Moral

[Plutarh]

Smatram da je ovo pitanje i najvaznije i najaktuelnije danas.
Covjek je evoluirao u skladu sa razvojem svoje svijesti. Ta svijest je proizvodila i razvijala, tj. nadogradjivala svoje obicaje. Kroz tu nadogradnju, covjek je trebao sve vise i vise memorije, tj. pamcenja, i kroz to mu se razvijao i mozak. To je jedan herojski pristup zivotu koji je uvijek zahtijevao oprez, za razliku od danasnjih ljudi koji na sve pristaju, samo ne na umovanje, pamcenje i razmisljanje. Sem toga, teznja ka uzivanju cini nas zaboravnima. Npr. "pijem da zaboravim". Takvi ljudi nemaju morala i spremni su radije da zive kao zivotinje. Ima li neko ko se vec slaze s ovim i vec je sam od sebe zgadjen savremenim nacinom zivota?

 

[Lindemann]

Слажем се са тобом у потпуности о генералној оцени данашњег друштва (иако је неморала било одувек у историји тј. никада није било идеално) али је ствар у томе да ми и не треба да мислимо о свим тим глупостима других људи него унапређивати свет у себи и живети онако како наша морална схватања кажу да би требало а не туђа.
А још ако некад нађеш још неку моралну особу која ти постане блиска, то је премија.

 

[Plutarh]

Ja se ne slazem s tvojim misljenjem ukoliko smatras da postoji individualisticki moral. Moze postojati individualna etika u okviru jednog morala, ali svako ko ima jake moralne nadzore zna da ih je nemoguce ocuvati bez jednog sireg moralnog okruzenja. Prvo, zene i djeca su previse podlozni okruzenju da bi se njihovo razmisljanje moglo ocuvati bez jakog moralnog okruzenja (prije svega mora i sama biti iz dobre porodice), a kad tu pokleknes, onda dolazi do rasula porodice.
Vjerovatno ne poznajes dovoljno zenski rod, pa se nadas da ces naci zenu koja kroz svijet koraca nesalomljiva i onda to nazovis "premijom", ali sve su to pusti snovi. Zena ono prvo sto nauci, u to vjeruje, a poslije slabo slusa ikoga, pa ni muza. A nju onda oponasaju djeca...
Meni je nemoguce zamisliti jak moral bez jake drzavne organizacije.
A u demokratijama drzave su na korak od anarhije. Zbog toga smo mi u najgorem polozaju: da smo u anarhiji, imali bismo sansu da izgradimo novu drzavu, a sad niti mozemo da gradimo, niti da se odrzimo.

 

[Sto%]

Pa, danasnje drustvo je, u celini uzev, takvo da emituje sliku drustva koje stremi ka tome da postane potpuno (a ne samo vecinom) i u svakom smilu narkomansko.

Recimo, erotska sklonost se smatra zavisnoscu od erotike. Mozak se smatra uzrokom toga, a univerzum i evolucija u njemu uzrokom mozga.

A covek se smatra danasnjim, a ne covekom. Zatim se taj "danasnji covek" smatra zavisnoscu univerzuma od toga da izvodi evoluciju, tj. narkomanijom univerzuma od toga da se razvija mozak ("univerzum "mora" da unapredjuje mozak").

Jasno je da neki zbog toga i danas misle da su dio univerzuma, plus njegovo ogledalo (Ogledalo čitavog univerzuma). Ali, nisu sujetni, jer misle da su i svi ostali to - ništa koje je dio mašine.

Iz svega toga psiha ispada kao nešto što je u potpunoj vlasti univerzuma, a nikakvoj vlasti pojedinca (koji i ne postoji, već je "proces").

Stepen neslobode i monotonosti u strukturi ličnosti se smatra stepenom normalnosti. Pamet se smatra drugom riječju za intenzitet sposobnosti imitacije i opažanja drugih. Kokain (o kome peva DJ Krmak) se smatra gospodskom drogom.

Zaključak:

Da je Darvin (evolucionista) vidio da pas i mačka na hašišu izgledaju kao da su evoluirali, tj. postaju sličniji ljudima, igraju na muziku, prave grimase, idu u stranputice da vide šta to novo tamo ima itd., i da je gledao mutacije u genima izazvane nekim drogama ili ljekovima, onda bi njegova "teorija o prilagođavanju" bila odbačena u 'korist' teorije "o narkomaniji".

