MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
357.890
Ovde cu pisati svoja razmisljanja.Zatim stih koji sam procitala, pesmu, pricu.Po nesto i napisala.
Vi koji zelite mozete sa mnom podeliti svoje lepe i manje lepe trenutke,dozivjaje, secanja..stihove..
neka bude zapisano.


Dobro dosli......i krenimo.....

U prozirnom lancu vremena
budimo se u svetu novih zvezda:
volimo,mrzimo,radujemo se,
patimo i...umiremo.

Ponekad sretnemo
neki tudji svet
koji nam se ucini lepsim,
snaznijim.

Pozelimo tada nesto
vise i bolje;
da poberemo sve plodove,
i oplovimo sve nepoznate vode.

U prozirnom lancu vremena,
u medjama svoga sveta,
robovi kultura i predrasuda,
mi samo igramo sopstvenu ulogu

n.a.
 
Poslednja izmena:
Patnja zadaje bol samo zato što se nje bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš se bojati. Moraš voleti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...
 
Poslednja izmena od moderatora:
VOLIM TE i ta ljubav je kao
vatra koju nezan ceka kraj
ta ljubav je raj i pakao
plamena vecnog sjaj...
I hiljade godina nece biti dovoljno
da iskazu onaj tren neznosti
kada sam te poljubila,kada si me poljubio
na mestu koje se u zvezde racuna...
Nijedna mudrost nam ne moze docarati lik ljubavne noci u krevetu
 
Poslednja izmena od moderatora:
Zaustavite satove, iskljucite telefon,
Da ne laju, dajte psima socne kosti,
Utisajte klavir i uz prigusenog bubnja zvon
Iznesite les crni, neka pridju tugujuci.

Avioni neka kruze jecajuci nadamnom
Ispisujuc' rec "Umro je" modrim nebom,
Golubovima oko vrata vezite leptir masne,
Saobracajci neka stave rukavice crne.

Bio je moj Sever i moj Jug, moj Istok i Zapad,
Moja radna nedelja i nedeljni odmor,
Moje podne i ponoc, moja pesma i moj govor;
O, kako gresih mislec' da nasa ljubav nema ponor.

Zvezde vise ja ne zelim, ugasite ih sve;
Zamracite mesec, zasenite sunca sjaj;
Izlite i okeane, pocistite sume sve.
Nadolaze dani tuge - odneo je i nas Raj
 
Poslednja izmena od moderatora:
Taj noćni prizor sidnejske opere kao žive školjke, podsetiće me na jednu ogromnu sliku na staklu, u restoranu Fridays, u šoping kompleksu zvanom Stivensonova plaza, u gradu Olbaniju, država Njujork. Na gotovo četvrtini čeonog zida, jakim bojama bio je naslikan šumoviti planinski predeo s visokim vodopadom. Uz pomoć svetlosnih efekata, verovatno smeštenih iza stakla, činilo se da je voda živa, da se stalno lomi, obrušava i raspskava u stotine kapljica.
Tu, nekoliko koraka od slike, D. njegova žena P. i ja, jedemo specijalitete kuće, obilne sendviče s pečenom govedinom, prelivene istopljenim sirom i pečurkama. D je gladan. Njegova žena i on su, jutros rano ustali, i u žurbi da uhvate voz za Olbani, nisu stigli da doručkuju.
Posle tri ili četiri zalogaja, D odmiče tanjir.
- Odvratno. Kao da jedeš plastiku - kaže.
Poručujemo kafe. Ja zapalim cigaretu. D-ove nozdrve se poput meduzinog levka, šire u pravcu vijugavog dima...
 
Trenutno, sada u ovom trenutku:

Nekad sa mislima, svojim razmišljanjima odlutam negde, jako daleko. Baš kao i danas. Zapitam se koliko sam daleko od ljudi, koliko sam im stran. Ponekad mi se čini da sam neshvaćen. Da...tako se sada osećam.
Čini mi se da gubim osećaj i komunikaciju sa ljudima. Imam mnogo toga da kažem ali usne kao da žele da ćute, ne želeći da izuste ni jednu rečenicu. Da li bi mi bilo lakše kada bih rekao sve što imam?!

Ovo je samo moj "trenutni" šareni osećaj.
 
SVE JE MOGUCE...

Sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covek ne sme predati. Tesko je dok se ne odlucis,do tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije skucen i pun pretnji.
 
