MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

[vecic]

Nezvani gost

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će:sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so…
A sve je novo u meni…
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.

 

[Nina]

Hodaj dok jos mozes
Dok ti srce to dopusta

Upoznati sebe mozemo samo kroz oci drugih..
svakim svojim losim i svakim dobrim delom
stvaramo svoju buducnost...
dok smrt zamisljam kao jedna vrata..
kada se zatvore..druga se otvore..

 

[PetarSamotnjak]

BILO JE NEKOĆ


Bilo je nešto lijepo pa prošlo
- Il tek je sanja to bila -
Ljepše od zvijezda, ljepše od ruža
I smiješka planinskih vila.

Bile su noći mjesečne, lijepe
I pune radosti vrele.
Bile su bašće mirisa pune,
I ruže cvale su bijele.

Bilo je smijeha, pogleda dugih
Što sve no izeći znaju,
Bilo je sreće, uzdaha sjetnih,
I himna čarobnom maju.

Bila je duša prepuna sunaca
I plamne čežnje, što sine
Kadkad ko nebom krijesnica sjajna
Pa onda umre i zgine.

Bilo je nekoć. Mrak je sad svuda
I bol što pali i peče.
Bila je sanja, bila je priča
U jedno najljepše veče.

Antun Branko Šimić

 

[vecic]

Voleo sam vas; moja ljubav stara
Jos uvek, mozda, spi u srcu mome.
Al' zasto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad zalostiti vas njome.

Voleo sam vas nemo, beznadezno,
Pun strpnje i pun ljubomorne boli,
Voleo sam vas iskreno i nezno;
Nek' Bog da, tako drugi da vas voli.


Puskin

 

[PetarSamotnjak]

SMRT I JA


Smrt nije izvan mene. Ona je u meni
od najprvog početka: sa mnom raste
u svakom času
Jednog dana
ja zastanem
a ona raste dalje
u meni dok me cijelog ne proraste
i stigne na rub mene.
Moj svršetak
njen pravi je početak:
kad kraljuje dalje sama

Antun Branko Šimić

 

[Beskraj]

U sustini mi nismo imali nikakvih problema,a u stvari nijedan razgovor nismo mogli poceti a da se nije zavrsio sa problemom.Ubedjena sam da se volimo kao sto nikada nikoga nismo tako u zivotu voleli,mnogi bi nam na toj ljubavi pozavideli a isto tako mnogi bi se takve ljubavi odrekli.Tesko je to recima opisati,to se samo moze doziveti. Ljubav-jedno bez drugoga ne mozemo,a jedno sa drugim ne smemo.Ponekada znamo da budemo opasni jedno po drugo...ponekada se moramo odvojiti ...ponekada zabolimo u samo srce ono sto najvise volimo.A ja,kao ja.Brbljiva,nasmejana,brzopleta,ti mudar,odmeren stalozen.I tu nastaje problem ti zivot mislis,ja ga zivim.U meni stalno vulkan radi,strpljenje pokusavam negde na dlanu da skupim,i ono izgubljeno tlo da vratim.Ali zato umem ljubav pokazati,umem je sacuvati,umem tako cudesno voleti,ali ti mi ne dozvoljavas da ti taj uzviseni osecaj pokazem.Stalno ga kvaris,svojim recima,svojim pridikama,svojim -mislima.Neeeeee,moja ljubav se prema tebi meri svakim otkucajem moga srca.Kakva god da sam sigurna sam da zasluzujem svu neznost ovoga sveta.Jer samo sa tobom zelim srecu .Hocu budna da sanjam.Da te slusam dok pricas,da se nadam i verujem.Krivudava linija zivota postoji,da bi nam ponekada pokazala da mozemo da budemo popustljivi,da zivot nisu samo pravila,da ne postoje samo figure koje su crne i bele,da postoje i neke druge boje.Jer nase se duse u stvari hrane onim sto nas veseli,zato pusti me da te nasmejem,pusti me jer sam tebe zavolela vise od svega.I nikada ne dozvoli da razocarenje otvori oci,i zatvoti srce.I sada dok ovo pisem,mislim na tebe...cutim...premisljam...prsatam...oprastam sve,cekam...dolazim,jer te volim.