Dakle, zaključak je da je alkohol evolutivno (u svrhe prilagođavanja) beskorisan, i da Darvin ipak nije objasnio ništa, jer nije objasnio kako to da ljudi uzimaju alkohol u svetu u kome im je (po njegovom mišljenju) cilj napredak vrste i opstanak, i to prisilan.
Autor teme ipak se nije ustručavao da pomene kako vjeruje Darvinu uprkos tome što se to da ljudi uzimaju alkohol ne slaže sa Darvinovom teorijom, čak joj i protivureči (do maksimuma).

Dakle, zaključak:

Što manje budete polagali verovanja u Darvinovu teoriju evolucije, to ćete više i sve više evoluirati, i biti sposobni da budete moralniji, i bićete manje skloni narkomaniji i "prirodnoj selekciji", a više "moralnoj i estetskoj selekciji".

 

[gost 36952]

Sem toga, teznja ka uzivanju cini nas zaboravnima. Npr. "pijem da zaboravim". Takvi ljudi nemaju morala i spremni su radije da zive kao zivotinje. Ima li neko ko se vec slaze s ovim i vec je sam od sebe zgadjen savremenim nacinom zivota?

Ne bih mogla da se slozim u potpunosti zato sto mislim da teznja za uzivanjem moze biti kompatibilna sa moralom ako je covek gospodar svojih uzivanja i ako su prioriteti ispravno postavljeni.

Isto tako osoba koja nema sklonost ka uzivanju ne mora uopste da bude moralna.

 

[Plutarh]

Demokratija i razvod su sinonimi. Sve kulture i civilizacije su nestajale u pepelu demokratije (ili ideala jednakosti i slobode) i nikada se iz nje vise nisu dizale. Npr. Budizam zastupa te ideale i u njemu se udavila indijska kultura. Demokratija je stara stvar, veoma poznata jos i Dariju, perzijskom kralju, sto znaci da ona ima mnogo duzu istoriju, jer sve drustvene pojave, da bi ih spoznali, tj. utvrdili njihov objektivni karakter, moraju vise puta da se pojave medju raznim narodima...

Covjek bi se morao uzdici iznad svog, ovog vremena, da od njega ne bi propao. Za to nam jedino sluze knjige filozofa koji su se borili protiv posledica demokratije, jer kad izumre bioloska vitalnost ljudi, onda stanovnistvo pocinje da zivi zivotom treceg svijeta, kao npr. Indijci, i onda ih vise niko ne moze odvesti na pravi put.

 

[Sto%]

Darvinova teorija je pomeranje narkomanije kao sklonosti (koja se u toj teoriji vješto izbjegava pomenuti) sa pojedinca na univerzum, i zaboravljanje toga da se pojedinac drogira. Darvin se usuđuje čak i da piše o emocijama knjigu, a da u njoj ne pomene narkomaniju.

Ta teorija, tj. taj mit, je osnovni mit većine. Većina danas veruje u taj mit. (Mit da je pojedinac "proces" univerzuma, a on, univerzum, narkoman, i to najgori, onaj koji ničemu ne može da odoli.)

Na primjer, moralan izbor seksualnog partnera (MISP) nešto je što se smatra zastarelim i srednjovjekovnim. Sada ljudi spavaju samo sa onim kome ne mogu da odole, a i ne trude se (da odole), i misle da je tu sve sasvim normalno u tome.

I tako, razvija se društvo neodoljivača, koji se i ne trude da odole. Tuda danas ide svet. To bi bilo klasično narkomasnko uređenje društva, i daj bože da to prođe. Više ne bi postojao pojedinac, nego zaviskik (od seksa, od ugleda, od droga, itd.)... i ne bi postojao društveni skup, nego "društveni 'krug'".

 

[Plutarh]

Pa, danasnje drustvo je, u celini uzev, takvo da emituje sliku drustva koje stremi ka tome da postane potpuno (a ne samo vecinom) i u svakom smilu narkomansko.

