe neće prevariti, ostaćeš čvrsto nogama na tlu. Koje je to tlo, - racio. Dokle te je racio doveo, do piva i sutra me probudi. Stoga uvek u potrazi da te nešto digne, malo te nešto uzdigne i onda te racio spusti na zemlju.. dosadno zar ne?
Zar nije i najobičnije zaljubljivanje odlepljivanje od tla, ali racio kaže, ljubav će kad tad prestati, spuštaj se dole. To ti sebi radiš.
Nije Đizas prevara, kad ga već pominješ, nego onaj koji je zloupotebio njegovo postojanje za manipulaciju i svi oni koji smatraju da će im Đizas rešiti život a takvih je velika većina. Ali trebali bi napraviti odnos s Đ i ni sakim drugim ako nam je to polje zanimljivo za istraživanje.
Ali nemam ja ništa protiv i da se preko hedonizma dođe do spiritualnosti, ali evo kako se to radi ;)
Kad si dobio više nego što si mislio zaslužio hteo, i znao da ima, i ako još uvek dobijaš, kakvu će reakciju čovek imati, koji sam ja car ili zahvalnost.
Prema kome ćeš da budeš, zahvalan? Prirodi reci šumi bla bla ili možda bogu zašto da ne. Od tog trenutka počinješ da kontaš da nisi dobijao da bi to bio cilj sam po sebi, dobijao si da bi jednog dana došao do realizacije da ti je davano da bi u jednom momentu postao davalac a ne večiti primalac. I to je sve. Počinješ da kontaš i da osećaš snagu da možeš i da imaš podršku za sve što u tom pravcu hoćeš i misliš.
To ne znači da deliš ćebad nego mnogo jednostavnije stvari, dobru energiju. I to ne znači da si se potpuno lišio hedonizma ali ulaziš u tu igru u kojoj ima manje tvog ja a više toga da se pretvaraš u instrument što bi rekli, tj provodnik. Bio si drvo a sad postaješ žica kroz koju treba da prođe neka struja odozgo. Pri svemu tome tvoj život je i dalje sasvim običan, samo kontaš da ima još nešto, prvenstveno u nama što još nije aktivirano. To je Njegoš sažeo u samo jednoj rečenici, ..mi smo čestice svoda tvoga. I ne znam što je on zapostavljen među svim silnim filozofima kad je jedino njemu svaka ka Njegoševa.
Pošto je i ovo jedna apstraktna priča koja je slabo primenljiva u realu gde oštar pogled privlači pažnju, da izvedem nekakav zaključak.
Sve što ja pišem svodi se na jedno te isto, granice našeg uma granice su samo našeg uma, nisu granice sveta smisla ljubavi spiritualnosti.
I svak onaj ko tvrdi da je ovo što imamo sve, a ovo sve je nešto mnogo hrapavo, i da nema nešto mekše finije lepše trajnije taj je u svom filmu.
Nije ovo nikakva velika filozofija, samo što prvo treba prozreti snagu, moć, domet i dejstva svih lepih kratkotrajnih uživanja, da bi uopšte poželeo da ideš negde drugde odatle. I svi smo manje više u tom procesu gde jš nismo obuhvatili uživanja. Ali to ne znači da nema još.
 
Poslednja izmena:
Pričaš tati kako se prave deca...
Pričaš o bitku nekom ko je kao Rundek prevrnuo i raj i pakao...
Hajde mi reci nešto novo!
Nešto što još nisam ni video ni čuo...
Idi se klanjaj Đizuzu,Bogu,kome hoćeš,a ja ću s Posejdonom da se svađam i kad idem kući bez ribe da mu bacim kamenčinu u vodu
ne bi li ga klepila...Čisto da se zna ko je tu ko...
A granice našeg uma,spiritualnost i bla,bla? Moš obrisati bulju s tim-čovek je zaista samo vreća ******
Njegove granice nisu do istoka,do izlaska Sunca ni stigle,još su u mraku protoplazme i egocentrićnog sunđera -skuoljača zalutalih zraka...
Ni I od Istine,druže moj mlađani,ni m od mudrosti i ni z od znanja nije moguće subjektocentričnim stvorovima koji bauljaju po trećem šljunku od zvezdice Sol...Ni brda pasulja da se pojedu neće vredeti.
Tek se ukapiralo kako poslati sondu po vektorsko-tenzorskim algoritmima na susednu planetu...A gde su milijarde parseka...A gde kvarkovi,
već oni ,a pogotovu "up" i "šarm" koji su atributi,a manje "čestice",te čvrstina veza koje tvore...
Ako ti je to preteško,idi bidni glista i kapiraj svetlo i tamu i pipaj prepreke...
Nešto mi se ne ide u posete onima u Lazi-i tamo ima raznih teorija i to itekako kompetentnih...Ybg...Hajd reci da nisu!:lol:
 