Beskraj

 

[PetarSamotnjak]

TA DJEVOJKA JE MRTVA

Ta djevojka je mrtva, mrtva od ljubavnih rana,
U zemlju su je odnijeli, odnijeli prije dana,
U zemlju su je stavili, stavili u svem krasu,
Stavili sasvim samu, samu u teškom času.
I vratili se veselo, veselo k'o na piru,
I pjevali su veselo, veselo: "Sad je u miru.
Ta djevojka je mrtva, mrtva od ljubavnih rana."
I otišli su u polje, polje k'o svakog dana.

Paul Fort

 

[vecic]

Koliko volim te
Srecko Savovic

Kol'ko je u moru kapi
za jednu više volim te
ne trudi se da ih brojiš
nemoguce je
Kad mi neka druga pridje
ne može da dirne me
vidi da mi gori tijelo
kljuca zbog tebe


Koliko volim te
ne mogu ti reci
za to ludilo
nema prave rijeci nijedne
Koliko volim te
necu ni da pišem
od broja najveceg
za jedan broj je više


Koliko na vedrom nebu
nocu sija zvijezdica
za jednu više, oci moje
tebe volim ja
Cure nove i one bivše
pod kožu mi ne ulaze
k'o da na mom srcu piše
kuca za tebe

 

[Mala sanjalica]

Sreću čine sitnice.

 

[vecic]

ČEKAJ ME

Čekaj me i ja ću sigurno
doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune
tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada
druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz
daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću
sigurno doći
Ne slušaj kada ti kažu da je vreme da zaboraviš
I da te
nade lažu
Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i
svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod
ognjišta

Čekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me
i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao
nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati
drugi
Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat
ćemo kako preživeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znala kao niko na
svetu...

 

[Nina]

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živeo
Zbog mirisa velike pučine i mirisa toplog hleba
Zbog snega što se topi i prvih cvetova
Zbog plahih životinja kojih se čovek ne plaši
Volim te zbog voljenja

Pol Elijar

 

[PetarSamotnjak]

IZMISLIĆU ZA TEBE RUŽU
Sve reči sveta koje bih ti dao u isti mah
Sve šume Amerike i sve noćne žetve neba
I sve što sija i ono što oko ne može da vidi
Sav oganj zemlje sa jednom čašom suza
Plodno seme prepotopskih vrsta
I ruku malog deteta
Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova
Srce na krstu razuzdanih udova
Ogramnu prostirku mučenih ljudi
Živih odranih u toku pogubljenja
Izrovana groblja nepoznatih ljubavi
Sve što prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame
Veliku zvezdu uživanja u nekom najbednijem maloumniku
Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž
U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž
U kome se parovi fotografišu na vašarima
I za tebe plaču opevani vetrovi koji moje žice kidaju
Đavolja služba večnog Obožavanja
Prokletstvo moga tela s mojim duhom
Koje vređa budućnost i proklinje prošlost
Stvara od svih jecaja automatsku muziku
Koju ćeš zaboraviti u ormanu
Kada ne bude bilo više slavuja po drveću zbog silnog im bacanja pred tvoje noge
Kada ne bude bilo više dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi
Da se od njih može načiniti pritiskivač za hartiju
Kada ti budeš bila toliko umorna da već umireš od mog čudovisnog obožavanja tebe
Da više neću imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakuješ
Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu čašu
I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za međuplanetarne rakete
A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujuću belinu soli
I to tako dobro da samo Sunce bude žedno i svetlost zaigrala po dnu vodeničnog jaza
A i ugašeni škriljac i tamni nebeski svod i sva bića za svagda budu iscrpljeni od preobražavanja
Izmisliću za tebe ružu.