Recimo, erotska sklonost se smatra zavisnoscu od erotike. Mozak se smatra uzrokom toga, a univerzum i evolucija u njemu uzrokom mozga.

A covek se smatra danasnjim, a ne covekom. Zatim se taj "danasnji covek" smatra zavisnoscu univerzuma od toga da izvodi evoluciju, tj. narkomanijom univerzuma od toga da se razvija mozak ("univerzum "mora" da unapredjuje mozak").

Jasno je da neki zbog toga i danas misle da su dio univerzuma, plus njegovo ogledalo (Ogledalo čitavog univerzuma). Ali, nisu sujetni, jer misle da su i svi ostali to - ništa koje je dio mašine.

Iz svega toga psiha ispada kao nešto što je u potpunoj vlasti univerzuma, a nikakvoj vlasti pojedinca (koji i ne postoji, već je "proces").

Stepen neslobode i monotonosti u strukturi ličnosti se smatra stepenom normalnosti. Pamet se smatra drugom riječju za intenzitet sposobnosti imitacije i opažanja drugih. Kokain (o kome peva DJ Krmak) se smatra gospodskom drogom.

Zaključak:

Da je Darvin (evolucionista) vidio da pas i mačka na hašišu izgledaju kao da su evoluirali, tj. postaju sličniji ljudima, igraju na muziku, prave grimase, idu u stranputice da vide šta to novo tamo ima itd., i da je gledao mutacije u genima izazvane nekim drogama ili ljekovima, onda bi njegova "teorija o prilagođavanju" bila odbačena u 'korist' teorije "o narkomaniji".

Dakle, zaključak je da je alkohol evolutivno (u svrhe prilagođavanja) beskorisan, i da Darvin ipak nije objasnio ništa, jer nije objasnio kako to da ljudi uzimaju alkohol u svetu u kome im je (po njegovom mišljenju) cilj napredak vrste i opstanak, i to prisilan.
Autor teme ipak se nije ustručavao da pomene kako vjeruje Darvinu uprkos tome što se to da ljudi uzimaju alkohol ne slaže sa Darvinovom teorijom, čak joj i protivureči (do maksimuma).

Dakle, zaključak:

Što manje budete polagali verovanja u Darvinovu teoriju evolucije, to ćete više i sve više evoluirati, i biti sposobni da budete moralniji, i bićete manje skloni narkomaniji i "prirodnoj selekciji", a više "moralnoj i estetskoj selekciji".

Ne slazem se sa Darvinom. Nagon sa prezivljavanjem nema nista sa evolucijom. Siguran sam da su sve izumrle zivotinje imale nagon za prezivljavanjem sve do poslednjeg momenta.

 

[Plutarh]

Ne bih mogla da se slozim u potpunosti zato sto mislim da teznja za uzivanjem moze biti kompatibilna sa moralom ako je covek gospodar svojih uzivanja i ako su prioriteti ispravno postavljeni.

Isto tako osoba koja nema sklonost ka uzivanju ne mora uopste da bude moralna.

Ti onda jednostavno ili neces ili ne mozes da se slozis da tezom da uzivanje cini zaboravnim i slabim(sto je jedno te isto), kao sto to Aleksandar Veliki i Platon tvrde. Ne moze se biti "gospodar nad uzivanjima", tj. praktikovati ih i ne biti zaboravan i slab. Zasto onda sportisti moraju u "karantin"?

Ja opet smatram da su veliki mislioci i heroji imali jake moralne nadzore. I mislim da osoba koja "nema sklonosti ka uzivanju" uziva u sebi samoj, ili joj nedostaje motiva za zivot.

Treba razlikovati strijemljenje ka uzivanju od uzivanja kao sporedne pojave, tj. nus-proizvoda.

Za nekim ljudim se vuku uzivanje, a za nekima patnja. Ovim poslednjima je potrebno uzivanje da bi se odrzali u zivotu.

 

[Tuzni_patak]

Uopste se ne slazem sa tezama u uvodu teme.