Tražio sam na vrhu planine
anđele visine
da mi kažu ime

Tražio sam u dubini mora
odavno zaboravljenu tajnu plime

A pogledaj šta sam našao
prevrćući raj i pakao
divlje kose, tamna oka dva
cvijet bez korjena
ples je sve što zna

O o o o
tko te k' meni poslao
 
Mnogim ljudima kojima ovaj svet dao manje od ocekivanog, iracionalnost je dobra uteha.
Otvara nove vidike, razvija ganglije, tera na razmisljanje o neobicnom i nesvakidasnjem. Za te neobicne i nesvakidasnje stvari smo smislili puno imena, bog, Demijurg, apsolut, onostrano...
Te reci nikako ne priblizavaju sustinu, i u tome jeste lepota traganja.
Covek koji se usudi da trazi u iracionalnom dobija novi smisao. Ego vise nema osecaj beskorisnosti i nedostatka svrhe. On prestaje da bude "cenjeni potrosac" i postaje istinski tragac. Nagual.

Ali stvari komplikuje to sto taj nagual zaista pocne da pronalazi neocekivane stvari na neocekivanim mestima. Da li nalazi stvari koje oduvek tu postoje, ili ih je on svojim traganjem stvorio, necemo nikada saznati.
Pronaci sebi svrhu je slaba hrana za ego. Stvoriti sebi svrhu je cilj.
 
Očaran sam "običnim": stvarima ,dešavanjima,mojim saznavanjima,predelima,izlascima i zalascima sunca...Ne treba mi da izmišljam
ništa što već ne postoji-i ovo je za hiljade života mnogo...
A ko kaže da su "obićne" stvari obićne?
Ustvari-ništa nije obićno i sve ima svoje tajne i lepote i ružnoće za nas...Iz našeg rakursa,iz našeg ega...
Reče poglavica indijanski:Planine ,reke ,jezera,livade šume nisu "naše"!
Jasno rekao da si ih u ego (dupe!)ne možeš ugurati,a to što ćeš u neku knjigu upisati da je to tvoje...Tja,upiši i da ih nisi pojeo!:lol:
Ni kompjuter ti ego ne može pojesti,a ni taj net...Kvant svetlosti i rekciju tvoje hipofize nek ti ego pase! ! !:hahaha:
 
hakim bej:
Mnogim ljudima kojima ovaj svet dao manje od ocekivanog, iracionalnost je dobra uteha.
Otvara nove vidike, razvija ganglije, tera na razmisljanje o neobicnom i nesvakidasnjem. Za te neobicne i nesvakidasnje stvari smo smislili puno imena, bog, Demijurg, apsolut, onostrano...
Te reci nikako ne priblizavaju sustinu, i u tome jeste lepota traganja.
Covek koji se usudi da trazi u iracionalnom dobija novi smisao. Ego vise nema osecaj beskorisnosti i nedostatka svrhe. On prestaje da bude "cenjeni potrosac" i postaje istinski tragac. Nagual.

Ali stvari komplikuje to sto taj nagual zaista pocne da pronalazi neocekivane stvari na neocekivanim mestima. Da li nalazi stvari koje oduvek tu postoje, ili ih je on svojim traganjem stvorio, necemo nikada saznati.
Pronaci sebi svrhu je slaba hrana za ego. Stvoriti sebi svrhu je cilj.
Kliknite za proširenje...

