Мораш да нађеш начин да то исправиш на неком другом кад ти се пружи прилика , сетићеш се тога и нећеш поновити увек ће човеку бити жао али ће себи опростити јер је у тренутку био слаб и донео је погрешну одлуку.
То је тако људски и опростиво.
Готово се осим оних смртних се може исправити и вратити себе у раван и имати однос према томе као и према другом човеку коме се то десило али се покајао и исправио.
Према нашој есхатологији оној монашкој струји демон је тај који не дозвољава опрост да би удаљио човека од Бога.
Према некој нашој рационслнијој струји типа 95% су људске слабости које стварају болести а само 5 % запоседање демона.
Додуше ово је говорио наш јеромонах који је психијатар по струци.
Према оној тврдој монашкој стално смо окружени демонима и стално правимо изборе између једног и другог.
Ја сам негде између. Наиме као и вируси и бактерије су савезници човеку док имунитет не падне онда постају непријатељи.
Самом спознајом добра и зла ти демони нас упућују на савест и избор да га погледамо са лоше стране и да га погледамо са добре и на крају сами правимо избор.
Исти случај као са вирусима и бактеријама када тело оболи или ослаби они добијају доминацију и ово постаје опасно психички за човека.
Елем мораш наћи начин да опростиш себи и ради на томе јер ако то не урадиш нећеш. моћи искрено опростити ни другоме.
Знам да можеш!