 

[Plutarh]

U svijetu ima mozda 10ak morala, od koji je vecina stvorena u okviru ratnickih naroda. Samo hriscanstvo je stvoreno od strane beskucnika i radnika. Jasno je da ce onda hriscani biti i jedini koji ce izbjegavati heroizam i naginjati hedonizmu. Sto je slabo, to je samo po sebi rdjavo i stalno naginje na rdjavost.

 

[eldarion]

Samo sam hteo da pozdravim Tuznog patka...nije me bilo odavno a njegov nick je prvi koji sam video
nepopravljivi filozof

 

[gost 36952]

Ti onda jednostavno ili neces ili ne mozes da se slozis da tezom da uzivanje cini zaboravnim i slabim(sto je jedno te isto), kao sto to Aleksandar Veliki i Platon tvrde. Ne moze se biti "gospodar nad uzivanjima", tj. praktikovati ih i ne biti zaboravan i slab. Zasto onda sportisti moraju u "karantin"?

Ja opet smatram da su veliki mislioci i heroji imali jake moralne nadzore. I mislim da osoba koja "nema sklonosti ka uzivanju" uziva u sebi samoj, ili joj nedostaje motiva za zivot.

Treba razlikovati strijemljenje ka uzivanju od uzivanja kao sporedne pojave, tj. nus-proizvoda.

Za nekim ljudim se vuku uzivanje, a za nekima patnja. Ovim poslednjima je potrebno uzivanje da bi se odrzali u zivotu.

Ne postoje samo ekstremi-uzivanje ili patnja, postoji i ravnoteza.

 

[Plutarh]

Ne postoje samo ekstremi-uzivanje ili patnja, postoji i ravnoteza.

Izmedju nema nista. Nista te ceka poslije smrti, tako da ne vidim kuda zurba.
S druge strane, snaga se postize samo kroz heroizam.
Herojska djela i govore!
Kad bi barem bilo vise onih koji govore istinu po svaku cijenu!

 

[gost 170870]

U svijetu ima mozda 10ak morala, od koji je vecina stvorena u okviru ratnickih naroda. Samo hriscanstvo je stvoreno od strane beskucnika i radnika. Jasno je da ce onda hriscani biti i jedini koji ce izbjegavati heroizam i naginjati hedonizmu. Sto je slabo, to je samo po sebi rdjavo i stalno naginje na rdjavost.

Hm...hriscani izbegavaju heroizam i naginju hedonizmu..jer su slabi?
Ako uzmes te parametre kao relevantne,onda ko naginje heroizmu?

 

[Plutarh]

Hm...hriscani izbegavaju heroizam i naginju hedonizmu..jer su slabi?
Ako uzmes te parametre kao relevantne,onda ko naginje heroizmu?

To pitanje se moze odgovoriti na 100 nacina. Koji pol naginje na jednu a koji na drugu stranu? Koji uzrast naginje na jednu a koji na drugu stranu? Koje rase naginju na jednu a koje na drugu stranu? Koje zanimanje, koja klima, koja hrana, ... mozes citavu egzistenciju svrstati u jednu ili drugu grupu.

Sve sto je zadovoljavajuce, opijajuce, narkoticno, sto cini lijenim i zaboravnim, kao secer ili slatkisi.
Sve su to vjecne istine koje su uticale na to da se pojedini morali stvaraju. I svi ti morali su trazili da se zene drze kod kuce pod kljucem. Postoji teorija da je poljubac nastao kao opit, da li je zena pila vino ili nije.
Zadovoljstvo je kao vatra - prijatno je jer je toplo, ali to sto ti sam goris nikom nista.

Heroizmu se naginje iz osjecanja viska snage. Proganja te dosada i hoces da eksplodiras. Kao npr. kad jedes meso, pa te nesto tjera da cupkas nogom. Neki to zovu "nervozom", ali to je visak snage. Nervoza je manjak snage.

 

[faraonn]

...moralni zakon u nama i zvezdano nebo nad nama ." Rece tako i ostavi da se prepadamo, jedan veliki Imanuel .
Ja licno nemam nista protiv nicijih morala ali nadredjenom se povinuje samo slabi ili budala...nije protest a ni ocitovanje nereda u sebi , to je samo davanje Etici na znanje ,- da nikad nijesu njeni poslusnici , nista veliko donijeli a ni najavili...takodje sebe ne kandidujem , ja samo mislim o Moralu kao o sintetickoj tkanini koja uvijek zavrsi u nekoj Prasini...