Poslednja izmena:
Ratnik svetlosti ponaša se poput deteta.
Ljudi zaboravljaju da se dete mora zabavljati, igrati, biti nestašno i pomalo drsko, postavljati neumesna i nezrela pitanja, brbljati besmislice u koje ni samo ne vjeruje.
I pitaju, zgranuti: Zar je to put duhovnosti? Pa on je nezreo!
Ratnik se ponosi tom primedbom. I ostaje u svezi s Bogom, putem svoje nevinosti i životne radosti, ne gubeći iz vida svoje poslanje.
Za Ratnika ne postoji nemoguća ljubav.
Ne dopušta da ga obeshrabri cutanje, ravnodušnost, ili odbijanje. Zna da se, iza ledene maske koju ljudi navlače, krije vatreno srce.
Zbog toga Ratnik stavlja na kocku više nego drugi. U neumornoj je potrazi za ljubavlju - pa iako to znači mnogo puta čuti reč ne , vraćati se kući shrvan i poražen, osećati odbačenost dušom i telom.
Ratnik je neustrašiv kad stremi za onim što mu je neophodno. Bez ljubavi, on je niko i ništa."
 
Poslednja izmena:
Pa, lepo sam napisao da je to bio trenutni osećaj, koji sam imao u sebi. Pomislio sam tada: "Sad ću nešto da napišem i neću ni reč da izbrišem". Tako sam i uradio.
E sada, to su bile, kako si ti rekla, crne tačkice. Nekom narednom prilikom, biće nešto veselije i lepših misli i mojih osećanja.
Evo, OBEĆAVAM da će biti više lepih i šarenih tačkica ubuduće. :)
Već večeras. ;)
 
U skrovištu same sebe...
U čistilištu.
Sa predivnim đavoljim osmehom.
Poričeš mi svoju prošlost.
Ispisuješ sadašnjost.
Predajem se transakciji
izgubljene želje i duše.
Vezana lancima sudbine.
Priznajem ti sebe
U izgaranju
Vlastite samospoznaje....
Otvaram vrata.
Odabirem povratak
Nevine duše.
Neću te kazniti.
Mene su naučili
Praštati...
 
Poslednja izmena:
Ako zene zele da budu iskrene prema sebi,priznace da njihova fascinacija krznom ne lezi iskljucivo u toploti koje ono nudi.Iznad svega,krzno nikada nije samo krzno-ono je ,vise od bilo koje druge odece –simbol, a bunda od nerca je vise od drugih,prepoznatljiv simbol.Nerc je simbol uspeha,kako muskarca koji ga je kupio,tako i zene koja ga nosi, a takodje i simbol statusa i uspeha u koji ne treba sumnjati.Receno je ne bez razloga, da je krzno od nerca zenska Legija casti.Vodite racuna kod kupovine krzna i kako birate.Uostalom,muskarci dolaze i odlaze , a krzno nerca je zauvek,
 
Poslednja izmena:
U klubu slavističke katedre, gde D. ima književno veče, studentkinja Džuli moli pisca, na mucavom srpskom, s dosta grešaka, da ispriča nešto o svom životu. Hladno i kratko, D. kaže: život pisca je nezanimljiv, poput života junaka iz vaših udžbenika za učenje stranih jezika. To je priča opštih mesta, klišea.[/font]
I D, je, kao sada ja u Olbaniju, nekad predavao strancima tudj, maternji jezik. Verovatno se služio istim udžbenicima kojima i ja; svi oni pričaju, u prvom licu, tipičnu priču, onu u kojoj svaki student može naći i prepoznati sebe. Počinje se od lične zamenice - ja - kao središta vasione, i glagola - biti - ili - jesam -, kao najvažnijeg dešavanja ili zbivanja, a onda se priča o roditeljima, braći, sestrama, rodbini, prijateljima, o životu koji se odvija ili se odvijao, ili će se odvijati u kući i van nje, uz opis svadbi, rođendana, odlazaka u pozorišta, na sportske priredbe, u šoping, izlete na more i planinu, svega onog što se svima dešava lili se može desiti.
Te večeri, u čast D-a, u mom stanu se okuplja malo društvo; profesori slavistike, nekoliko lokalnih pisaca, studenti. Institut pisaca iz Olbanija, organizator D-ove večeri, šalje nam, sa svoje strane, kutiju vina. Jugoslovenskog.
Još pre D-ovog dolaska, ujutro, pripremim hladnu zakusku i zamesim hleb od crnog, pšeničnog brašna. Uveče premesim naraslo testo, stavim ga u tepsiju, na licu mu viljuškom išaram nekoliko biljnih ornamenata i gurnem u rernu. Uoči samog dolaska gostiju, hleb izvadim iz rerne i stavim na sredinu stola, pored već otvorenih boca vina...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Noćima razmišljam o tebi
inspiracijo moja...