Riječi ne približavjau suštinu, ali na nju ukazuju. Suština je u svakom od nas te je tu jedino i možemo pronaći.

Najčudnije od svih stremljenja ljudskog razuma jeste težnja da dokaže da nešto nije moguće. Ta težnja se zasniva na ličnom iskustvu, ubjeđenju i individualnom limitu. Samo zato što iz te pozicije Biće nije doseglo svoju bit ne može biti limit mogućeg.

Istina, onima koji je nisu pronašli jedino ostaje da je traže. Ali postojimo i mi koji smo je dosegli. Ne može nam se oduzeti naše iskustvo, samo zato što to mnogi još nisu iskusili. Do onih koji to nisu iskusili jeste da tragaju... a kad pronađu, i oni će postati objekt sumnji i nepovjerenja i ismijavanja ostatku čovječanstva, kao i mi sada.

.
 
hakim bej:
Mnogim ljudima kojima ovaj svet dao manje od ocekivanog, iracionalnost je dobra uteha.
Kliknite za proširenje...

Šta se to podrazumijeva pod "očekivanim"? Ako se pak misli na znanje o svojoj suštini, onda je pretjerano reći da je 'mnogim ljudima dato manje od očekivanog', radije bi se moglo reći da većina ljudi čak i ne želi niti očekuje da je sazna. Većina ljudi žive zadovoljni svojim raciom, sa onim što vide i čuju, i ne žele da naruše tu perfektnu sliku svog ega.
 
Ako se pak misli na materiajlno bogatstvo... onda to je čista zabluda; ne traži se suština zbog nedostatka materijalnog bogatstva već zbog potrebe za saznanjem istine o sebi. Dakako, materijalno bogatstvo, kao uostalom i sitomaštvo, mogu biti prepreke na tom putu samosaznanja, a opet i jedno i drugo mogu biti upravo neminovni preduslovi i razlozi tog traganja.
 
Dragoljub69:
Očaran sam "običnim": stvarima ,dešavanjima,mojim saznavanjima,predelima,izlascima i zalascima sunca...Ne treba mi da izmišljam
ništa što već ne postoji-i ovo je za hiljade života mnogo...
Kliknite za proširenje...

Evo, opet Dragoljub pretpostavlja (iz svoje pameti) da mi koji smo pronašli suštinu zbog toga ne volimo 'svijet'.

Suludo. Naprotiv, svijet i dalje biva svijet, ali misterija postajanja svijeta nestaje. Ne, to ne znači da se gubi čar iznenađenja. Ono što nestaje jeste optužba, da l' Boga kao tvorca ili drugih ljudi i sistema za realnost koju živimo. Sva odgovornost se u potpunosti preuzima na sebe a živjeti se i dalje voli ... punim srcem.
 
Jednostavno je...Nezajažljivi ego podstican libidom Ida,pizdi i traži
više...To je osnova Begove poruke...Još ako nisi ispunio ni "i"od očekivanja i želja svog ega-eto razloga za "spas" u iracionalnosti koja
makar malo podseća na isinu ili ima bar neke logike...Zato i kažemo za Ozija da je vernik...;)
 
Kad god sam mislio da sam dostigao svoju suštinu, uvek se pojavljivao neki novi put, sasvim nalik prethodnom, ka nekoj novoj i boljoj a ipak mojoj suštini.
Taj put, uspon, ta lestvica, izgleda nema kraja.

Otvaranje tih novih suština volim da zovem nove inkarnacije. I zaista, ja nisam isti onaj iz prethodne, nego neko bolji.

- - - - - - - - - -

"Ja sam onaj koji ponavlja..."
 
Suština, put i apsolut (postojanje) nisu isto.

Ako dva put u ovom životnom iskustvu u kontiniumu jednog razuma i tijela dokučiš suštinu, ona će uvijek biti različita jer suština jednog iskustva jeste u njegovoj namjeri. Kad pronađeš suštinu pronašao si namjeru i smisao tog iskustva. Put nije suština. Put je manifestacija suštine. Put je priroda iskustava i naravno da put uvijek vodi iz jednog u drugo iskustvo i omogućava nam da manifestujemo namjere koje do tad nisu manifestovane. To, samo po sebi stvara doživljaj da se mijenjamo.

