Moral

Nisu moral izmislili "ljudi", nego genijalci, ratnici, kraljevi, aristokrate, dakle, ljudi koji su se odlikovali od mase - sposobni pojedinci jednog naroda i to hiljadama godina. Onda su neki slijedili njih i jacali kroz to, tako da su nastajali uvijek noviji i jaci narodi, sve do hriscanstva... sad i ovo naroda sto ima hoce da se stopi u jednu bezlicnu ukocenu-za-sva-vremena masu.
 
To mu nimalo ne umanjuje vrijednost, kao sto to vecina koja sebe smatra "princezama" prizeljkuje. I kraljevi i "princeze" su ljudi, zar ne? To se zove insinuiranje "morala".
Vecina bi najradije da zivi kao zivotinje, samo sto ih malo ometa ideja "bozanskog morala" u tome. Kad smo moral sveli pod "ljudski" i kad smo za sebe pribavili "ljudska prava"(hriscanska prava) onda se moze kako se hoce, zar ne?

"Ja cu da zivim kao zivotinja, a ti dokazi da to nije moral" - tako misle oni.
 
"Moral" u demokratiji:

Da, jer se tu bezakonje lako i neprimetno rasprostire. ...... sjajno obučene i sa vencem na glavi dolaze: drskost, bezakonje, raskoš i bestidnost; pevaju slavopojke i govore lepe i laskave reci. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem, bezakonje — slobodom, rasipništvo — velikodušnošću, bestidnost — hrabrošću.

Platon, Drzava
 
Vrline su vaznije od morala i religija, zato mi je krivo sto je tema o vrlinama zakljucana, jer vrlina se pokazuje, a morali i religije samo "zastupaju".
Ko ima vrline hoce da bude prvi u njima, a ko "zastupa" morale i religije, taj voli biti u sredini.
 
Bez vrlina nije moguce biti dovoljno strastven, a drzava je jedina institucija koja daje sansu da se ispolje i vrline i strasti. Ko moze da zamisli pobjednicko osjecanje vojskovodje koji se vraca iz bitke kuci i zanje jos dugo svu cast koja postoji u njegovoj drzavi, za ispoljenu hrabrost, pravicnost, umjerenost i mudrost?
 
Ja znam da se Srpski moral non stop bombarduje... Samo upalite tv i sve vam je jasno, kad vidim Farmu, VB, Trenutak istine, Grand i sl. emisije jasno mi je sto nam je ovakav moral...
 
Ljudi misle,"strucnjaci" narocito, da moral regulise drustvene odnose i ponasanje ljudi...

Ja mislim da nije tako...iako po definiciji moral jeste drustveni dogovor na nekoj subkulturi o nacinu ponasanja i vrednovanja....Zasto su dodali i vrednovanja?
Pa tako se "ucenjaci" samozavaravaju da moral kreira drustvene odnose, a ne obrnuto...
Da prakticni drustveni odnosi kreiraju moral, koji zna da bude u suprotnosti sa Moralom , kao nekom arhitipskom tvorevinom...

Tako estetika, njen deo za sugestiju razvoja morala postaje cisto egzibiciono mozganje, a ne svrsishodno...

U vezi sa prakticnim drustvenim odnosima, treba reci da mnogo ljudi misle da pravda treba da zauzima usmeravajuci uticaj na moral...
Medjutim licna pravda je tumacenje pravde koju svako interpretira svakodnevno i kroz ovo tumacenje se i desava da prakticni drustveni odnosi odnose pobedu nad pravdom kao nekim apsolutom ili utilitaristickim nastojanjem (u nekim slucajevima se sloze).

Tako imamo i evoluciju ideje o ogranicavanju broja ljudi koji koriste pogodnosti (od pogodnosti jake ekonomije , preko pogodnosti koriscenja resursa, do pogodnosti uopste egzistencije (fasisticke ideje).
U svojoj osnovi one nisu daleko, ali se "humanistickim" obojenjem dolazi do toga da su poslednje izuzetno negativno ocenjene, dok su suptilnije , one na pocetku, izuzetno pozitivno ocenjene...

Ustvari tu , ako se zagrebe postaje jasno da je ljudska sustina itekako diskriminatorna, ne samo zbog nasledja animalnog i copora,lidera,hijararhije, vec iz prakticnih stanisnih razloga...

Svaka apsolutizacija morala u Moral, je ustvari pokusaj demagogisanja sopstvenih zabluda, cak i kad su pojedinci sa "dobrim namerama" u pitanju...
Prakticni drustveni odnosi ce uvek menjati moral, delom preko subjektivne pojedinacne pravde, a delom i kroz efekat vinske flase iliti "who dares , wins".......
 

Back
Top