Luj Aragon

 

[Arhimedes]

 

[Mister]

Evelini Hanskoj

Moja voljena ljubavi, jednim jedinim milovanjem vratila si mi zivot.
Oh! Moja draga, nisam mogao ni da spavam, ni da radim. Utonuo u osecanja te veceri, rekao sam ti bezbroj neznosti.
Oh! Ti imas bozanstvenu dusu za koju covek ostaje vezan citavog zivota. Duso moja, ti si, iz ljubavi, otkrila divni jezik ljubavi, sto je odmah oteralo tugu, neprijatnost, voljeni andjele, ne zamracuj nikakvom sumnjom nadahnuca ljubavi. Tvoja umiljata neznost bio je samo njen tumac. Ne misli da mozes biti uporedjena ma s kim. Ali, moja voljena, moj nebeski cvete, ne shvatas li sav car i svu istinu da siromah pesnik moze biti pogodjen tim sto je pronasao isto srce, sto je voljen preko svojih nada? Moja obozavana, da za tebe me je odgojilo najneznije i najmilije zensko srce...
Dragi, veciti idole moja lepa i sveta vero, znam koliko uspomene na neku drugu ljubav moraju vredjati ponosnu i neznu dusu. Ali ne govoriti tebi o tome znacilo bi oduzeti ti neizrecive dusevne praznine, ljubavne radosti. Postoje takve slicnosti, osecanja i duse da sam na njih ponosan zbog tebe i da ne znam da li sam u njoj voleo tebe. Zatim, uzasna ljubomora me je toliko navikla da mislim otvorenog srca, da sve kazem onoj u kojoj zivim, da nikad ne bih mogao da ti sakrijem ma i jednu misao. Ne, moje srce si ti!

Da, tebi je sve dozvoljeno. Reci cu ti prostodusno sve ono lepo sto pomislim, a i rdjavo. Ti si jedno ja, lepse i milije.

Moja ljubav nema vise ni manje egzaltacije, niti ma cega zemaljskog. Oh! Moja draga, to je andjeoska ljubav, uvek na istom stepenu jacine. Osecati, dodirnuti tvoju ruku ljubavi, ruku punu neznosti, ponosnih osecanja, cujes li, andjele moj, toplih, dobrih, strasnih; ta ruka, glatka i meka od ljubavi predstavlja isto toliko srecu koliko i tvoje medeno i zarko milovanje...

Jedan poljubac, na tvoje drage usne, te nevine usne koje jos nemaju uspomena bice skoro amajlija za ljubavne zelje, kad bude sadrzavao sve neznosti ljubavi. Nas siroti poljubac, jos lisen svih nasih radosti, ide samo tvom srcu, a ja bih hteo da on obuhvati celo tvoje bice...

Moja draga Evo, nikad ne sumnjaj u mene, ali jos manje u sebe. Kod tebe, u tvojim pismima, u tvojoj ljubavi, u njenim izrazima ima neceg vise, ne znam cega, nego u onim pismima i izrazima koje sam smatrao nedostiznim
Ali, drago blago, ti imas nebesku dusu kakva se samo moze zamisliti, i imas zanosnu lepotu. Boze, kako da ti kazem da sam opijen tvojim i najmanjim dahom...

Budim se srecan sto te volim. Lezem srecan sto sam voljen. To je zivot andjele...
Hiljadu poljubaca, i neka svaki sadrzi hiljadu neznosti za tebe, kao oni juce za mene.