Za razliku od puta i suštine neke stvari ili iskustva, naše Biće je nepromjenjivo. Ono je postojanje koje je uvijek isto u bilo kojoj stvari, u bilo kojem stvorenju. Ono je apsolutno prisutno u svakoj pojavi. Ono je apsolut. Reći da je nešto apsolut nije bez razloga.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:
Suština, put i apsolut (postojanje) nisu isto.

Ako dva put u ovom životnom iskustvu u kontiniumu jednog razuma i tijela dokučiš suštinu, ona će uvijek biti različita jer suština jednog iskustva jeste u njegovoj namjeri. Kad pronađeš suštinu pronašao si namjeru i smisao tog iskustva. Put nije suština. Put je manifestacija suštine. Put je priroda iskustava i naravno da put uvijek vodi iz jednog u drugo iskustvo i omogućava nam da manifestujemo namjere koje do tad nisu manifestovane. To, samo po sebi stvara doživljaj da se mijenjamo.

Za razliku od puta i suštine neke stvari ili iskustva, naše Biće je nepromjenjivo. Ono je postojanje koje je uvijek isto u bilo kojoj stvari, u bilo kojem stvorenju. Ono je apsolutno prisutno u svakoj pojavi. Ono je apsolut. Reći da je nešto apsolut nije bez razloga.
Kliknite za proširenje...

Ovo si ,naravno,sasvim kompetentno,je l...:lol:
 
hakim bej:
Kad god sam mislio da sam dostigao svoju suštinu, uvek se pojavljivao neki novi put, sasvim nalik prethodnom, ka nekoj novoj i boljoj a ipak mojoj suštini.
Taj put, uspon, ta lestvica, izgleda nema kraja.

Otvaranje tih novih suština volim da zovem nove inkarnacije. I zaista, ja nisam isti onaj iz prethodne, nego neko bolji.

- - - - - - - - - -

"Ja sam onaj koji ponavlja..."
Kliknite za proširenje...

Veoma smo različiti:po mestu,po poziciji,po onom šta nosimo,po borama,po ...svačemu,ali samo ličimo i deduciramo se na siluboga...
Čak nismo iz istog "sveta"...Ako tako slobodno mogu da se izrazim...(aA što ne bih mogao?)
Ja ne bih da tražim sličnosti jer u tome nema ničeg naročitog...Treba gledati različitosti...ko može...
A razlikujemo se ko nebo i zemlja!:mrgreen:
 
hakim bej:
Ko zeli vise nego sto zasluzuje, dobija vise nego sto mu treba.
Vise nego sto moze da ponese.
Visak je teret.
Zivot nije sustina, zivot je put. iako stremi ka sustini, nikada je ne dostize.
...valjda.
Kliknite za proširenje...

hakime,
Svi dobijamo onoliko koliko zaslužujemo. Čak i kada mislimo da dobijamo previše ili pak da ne dobijamo dovoljno i tad dobijamo baš onoliko koliko zaslužujemo. Kad dobiješ više nego što ti treba, baš toliko i zaslužuješ; više nego što ti treba. :)

Život i postojanje (Biće) su sinonimi.
Put je životno iskustvo.
Čudno mi je da tvrdnju o sposobnostima i mogućnostima našeg Bića zasnivaš na nemogućnosti.
Ne postoji nešto što je našem Biću nemoguće. Stvorenjima (čovjeku i drugim), koja nisu bića već njegovi izrazi, nije sve moguće. To je nešto drugo.
Biće je apsolut. Život je apsolut. Put je Život, apsolut, koji sebe doživljava u kretanju... u kreaciji sopstvenih iskustava. Zato ih i zovemo životnim iskustvima.
Ne možeš reći da doživljavaš smrtna iskustva, jer smrt nikada nećeš doživjeti...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Priča o mudrosti
Odgovora
0
Pregleda
29
Nina
Nina

Back
Top