Hoštapleraja je bilo oduvek i biće. Normalnih i poštenih ljudi, je oduvek bilo i biće. Znači...radjaće se i jedni i drugi. I jedne i druge. I
ku*ave najstrašnije i kalašture kako ja volim da ih od milja zovem, da ne kažem, jel te
rospijetine, kao i poštene cure i one kojima je vrlo važno i jako vredno da imaju pored sebe karakternog i odanog muškarca. Nekoga ko nije labilnih osećanja i ko ne ne misli onim šta šeta u gaćama. Da, to jeste danas retko. Pogotovu danas. naprosto, ne znam kome je danas teže, da li mladim curama, ili mladim momcima, jer je kriza morala sveopšta, neki haos, sve izvrnuto kao mokra čarapica. nema to veze do grada, nego do vaspitanja. Do onoga iz koje kuće potičeš. Čemu su te roditelji naučili. Kojeg si vaspitanja. E, to je. I ti ako si neko takav, da odeš na Mars bićeš takav. A, ako si neko u duši hoštapleraj i ološ, šta god radio i gde god živeo si to...o - l - o - š.
O, tome se radi. Treba izdržati sve pritiske, iskušenja, i na pokleknuti. Ne "izdati" sebe i ino u šta istinski veruješ. Kad tad, to se "vraća" u vidu osobe, sa takvim osobinama. Sretno. ♥
, a nekad sam imala vise drugova nego drugarica.