Zeneva, januara 1834. godine

Onore de Balzak (1799 – 1850)

 

[Nina]

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekacu te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casuu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
Neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
Pablo Neruda

 

[PetarSamotnjak]

AFRODITIN VRT

Tvoje svetle oči ispod crnog vela
čeznu kroz jutarnju plavkastu daljinu,
zamorene strasti tvoga sočnog tela
sa dolaskom sunca žure da uminu.
Jedan list sparušen sav u zlatnoj boji
sa jecajem pada pored nogu tvoji.
Mema, kud ćeš rano kroz jutarnju rosu
kroz mirise teške pokošena sena,
ostani još malo, svu ćeš zlatnu rosu
iskidati po granju, bićeš natopljena
rumenilom jutra ko mak morem žita,
kao divlja rada zamorna i snena
u dnu šume skrita.
Ostani još malo; snaga jošte žudi
ujed tvojih zuba čudno sladotvoran,
još u ritmu strasnom drhte tvoji udi;
o Mema, ostani, ja nisam umoran.

Rade Drainac

 

[Mala sanjalica]

Duboko u sebi, gde se čovek ne žara,
gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek oseća...''

Isidora Sekulić

 

[Nina]

Zivot je previse kratak da bih u srcu cuvala vazne reci
kao, na primer…. Volim te
Ali ne ocekujem uvek da mi bude odgovoreno istim recima.
Volim zato sto moram da volim.
Bez toga, zivot gubi smisao i sunce gubi svoj sjaj

 

[poetessa]

E m p t i n e s s

Zabrinjava me ova moja ravnodušnost,
Zabrinjava me praznina koja ispunjava dušu.
Zabrinjava me što te više nema nigde,
Zabrinjava me što čujem samo šapat sopstvenih reči.

Zabrinjava me praznina koja donosi mir
Zabrinjava me što ne patim i ne tražim te više
Zabrinjava me što se pitam:
Da li je ljubav prema tebi bila samo moja uobrazilja?

...A najviše od svega zabrinjava me lagodnost P r a z n i n e.....E m p t i n e s s

 

[PetarSamotnjak]

ZA STARU KRNJAVU

Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.

Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,

Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!

Čarls Bukovski

 

[Mala sanjalica]

"Veliko je umeće srećno živeti. Biti zadovoljan deo je toga. Tvoja sreća nije na drugoj obali. Ona je u tebi."

Fil Bosmans

 

[PetarSamotnjak]

SNEG

Ima dana kada pada belo inje
Bezbrojne oči gledaju u mene
Ko kerovi tragom krvave životinje
Zalaju iz mraka moje uspomene.
Zasvetle prozori na krčmi u praskozorje
Ispod smrzlog granja
Zaplaču violine kao borje
I do suza me zabole tada
Moja tužna bekrijanja
Ima dana kada pada belo inje
Ko stari dub se zaklatim
I neki glas me preklinje
Opet nekud da se vratim.
O kome sam ja to potreban
Zapitam se tada
I oči mi se zažare starim snima
Ej,velim,neka,neka
To sneg samo pada za mojim tragovima.

Rade Drainac

 

[Nina]

Sta je ljubav ?
Razmisljam danas..Sta je ljubav..
Za mene je ljubav sustina i to ne samo ljubav prema partneru,
vec i ljubav prema bilo kome i bilo cemu.Iako je ljubav apstraktna,
najmanje opipljiva i najteza za definisati od svih osecanja,rekla bih
da je ona skup razlicitih elemenata koji cine da je osecamo.
Ono sto ljubav moze je: da pokrene,inspirise,povede vas u najcudnije poduhvate
i svetove van naseg, ali i da nas zaustavi.Nekada samo privremeno,nekada za uvek.
U svakom slucaju,volite,to je jedino i najcistije osecanje,koje nas cini plemenitim i boljim..

 

[Arhimedes]

To što nosimo u duši je najčešće refleksija na bića, stvari i okolnosti koje nas okružuju ili na bilo koji način dotiču.

 

[PetarSamotnjak]

IZGOREO

Ne postojim više.
Bijah jednom i nestadoh
u plamenu moje ljubavi.
Jedna ogromna vatra.
Lagani pepeo rasu se u zraku
I pade nježno pred tvoje noge.
Ne zgazi ga, u njemu još kuca moje srce.

Hafiz