 

[bh_citadela]

Ja se ne slazem s tvojim misljenjem ukoliko smatras da postoji individualisticki moral. Moze postojati individualna etika u okviru jednog morala, ali svako ko ima jake moralne nadzore zna da ih je nemoguce ocuvati bez jednog sireg moralnog okruzenja. Prvo, zene i djeca su previse podlozni okruzenju da bi se njihovo razmisljanje moglo ocuvati bez jakog moralnog okruzenja (prije svega mora i sama biti iz dobre porodice), a kad tu pokleknes, onda dolazi do rasula porodice.
Vjerovatno ne poznajes dovoljno zenski rod, pa se nadas da ces naci zenu koja kroz svijet koraca nesalomljiva i onda to nazovis "premijom", ali sve su to pusti snovi. Zena ono prvo sto nauci, u to vjeruje, a poslije slabo slusa ikoga, pa ni muza. A nju onda oponasaju djeca...
Meni je nemoguce zamisliti jak moral bez jake drzavne organizacije.
A u demokratijama drzave su na korak od anarhije. Zbog toga smo mi u najgorem polozaju: da smo u anarhiji, imali bismo sansu da izgradimo novu drzavu, a sad niti mozemo da gradimo, niti da se odrzimo.

Zato i stara latinska kaže da je za sreću potebno - da mirno spavaš, da ti je rob zdrav, i da ti žena nije puno pametna.
Izgleda da je došlo do narušavanja patrijarhalnih svjetonadzora. To je u nekim stvarima loše, a u nekima i nije.

 

[Jennifer Jennin]

Morala je sve manje, činjenica.
Ljude treba vraćati knjigama, religiji, čovjeku, smislu, prioritetima...

 

[Plutarh]

Zato i stara latinska kaže da je za sreću potebno - da mirno spavaš, da ti je rob zdrav, i da ti žena nije puno pametna.
Izgleda da je došlo do narušavanja patrijarhalnih svjetonadzora. To je u nekim stvarima loše, a u nekima i nije.

Rimljani su najbolji primjer kako iz poslusnosti vojnika nastaje moc.
Svakako, jedna takva poslusnost smanjuje i broj zrtava u ratu.
Vojska najvise gine kad je u rasulu.
Zena i ne treba previse pameti za vaspitanje maloljetne djece i beba.
Danasnje zene i nisu sposobne za tako nesto, pa samim tim i izumiru.

Po meni, uzrok "bijele kuge" lezi upravo u tome, sto se zene odgajaju da budu "pametni" robovi, dakle, muski robovi, i samim tim gube svu svoju zenstvenost i sposobnost za radjanje.
Daleko je zena od toga da predstavlja istinsku inteligenciju.
Jedina sansa za zenu da dostigne pravu musku pamet slobodnog covjeka, a ne roba, je, cini mi se, Platon.
Kod Platona zena izgleda mora rano poceti da radja, dok se nije pomuskarcila od pameti, uglavnom 10ak godina prije muskarca, a u svim ostalim elementima, ona se odgaja i vaspitava jednako kao i muskarci. Djecu vaspitavaju specijalizovane dadilje. Dakle, u Drzavi.
Po Plutarhu, zena je povrsna jer ima menstruaciju. Vjerovatno zbog gubitka krvi u tijelu.

 

[TUTU]

Moral je nasilje vecine nad manjinom.

 

[dobra predskazanja]

Ako svi za sebe kazemo da smo moralni, gde su onda oni nemoralni, jer nemoralni su uvek drugi?

 

[Avanturistica]

Da bi moralno mislili i radili, moramo prvo iz ne moralnih stvari izvuci pouku...

 

[Plutarh]

A ja sam mislio da je glavna dilema izmedju morala slabica i morala heroja.

 

[dobra predskazanja]

Moral slabica je moral straha, slabic radi moralne stvari, jer se palsi da uradi drugacije i prema svojoj proceni. Radi da bi udovoljio svet.
Moral heroja je moral onoga ko postupa moralno zato sto misli da tako treba.