Tvoja me otsutnost boli
i poput soli,
posutoj po ranjenom srcu
shvatam koliko mi trebaš
koliko te moja duša voli

Gde si..?

Među kojim se zvazdama skrivaš,
koje snove sada snivaš

Kakvi su te to moćni vetrovi
odneli iz ovog grada
u kome sada tišina vlada,
i sa njom, poput ranjenog broda
tone u hladne dubine
i poslednja nada

Gde si
inspiracijo moja nežna..?


Ne ostavljaj me na ovoj ledenoj pučini samog
jer košmar kao mećava snežna,
magli pogled suzni, a osmeh tužni
pretvara u hladni kamen
koji pod naletima samoće bledi,
mrvi se, pretvara u prašinu
izgubljenu u svom ovom vremenu...

Šta trebam učiniti?
Kako te zamoliti?
U šta se pretvoriti?
Koje snove pokloniti?
Od kakvih oblaka kočiju sačiniti?
Kako te mojom ljubavlju opčiniti..?

Reci,
samo ne idi,
ne ostavljaj me samog
Bez tebe se više ne snalazim,
nikakvog smisla u životu ne nalazim
Jer i kada snivam, tvojim vazduhom dišem,
Tužne stihove, tvojim uzdasima pišem
Muziku setnu, lepotom tvoga glasa stvaram
I sve lepote sveta u tebe pretvaram...

Gde si
inspiracijo moja..?


Maestro
 
]...D-a i P. iz hotela dovozi Džuli. Ona prva i upada u stan. Za njom[/font] D. Oboje šire nozdrve, kao kad D. pohotno lovi i guta dim cigareta, koje su mu, odnedavno, zabranjene. Džuli trči prema stolu. "Hleb i vino! Vidi, :D!" uzvikne Džuli, jasnim, čistim srpskim, sva ozarena. D. lomi rukama hleb. Iznutrica se puši. D. ga prinosi nosu i dugo miriše. Onda počinje da jede. "Pazi kako je Džuli ovo lepo rekla. Dobro govori srpski", kaže P.
"Govori?! Ne Govori, već kliče!".
 
Poslednja izmena od moderatora:
E, sada jedna priča o Nebu, Moru i Zlatniku...

...moja gornja usna je slatka...
...ima ukus lubenice...
...donja gorka poput leka...
...oko jedno moje gleda u tebe...
...sa drugim pretrazujem skrovita...
...tajna mesta lepih dusa...
...bogastvo sam stekla...
...pricajuci o bolu i radosti...
...placali su moje lepe price...
...ljudi siromasni duhom...
...malo podlo s moje strane...
...zatim...
...rasprodala sam sve sto sam imala...
...osim jednog zlatnika na grudima...
...sada slusam druge ljude...
...kako placu nad sudbinom svojom...
...kako zene njihove odlaze s drugima...
...kako muskarci njihovi odlaze s dugama...
...dajem poslednji zlatnik uz molbu...
...da jos jednom nesto ispricam...
...pa pricam...
...zbog tih mojih usana i mojih ociju...
...ja sam sve svoje dala...
...sirim miris voca i prstima crtam oblake...
...ali niko ne zna da sam ostala uskracena...
...za jedan dodir toplih ociju...
...za jedan zanos ljubavni i strastan...
...jer si tako pored mene prosao...
...bez zelje da mi objasnis...
...zasto se vise nikada necemo sresti...
...i koliko ce jos vremena biti potrebno...
...pre nego sto ponovo u luku dodje tvoj brod...

...moja gornja usna...
...ima ukus lubenice...
...donja je gorka poput leka...
...bez tebe ostajem i bez te poslednje price...
...bez uma, jezika, razuma sedim i gledam...
...kako pristizu veliki beli brodovi...
...sa njima dolaze neki novi ljudi...
...svi ljudi ovoga sveta samo ne i ti...
...misle da sam nema zena i stave koji novcic...
...na otvoreno ljubavno pismo pred mojim nogama...
...hrabri papir koji je izdrzao tvoje snazno ZBOGOM...
...i vredi ga nagraditi...
...zbog tereta koji nosi...
...ja vise nisam bitna na tom pristanistu...
...sto mirise na usoljenu haringu i mulj...
 
Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vrijeme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top